Hello World

Из Википедије, слободне енциклопедије

Hello world (у преводу „Здраво свете“) је устаљена реченица која се приказује на излазном медијуму приликом покретања демонстративних програма неког програмског језика. Отуда и име оваквих програма. Уобичајено је да се приликом приказа неког новог програмског језика на почетку приручника прикаже како изгледа на том језику штампа једноставне поруке. Ово често служи за међусобно поређење језика, односно њихове комплексности.

Овај пример се први пут појавио у књизи The C Programming Language, аутора Брајана Кернигана и Дениса Ричија, издатој 1978. године. На српски језик ова књига је преведена под насловом „Програмски језик C“. На почетку књиге се, у жељи да се прикаже одмах како изгледа тај нови језик, налази кратак пример који нешто исписује на екран. Пример из књиге исписује "hello, world" (без великих слова и знака узвика). Касније се овај пример мало прилагодио, а за наше потребе је и преведен.[1][2]

Овај пример се често користи да би се тестирао ново инсталирани програмски језик, односно његов преводилац, развојно или радно окружење. Сматра се довољно једноставним, али репрезентативним тест-примером за ову сврху.

У наставку следе примери програма Hello World на разним програмским језицима.[3]

Програмски језици[уреди]

ActionScript 3.0[уреди]

trace ("Hello, world!");

Ada[уреди]

with TEXT_IO;
 
 procedure HELLO is
 begin
    TEXT_IO.PUT_LINE ("Zdravo svete!");
 end HELLO;

APL[уреди]

'Zdravo svete!'

ASP[уреди]

ASP је скраћеница од Active Server Pages.

<%
Response.Write("Zdravo svete!")
%>

AWK[уреди]

BEGIN { print "Zdravo svete!" }

Bash (Bourne Again SHell)[уреди]

Први ред кода означава локацију извршне датотеке интерпретера, па може бити различит од система до система.

#!/usr/bin/bash
echo "Zdravo svete!"

BASIC[уреди]

Све ANSI/ISO имплементације бејсик преводиоца препознају следеће инструкције

10 PRINT "Zdravo svete!"
20 END

Од када се и бејсик прилагодио тенденцијама структурног програмирања није неопходно навести бројне ознаке за наредбе, па претходни пример на већини модерних преводилаца може изгледати овако

PRINT "Zdravo svete!"
END

Овде ваља нагласити да END наредба није неопходна код свих преводилаца.

BeanShell[уреди]

print("Zdravo svete!");

C[уреди]

#include <stdio.h>
 
int main(void)
{
	printf("Zdravo svete!");
 
	return 0;
}

C++[уреди]

#include <iostream>
using namespace std;
 
int main()
{
	cout << "Zdravo svete!";
 
	return 0;
}

У принципу није неопходно назначити коришћење нејмспејса (namespace) std:

#include <iostream>
 
int main()
{
	std::cout << "Zdravo svete!";
	return 0;
}

Премда се коришћење чланица истог може и селективно назначити:

#include <iostream>
using std::cout;
 
int main()
{
	cout << "Zdravo svete!";
	return 0;
}

C++/CLI[уреди]

int main()
{
    System::Console::WriteLine("Zdravo svete!");
}

C#[уреди]

namespace Hi
{
   class Hi
   {
      static void Main(string[] args)
      {
         System.Console.Write("Zdravo svete!");
      }
   }
}

COBOL[уреди]

 identification division.
 program-id.  hello-world.
 procedure division.
     display "Zdravo svete!"
     stop run.

ColdFusion[уреди]

<cfoutput>Zdravo svete!</cfoutput>

Forth[уреди]

За испис поруке "Здраво свете!", у интерактивном начину рада, може да послужи следећи код:

." Здраво свете!"

Испис можемо да "улепшамо" издвајајући га у посебан ред на следећи начин:

CR ." Здраво свете!" CR

У програмском језику Форт можемо да дефинишемо нову реч Поздрав која ће да уради исти посао:

: Поздрав CR ." Здраво свете!" CR ;

FORTRAN[уреди]

PROGRAM HI
PRINT *, "Zdravo svete!"
END PROGRAM

Go[уреди]

Следећи Go програм исписује "Здраво свете!":

package main

import "fmt"

func main() {
        fmt.Printf("Здраво свете!\n")
}

Groovy[уреди]

Следећи Groovy програм исписује "Здраво свете!":

    println "Здраво свете!"

Haskell[уреди]

main :: IO ()
main = putStr "Zdravo svete!"

Java[уреди]

Напомена: фајл треба да буде снимљен под именом hi.java да би могао бити компајлиран.

public class hi {
 
   public static void main(String args[])
   {
      System.out.print("Zdravo svete!");
   }
}

JavaScript[уреди]

Напомена: Тагови <script>...</script> су присутни у овим примерима иако нису обавезни делови JavaScript програма, тј. не пишу се у истом фајлу као и програм приликом писања програма у једном екстерном JavaScript фајлу (екстензија *.js).

Први пример исписује текст директно на месту где се овај фрагмент кода налази.

<script type="text/javascript">
document.write("Zdravo svete!");
</script>

Други пример ствара једну кутијицу за поруке (Message Box) у којој исписује дати текст.

<script type="text/javascript">
alert("Zdravo svete!");
</script>

LaTeX[уреди]

\documentclass{article}
\begin{document}
Zdravo, svete!
\end{document}

Logo[уреди]

Следећи код програмског језика Лого исписаће "Zdravo svete!" у интерактивном начину рада:

PRINT [Zdravo svete!]

Процедура са именом Pozdrav, која има исто дејство као и код изнад, може да изгледа овако:

TO Pozdrav
  PRINT [Zdravo svete!]
END

MATLAB[уреди]

fprintf('Zdravo svete!');

Modula-2[уреди]

MODULE Pozdrav;
  FROM InOut IMPORT WriteString, WriteLn;
BEGIN
  WriteString("Zdravo svete!");
  WriteLn
END Pozdrav.

Natural[уреди]

WRITE 'Zdravo svete!'
*
END

Objective C[уреди]

#import <stdio.h>
 
int main()
{
   puts("Zdravo svete!");
   return 0;
}

Pascal[уреди]

program Zdravo (output );
begin
    writeln('Zdravo svete!')
end.

Perl[уреди]

print "Zdravo svete!";

PHP[уреди]

<?php
echo "Zdravo svete!";
?>

Овај програм на PHP има и еквивалената (упоређено према излазу):

<?php
print("Zdravo svete!");
?>
<?="Zdravo svete!"?>

Pike[уреди]

int main() {
    write("Zdravo svete!");
    return 0;
}

Python[уреди]

За испис текста "Здраво свете!" (без знакова навода), у верзијама Пајтон језика које претходе верзији 3.0, може да се употреби следећи код:

print 'Здраво свете!'

У верзији језика 3.0 синтакса је нешто измењена. Горњи пример би изгледао овако:

print('Здраво свете!')

Исти текст, али овога пута заједно са наводницима, могао би да буде приказан извршавањем следећег кода:

'Здраво свете!'

Ruby[уреди]

puts "Zdravo svete!"

Seed7[уреди]

$ include "seed7_05.s7i";

const proc: main is func
  begin
    writeln("Zdravo svete!");
  end func;

SmallTalk[уреди]

Transcript show: 'Zdravo svete!'

Visual Basic[уреди]

 Sub Main()
   Print "Zdravo svete!"
 End Sub

Спецификације[уреди]

Win32[уреди]

Следећи програм отвара кутијицу за поруке (енгл. message box).

#include <windows.h>
   
int WINAPI WinMain(
                HINSTANCE hInst,
                HINSTANCE hPrevInstance,
                LPSTR lpCmdLine,
                int nCmdShow
        )
{
        MessageBox(HWND_DESKTOP, "Zdravo svete!", "Zdravo-svete program", MB_OK);
        return 0;
}

Следећи програм прави мали прозор у коме се исписује текст „Zdravo svete!“.

#include <windows.h>

// Deklaracija procadure
LRESULT CALLBACK WndProc(HWND, UINT, WPARAM, LPARAM);

const char *szClassName = "GlavniProzor";
HINSTANCE hInstance;

// Glavna funkcija programa
int WINAPI WinMain(
                HINSTANCE hInst,
                HINSTANCE hPrevInstance,
                LPSTR lpCmdLine,
                int nCmdShow
        )
{
        HWND hwnd;
        MSG msg;
        WNDCLASSEX wincl;
      
        hInstance = hInst;
      
        // --- Definisanje klase prozora ------------------
        
        wincl.cbSize = sizeof(WNDCLASSEX);
        wincl.cbClsExtra = 0;
        wincl.cbWndExtra = 0;
        wincl.style = 0;
        wincl.hInstance = hInstance;
        wincl.lpszClassName = szClassName;
        wincl.lpszMenuName = NULL;
        wincl.lpfnWndProc = WndProc; // dodeljivanje procedure klasi prozora
        wincl.hbrBackground = (HBRUSH)(COLOR_WINDOW + 1);
        wincl.hIcon = LoadIcon(NULL, IDI_APPLICATION);
        wincl.hIconSm = LoadIcon(NULL, IDI_APPLICATION);
        wincl.hCursor = LoadCursor(NULL, IDC_ARROW);

        // --- Registracija klase prozora -----------------

        if(!RegisterClassEx(&wincl)) return 0;
        
        // --- Stvaranje prozora --------------------------
      
        hwnd = CreateWindowEx(
                0,szClassName,"Zdravo svete",
                WS_OVERLAPPEDWINDOW,
                CW_USEDEFAULT, CW_USEDEFAULT,
                200, 80,
                NULL, NULL, hInstance, NULL
        );

        // --- Prikazivanje prozora -----------------------
        ShowWindow(hwnd, nCmdShow);
      
        // --- Glavna petlja programa ---------------------
        
        while (GetMessage(&msg, NULL, 0, 0))
        {
                TranslateMessage(&msg);
                DispatchMessage(&msg);
        }

        return msg.wParam;
}

// Procedura
LRESULT CALLBACK WndProc(
                HWND hwnd,
                UINT message,
                WPARAM wParam,
                LPARAM lParam
        )
{
        PAINTSTRUCT ps;
        HDC hdc;
        
        switch(message)
        {
                case WM_PAINT:
                        // ispisivanje poruke
                        hdc = BeginPaint(hwnd, &ps);
                        TextOut(hdc, 50, 18, "Zdravo svete!", 13);
                        EndPaint(hwnd, &ps);
                        break;
                
                case WM_DESTROY:
                        PostQuitMessage(0);
                        break;
                        
                default:
                        return DefWindowProc(hwnd, message, wParam, lParam);
        }
        
        return 0;
}

Извори[уреди]

  1. ^ Brian W. Kernighan (Author), Dennis M. Ritchie (1988). C Programming Language (2nd Ed ed.). Prentice Hall. ISBN 0131103628. 
  2. ^ Bjarne Stroustrup (1997). C++ Programming Language (3rd Ed ed.). Addison-Wesley Professional. ISBN 0201327554. 
  3. ^ Y. Daniel Liang (2010). Introduction to Java Programming, Comprehensive (8th Ed. ed.). Prentice Hall. ISBN 0132130807. 

Литература[уреди]

  • Y. Daniel Liang (2010). Introduction to Java Programming, Comprehensive (8th Ed. ed.). Prentice Hall. ISBN 0132130807. 
  • Bjarne Stroustrup (1997). C++ Programming Language (3rd Ed ed.). Addison-Wesley Professional. ISBN 0201327554. 
  • Brian W. Kernighan (Author), Dennis M. Ritchie (1988). C Programming Language (2nd Ed ed.). Prentice Hall. ISBN 0131103628.