Golden Kamuy

С Википедије, слободне енциклопедије
Golden Kamuy
Насловна страна првог тома
ゴールデンカムイ
(Gōruden Kamui)
Жанр
Манга
АуторСатору Нода
ИздавачShueisha
Циљна групаСеинен
ШтампаYoung Jump Comics
ЧасописYoung Jump
Прво излажење21. август 2014.28. април 2022.
Томови31
ТВ аниме
Режисер
  • Хитоши Нанба (С1-С3)
  • Шизутака Сугахара (С4)
Продуцент
  • Сатоши Танака
  • Рјоуосуке Мори
  • Казуаки Такахаши
  • Наокадо Фуџијама
  • Тошихиро Сузуки
  • Рие Укај
  • Шунусуке Хасегава (С1)
  • Јукитоши Сујама (С2)
  • Реј Кудо (С3)
Сценариста Нобору Такаги
Композитор Кеничиро Суехиро
Студио
  • Geno Studio (С1-С3)
  • Brain's Base (С4)
Мрежа Tokyo MX, ytv, STV, BS11
Премијерно приказивање 9. април 2018.данас
Епизоде 49 + 4 ОВА
Оригинална нет анимација
Golden Dōga Gekijō
Режисер Кениширо Мори
Студио
  • DMM.futureworks
  • W-Toon Studio
Датум издавања 16. април 2018.27. јун 2023
Епизоде 47 + 6 ОВА
Портал Стрип

Golden Kamuy (јап. ゴールデンカムイ, Gōruden Kamui; прим. прев. „Златни камуи“) је манга коју је написао и илустровао Сатору Нода. Серијализовала се од 2014. до 2022. године у Шуеишиној манга ревији Young Jump, са поглављима сакупљеним у 31 танкобон. Прича се одвија након Руско-јапанског рата и прати ислуженог војника Саичија Сугимота, као и Аину девојчицу звану Асирпа која заједно са Сугимотом трага за аинским златом. Лингвиста Хироши Накагава је одговоран за приказ аинског језика у серији.

Манга је 2018. године адаптирана у аниме серијал који тренутно има четири сезоне.

Закључно са јуном 2022. године, серијал Golden Kamuy продат је у преко 22 милиона примерака, чинећи га једним од најпродаванијих манги. Године 2016. освојио је Награду Таишо, као и Културолошку награду „Тезука Осаму” 2018. године.

Синопсис[уреди | уреди извор]

Свет[уреди | уреди извор]

Прича се одвија након Руско-јапанског рата, углавном на просторима Хокаида и оближњих регија. Садржи историјски тачне податке из тог периода, али и фиктивне; као што је лик Хиџикате Тошизоа, који је за потребе приче другачији од особе на којој је базиран. Серија се такође фокусира на Аине, староседеоце Јапана; поготово на њихов језик и љубав према природи, као и веровање да све у природи садржи „божански дух“ звани камуи.

Радња[уреди | уреди извор]

Ислужени војник Саичи Сугимото је обећао свом палом другу да ће се бринути о његовој жени, сада удовици. Једног дана, тражећи злато у реци, Сугимоту прилази пијани старац који му говори о мистериозном аинском злату чија се мапа налази у деловима, истетовирана на избеглим криминалцима из Абаширија. Сугимото испрва сматра да је прича обична гласина, али када га следећег дана тај исти старац нападне, успаничен што му је превише рекао, Сугимото схвата да прича о злату није само прича. Успева да се одбрани од старца, који одмах потом бежи у шуму. Сугимото одлази за њим, али га налази мртвог и примећује да има тетоважу на грудима, леђима и раменима. Сугимота потом напада медвед, али га спашава Аину девојчица звана Асирпа. Предлаже јој да заједно трагају за златом. Асирпа пристаје, не због злата, већ због свог оца кога је издао један од људи који је нашао злато.

Франшиза[уреди | уреди извор]

Манга[уреди | уреди извор]

Мангу Golden Kamuy написао је и илустровао Сатору Нода. Серијализовала се од 21. августа 2014.[4] до 28 априла 2022. године[5][6] у Шуеишиној манга ревији Young Jump. Поглавља су подељена у 31 танкобон; први је изашао 19. јануара 2015., а последњи 19. јула 2022. године.[5]

Аниме[уреди | уреди извор]

Манга је адаптирана у аниме серију. Прве три сезоне анимирао је студио Гено, и свака има по дванаест епизода. Прва сезона емитовала се од 9. априла до 25. јуна 2018. године на каналима Tokyo MX, ytv, STV, и BS11.[7][8] Друга сезона емитовала се исте године од 8. октобра до 24. децембра.[9][10] Трећа сезона емитовала се две године касније, од 5. октобра до 21. децембра.[11] Поред стандрадних епизода, свака сезона имала је по један ОВА специјал и број краћих ОНА специјала који трају по 25 секунди.[12]

Четврту сезону анимирао је студио Brain's Base.[13] Почела је са емитовањем 3. октобра 2022. године,[14] али је након седме епизоде, 8. новембра, паузирана због смрти члана студија.[15] Сезона се потом емитовала из почетка, од 3. априла до 26. јуна 2023. године, након чега је најављена последња сезона.

Играни филм[уреди | уреди извор]

Деветнаестог априла 2022. године потврђено је да ће манга бити адаптирана у играни филм.[16] Премијера је одржана 19. јануара 2024. године у Јапану.[17]

Пријем[уреди | уреди извор]

Серијал Golden Kamuy је 2016. године освојио Награду Таишо.[18] Године 2016. и 2017. номинован је за Културолошку награду „Тезука Осаму”,[19][20] освојивши је 2018. године у главној категорији.[21] Манга је такође била номинована за Коданшину награду за манге у општој категорији,[22] као и за Ајзнерову награду у категорији за најбоље америчко издање јапанског штива.[23] У анкети коју спроводи часопис Kono Manga ga Sugoi!, серијал је заузео друго место у категорији за најбољу мангу међу мушким читаоцима.[24] Године 2021. освојила је Награду за Друштвени утицај на 24. Медија Артс фестивалу.[25] Манга је такође 2022. године освојила награду коју додељује Асоцијација јапанских цртача.[26] Наредне године номинована је за награду Сеиун у категорији за најбољи стрип.[27]

Британски музеј је 2019. године искористио лик Асирпе на промтивном постеру за изложбу The Citi Exhibition: Manga.[28]

Између априла 2018. и јуна 2022. године, број продатих примерака порастао је са пет[29] на 22 милиона.[30]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „The Official Website for Golden Kamuy”. Viz Media. Архивирано из оригинала 15. 8. 2017. г. Приступљено 18. 1. 2018. 
  2. ^ Freeman, Nik; Silverman, Rebecca; McNulty, Amy (3. 6. 2017). „The Spring 2017 Manga Guide – Golden Kamuy Vol. 1”. Anime News Network. Приступљено 28. 7. 2018. 
  3. ^ マンガ大賞2016受賞『ゴールデンカムイ』は、8年ぶり2度めの"異変"だった. Livedoor News (на језику: јапански). Line Corporation. 31. 3. 2016. Архивирано из оригинала 17. 9. 2017. г. Приступљено 14. 10. 2017. 
  4. ^ 野田サトルの一攫千金サバイバル、YJで始動. Natalie (на језику: јапански). Natasha, Inc. 21. 8. 2014. Приступљено 10. 9. 2019. 
  5. ^ а б Mateo, Alex (6. 4. 2022). „Golden Kamuy Manga Ends in 3 Chapters”. Anime News Network. Приступљено 18. 4. 2022. 
  6. ^ 「ゴールデンカムイ」最終話掲載のYJに"通知表"付属、キャラへの作者コメントも. Natalie (на језику: јапански). Natasha, Inc. 29. 4. 2022. Приступљено 29. 4. 2022. 
  7. ^ Hodgkins, Crystalyn (2. 4. 2018). „Golden Kamuy Anime Listed with 12 Episodes”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 2. 4. 2018. г. Приступљено 2. 4. 2018. 
  8. ^ Chapman, Paul (5. 3. 2018). „Golden Kamuy TV schedule”. Crunchyroll. Otter Media. Архивирано из оригинала 6. 3. 2018. г. Приступљено 6. 3. 2018. 
  9. ^ Hodgkins, Crystalyn (25. 6. 2018). „Golden Kamuy Anime Gets 2nd Season in October”. Anime News Network. Приступљено 25. 6. 2018. 
  10. ^ Pineda, Rafael Antonio (29. 8. 2018). „Golden Kamuy Season 2 Anime Premieres on October 8”. Anime News Network. Приступљено 29. 8. 2018. 
  11. ^ Hodgkins, Crystalyn (8. 10. 2020). „6 More Fall Season Anime Reveal Episode Counts”. Anime News Network. Приступљено 8. 10. 2020. 
  12. ^ Ressler, Karen (16. 4. 2018). „Golden Kamuy Anime's Spinoff Short Streamed”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 16. 4. 2018. г. Приступљено 17. 4. 2018. 
  13. ^ Frye, Patrick (5. 12. 2021). „Golden Kamuy Season 4 release date predictions: Sequel and studio change confirmed by trailer”. Anime Geek. Приступљено 27. 1. 2022. 
  14. ^ Hodgkins, Crystalyn (27. 3. 2022). „Golden Kamuy Anime Video Reveals October Premiere for 4th Season”. Anime News Network. Приступљено 27. 3. 2022. 
  15. ^ Pineda, Rafael Antonio (7. 11. 2022). „Golden Kamuy Season 4 Delays Remaining Episodes Due to Staff Member's Passing”. Anime News Network. Приступљено 8. 4. 2023. 
  16. ^ Hazra, Adriana (18. 4. 2022). „Golden Kamuy Manga Gets Live-Action Film Project”. Anime News Network. Приступљено 19. 4. 2022. 
  17. ^ Mateo, Alex (29. 8. 2023). „Golden Kamuy Live-Action Film Unveils Trailer, Visual, Cast, Staff, January 19 Premiere”. Anime News Network. Приступљено 29. 8. 2023. 
  18. ^ Pineda, Rafael Antonio (30. 3. 2016). „Satoru Noda's Golden Kamuy Wins 9th Manga Taisho Award”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 4. 5. 2016. г. Приступљено 9. 5. 2016. 
  19. ^ Ressler, Karen (25. 2. 2016). „20th Tezuka Osamu Cultural Prize Nominees Announced”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 30. 4. 2016. г. Приступљено 9. 5. 2016. 
  20. ^ Ressler, Karen (23. 2. 2017). „21st Tezuka Osamu Cultural Prize Nominees Announced”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 25. 4. 2018. г. Приступљено 25. 4. 2018. 
  21. ^ Ressler, Karen (24. 4. 2018). „Golden Kamuy Wins 22nd Tezuka Osamu Cultural Prize's Top Award”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 25. 4. 2018. г. Приступљено 25. 4. 2018. 
  22. ^ Nelkin, Sarah (4. 4. 2016). „40th Annual Kodansha Manga Awards' Nominees Announced”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 10. 5. 2016. г. Приступљено 9. 5. 2016. 
  23. ^ Ressler, Karen (26. 4. 2018). „Jiro Taniguchi, H. P. Lovecraft's The Hound and Other Stories, More Nominated for Eisner Awards”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 26. 4. 2018. г. Приступљено 26. 4. 2018. 
  24. ^ Ressler, Karen (10. 12. 2015). „Kono Manga ga Sugoi! Reveals 2016's Series Ranking for Male Readers”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 26. 5. 2016. г. Приступљено 9. 5. 2016. 
  25. ^ Hodgkins, Crystalyn (12. 3. 2021). „Keep Your Hands Off Eizouken!, On-Gaku, March comes in like a lion Win Media Arts Awards”. Anime News Network. Приступљено 12. 3. 2021. 
  26. ^ Hodgkins, Crystalyn (20. 5. 2022). „Golden Kamuy Manga Wins Japan Cartoonists Association Award”. Anime News Network. Приступљено 25. 8. 2022. 
  27. ^ „2023年第54回星雲賞参考候補作一覧”. www.sf-fan.gr.jp. Приступљено 5. 5. 2023. 
  28. ^ Osmond, Andrew (5. 12. 2018). „Manga Exhibit at British Museum from May 2019 (Updated)”. Anime News Network. Приступљено 4. 9. 2019. 
  29. ^ Hodgkins, Crystalyn (7. 5. 2018). „Roundup of Newly Revealed Print Counts for Manga, Light Novel Series (March – May 2018)”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 7. 5. 2018. г. Приступљено 7. 5. 2018. 
  30. ^ イラスト迫力満点…ゴールデンカムイ展 9日開幕 京都 (на језику: јапански). Yomiuri Shimbun. 9. 7. 2022. Архивирано из оригинала 11. 7. 2022. г. Приступљено 14. 7. 2022. 

Спољашњи извори[уреди | уреди извор]