Пређи на садржај

Пептид YY

С Википедије, слободне енциклопедије
Пептид YY
PDB приказ базиран на 1qбф​.
Доступне структуре
1qбф​, 1ру5​, 1руу​, 2дез​, 2дф0​
Идентификатори
Симболи ПYY; ПYY1
Вањски ИД ОМИМ: 600781 МГИ: 99924 ХомолоГене: 3066 ГенеЦардс: ПYY Гене
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 5697 217212
Енсембл ЕНСГ00000131096 ЕНСМУСГ00000017311
УниПрот П10082 Q3В334
РефСеq (мРНА) НМ_004160 НМ_145435
РефСеq (протеин) НП_004151 НП_663410
Локација (УЦСЦ) Цхр 17:
39.39 - 39.44 Мб		 Цхр 11:
101.92 - 101.92 Мб
ПубМед претрага [1] [2]

Пептид YY је кратак (36-аминокиселина) протеин кога ослобађају ћелије илеума и дебело црево у респонсу на унос хране. Код људи он умањује апетит. Он је такође познат као PYY, пептид тирозин тирозин, или панкреасни пептид YY3-36.[1]

Структура[уреди | уреди извор]

Пептид YY је сродан са панкреасном пептидном фамилијом, јер је 18 од његових 36 аминокиселина лоцирано у истим позицијама као код панкреасног пептида.[2] Постоје две главне форме пептиде YY: PYY1-36 и PYY3-36 који имају PP структурни мотив. Међутим, најчешћа форма циркулишућег PYY је PYY3-36, која се везује за Y2 рецептор (Y2R) Y фамилије рецептора.[3] Пептид YY3-36 (PYY) је линеарни полипептид који се састоји од 36 аминокиселина.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Ентрез Гене: ПYY пептиде YY”. 
  2. ^ ДеГроот, Леслие Јацоб (1989). Ј. Е. МцГуиган, ур. Ендоцринологy. Пхиладелпхиа: Саундерс. стр. 2754. ISBN 0-7216-2888-5. 
  3. ^ Murphy KG, Bloom SR (2006). „Gut hormones and the regulation of energy homeostasis”. Nature. 444 (7121): 854—9. PMID 17167473. doi:10.1038/nature05484. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Ekblad E, Sundler F (2002). „Distribution of pancreatic polypeptide and peptide YY.”. Peptides. 23 (2): 251—61. PMID 11825640. doi:10.1016/S0196-9781(01)00601-5. 
  • Sandström O, El-Salhy M (2002). „Ontogeny and the effect of aging on pancreatic polypeptide and peptide YY.”. Peptides. 23 (2): 263—7. PMID 11825641. doi:10.1016/S0196-9781(01)00603-9. 
  • Yang H (2002). „Central and peripheral regulation of gastric acid secretion by peptide YY.”. Peptides. 23 (2): 349—58. PMID 11825649. doi:10.1016/S0196-9781(01)00611-8. 
  • Naruse S, Kitagawa M, Ishiguro H, Hayakawa T (2002). „Feedback regulation of pancreatic secretion by peptide YY.”. Peptides. 23 (2): 359—65. PMID 11825650. doi:10.1016/S0196-9781(01)00612-X. 
  • Aponte GW (2002). „PYY-mediated fatty acid induced intestinal differentiation.”. Peptides. 23 (2): 367—76. PMID 11825651. doi:10.1016/S0196-9781(01)00613-1. 
  • Hagan MM (2002). „Peptide YY: a key mediator of orexigenic behavior.”. Peptides. 23 (2): 377—82. PMID 11825652. doi:10.1016/S0196-9781(01)00614-3. 
  • Mannon PJ (2002). „Peptide YY as a growth factor for intestinal epithelium.”. Peptides. 23 (2): 383—8. PMID 11825653. doi:10.1016/S0196-9781(01)00615-5. 
  • Tseng WW, Liu CD (2002). „Peptide YY and cancer: current findings and potential clinical applications.”. Peptides. 23 (2): 389—95. PMID 11825654. doi:10.1016/S0196-9781(01)00616-7. 
  • El-Salhy M, Suhr O, Danielsson A (2002). „Peptide YY in gastrointestinal disorders.”. Peptides. 23 (2): 397—402. PMID 11825655. doi:10.1016/S0196-9781(01)00617-9. 
  • Imamura M (2002). „Effects of surgical manipulation of the intestine on peptide YY and its physiology.”. Peptides. 23 (2): 403—7. PMID 11825656. doi:10.1016/S0196-9781(01)00618-0. 
  • Beglinger C, Degen L (2007). „Gastrointestinal satiety signals in humans--physiologic roles for GLP-1 and PYY?”. Physiol. Behav. 89 (4): 460—4. PMID 16828127. doi:10.1016/j.physbeh.2006.05.048. 
  • Eberlein GA; Eysselein VE; Schaeffer M; et al. (1989). „A new molecular form of PYY: structural characterization of human PYY(3-36) and PYY(1-36).”. Peptides. 10 (4): 797—803. PMID 2587421. doi:10.1016/0196-9781(89)90116-2. 
  • Facer P, Bishop AE, Cole GA; et al. (1989). „Developmental profile of chromogranin, hormonal peptides, and 5-hydroxytryptamine in gastrointestinal endocrine cells.”. Gastroenterology. 97 (1): 48—57. PMID 2721879. 
  • Tatemoto K; Nakano I; Makk G; et al. (1989). „Isolation and primary structure of human peptide YY.”. Biochem. Biophys. Res. Commun. 157 (2): 713—7. PMID 3202875. doi:10.1016/S0006-291X(88)80308-5. 
  • Lukinius AI, Ericsson JL, Lundqvist MK, Wilander EM (1986). „Ultrastructural localization of serotonin and polypeptide YY (PYY) in endocrine cells of the human rectum.”. J. Histochem. Cytochem. 34 (6): 719—26. PMID 3517149. 
  • Adrian TE; Ferri GL; Bacarese-Hamilton AJ; et al. (1985). „Human distribution and release of a putative new gut hormone, peptide YY.”. Gastroenterology. 89 (5): 1070—7. PMID 3840109. 
  • Lundell I; Blomqvist AG; Berglund MM; et al. (1996). „Cloning of a human receptor of the NPY receptor family with high affinity for pancreatic polypeptide and peptide YY.”. J. Biol. Chem. 270 (49): 29123—8. PMID 7493937. doi:10.1074/jbc.270.49.29123. 
  • Bard JA, Walker MW, Branchek TA, Weinshank RL (1995). „Cloning and functional expression of a human Y4 subtype receptor for pancreatic polypeptide, neuropeptide Y, and peptide YY.”. J. Biol. Chem. 270 (45): 26762—5. PMID 7592911. doi:10.1074/jbc.270.45.26762. 
  • Hort Y; Baker E; Sutherland GR; et al. (1995). „Gene duplication of the human peptide YY gene (PYY) generated the pancreatic polypeptide gene (PPY) on chromosome 17q21.1.”. Genomics. 26 (1): 77—83. PMID 7782089. doi:10.1016/0888-7543(95)80085-Z. 
  • Kohri K; Nata K; Yonekura H; et al. (1993). „Цлонинг анд струцтурал детерминатион оф хуман пептиде YY цДНА анд гене.”. Биоцхим. Биопхyс. Ацта. 1173 (3): 345—9. ПМИД 8318545. 
  • Баттерхам РЛ, Хеффрон Х, Капоор С, Цхиверс Ј, Цхандарана К, Херзог Х, Ле Роуx ЦW, Тхомас ЕЛ, Белл ЈД, Wитхерс ДЈ (2006). „Цритицал роле фор пептиде YY ин протеин-медиатед сатиатион анд бодy-wеигхт регулатион.”. Целл Метаболисм. 4 (3): 223—233. ПМИД 16950139. дои:10.1016/ј.цмет.2006.08.001. 
  • ДеГроот, Леслие Јацоб (1989). Ј. Е. МцГуиган, ур. Ендоцринологy. Пхиладелпхиа: Саундерс. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Peptid_YY&oldid=27557913”