Lactarius piperatus
| Lactarius piperatus | |
|---|---|
| |
| Lactarius piperatus | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | L. piperatus
|
| Биномно име | |
| Lactarius piperatus | |
Lactarius piperatus, или љута млечница припада породици зека (Russulaceae), реду млечница (Lactarius).[1] Представља честу врсту гљиве која расте у четинарским и листопадним шумам на кречњачким теренима. Назив је добила по љутом укусу. Широко је распрострањена у Европи и Азију. Алохтона је у Аустралији.
Опис плодног тела[уреди | уреди извор]
Клобук је до 12 цм, беле боје, раширен и помало удубљен у средини, сомотаст. Јако меснат за време сушног времена може испуцати. Ивица дуго остаје подвијена. Листићи су беличасте боје док су млади, затим бледожуте боје, не спуштају се низ дршку. Дршка је бела, централно постављена, чврста, пуна, глатка, до 12 цм висока и 3 цм широка. У доњем делу може да се сужава. Месо је бело, горког и љуткастог мириса, при ошећењима лучи бело млеко веома љутог укуса. Када се осуши млеко може бити маслинасте боје.
Микроскопја[уреди | уреди извор]
Елипстасте, са ситним избопчинама, беле боје. Величине 7-9 x 5 - 7 µм.
Хемијске реакције[уреди | уреди извор]
Млеко не реагује са калијум-хидроксидом (КОХ), месо у додиру са гвождје(II)сулфатом, попримава црвенкасту боју, а са формалином љубичасто и то одложено након неколико часова.
Јестивост[уреди | уреди извор]
Јестива али се ретко конзумира услед изразито љутог укуса. Може се користити уместо бибера када се осуши и самеље.
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Лацтариус пиператус -
Лацтариус пиператус -
Лацтариус пиператус
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Узелац, Бранислав (2009). Гљиве Србије и западног Балкана. Београд: БГВ logic.
- Giuseppe, P. (1997). Атлас гљива. Загреб: Просвјета.
- Флик, M. (2010). Која је ово гљива? препознавање, сакупљање, употреба. Београд: Марсо.
- Phillips, R. (2006). Mushrooms. London: Macmillan.
