Проопиомеланокортин

Proopiomelanokortin
Идентификатори
Симболи	POMC; ACTH; CLIP; LPH; MSH; NPP; POC
Вањски ИД	OMIM: 176830 MGI: 97742 HomoloGene: 723 GeneCards: POMC Gene
Онтологија гена Молекулска функција • vezivanje G protein spregnutog receptora • receptorsko vezivanje • hormonska aktivnost • vezivanje tipa 3 melanokortinskog receptora • vezivanje tipa 4 melanokortinskog receptora • vezivanje tipa 1 melanokortinskog receptora Ћелијска компонента • ekstracelularni region • ekstracelularni prostor • citoplazma • sekretorne granule Биолошки процес • generacija prekursornih metabolita i energije • prenos signala • neuropeptidni signalni put • međućelijska signalizacija • regulacija krvnog pritiska • obrada peptidnog hormona • regulacija apetita
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста	Човек	Миш
Ентрез	5443	18976
Eнсембл	ENSG00000115138	ENSMUSG00000020660
UниПрот	P01189	P01193
Реф. Секв. (иРНК)	NM_000939.2	NM_008895.3
Реф. Секв. (протеин)	NP_000930.1	NP_032921.1
Локација (УЦСЦ)	Chr 2: 25.38 - 25.39 Mb	Chr 12: 3.95 - 3.96 Mb
ПубМед претрага	[1]	[2]

Opioidni neuropeptid
Identifikatori
Simbol	Op neuropeptid
Pfam	PF08035
InterPro	IPR013532
PROSITE	PDOC00964
Dostupne proteinske strukture: Pfam structures PDB RCSB PDB; PDBe; PDBj PDBsum structure summary

Proopiomelanokortin (POMC) је прекурзорни полипептид са 241 аминокиселинска остатка. POMC се формира из 285 аминокиселина дугог полипептидног прекурзора, „пре-проопиомеланокортина“ (pre-POMC), одвајањем 44 аминокиселине дугог сигналног пептида током транслације.

POMC gen je lociran na hromozomu 2p23.3. POMC ген је изражен на антериорним и интермедијаним режњевима хипофизе. Овај ген кодира 285 аминокиселина дуг полипептидни хормонски прекурзор који подлеже екстензивном, за ткиво специфичном, посттранслационом процесовању путем разлага ензимима сличним суптилизину познатим као прохормонске конвертазе. Кодирани протеин се синтетише углавном у кортикотрофним ћељама антериорне хипофизе, где се користе четири места пресецања. Главни продукти су адренокортикотропни хормон (ACTH), који је есенцијалан за стероидогенезу и одржавање нормалне адреналне тежине, и β-липотропин. Међутим, постоји најмање осам потенцијалних места пресецања унутар полипептидног прекурзора и у зависности од типа ткива и доступних конвертаза, могу се формирати многи други биолошки активни пептиди који учествују у различитим ћелијским функцијама. Места пресецања се састоје од секвенци, Arg-Lys, Lys-Arg или Lys-Lys. Ензими одговорни за обраду POMC пептида су прохормонска конвертаза 1 (PC1), прохормонска конвертаза 2 (PC2), карбоксипептидаза Е (CPE), пептидил α-амидарајућа монооксигеназа (PAM), N-ацетилтрасфераза (N-AT), и пролилкарбоксипептидаза (PRCP).

POMC обрада обухвата гликозилацију, ацетилацију, и екстензивно протеолитичко разлагање на местима која садрже регионе базних секвенци. Међутим, протеазе које препознају та места разлагања су специфична за поједина ткива. У неким ткивима, укључујући хипоталамус, постељицу, и епителско ткиво, сва места разлагања могу да буду кориштена, чиме се формирају пептиди који учествују у хомеостази бола и енергије, стимулацији меланоцита, и имунској модулацији. То обухвата неколико дистинктних меланотропина, липотропина, и ендорфина који су садржани унутар адренокортикотрофинских и β-липотропинских пептида.

Мутације овог гена су асоциране са раним почетком гојазности, адреналне инсуфицијенције, и пигментацијом црвене косе. Алтернативно сплајсоване транскриптне варијанте које кодирају исти протеин су познате.

Види још

• Меланокортин
• Афамеланотид
• Меланотан II

Литература

• Миллингтон ГW (мај 2006). „Проопиомеланоцортин (ПОМЦ): тхе цутанеоус ролес оф итс меланоцортин продуцтс анд рецепторс”. Цлин. Еxп. Дерматол. 31 (3): 407—12. ПМИД 16681590. дои:10.1111/ј.1365-2230.2006.02128.x. 
• Миллингтон ГW (2007). „Тхе роле оф проопиомеланоцортин (ПОМЦ) неуронес ин феединг бехавиоур”. Нутр Метаб (Лонд). 4: 18. ПМЦ 2018708 . ПМИД 17764572. дои:10.1186/1743-7075-4-18. 
• Бхардwај РС, Лугер ТА (1995). „Проопиомеланоцортин продуцтион бy епидермал целлс: евиденце фор ан иммуне неуроендоцрине нетwорк ин тхе епидермис”. Арцх. Дерматол. Рес. 287 (1): 85—90. ПМИД 7726641. дои:10.1007/БФ00370724. 
• Раффин-Сансон ML, де Кеyзер Y, Бертагна X (2003). „Проопиомеланоцортин, а полyпептиде прецурсор wитх мултипле фунцтионс: фром пхyсиологy то патхологицал цондитионс”. Еур. Ј. Ендоцринол. 149 (2): 79—90. ПМИД 12887283. дои:10.1530/еје.0.1490079. 
• Дорес РМ, Лецауде С (2005). „Трендс ин тхе еволутион оф тхе проопиомеланоцортин гене”. Ген. Цомп. Ендоцринол. 142 (1–2): 81—93. ПМИД 15862552. дои:10.1016/ј.yгцен.2005.02.003. 
• Кöниг С, Лугер ТА, Сцхолзен ТЕ (2006). „Мониторинг неуропептиде-специфиц протеасес: процессинг оф тхе проопиомеланоцортин пептидес адреноцортицотропин анд алпха-меланоцyте-стимулатинг хормоне ин тхе скин”. Еxп. Дерматол. 15 (10): 751—61. ПМИД 16984256. дои:10.1111/ј.1600-0625.2006.00472.x. 
• Фарооqи С, О'Рахиллy С (2007). „Генетицс оф обеситy ин хуманс”. Ендоцр. Рев. 27 (7): 710—18. ПМИД 17122358. дои:10.1210/ер.2006-0040. 

Спољашње везе

• Про-Опиомеланоцортин на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)