Антимилеријански хормон
Изглед
Антимилеријански хормон | |
---|---|
Идентификатори | |
Симбол | АМХ |
Ентрез | 268 |
ХУГО | 464 |
ОМИМ | 600957 |
РефСеq | НМ_000479 |
УниПрот | П03971 |
Остали подаци | |
Локус | Хромозом 19 п13.3 |
Рецептор антимилеријанског хормона, тип II | |
---|---|
Идентификатори | |
Симбол | АМХР2 |
Ентрез | 269 |
ХУГО | 465 |
ОМИМ | 600956 |
РефСеq | НМ_020547 |
УниПрот | Q16671 |
Остали подаци | |
Локус | Хромозом 12 q13 |
Антимилеријански хормон (АМХ, Милеријански инхибиторни фактор, МИФ, Милеријански инхибиторни хормон, МИХ, Милеријанска инхибиторна супстанца, МИС) је протеин који је код људи кодиран АМХ геном.[1] Он инхибира развиће парамезонефринског канала у мушком ембриону.[2]
Дистрибуција по врстама[уреди | уреди извор]
АМХ је присутан код риба, рептила, птица, торбара, и материчних сисара.
Структура[уреди | уреди извор]
АМХ је протеински хормон које структурно сродан са инхибином и активином. Он је члан фамилије трансформирајућег фактора раста (ТГФ-β). АМХ је димерни гликопротеин.
Ген[уреди | уреди извор]
Код људи, ген за АМХ се налази на хромозому 19p13.3,[1] док је ген AMHR2 са хромозома 12 кодира његов рецептор.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Цате РЛ, Матталиано РЈ, Хессион C, Тизард Р, Фарбер НМ, Цхеунг А, Нинфа ЕГ, Фреy АЗ, Гасх ДЈ, Цхоw ЕП (1986). „Исолатион оф тхе бовине анд хуман генес фор Мüллериан инхибитинг субстанце анд еxпрессион оф тхе хуман гене ин анимал целлс”. Целл. 45 (5): 685—98. ПМИД 3754790. дои:10.1016/0092-8674(86)90783-X.
- ^ РР, Бехрингер (1994). „Тхе ин виво ролес оф мüллериан-инхибитинг субстанце”. Цурр. Топ. Дев. Биол. Цуррент Топицс ин Девелопментал Биологy. 29. ИСБН 978-0-12-153129-4. ПМИД 7828438. дои:10.1016/С0070-2153(08)60550-5.
|цхаптер=
игнорисан (помоћ) - ^ Имбеауд С, Фауре Е, Ламарре I, Маттéи МГ, ди Цлементе Н, Тизард Р, Царрé-Еусèбе D, Белвилле C, Трагетхон L, Тонкин C, Нелсон Ј, МцАулиффе M, Бидарт ЈМ, Лабабиди А, Јоссо Н, Цате РЛ, Пицард ЈY (1995). „Инсенситивитy то анти-мüллериан хормоне дуе то а мутатион ин тхе хуман анти-мüллериан хормоне рецептор”. Нат. Генет. 11 (4): 382—8. ПМИД 7493017. дои:10.1038/нг1295-382.