Релаксин

С Википедије, слободне енциклопедије
Релаxин 1
Идентификатори
СимболРЛН1
Алт. симболиХ1
Ентрез6013
ХУГО10026
ОМИМ179730
РефСеqНМ_006911
УниПротП04808
Остали подаци
ЛокусХромозом 9 qтер-q12
Релаxин 2
Идентификатори
СимболРЛН2
Алт. симболиХ2, РЛXХ2, бА12Д24.1.1, бА12Д24.1.2
Ентрез6019
ХУГО10027
ОМИМ179740
ПДБ6РЛX
РефСеqНМ_134441
УниПротП04090
Остали подаци
ЛокусХромозом 9 qтер-q12
Релаxин 3
Идентификатори
СимболРЛН3
Алт. симболиЗИНС4, РXН3, Х3
Ентрез117579
ХУГО17135
ОМИМ606855
РефСеqНМ_080864
УниПротQ8WXФ3
Остали подаци
ЛокусХромозом 19 п13.3

Релаксин је протеински хормон који је први пут описан 1926.[1][2]

Релаксину-слична пептидна фамилија припада инсулинској фамилији, и састоји се од 7 пептида који имају високу структурну сличност, мада се њихове секвенце знатно разликују. Релаксин-1 (RNL1), 2 (RNL2) и 3 (RNL3), и инсулину-слични (INSL) пептиди, INSL3, INSL4, INSL5 и INSL6. Функције релаксина-3, INSL4, INSL5, INSL6 још увек нису разјашњене.[3]

Синтеза[уреди | уреди извор]

Релаксин код жена производи corpus luteum јајника, дојке и, током трудноће исто тако материца, хорион, и децидуа. Код мушкараца, њега производи простата, и присутан је у људским семену.[4]

Структура[уреди | уреди извор]

Структурно, релаксин је хетеродимер два пептидна ланца са 24 и 29 аминокиселина везана дисулфидним мостовима. Он је сродан са инсулином.

Релаксин настаје из његовог прохормона, прорелаксина, путем одвајања једног додатног пептидног ланца.

Поремећаји[уреди | уреди извор]

Поремећаји специфично везани за релаксин нису познати, мада постоје везе са склеродермом и фибромиалгијом.[5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Иф а Гопхер Цан До Ит ...”. Тиме Магазине. 10. 4. 1944. Архивирано из оригинала 15. 12. 2008. г. Приступљено 20. 5. 2009. 
  2. ^ Бецкер ГЈ, Хеwитсон ТД (2001). „Релаxин анд ренал фибросис”. Киднеy Инт. 59 (3): 1184—5. ПМИД 11231378. дои:10.1046/ј.1523-1755.2001.0590031184.x. 
  3. ^ Wилкинсон ТН, Спеед ТП, Трегеар ГW, Батхгате РА (2005). „Еволутион оф тхе релаxин-лике пептиде фамилy”. БМЦ еволутионарy биологy. 5 (1): 14. ПМЦ 551602Слободан приступ. ПМИД 15707501. дои:10.1186/1471-2148-5-14. 
  4. ^ МацЛеннан, АХ (1991). „Тхе роле оф тхе хормоне релаxин ин хуман репродуцтион анд пелвиц гирдле релаxатион”. Сцандинавиан јоурнал оф рхеуматологy. Супплемент. 88: 7—15. ПМИД 2011710. 
  5. ^ Ван Дер Wестхуизен Е, Суммерс Р, Халлс M, Батхгате Р, Сеxтон П (2007). „Релаxин рецепторс--неw друг таргетс фор мултипле дисеасе статес”. Цурр Друг Таргетс. 8 (1): 91—104. ПМИД 17266534. дои:10.2174/138945007779315650. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • Релаxин на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
  • „Релаxин”. Хуман Протеин Референце Датабасе. Јохнс Хопкинс Университy анд тхе Институте оф Биоинформатицс. Архивирано из оригинала 29. 11. 2014. г. Приступљено 20. 5. 2009.