Релаксин
| Релаxин 1 | |
|---|---|
 | |
| Идентификатори | |
| Симбол | РЛН1 |
| Алт. симболи | Х1 |
| Ентрез | 6013 |
| ХУГО | 10026 |
| ОМИМ | 179730 |
| РефСеq | НМ_006911 |
| УниПрот | П04808 |
| Остали подаци | |
| Локус | Хромозом 9 qтер-q12 |
| Релаxин 2 | |
|---|---|
| Идентификатори | |
| Симбол | РЛН2 |
| Алт. симболи | Х2, РЛXХ2, бА12Д24.1.1, бА12Д24.1.2 |
| Ентрез | 6019 |
| ХУГО | 10027 |
| ОМИМ | 179740 |
| ПДБ | 6РЛX |
| РефСеq | НМ_134441 |
| УниПрот | П04090 |
| Остали подаци | |
| Локус | Хромозом 9 qтер-q12 |
| Релаxин 3 | |
|---|---|
| Идентификатори | |
| Симбол | РЛН3 |
| Алт. симболи | ЗИНС4, РXН3, Х3 |
| Ентрез | 117579 |
| ХУГО | 17135 |
| ОМИМ | 606855 |
| РефСеq | НМ_080864 |
| УниПрот | Q8WXФ3 |
| Остали подаци | |
| Локус | Хромозом 19 п13.3 |
Релаксин је протеински хормон који је први пут описан 1926.[1][2]
Релаксину-слична пептидна фамилија припада инсулинској фамилији, и састоји се од 7 пептида који имају високу структурну сличност, мада се њихове секвенце знатно разликују. Релаксин-1 (RNL1), 2 (RNL2) и 3 (RNL3), и инсулину-слични (INSL) пептиди, INSL3, INSL4, INSL5 и INSL6. Функције релаксина-3, INSL4, INSL5, INSL6 још увек нису разјашњене.[3]
Синтеза[уреди | уреди извор]
Релаксин код жена производи corpus luteum јајника, дојке и, током трудноће исто тако материца, хорион, и децидуа. Код мушкараца, њега производи простата, и присутан је у људским семену.[4]
Структура[уреди | уреди извор]
Структурно, релаксин је хетеродимер два пептидна ланца са 24 и 29 аминокиселина везана дисулфидним мостовима. Он је сродан са инсулином.
Релаксин настаје из његовог прохормона, прорелаксина, путем одвајања једног додатног пептидног ланца.
Поремећаји[уреди | уреди извор]
Поремећаји специфично везани за релаксин нису познати, мада постоје везе са склеродермом и фибромиалгијом.[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Иф а Гопхер Цан До Ит ...”. Тиме Магазине. 10. 4. 1944. Архивирано из оригинала 15. 12. 2008. г. Приступљено 20. 5. 2009.
- ^ Бецкер ГЈ, Хеwитсон ТД (2001). „Релаxин анд ренал фибросис”. Киднеy Инт. 59 (3): 1184—5. ПМИД 11231378. дои:10.1046/ј.1523-1755.2001.0590031184.x.
- ^ Wилкинсон ТН, Спеед ТП, Трегеар ГW, Батхгате РА (2005). „Еволутион оф тхе релаxин-лике пептиде фамилy”. БМЦ еволутионарy биологy. 5 (1): 14. ПМЦ 551602
. ПМИД 15707501. дои:10.1186/1471-2148-5-14.
- ^ МацЛеннан, АХ (1991). „Тхе роле оф тхе хормоне релаxин ин хуман репродуцтион анд пелвиц гирдле релаxатион”. Сцандинавиан јоурнал оф рхеуматологy. Супплемент. 88: 7—15. ПМИД 2011710.
- ^ Ван Дер Wестхуизен Е, Суммерс Р, Халлс M, Батхгате Р, Сеxтон П (2007). „Релаxин рецепторс--неw друг таргетс фор мултипле дисеасе статес”. Цурр Друг Таргетс. 8 (1): 91—104. ПМИД 17266534. дои:10.2174/138945007779315650.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Релаxин на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
- „Релаxин”. Хуман Протеин Референце Датабасе. Јохнс Хопкинс Университy анд тхе Институте оф Биоинформатицс. Архивирано из оригинала 29. 11. 2014. г. Приступљено 20. 5. 2009.
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
