Портал:Србија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Portserbia.jpg

[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
О Србији

Flag of Serbia.svg

Coat of arms of Serbia.svg

Serbia in Europe.svg

Србија је континентална држава која се налази у југоисточној Европи (на Балканском полуострву) и у средњој Европи (Панонској низији).

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине Војводина и Косово и Метохија. Република Србија је демократска држава свих грађана који живе на њеној територији, заснована на владавини права.

Србија се на северу граничи са Мађарском, на истоку са Румунијом и Бугарском, на југу са Републиком Македонијом и Албанијом, а на западу са Црном Гором, Хрватском и Босном и Херцеговином.

Србија је од завршетка Првог светског рата била саставни део заједничке државе са већином балканских Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, касније преименована у Краљевину Југославију, затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србија и Црна Гора. Од 2006. године је Србија као наследница СЦГ поново постала суверена и независна држава.

Главни град је Београд. Са близу 1,6 милиона становника он је административно, економско и културно средиште Србије.

Више о Србији ...
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Изабрани чланак
Поглед из села Сићева.

Сићевачка клисура је део речне долине Нишаве настала интензивним усецањем њеног воденог тока у стенску масу, између северних огранака Суве планине, и јужних огранака Сврљишких планина. Налази се 14 km источно од Ниша, између села Просек (низводно) и насеља Долац (узводно). Дуга је око 17 km (15,9) и спаја Нишку котлину са Белопаланачком котлином. Такође је и најкраћа веза између средњег и доњег Понишавља, односно између горњег и доњег дела средњег Нишавља.

Клисура је подељена на две географске целине, горњу — Црнчанско-градиштански кањон, и доњу — Островичку клисуру. Горњи део је ужи и сличнији кањону (од Осторвице до Долаца), док је доњи (од Просека до Островице са широким благим падинама. Клисура је оивичена Сврљишким планинама са севера и обронцима Суве планине с југа.

Кроз Сићевачку клисуру, паралелно са Нишавом, изграђени су железничка пруга (1886/87) и нишавски међународни магистрални пут (1964). Нишавска железница која пролази кроз долинске усеке Сићевачке клисуре део је велике светске железничке магистрале (ЛондонПаризБеоград—Ниш—СофијаИстанбул), а магистрални пут Е-80, источни крак Коридора 10, део велике паневропске магистрале (СалцбургЗагреб—Београд—Ниш—Софија—Истанбул), и веза преко Мале Азије са осталим подручјима света.

Због својих геоморфолошких одлика као и јединствене флоре и фауне, Сићевачка клисура је проглашена за Парк природе и заштићено подручје са значајним еколошким и културним добрима. „Парк природе Сићевачка клисура“ је предео богат природним лепотама, и изузетан је пример појаве и интеракције геолошких, геоморфолошких и хидролошких феномена као и биодиверзитета, и станиште више ендемских, реликтних и ретких врста биљака и животиња.

Она покрива делове подручја Општина Нишка Бања и Бела Паланка, са укупном површином од 77,46 km², од чега се 55,59 km² налази у општини Ниш, а 21,87 km² у општини Бела Паланка. Ово подручје је реком Нишавом подељено на два дела — Лесков врх (северни) и Облик (јужни).

Даље...

Остали изабрани чланци

[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Изабрана слика


Monument au soldat inconnu mont Avala.jpg


Споменик Незнаном јунаку на Авали.

Остале изабране слике

[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Да ли сте знали
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Сјајни и добри чланци
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Вести
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Изабрана биографија
Милева Марић-Ајнштајн

Милева Марић-Ајнштајн (19. децембар 1875, Тител, Аустроугарска, данас Србија - 4. август 1948, Цирих, Швајцарска), српска математичарка, прва жена Алберта Ајнштајна, једног од најгенијалнијих људи 20. века. Постоје тврдње да је она допринела раним Ајнштајновим радовима, али је степен њеног учешћа у открићима непознат и предмет је бројних полемика.

Милева Марић је рођена у богатој породици у Тителу у Војводини (тада део Аустроугарске) као најстарија од троје деце породици официра аустроугарске војске. Приликом рођења Милеви је ишчашен кук, тако да јој је лева нога била краћа. Убрзо након њеног рођења, њен отац је завршио војну каријеру и добио је посао у суду у Руми, а касније у Загребу.

[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Помозите и Ви
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Категорије
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Уредници
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Сродни пројекти
Србија на Викивестима     Србија на Викимедијиној Остави
Вести Слике и мултимедијални фајлови
Wikinews-logo.svg
Commons-logo.svg
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Остали портали
Википортал
АнтарктикАнтичка ГрчкаАнтички РимАргентинаАрхеологијаАстрономијаБања ЛукаБеоградБиографијаБиологијаБосна и ХерцеговинаБутанВаздухопловствоВидео-игреВојна историја СрбаВојскаГеографијаГеофизикаГрчкаЕвропаЕвропска унијаЕгиптологијаЕкологијаЕротика и порнографијаИнформатика и рачунарствоИсторијаИталијаЈезераЈСД ПартизанJугословенска војска у отаџбиниЈужни СуданКанадаКњижевностКошаркаКраљевина ЈугославијаКулинарствоЛГБТМађарскаМакедонијаМатематикаМедицинаМузикаНародноослобoдилачка борбаНауке о ЗемљиНемачкаНишОлимпијске игреОпштина БаточинаПланинеПозориштеПољскаПравослављеПрви светски ратПтицеРеволуционарни раднички покрет ЈугославијеРепублика СрпскаРокРусијаСД Црвена ЗвездаСједињене Америчке ДржавеСпортСрбијаСукоби на територији СФРЈСФРЈТенисТенковиТрамвајски саобраћајТурскаУжицеУједињене нацијеУједињено КраљевствоУкрајинаУметностФантастикаФизикаФизичка хемијаФилмФормула 1ФранцускаФудбалХемијаХералдикаХокеј на ледуХрватскаХришћанствоЦрна ГораЧилеШведскаШпанија
Види још: Минипортали