Естрадиол
 | |
 | |
| IUPAC име | |
|---|---|
(17β)-естра-1,3,5(10)-триене-3,17-диол | |
| Клинички подаци | |
| Категорија трудноће |
|
| Начин примене | Орално, трансдермално |
| Правни статус | |
| Правни статус |
|
| Фармакокинетички подаци | |
| Биорасположивост | 97-99% је везано |
| Метаболизам | јетра |
| Полувреме елиминације | ~ 13 h |
| Излучивање | Урин |
| Идентификатори | |
| CAS број | 50-28-2 57-91-0 (±) |
| ATC код | G03CA03 (WHO) |
| PubChem | CID 5757 |
| IUPHAR/BPS | 1012 |
| DrugBank | DB00783 |
| ChemSpider | 5554  |
| UNII | 4TI98Z838E |
| KEGG | D00105 |
| ChEMBL | CHEMBL135 |
| Синоними | (8Р,9С,13С,14С,17С)-13-метхил-6,7,8,9,11,12,14,15,16,17-децахидроциклопента[а]фенантрен-3,17-диол |
| Хемијски подаци | |
| Формула | C18H24O2 |
| Моларна маса | 272.38 |
| |
Естрадиол (Е2 или 17β-естрадиол, такође оестрадиол) је сексуални хормон.[1] Естрадиол је предоминантни сексуални хормоне код жена. Он је исто тако присутан код мушкараца, као производ метаболизма тестостерона. Он је главни естроген код људи. Естрадиол нема само критични утицај на репродуктивно и сексуално функционисање, него утиче и на друге органе, међу којима су кости.
Синтеза[уреди | уреди извор]
Естрадиол, као и други стероиди, је изведен из холестерола. Након отклањања бочног ланца и јутилизације делта-5 пута или делта-4 пута. Андростенедион је кључни интермедијар. Фракција андростенедиона се конвертује у тестостерон, који затим прелази у естрадиол посредством ензима ароматаза. Један алтернативни пут је, ароматизован андростенедиона до естрона, који се накнадно конвертује у естрадиол.
Продукција[уреди | уреди извор]
Током репродуктивних година, највећи део естрадиола се код жена произведе у грандулоса ћелијама јајника путем ароматизације андростенедиона (који настаје у theca folliculi ћелијама) до естрона, чему следи његова конверзија до естрадиола посредством 17β-хидроксистероид дехидрогеназе. Мање количине естрадиола се такође производе у адреналном кортесу, и (код мушкараца), у тестисима.
Естрадиол се не производи само у гонадима. Код оба пола, прекурсорни хормони, специфично тестостерон, се конвертују ароматизацијом до естрадиола. Конкретно, ћелије масноће су активне у конвертовању прекурсора до естрадиола, и настављају с радом чак и након менопаузе. Естрадиол се такође производи у мозгу и артеријским зидовима.
Механизам дејства[уреди | уреди извор]
Естрадиол слободно улази у ћелије и интерагује са својим рецептором у цитоплазми. Након што је естрогенски рецептор веже свој лиганд, он улази у једро где регулише транскрипцију гена, што доводи до формирања информационе РНК. иРНК интерагује са рибозомима који производе специфичне протеине.
Естрадиол се везује за оба типа естрогенског рецептора, ERα, и ERβ, што је контрасту са неким другим естрогенима, на пример лековима који преферентно дејствују на један од тих рецептора. Ти лекови се називају селецтивним модулаторима естрогенског рецептора, или SERM.
Естрадиол је најпотентнији природни естроген.
Метаболизам[уреди | уреди извор]
У плазми се естрадиол у велико мери везује за сексуални хормон-везујући глобулин, као и за албумин. Само је фракција од 2,21% (+/- 0.04%) слободна и биолошки активна. Овај проценат остаје константан током менструалног циклуса.[2] Један облик деактивације је конверзија у мање-активне естрогене као што су естрон и естриол. Естриол је један од главних уринарних метаболита. Естрадиол ис коњугује у јетри са сулфатима, а и формира се глукуронид. У том облику се излучује путем бубрега. Неки од у води растворних коњугата се излучују путем жучне канала, и делом су реапсорбовани након хидролизе из интестиналног тракта. Ова ентерохепатичка циркулација доприноси одржавању нивоа естрадиола.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Доналд Воет; Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. ИСБН 9780471193500.
- ^ Wу ЦХ, Мотохасхи Т, Абдел-Рахман ХА, Флицкингер ГЛ, Микхаил Г (1976). „Фрее анд протеин-боунд пласма естрадиол-17 бета дуринг тхе менструал цyцле”. Ј. Цлин. Ендоцринол. Метаб. 43 (2): 436—45. ПМИД 950372. дои:10.1210/јцем-43-2-436.
