Пређи на садржај

Постериорна хипофиза

С Википедије, слободне енциклопедије
Постериорна хипофиза
Хипофиза. Постериорна хипофиза је обојена плаво
Централни сагитални пресек хипофизе одраслог мајмуна. (Постериорни режањ је доле десно.)
Детаљи
ЛатинскиPars nervosa glandula pituitaria,
pars nervosa hypophyseos,
lobus posterior hypophyseos
ПрекурзорНеурална цев[1]
доња хипофизна артерија
хипофизна вена
Показатељи
Грејова анатомијап.1275
МеСХА06.407.747.734
НеуроЛеx ИДНеурохyпопхосис
Дорландс
/Елсевиер
Постериор питуитарy хормонес
ТАА11.1.00.006
ФМА74636
Анатомска терминологија

Постериорна хипофиза (неурохипопфиза) се састоји од постериорног режња хипофизе и дела ендокриног система. Упркос њеног имена, постериорна хипофизна жлезда није жлезда сама по себи, него је углавном колекција аксонских пројекција из хипоталамуса које се заврђавају иза антериорне хипофизе.[2][3]

Додатне слике[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Embryology at unc.edu”. Архивирано из оригинала 21. 02. 2010. г. Приступљено 26. 12. 2012. 
  2. ^ Сусан Стандринг, ур. (2009) [1858]. Граy'с анатомy: Тхе Анатомицал Басис оф Цлиницал Працтице, Еxперт Цонсулт. иллустратед бy Рицхард Е. M. Мооре (40 изд.). Цхурцхилл Ливингстоне. ИСБН 978-0-443-06684-9. 
  3. ^ Славољуб V. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 86-387-0604-9. 

Literatura[уреди | уреди извор]