Ophiocordyceps gracilis
| Ophiocordyceps gracilis | |
|---|---|
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | O. gracilis
|
| Биномно име | |
| Ophyocordiceps gracilis | |
Ophiocordyceps gracilis, или више познатија као Cordyceps graciis, је аскомицетна и ентомопатогена врста гљива. Однедавно уврштена је у фамилију Ophiocordicipacеае, чије представници производе тамно пигментиране, чврсте и еластичне строме, које углавном садрже аперитецијалне апексе.[1] Као ентомопатогена врста, паразитира инсекте углавном из реда Lepidoptera. O. gracilis је космополитска врста али са оскудно објављеним подацима широм света.
Макроскопски опис[уреди | уреди извор]
Строма 3.5-10 cm по дужини, расте појединачно; фертилни део строме 2-3 x 2 mm, капитатна, субглобуларна, тамножута боја до наранџасте[2][3][4][5][6][7] површински глатка са видљивим обиље тамних наранџастих перитецијалних остиола имерзираних у строми, месо је дебело и блеђе од боје ексципулума; стерилни део строме у ширини је 2-3 mm, и служи као дршка, цилиндрична,[2][4][6][8][7] благо флокозна, мало накривљена, бледожута до беличаста при врху, у основи сумпурножута.
Микроскопски опис[уреди | уреди извор]
Перитеције 650-800 x 200-250 μm, овоидни, потпуно имерзирани у строму, бледожути[2][4][5][8][7]. Аскуси 300-500 x 4-5 μm, филиформни (уско цилиндрични), неамилоидни, на врху проширени[6][7]. Парафизе изостају. Споре издужене, филиформне, мултисептиране, т.ј. ломе се на бацилиформним ћелијама, фрагменте, димензија 6-8 x 1.5-2 μm[2][4][6][7]. Конидије 4-6 x 1μm[9].
Екологија и хабитат[уреди | уреди извор]
O. gracilis је ентомопатогена врста и паразитира инсекте из реда Lepidoptera. Своја плода тела углавном развија на гусеницама или на инсектима у стадијуму лутке, као и на ларвама мољца Hepialus lupulinus[7]. Њен анаморф је Paraisaria dubia (Delacr.) Samson & B.L.Brady [1][9].
Лековита својства[уреди | уреди извор]
Испитивања на чистим културама ове врсте показала су задовољавајућа антиоксидативна својства као и снажну антимикробну активност код Escherichia coli и Staphylococcus aureus[10][11]. Екстракти O. gracilis-а су такође показали снажно пролиферативно дејство у борби против туморних ћелија рака желуца[12](Ye et al., 2015).
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Sung, G. H., Hywel-Jones, N. L., Sung, J. M., Luangsa-ard, J. J., Shrestha, B., & Spatafora, J. W. (2007). „Phylogenetic classification of Cordyceps and the clavicipitaceous fungi.”. Studies in mycology. 57: 5—59.
- ^ а б в г Mains, E.B. (1951). „Notes concerning entomogenous fungi.”. Bull. Torrey Bot. Club. 78:: 122—133.
- ^ Mains, E.B. (1958). „North American entomogenous species of Cordyceps”. Mycologia. 50: 169—222.
- ^ а б в г Eckblad, F.E. (1967). „The genus Cordyceps in Norway.”. Nytt Mag. Bot. 14: 68—76.
- ^ а б Allard, C. (1998). „Recontres avec Cordyceps gracilis Mont. et Durieu. Le mystére des rendez-vous mycologiques.”. Bull. Soc. Mycol. Fr. 114: 29—33.
- ^ а б в г Breitenbach, J. & Kränzlin, F. (1981). Pilze der Schweiz band 1. Ascomyceten. Luzern, Switzerland: Verlag Micologia.
- ^ а б в г д ђ Mornand, J., GirOd, G., & PÉan, R.(2012). „Les Cordyceps entomophiles, en Europe.” (PDF). www.ascofrance.com. Приступљено 28. 10. 2018.
- ^ а б Hansen, L. & Knudsen, H. (eds.) (2000). Nordic Macromycetes vol. 1. Ascomycetes. Kobenhavn: Nordsvamp.
- ^ а б Samson, R. A., & Brady, B. L. (1983). „Paraisaria, a new genus for Isaria dubia, the anamorph of Cordyceps gracilis.”. Transactions of the British Mycological Society. 81(2): 285—290.
- ^ Ма, Y., Suo, F. Y., Wang, A. L., Lu, S., Ye, X., & Gong, J. (2012). „Study on antioxidation activity of the broth of different originated Ophiocordyceps gracilis (Grev.) GH Sung, JM Sung, Hywel-Jones & Spatafora in vitro [J].”. Chinese Journal of Biochemical Pharmaceutics. 6: 028.
- ^ Yun, M., SUO, F., HUANG, L., WANG, A., Ping, L., Xing, Y., & Lin, Z. (2012). „Isolation, identification and antimicrobial activity of a fungus from Ophiocordyceps gracilis (Grev.) GH Sung, JM Sung, Hywel-Jones & Spatafora.”. Chinese Journal of Antibiotics. 37(6): 411—414.
- ^ Ye, X., Suo, F., Lu, S., & Wang, Z. (2015). „Effect of Ophiocordyceps gracilis extract on the proliferation of AGS gastric cancer cells.”. Acta Edulis Fungi. 22(2): 51—54.