Пређи на садржај

Тимулин

С Википедије, слободне енциклопедије
Тимулин
Називи
IUPAC назив
(2S)-4-Amino-2-[[(2S)-2-[[2-[[2-[[(2S)-5-amino-2-[[(2S)-2-[[(2S)-6-amino-2-[[(2S)-2-[[(2S)-5-oksopirolidin-2-karbonil]amino]propanoil]amino]heksanoil]amino]-3-hidroksipropanoil]amino]-5-oksopentanoil]amino]acetil]amino]acetil]amino]-3-hidroksipropanoil]amino]-4-oksobutanska kiselina
Идентификација
3Д модел (Jmol)
  • CC(C(=O)NC(CCCCN)C(=O)NC(CO)C(=O)N
    C(CCC(=O)N)C(=O)NCC(=O)NCC(=O)NC(CO)C(=O)N
    C(CC(=O)N)C(=O)O)NC(=O)C1CCC(=O)N1
Својства
C33H54N12O15
Моларна маса 858,85 g/mol
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Тимулин (Тимински фактор) је нонапептид који формирају две различите епителијалне популације у грудној жлезди.[3] За његову активност је неопходан цинк.

Овај хормон учествује у диференцијацији Т-ћелија и у појачању дејства Т и НК ћелија.[3] Осим паракриног дејства на имунски систем који је зависно од тимуса, тимулин испољава и неуроендокрине ефекте. Постоји бидирекциона интеракција између епитела грудне жлезде и хипоталамусно-хипофизне осе (на пример, тимулин следи циркадијални ритам и физиолошки повишени АЦТХ нивои су у позитивној корелацији са нивоима тимулина у плазми и обрнуто.[4])

Тимулин деље као ефектор проинфламаторних посредника/цитокина. Пептидни аналог тимулина (ПАТ) има аналгетско дејство при већим концентрацијама, као и неуропротективно антиинфламаторно дејство у централном нервном систему.[5] Тимулин је асоциран са анорексијом нервозом.[6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ а б Bach J, Bardenne M, Pleau J, Rosa J (1977). „Biochemical characterisation of a serum thymic factor”. Nature. 266 (5597): 55—7. PMID 300146. doi:10.1038/266055a0. 
  4. ^ Hadley AJ, Rantle CM, Buckingham JC (1997). „Thymulin stimulates corticotrophin release and cyclic nucleotide formation in the rat anterior pituitary gland”. Neuroimmunomodulation. 4 (2): 62—9. PMID 9483196. 
  5. ^ Dardenne M, Saade N, Safieh-Garabedian B (2006). „Role of thymulin or its analogue as a new analgesic molecule”. Ann. N. Y. Acad. Sci. 1088: 153—63. PMID 17192563. doi:10.1196/annals.1366.006. 
  6. ^ Wade S; Bleiberg F; Mossé A; et al. (1985). „Тхyмулин (Зн-фацтеур тхyмиqуе сериqуе) ацтивитy ин анореxиа нервоса патиентс”. Ам. Ј. Цлин. Нутр. 42 (2): 275—80. ПМИД 3927699. 

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]