Пређи на садржај

Паратироидни хормон

С Википедије, слободне енциклопедије
Паратироидни хормон
ПДБ приказ базиран на 1бwx​.
Доступне структуре
1БWX​, 1ЕТ1​, 1ФВY​, 1ХПХ​, 1ХПY​, 1ХТХ​, 1ЗWА​, 1ЗWБ​, 1ЗWД​, 1ЗWЕ​, 1ЗWФ​, 1ЗWГ​, 2Л1X​, 3Ц4М
Идентификатори
Симболи ПТХ; ПТХ1
Вањски ИД ОМИМ168450 МГИ97799 ХомолоГене266 ГенеЦардс: ПТХ Гене
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 5741 19226
Енсембл ЕНСГ00000152266 ЕНСМУСГ00000059077
УниПрот П01270 Q9З0Л6
РефСеq (мРНА) НМ_000315.2 НМ_020623.2
РефСеq (протеин) НП_000306.1 НП_065648.1
Локација (УЦСЦ) Цхр 11:
13.51 - 13.52 Мб
Цхр 7:
120.53 - 120.53 Мб
ПубМед претрага [1] [2]

Паратироидни хормон (ПТХ, паратхормон, паратирин) луче паратироидне ћелије параштитасте жлезде као полипептид који садржи 84 аминокиселине. Он делује тако што повишава концентрацију калцијума (Ca2+) у крви, док калцитонин (хормон који производе парафоликуларне ћелије (C ћелије) штитасте жлезде) снижава концентрације калцијума.

PTH делује тако што повишава концентрацију калцијума у криви. Он се везује за рецептор паратироидног хормона 1 (који је присутан у високим нивоима у костима и бубрезима) и за рецептор паратироидног хормона 2 (који је високо изражен у централном нервном систему, панкреасу, тестисима, и постељици).[1] PTH полуживот је приближно 4 минута.[2] Он има молекуларну масу од 9,4 кДа.[3]

Хеликсна димерна структура hPTH-(1-34)[4]

Структура[уреди | уреди извор]

hPTH-(1-34) се кристализује као незнатно повијени, дугачки хеликсни димер. Анализа је показала да је хеликсна конформација hPTH-(1-34) вероватно биоактивна конформација.[5] Тхе Н-терминал фрагмент 1-34 оф паратхyроид хормоне (ПТХ) хас беен црyсталлизед анд тхе струцтуре хас беен рефинед то 0.9 Å ресолутион.

Стимулатори[уреди | уреди извор]

  • Снижени ниво серумског [Ca2+].
  • Благо повишење новоа серумског [Mg2+].
  • Повишење нивоа серумског фосфата (повећање концентрације фосфата узрокује формирање калцијум фосфата, чиме се редукује стимулација Ca-сензитивних рецептора (CaSr) који не реагују на калцијум фосфат, те долази до повишења PTH нивоа)

Инхибитори[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Физиологија на MCG 5/5цх6/с5цх6_11
  2. ^ Биеглмаyер C, Прагер Г, Ниедерле Б (2002). „Кинетиц аналyсес оф паратхyроид хормоне цлеаранце ас меасуред бy тхрее рапид иммуноассаyс дуринг паратхyроидецтомy”. Цлин. Цхем. 48 (10): 1731—8. ПМИД 12324490. Архивирано из оригинала 07. 06. 2011. г. Приступљено 04. 08. 2012. 
  3. ^ Прахалад АК; Хицкеy РЈ; Хуанг Ј; et al. (2006). „Serum proteome profiles identifies parathyroid hormone physiologic response”. Proteomics. 6 (12): 3482—93. PMID 16705755. doi:10.1002/pmic.200500929. 
  4. ^ PDB: 1ЕТЕ​; Саввидес СН, Бооне Т, Андреw Карплус П (2000). „Флт3 лиганд струцтуре анд унеxпецтед цоммоналитиес оф хелицал бундлес анд цyстине кнотс”. Нат Струцт Биол. 7 (6): 486—491. ПМИД 10881197. дои:10.1038/75896. ; рендеред виа ПyМОЛ.
  5. ^ Јин L, Бриггс СЛ, Цхандрасекхар С, Цхиргадзе НY, Цлаwсон ДК, Сцхевитз РW, Смилеy DL, Тасхјиан АХ, Зханг Ф (2000). „Црyстал струцтуре оф хуман паратхyроид хормоне 1-34 ат 0.9-А ресолутион”. Ј. Биол. Цхем. 275 (35): 27238—44. ПМИД 10837469. дои:10.1074/јбц.М001134200. 
  6. ^ Цостанзо, Линда С. (2007). БРС Пхyсиологy. Липпинцотт, Wиллиамс, & Wилкинс. стр. 260. ISBN 978-0-7817-7311-9. 

Literatura[уреди | уреди извор]