Elettaria cardamomum

С Википедије, слободне енциклопедије

Zeleni kardamon
Istinski kardamon
Istinski kardamon
(Elettaria cardamomum)
ilustracija iz 1896.[1]
Naučna klasifikacija edit
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Monocotyledones
Kladus: Commelinids
Red: Zingiberales
Porodica: Zingiberaceae
Rod: Elettaria
Vrsta:
E. kardamon
Binomno ime
Elettaria kardamon
Sinonimi[2]
  • Amomum cardamomum L.
  • Amomum repens Sonn., illegitimate superfluous name
  • Amomum racemosum Lam., illegitimate superfluous name
  • Alpinia cardamomum (L.) Roxb.
  • Cardamomum officinale Salisb.
  • Zingiber cardamomum (L.) Stokes
  • Matonia cardamomum (L.) Stephenson & J.M.Churchill
  • Cardamomum verum Oken, illegitimate superfluous name
  • Elettaria repens Baill., illegitimate superfluous name
  • Elettaria cardamomum var. minor Watt, not validly published
  • Cardamomum elletari Garsault, rejected name
  • Zingiber minus Gaertn.
  • Amomum ensal Raeusch.
  • Amomum uncinatum Stokes
  • Cardamomum malabaricum Pritz.
  • Cardamomum minus (Gaertn.) Kuntze
  • Elettaria cardamomum var. minuscula Burkill, without description

Elettaria cardamomum, obično poznat kao zeleni ili pravi kardamon, zeljasta je, višegodišnja biljka iz porodice đumbira,[3][4] poreklom iz južne Indije. Ona je najčešća od vrsta čije se seme koristi kao začin koji se naziva kardamom. Široko se uzgaja u tropskim regionima, a naturalizovana na Reinionu,[5] u Indokini i na Kostariki.[2][6][7][8]

Uzgoj[уреди | уреди извор]

Elettaria cardamomum

Elettaria cardamomum je oštra, aromatična, zeljasta, višegodišnja biljka, koja raste do oko 2–4 m visine. Listovi su naizmenični u dva niza, linearno-kopljasti, dugi 40–60 cm, sa dugim šiljastim vrhom. Cvetovi su beli do lila ili bledo ljubičasti, proizvedeni u rastresitom klasu dužine 30–60 cm. Plod je trostrana žutozelena mahuna dužine 1-2 cm, koja sadrži nekoliko (15-20) crnih i smeđih semenki

Upotrebe[уреди | уреди извор]

Mahune kardamona koje se koriste kao začin

Zelene mahune biljke se suše, a seme unutar mahune koristi se u indijskoj i drugim azijskim kuhinjama, bilo celo ili mleveno. To je najčešće uzgajana vrsta kardamona; za druge vrste i upotrebe pogledajte kardamon.

Pretpostavlja se da se pravi kardamon koristio u ajurvedskoj medicini već u 4. veku pre nove ere.[9][10][11][12] Mleveni kardamon je sastojak mnogih indijskih karija i primarno doprinosi ukusu masala čaja.[13][14][15] U Iranu i Indiji kardamon se koristi za aromu kafe i čaja. U Turskoj se koristi za aromatizaciju crnog turskog čaja, kakakule.

Uz authohtono rasprostranjenje, gaji se u Nepalu, Vijetnamu, Kambodži, Tajlandu, Šri Lanci i Centralnoj Americi. U Indiji su države Sikim i Kerala glavni proizvođači kardamona; onise najviše kotiraju u pogledu obrađivanih površina i proizvodnje. Prvi put je uvezen u Evropu oko 1300. pne.

Ekologija[уреди | уреди извор]

Larve moljca Endoclita hosei koriste E. cardamomum kao prehrambenu biljku.[16]

Varijeteti[уреди | уреди извор]

Tri prirodne sorte biljaka zelenog kardamoma su:

  • Malabar (Nadan), kao što i samo ime govori, je autohtona sorta Kerale. Ove biljke imaju cvetne grozdove[17][18] (koji proizvode mahune) koji rastu vodoravno duž zemlje.
  • Majsor je, kao što mu samo ime govori, autohtona sorta Karnatake.[19][20] Ove biljke imaju cvetne grozdove koji rastu vertikalno naviše. Sorta Majsore je, međutim, u poslednjih nekoliko decenija u opadanju usled pojave otpornije i rodnije sorte „zeleno zlato”, koja je najčešći oblik kardamona ubranog u Kerali.
  • Vazhuka je prirodni hibrid između sorti Malabar i Majsor, i njene metlice[21] ne rastu ni vertikalno ni horizontalno, već negde između.

Nedavno je nekoliko uzgajivača izolovalo visoko rodne biljke i počelo da ih množi u velikom obimu. Najpopularnija visoko rodna sorta je 'Ndžalani', koja je jedinstvena sorta visokog prinosa kardamona koju je razvio indijski farmer Sebastian Džozef u mestu Katapana u državi Kerala na jugu Indije.[22][23][24][25] K. J. Babi iz okruga Iduki, Kerala, razvio je čisto belocvetnu sortu zelenog kardamona tipa Vazhuka koja ima veći prinos od Ndžalani. Sorta ima visoku prilagodljivost različitim uslovima zasenčene okoline i takođe se može uzgajati u preplavljenim područjima.[26]

Galerija[уреди | уреди извор]

  • Kardamon cvet
    Kardamon cvet
  • Kardamon biljka
    Kardamon biljka

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Elettaria cardamomum - Köhler–s Medizinal-Pflanzen - Franz Eugen Köhler, Köhler's Medizinal-Pflanzen
  2. ^ а б „Kew World Checklist of Selected Plant Families”. Apps.kew.org. Приступљено 2018-05-29. 
  3. ^ Angiosperm Phylogeny Group (2009). „An update of the Angiosperm Phylogeny Group classification for the orders and families of flowering plants: APG III”. Botanical Journal of the Linnean Society. 161 (2): 105—121. doi:10.1111/j.1095-8339.2009.00996.x Слободан приступ. Архивирано из оригинала (PDF) 2017-05-25. г. 
  4. ^ класификација фамилије после 3. симпозијума о Zingiberaceae Архивирано на сајту Wayback Machine (28. септембар 2007), Приступљено 4. 5. 2013.
  5. ^ „Collectivités d'Outre-mer de l'article 73 de la Constitution (Guadeloupe, Guyane, Martinique, La Réunion, Mayotte)”. legifrance.gouv.fr. Архивирано из оригинала 2. 7. 2021. г. Приступљено 28. 6. 2021. 
  6. ^ Larsen, K. (1996). A prelimanary checklist of the Zingiberaceae of Thailand. Thai Forest Bulletin (Botany) 24: 35-49.
  7. ^ Dy Phon, P. (2000). Dictionnaire des plantes utilisées au Cambodge: 1-915. Chez l'auteur, Phnom Penh, Cambodia.
  8. ^ Nelson Sutherland, C.H. (2008). Catálogo de las plantes vasculares de Honduras. Espermatofitas: 1-1576. SERNA/Guaymuras, Tegucigalpa, Honduras.
  9. ^ Pickersgill, Barbara (2005). Prance, Ghillean; Nesbitt, Mark, ур. The Cultural History of Plants. Routledge. стр. 158. ISBN 0415927463. 
  10. ^ Meulenbeld, Gerrit Jan (1999). „Introduction”. A History of Indian Medical Literature. Groningen: Egbert Forsten. ISBN 978-90-6980-124-7. 
  11. ^ Beall, Jeffrey (2018). „Scientific soundness and the problem of predatory journals”. Ур.: Kaufman, Allison B.; Kaufman, James C. Pseudoscience: The Conspiracy Against Science. MIT Press. стр. 293. ISBN 978-0-262-03742-6. „Ayurveda, a traditional Indian medicine, is the subject of more than a dozen, with some of these 'scholarly' journals devoted to Ayurveda alone..., others to Ayurveda and some other pseudoscience....Most current Ayurveda research can be classified as 'tooth fairy science,' research that accepts as its premise something not scientifically known to exist....Ayurveda is a long-standing system of beliefs and traditions, but its claimed effects have not been scientifically proven. Most Ayurveda researchers might as well be studying the tooth fairy. The German publisher Wolters Kluwer bought the Indian open-access publisher Medknow in 2011....It acquired its entire fleet of journals, including those devoted to pseudoscience topics such as An International Quarterly Journal of Research in Ayurveda.” 
  12. ^ Semple D, Smyth R (2019). Chapter 1: Thinking about psychiatry. Oxford Handbook of Psychiatry (4th изд.). Oxford University Press. стр. 24. ISBN 978-0-19-879555-1. doi:10.1093/med/9780198795551.003.0001. „These pseudoscientific theories may...confuse metaphysical with empirical claims (e.g....Ayurvedic medicine)”  (потребна претплата)
  13. ^ „Karha: the Heart of Chai”. Hanumanchai.blogspot.ca. Приступљено 2018-05-29. 
  14. ^ What is Chai? Архивирано 2015-04-30 на сајту Wayback Machine
  15. ^ „Recipe for 5 Spice Tea | Tea”. Tealicious (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 05. 2019. г. Приступљено 2019-05-18. 
  16. ^ Shaista Kokab and Shahid Ahmad (2011). „Developing Herbal Pharmaceutics in Pakistan – II: Distinctiveness of Selected Medicinal Herbs and Uses”. Managing Natural Resources for Sustaining Future Agriculture. 3 (21). 
  17. ^ Walters, Dirk R.; Keil, David J. (1. 1. 1996). Vascular Plant TaxonomyНеопходна слободна регистрација (4th изд.). United States: Kendall/Hunt Publishing Company. стр. 602. ISBN 978-0-7872-2108-9. 
  18. ^ Wofford, B. Eugene (1989). Guide to the Vascular Plants of the Blue Ridge. University of Georgia Press. стр. 10—15. ISBN 978-0-8203-2455-5. 
  19. ^ „Protected Areas of India: State-wise break up of Wildlife Sanctuaries” (PDF). Wildlife Institute of India. Government of India. Архивирано (PDF) из оригинала 24. 10. 2016. г. Приступљено 24. 8. 2016. 
  20. ^ „Figures at a glance” (PDF). 2011 Provisional census data. Ministry of Home Affairs, Government of India. Архивирано (PDF) из оригинала 24. 10. 2011. г. Приступљено 17. 9. 2011. 
  21. ^ Hickey, M.; King, C. (2001). The Cambridge Illustrated Glossary of Botanical Terms. Cambridge University Press. стр. 30. ISBN 978-0521790802. „A much-branched inflorescence.”  (softcover ISBN 978-0521794015).
  22. ^ Unsung Hero: Tale of an ingenious farmer, www.rediff.com, 30 May 2007.
  23. ^ „New cardamom variety – Njallani”, National Innovation Foundation, Idukki, Kerala, India: Department of Science and Technology, Архивирано из оригинала 27. 05. 2013. г., Приступљено 02. 11. 2020 
  24. ^ „Poor rainfall may hit cardamom crop”. The Hindu Business Line. 6. 7. 2007. 
  25. ^ „Cardamom: Scientists, Njallani developers fight”. CommodityOnline. 8. 1. 2008. 
  26. ^ „White Flowered Cardamom Variety” (PDF), Fourth National Technological Innovations & Traditional Knowledge Awards, India: National Innovation Foundation, Department of Science and Technology, Архивирано из оригинала (PDF) 2013-05-17. г. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Elettaria cardamomum na Vikimedijinoj ostavi.
Vikivrste imaju više informacija o članku Elettaria cardamomum.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Elettaria_cardamomum&oldid=27674164”