Постериорна хипофиза
| Постериорна хипофиза | |
|---|---|
 Хипофиза. Постериорна хипофиза је обојена плаво | |
 Централни сагитални пресек хипофизе одраслог мајмуна. (Постериорни режањ је доле десно.) | |
| Детаљи | |
| Латински | Pars nervosa glandula pituitaria, pars nervosa hypophyseos, lobus posterior hypophyseos |
| Прекурзор | Неурална цев[1] |
| доња хипофизна артерија | |
| хипофизна вена | |
| Показатељи | |
| Грејова анатомија | п.1275 |
| МеСХ | А06.407.747.734 |
| НеуроЛеx ИД | Неурохyпопхосис |
| Дорландс /Елсевиер | Постериор питуитарy хормонес |
| ТА | А11.1.00.006 |
| ФМА | 74636 |
| Анатомска терминологија | |
Постериорна хипофиза (неурохипопфиза) се састоји од постериорног режња хипофизе и дела ендокриног система. Упркос њеног имена, постериорна хипофизна жлезда није жлезда сама по себи, него је углавном колекција аксонских пројекција из хипоталамуса које се заврђавају иза антериорне хипофизе.[2][3]
Додатне слике[уреди | уреди извор]
-
Постериорна хипофиза се састоји од постериорног режња хипофизне жлезде -
Синуси -
Хипоталамусна јегра
Види још[уреди | уреди извор]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ „Embryology at unc.edu”. Архивирано из оригинала 21. 02. 2010. г. Приступљено 26. 12. 2012.
- ^ Сусан Стандринг, ур. (2009) [1858]. Граy'с анатомy: Тхе Анатомицал Басис оф Цлиницал Працтице, Еxперт Цонсулт. иллустратед бy Рицхард Е. M. Мооре (40 изд.). Цхурцхилл Ливингстоне. ИСБН 978-0-443-06684-9.
- ^ Славољуб V. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 86-387-0604-9.
Literatura[уреди | уреди извор]
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
