Natriuretski peptid

С Википедије, слободне енциклопедије

Natriuretski peptid je peptid koji indukuje natriurezu (ispuštanje natrijuma putem urina).

Tipovi[уреди | уреди извор]

Poznato je nekoliko tipova natriuretskih peptida:

Natriuretski peptidi u postavljanju dijagnoze[уреди | уреди извор]

U postavljanju dijagnoze srčane insuficijencije određivanje koncentracije natriuretskih peptida ima veliki značaj jer su simptomi bolesti nespecifični a ehokardiogram može biti nedostupan.[9]

Nivo natriuretskih peptida raste sa starenjem, može biti snižen kod gojaznih, a normalne vrednosti kod nelečenih bolesnika isključuju postojanje značajnog srčanog oboljenja.[10]

Kod bolesnika sa novonastalom ili pogoršanjem srčane insufcijencije, granična vrednost N terminalnog pro B natriuretski peptid je 300 pg/ml, a za moždani natriuretski peptid100 pg/ml

Kod hroničnog oblika srčane insuficijencije, granična vrednost za N terminalnog pro B natriuretski peptid je 125 pg/ml, a za moždani natriuretski peptid 35 pg/Ml. U drugoj grupi bolesnika senzitivnost i specifičnost navedenih testova je manja.[9][10]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Widmaier, Eric P.; Hershel Raff; Kevin T. Strang (2008). Vander's Human Physiology, 11th Ed. McGraw-Hill. стр. 291,509–10. ISBN 978-0-07-304962-5. 
  2. ^ Potter LR, Yoder AR, Flora DR, Antos LK, Dickey DM (2009). „Natriuretic peptides: their structures, receptors, physiologic functions and therapeutic applications”. Handb Exp Pharmacol. Handbook of Experimental Pharmacology. 191 (191): 341—66. ISBN 978-3-540-68960-7. PMID 19089336. doi:10.1007/978-3-540-68964-5_15. 
  3. ^ Addicks K, Forssmann WG, Henkel H, Holthausen U, Menz V, Rippegather G, Ziskoven D (1989). „Calcium-calmodulin antagonists Influences the release of cardiodilatin/ANP from atrial cardiocytes”. Ур.: Wambach G, Kaufmann W. Endocrinology of the heart. Berlin: Springer-Verlag. ISBN 978-0-387-51409-3. 
  4. ^ Ziskoven D, Forssmann WG, Holthausen U, Menz G, Addicks K, Rippegater G: Calcium Calmodulinantagonists Influences the release of Cardiodilatin/ANP from Atrial Cardiocytes. Handbook Endocrinology of the Heart, edited by Kaufmann W, Wambach G, 01/1989; Springer Verlag Berlin Heidelberg New York; ISBN/EAN 978-3-540-51409-1
  5. ^ „Entrez Gene: NPPC natriuretic peptide precursor C”. 
  6. ^ Kaneko T, Shirakami G, Nakao K, Nagata I, Nakagawa O, Hama N, Suga S, Miyamoto S, Kubo H, Hirai O (1993). „C-type natriuretic peptide (CNP) is the major natriuretic peptide in human cerebrospinal fluid”. Brain Res. 612 (1–2): 104—9. PMID 8330189. doi:10.1016/0006-8993(93)91649-D. 
  7. ^ Ogawa Y, Itoh H, Yoshitake Y, Inoue M, Yoshimasa T, Serikawa T, Nakao K (1994). „Molecular cloning and chromosomal assignment of the mouse C-type natriuretic peptide (CNP) gene (Nppc): comparison with the human CNP gene (NPPC)”. Genomics. 24 (2): 383—7. PMID 7698765. doi:10.1006/geno.1994.1633. 
  8. ^ Lisy O, Lainchbury JG, Leskinen H, Burnett JC (2001). „Therapeutic actions of a new synthetic vasoactive and natriuretic peptide, dendroaspis natriuretic peptide, in experimental severe congestive heart failure”. Hypertension. 37: 1089—94. 
  9. ^ а б Dokainish, H.; Nguyen, J. S.; Bobek, J.; Goswami, R.; Lakkis, N. M. (2011-09-01). „Assessment of the American Society of Echocardiography-European Association of Echocardiography guidelines for diastolic function in patients with depressed ejection fraction: an echocardiographic and invasive haemodynamic study”. European Journal of Echocardiography. 12 (11): 857—864. ISSN 1525-2167. doi:10.1093/ejechocard/jer157. 
  10. ^ а б Ewald B, Ewald D, Thakkinstian A, Attia J. Meta-analysis of B type natriuretic peptide and Nterminal pro B natriuretic peptide in the diagnosis of clinical heart failure and population screening for left ventricular systolic dysfunction. Intern Med J 2008;38:101-113.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Natriuretski_peptid&oldid=27780294”