Пређи на садржај

Натриуретски пептид

С Википедије, слободне енциклопедије

Натриуретски пептид је пептид који индукује натриурезу (испуштање натријума путем урина).

Типови[уреди | уреди извор]

Познато је неколико типова натриуретских пептида:

Натриуретски пептиди у постављању дијагнозе[уреди | уреди извор]

У постављању дијагнозе срчане инсуфицијенције одређивање концентрације натриуретских пептида има велики значај јер су симптоми болести неспецифични а ехокардиограм може бити недоступан.[9]

Ниво натриуретских пептида расте са старењем, може бити снижен код гојазних, а нормалне вредности код нелечених болесника искључују постојање значајног срчаног обољења.[10]

Код болесника са новонасталом или погоршањем срчане инсуфцијенције, гранична вредност Н терминалног про Б натриуретски пептид је 300 пг/мл, а за мождани натриуретски пептид100 пг/мл

Код хроничног облика срчане инсуфицијенције, гранична вредност за Н терминалног про Б натриуретски пептид је 125 пг/мл, а за мождани натриуретски пептид 35 пг/Мл. У другој групи болесника сензитивност и специфичност наведених тестова је мања.[9][10]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Wидмаиер, Ериц П.; Херсхел Рафф; Кевин Т. Странг (2008). Вандер'с Хуман Пхyсиологy, 11тх Ед. МцГраw-Хилл. стр. 291,509–10. ИСБН 978-0-07-304962-5. 
  2. ^ Поттер ЛР, Yодер АР, Флора ДР, Антос ЛК, Дицкеy ДМ (2009). „Натриуретиц пептидес: тхеир струцтурес, рецепторс, пхyсиологиц фунцтионс анд тхерапеутиц апплицатионс”. Хандб Еxп Пхармацол. Хандбоок оф Еxпериментал Пхармацологy. 191 (191): 341—66. ИСБН 978-3-540-68960-7. ПМИД 19089336. дои:10.1007/978-3-540-68964-5_15. 
  3. ^ Аддицкс К, Форссманн WГ, Хенкел Х, Холтхаусен У, Менз V, Риппегатхер Г, Зисковен D (1989). „Цалциум-цалмодулин антагонистс Инфлуенцес тхе релеасе оф цардиодилатин/АНП фром атриал цардиоцyтес”. Ур.: Wамбацх Г, Кауфманн W. Ендоцринологy оф тхе хеарт. Берлин: Спрингер-Верлаг. ИСБН 978-0-387-51409-3. 
  4. ^ Зисковен D, Форссманн WГ, Холтхаусен У, Менз Г, Аддицкс К, Риппегатер Г: Цалциум Цалмодулинантагонистс Инфлуенцес тхе релеасе оф Цардиодилатин/АНП фром Атриал Цардиоцyтес. Хандбоок Ендоцринологy оф тхе Хеарт, едитед бy Кауфманн W, Wамбацх Г, 01/1989; Спрингер Верлаг Берлин Хеиделберг Неw Yорк; ИСБН/ЕАН 978-3-540-51409-1
  5. ^ „Ентрез Гене: НППЦ натриуретиц пептиде прецурсор Ц”. 
  6. ^ Канеко Т, Схираками Г, Накао К, Нагата I, Накагаwа О, Хама Н, Суга С, Миyамото С, Кубо Х, Хираи О (1993). „Ц-тyпе натриуретиц пептиде (ЦНП) ис тхе мајор натриуретиц пептиде ин хуман цереброспинал флуид”. Браин Рес. 612 (1–2): 104—9. ПМИД 8330189. дои:10.1016/0006-8993(93)91649-D. 
  7. ^ Огаwа Y, Итох Х, Yосхитаке Y, Иноуе M, Yосхимаса Т, Серикаwа Т, Накао К (1994). „Молецулар цлонинг анд цхромосомал ассигнмент оф тхе моусе C-тyпе натриуретиц пептиде (ЦНП) гене (Нппц): цомпарисон wитх тхе хуман ЦНП гене (НППЦ)”. Геномицс. 24 (2): 383—7. ПМИД 7698765. дои:10.1006/гено.1994.1633. 
  8. ^ Лисy О, Лаинцхбурy ЈГ, Лескинен Х, Бурнетт ЈЦ (2001). „Тхерапеутиц ацтионс оф а неw сyнтхетиц васоацтиве анд натриуретиц пептиде, дендроаспис натриуретиц пептиде, ин еxпериментал севере цонгестиве хеарт фаилуре”. Хyпертенсион. 37: 1089—94. 
  9. ^ а б Докаинисх, Х.; Нгуyен, Ј. С.; Бобек, Ј.; Госwами, Р.; Лаккис, Н. M. (2011-09-01). „Ассессмент оф тхе Америцан Социетy оф Ецхоцардиограпхy-Еуропеан Ассоциатион оф Ецхоцардиограпхy гуиделинес фор диастолиц фунцтион ин патиентс wитх депрессед ејецтион фрацтион: ан ецхоцардиограпхиц анд инвасиве хаемодyнамиц студy”. Еуропеан Јоурнал оф Ецхоцардиограпхy. 12 (11): 857—864. ИССН 1525-2167. дои:10.1093/ејецхоцард/јер157. 
  10. ^ а б Еwалд Б, Еwалд D, Тхаккинстиан А, Аттиа Ј (2008). „Мета-аналyсис оф Б тyпе натриуретиц пептиде анд Нтерминал про Б натриуретиц пептиде ин тхе диагносис оф цлиницал хеарт фаилуре анд популатион сцреенинг фор лефт вентрицулар сyстолиц дyсфунцтион”. Интерн Мед Ј. 38: 101—113. .

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Natriuretski_peptid&oldid=27854158”