BSD

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Berkeley Software Distribution)
Би-Ес-Ди
ПрограмерКомпјутер системс рисерч груп
Написан уце
ОС породицаЈуникс
Радно стањеукинут
Изворни моделпрвобитно доступног кода, касније отвореног кода
Прво издање1977. год.; пре 47 година (1977)
Најновије издање4.4-лајт2 / 1995.
Доступан наенглески
ПлатформеПДП-11, ВАКС, Интел 80386
Тип језграмонолитно
Кориснички просторБи-Ес-Ди
Подразумевани КИЈуникс љуска
ЛиценцаБи-Ес-Ди

Беркли софтвер дистрибјушон (Би-Ес-Ди) био је оперативни систем заснован на Рисерч јуниксу, који је развио и дистрибуирао Компјутер системс рисерч груп (Си-Ес-Ар-Џи) на Универзитету Калифорније.[1][2] Данас се темин „Би-Ес-Ди” често односи на његове потомке, Фри БСД, Опен БСД, Нет БСД или Драгонфлај БСД.

Би-Ес-Ди је првобитно назван Беркли јуникс зато што је био заснован на изворном коду оригиналног Јуникса развијеног у Беловим лабораторијама. Осамдесетих година прошлог века, Би-Ес-Ди је био широко прихваћен од стране продаваца радних станица у облику власничких јуникс варијанти као што су Ди-И-Си ултрикс и Сан мајкросистемс сан ОС због дозвољеног лиценцирања и блискости према многим оснивачима и инжењерима технолошке компаније.

Иако су ови власнички Би-Ес-Ди деривати у великој мери замењени деведесетих година од стране Јуникс Ес-Ви-Ар4 и Оу-Ес-Еф/1, каснија издања су обезбедила основу за неколико оперативних система отвореног кода, укључујући Фри БСД, Опен БСД, Нет БСД, Драгонфлај БСД, Дарвин и Тру ОС. Они су, пак, припојени власничким оперативним системима, укључујући Windows[3] и Еплов Mac OS и iOS.[4] Код из FreeBSD-а је такође коришћен за креирање оперативног система за PlayStation 5,[5] PlayStation 4,[6] PlayStation 3,[7] PlayStation Vita,[8] и Nintendo Switch.[9][10]

Историја[уреди | уреди извор]

A simple flow chart showing the history and timeline of the development of Unix starting with one bubble at the top and 13 tributaries at the bottom of the flow
Поједностављена еволуција Јуникс система. Нису приказани Јунос, системски софтвер ПлејСтејшон 3 и друге власничке верзије.

Најраније дистрибуције Јуникса из Белових лабораторија 1970-их укључивале су изворни код оперативног система, омогућавајући истраживачима на универзитетима да модификују и прошире Јуникс. Оперативни систем је стигао на Беркли 1974. године, на захтев професора информатике Боба Фабрија који је био у програмском комитету за Симпозијум о принципима оперативних система где је Јуникс први пут представљен. PDP-11/45 је купљен за покретање система, али из буџетских разлога, ова машина је дељена са групама за математику и статистику на Берклију, које су користиле RSTS, тако да је Јуникс радио на машини само осам сати дневно (понекад током дању, понекад и ноћу). Већи PDP-11/70 је био инсталиран на Берклију следеће године, користећи новац из пројекта базе података Ингрес.[11] Разумевање BSD-а захтева зарањање далеко у историју Јуникса, оперативног система који су први пут објавиле АТ&Т Белове лабораторије 1969. године. BSD је започео живот као варијанта Јуникса коју су програмери са Универзитета Калифорније у Берклију, на почетку предвођени Билом Џојем, почели да развијају крајем 1970-их.

У почетку, BSD није био клон Јуникса, чак ни његова суштински другачија верзија. Само је укључивао неке додатне функције, које су биле испреплетене са кодом у власништву АТ&Т-а.

Године 1975, Кен Томпсон је узео сабатикал из Бел лабораторија и дошао на Беркли као гостујући професор. Он је помогао је да се инсталира верзија 6 Јуникса и почео да ради на Паскал имплементацији за систем. Дипломирани студенти Чак Хејли и Бил Џој побољшали су Томпсонов Паскал и применили побољшани уређивач текста, ex.[11] Други универзитети су се заинтересовали за софтвер на Берклију, и тако је 1977. Џој почео да компајлира прву Беркли софтверску дистрибуцију (1BSD), која је објављена 9. марта 1978. године.[12] 1BSD је био додатак верзији 6 Јуникса, а не комплетан оперативни систем сам по себи. Послато је тридесетак примерака.[11]

Друга Беркели софтверска дистрибуција (2BSD), објављена у мају 1979. године,[13] је укључивала ажуриране верзије софтвера 1BSD, као и два нова Џојева програма који постоје на Јуникс системима до данас: vi уређивач текста (визуелна верзија програма ex) и Ц шкољка. Бил Џој је послао неких 75 копија 2BSD-а.[11]

Технологија[уреди | уреди извор]

Беркли сокети[уреди | уреди извор]

Black and white 4.3 BSD UWisc VAX Emulation Lisp Manual screenshot
4.3 Би-Ес-Ди из Универзитета у Висконсину. Приказана је главна страна за Франц Лисп
SunOS 4.1.1 P1270750 1/4-inch tape
Трака за Сан ОС}- 4.1.1, дериват из 4.3 Би-Ес-Дија
Sony NEWS радна станица са Би-Ес-Ди оперативним системом заснованим на NEWS-OS

Беркли јуникс је био први Јуникс који је садржао библиотеке које су подржавале стекове интернет протокола: Беркли сокете. Јуниксна имплементација IP претече, ARPAnet NCP, са FTP и Telnet клијентима, била је направљена на Универзитету у Илиноису 1975. године, и била је доступна на Берклију.[14][15] Међутим, мала количина меморије на PDP-11 условила је компликовани дизајн и узроковала проблеме у погледу перформансе.[16]

Дистрибуције[уреди | уреди извор]

Дистрибуције Би-Ес-Дија данас у употреби (могуће их је набавити путем интернета):

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „What is Berkeley Software Distribution (BSD)?”. Techopedia. Приступљено 2. 2. 2019. 
  2. ^ „Why you should use a BSD style license for your Open Source Project”. The FreeBSD Project (на језику: енглески). BSD (Berkeley Standard Distribution). Приступљено 2021-08-03. 
  3. ^ „Actually, Windows DOES use some BSD code”. Приступљено 24. 3. 2018. 
  4. ^ „Apple Kernel Programming Guide: BSD Overview”. Приступљено 24. 3. 2018. 
  5. ^ „Kernel”. PlayStation 5 Dev Wiki. 
  6. ^ „Open Source Software used in PlayStation 4”. Архивирано из оригинала 12. 12. 2017. г. Приступљено 3. 10. 2019. 
  7. ^ „Open Source Software used in PlayStation 3”. Архивирано из оригинала 11. 11. 2017. г. Приступљено 8. 12. 2022. 
  8. ^ „Open Source Software used in PlayStation Vita”. Архивирано из оригинала 11. 11. 2017. г. Приступљено 8. 12. 2022. 
  9. ^ „任天堂製品に関連するオープンソースソフトウェアのソースコード配布ページ|サポート情報|Nintendo”. www.nintendo.co.jp. Архивирано из оригинала 26. 7. 2020. г. Приступљено 2020-07-26. 
  10. ^ Cao (2017-03-08). „Nintendo Switch runs FreeBSD”. FreeBSDNews.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 7. 2020. г. Приступљено 2020-07-26. 
  11. ^ а б в г Salus, Peter H. (2005). „Chapter 7. BSD and the CSRG”. The Daemon, the Gnu and the Penguin. Groklaw. Архивирано из оригинала 14. 6. 2020. г. Приступљено 6. 9. 2017. 
  12. ^ Salus (1994), p. 142
  13. ^ Toomey, Warren. „Details of the PUPS archives”. tuhs.org. The Unix Heritage Society. Архивирано из оригинала 9. 7. 2006. г. Приступљено 6. 10. 2010. 
  14. ^ G. L. Chesson (1976). The network Unix system. Proc. 5th ACM Symp. on Operating Systems Principles.
  15. ^ RFC 681
  16. ^ Quarterman, John S.; Silberschatz, Abraham; Peterson, James L. (децембар 1985). „4.2BSD and 4.3BSD as examples of the Unix system”. Computing Surveys. 17 (4): 379—418. CiteSeerX 10.1.1.117.9743Слободан приступ. doi:10.1145/6041.6043. 

Лиитература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]