Briselski sporazum (2013)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Briselski sporazum
Prvi sporazum o principima normalizacije odnosa Beograda i Prištine
Tipugovor
Kontekstnormalizacija odnosa Srbije i Kosova
Potpisan19. april 2013. (2013-04-19)
MedijatoriEvropska unija
Prvobitni
potpisnici
Potpisnici

Briselski sporazum, formalno Prvi sporazum o principima normalizacije odnosa Beograda i Prištine, bio je predložen ugovor za normalizaciju odnosa između vlada Srbije i Kosova.[a][1] Sporazum, dogovoren i zaključen u Briselu pod pokroviteljstvom Evropske unije, potpisan je 19. aprila 2013. godine.[2] Pregovore su vodili predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić i predsednik Vlade Kosova Hašim Tači, uz posredovanje visoke predstavnice EU, Ketrin Ešton. Vlada Srbije ne priznaje Kosovo kao suverenu državu, ali je kao rezultat sporazuma počela normalizaciju odnosa sa Vladom Kosova.[3] Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je 2018. da je sporazum težak kompromis za Srbiju, za koju je rekao da je ispunila sve svoje obaveze.[4]

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 24. marta 2022. tvrdio da Briselski sporazum „više ne postoji”, pozivajući se na suspenziju predsednice suda u Kosovskoj Mitrovici Ljiljane Stevanović od strane Sudskog saveta Kosova i navodne planove za smenu svih srpskih komandanata iz kosovskih policijskih snaga kao primarni razlog.[5][6] Slične primedbe iznela je i predsednica vlade Ana Brnabić koja tvrdi da se ne poštuju osnovna ljudska prava srpske zajednice na Kosovu.[7]

Pozadina[uredi | uredi izvor]

Posle rata na Kosovu i Metohiji i NATO bombardovanja SRJ 1999. godine, Kosovo (kao deo Srbije i Savezne Republike Jugoslavije) je stavljeno pod upravu Ujedinjenih nacija u skladu sa Rezolucijom OUN 1244. Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. godine, koju je priznalo 88 država. Međutim, Srbija ostaje pri stavu da je Kosovo i dalje deo njene teritorije.[8] Dijalog između Kosova i Srbije uz posredovanje Evropske unije počeo je u martu 2011. godine.[9] Srbija i Kosovo su pozvani da nastave razgovore u Briselu, ali Srbija nije bila u obavezi da prizna Kosovo tokom tog procesa.[10]

Pregovori[uredi | uredi izvor]

Sleva nadesno: predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić, posrednica Ketrin Ešton i predsednik Vlade Kosova Hašim Tači u Minhenu, 2014.

U kancelariji Evropske službe za spoljne poslove u Briselu održano je deset rundi pregovora. Visoka predstavnica EU Ketrin Ešton predsedavala je dve godine pregovorima, a potom je sledila Federika Mogerini. Normalizacija odnosa sa susednim državama je ključni preduslov za države koje žele da se pridruže EU; Briselski sporazum približio je Srbiju pregovorima o pristupanju EU, a Kosovo inicijalizaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). U oktobru 2015. SSP su potpisali visokka predstavnica Mogerini i predsednik Vlade Kosova Isa Mustafa.

Diplomate SAD podržale su dijalog koji vodi EU. Državna sekretarka SAD Hilari Klinton pozvala je baronesu Ešton da putuju po Balkanu, a u oktobru 2012. zajedno su posetile Beograd, Prištinu i Sarajevo.

Evropska komisija je savetovala da se započne SSP sa Kosovom nakon što je sporazum zaključen,[11] a pregovori o pristupanju sa Srbijom su počeli. Sporazum su podržali Evropska unija, NATO, OEBS i Ujedinjene nacije.[12]

Sporazum[uredi | uredi izvor]

Mapa Kosova, sa planiranom Zajednicom srpskih opština u plavoj boji

Sporazum na dve stranice ima 15 paragrafa. Paragrafi 1—6 odnose se na osnivanje, delokrug i funkcije planirane Zajednice srpskih opština. Paragrafi 7—9 odnose se na policiju i bezbednost, navodeći jednu policijsku snagu za celo Kosovo (uključujući Severno Kosovo) poznatu kao Policija Kosova. Paragraf 11 predviđa da se opštinski izbori održavaju na celom Kosovu prema zakonu Kosova. Paragraf 12 predviđa izradu plana implementacije i precizira datum (sada prošli) do kada će plan biti zaključen. Paragraf 13 obavezuje se na intenziviranje pregovora o energetici i telekomunikacijama. Prema paragrafu 14, „Dogovoreno je da nijedna strana neće blokirati, ili podsticati druge da blokiraju napredak druge strane na njenom putu ka EU.” Paragraf 15 predviđa uspostavljanje komiteta za implementaciju uz pomoć EU.

Dokument saglasan o integraciji opština sa srpskom većinom na severu Kosova u pravni sistem Kosova, uz dve garancije:

  • Sva sudska pitanja su po zakonu Kosova, ali kosovski Srbi moraju biti većina određenih sudskih veća; veće (Okružni sud u Kosovskoj Mitrovici) mora da zaseda u Severnoj Mitrovici.
  • Sav rad policije treba da obavlja Policija Kosova, ali regionalni komandant policije u oblastima sa većinskim srpskim stanovništvom mora biti kosovski Srbin izabran sa liste koju dostavljaju opštine kosovskih Srba.[13][14]

Reakcije u Srbiji[uredi | uredi izvor]

Srpska pravoslavna crkva[uredi | uredi izvor]

Srbija ima tapiju na 58,79% zemljišta teritorije Kosova i Metohije - od čega značajan deo predstavlja imovina Srpske pravoslavne crkve, zatim državna, društvena i privatna imovina, što čini 641.071 hektar od ukupno 1.090.410.[15]

Prilikom posete srpskog Patrijarha Irineja Ruskoj pravoslavnoj crkvi, date su sledeće izjave zabeležene kamerama.

Patrijarh srpski:„Naše sadašnje rukovodstvo je pod priličnim uticajem Zapada. Crkva čini sve da njihovu svest veže za moćnu rusku istoriju i za Rusku crkvu. Ruska reč ima moć po pitanju Kosova i Metohije. Zato molim Vas i preko Vas i rusko državno rukovodstvo da nam pomognete da to pitanje rešimo tako da sačuvamo Kosovo i Metohiju”.

Patrijarh ruski:„Mi sa žaljenjem konstatujemo da rukovodstvo države Srbije nema snagu da bude na principijelnim stavovima i smatramo da rukovodstvo Srbije treba da osluškuje stavove SPC, a ne da ga ignoriše”.

Ove izjave su cenzurisane na većini srpskih medija, čak su i negirane time dovodeći u zabludu vernike srpske i ruske pravoslavne crkve. Kasnije je sve dobilo epilog prilikom emitovanja snimka sa navedenim izjavama.

Mitropolit Amfilohije Radović:„Kažu da imaju većinu. Nije snaga u broju, nego u Gospodu, snaga i jačina je u onima sa kojima je Bog i velikomučenik kosovski Lazar i Sveti Stefan Dečanski i ćivoti Svetih patrijaraha srpskih. Tu je većina”.

„Neka daju imanje svoga oca, a ne Kosovo i Metohiju. To nije nečija prćija, nego imovina naroda svetosavskog”.

Članovi SANU[uredi | uredi izvor]

Briselski sporazum predstavlja izdvajanje Kosova i Metohije iz ustavnog poretka Republike Srbije, zaključio je dr Čavoški, citirajući tekst preambule Ustava R. Srbije. On je podsetio da deo teksta preambule ulazi u tekst zakletve predsednika Srbije.

Ustav Srbije predviđa dve autonomne pokrajine u sastavu Srbije. „Odricanjem od Kosova i Metohije nije pogažen samo Ustav Srbije, već i sve ono što su naši preci činili od 1912. godine do danas”. Briselskim sporazumom se vrši prisiljavanje državljana Srbije na Kosovu i Metohiji da prihvate državljanstvo druge neprijateljske države. Akademik Kosta Čavoški je pre potpisivanja sporazuma poručio nosiocima vlasti u Srbiji da bi prihvatanjem briselskog predloga počinili krivično delo veleizdaje. „Uspostavljanjem carine na administrativnoj liniji sa Kosovom, vlastodršci u Beogradu su pogazili Ustav i počinili krivokletstvo, što je teško krivično delo. Upozoravam ih da ne prihvataju briselske ucene jer će za veleizdaju morati da odgovaraju”, kazao je Čavoški.[16] (Kosta Čavoški)

Iako u važećem Krivičnom zakoniku Republike Srbije formalno više ne postoji krivično delo veleizdaje, postoje dela iz člana 306. KZ-a Priznavanje kapitulacije ili okupacije i iz člana 307. Ugrožavanje teritorijalne celine. Za delo iz člana 306. gornja granica kazne nije određena, odnosno podleže ustavnom ograničenju od 40 godina zatvora, dok je za delo iz člana 307. maksimalna kazna zatvora 15 godina.[17]

Kosovo nema cenu i može se samo dati džabe, što je primer gotovo nezapamćen u istoriji. To je tako retko kavaljerstvo u današnjem svetu i ući ćemo u istoriju po toj galantnosti.[18] (Matija Bećković)

Ustavni sud[uredi | uredi izvor]

Predsednik Ustavnog suda Srbije Dragiša Slijepčević izjavio je 27.10.2013. da su postupci ocene ustavnosti i zakonitosti briselskog sporazuma i vladinih uredbi koje iz njega proističu u toku i kao neosnovane odbacuje kritike predlagača, da se ti postupci odugovlače.

„Ustavni sud je uvažio zahtev Vlade Srbije da zastane u postupku u odnosu na osporene uredbe – o administrativnim prelazima, matičnim knjigama, katastru i priznavanju fakultetskih diploma – uz istovremeno određenje roka od šest meseci za otklanjanje uočenih neustavnosti. Taj rok još nije protekao, a do tada Vlada svojim odlukama može preduzeti mere za otklanjanje neustavnosti”, rekao je Slijepčević Tanjugu.[19]

Sama ova izjava predstavlja priznanje da Ustavni sud Srbije radi po zahtevima Vlade Srbije, što je u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, po kome sudska i izvršna vlast moraju biti odvojene i kojim se garantuje nezavisnost i objektivnost Ustavnog suda Republike Srbije. Takođe predsednik Ustavnog suda, konstatuje da postoje neustavnosti koje treba otkloniti i na taj način direktno daje svoje mišljenje o ustavnosti sporazuma.

Srbi sa Kosova i Metohije[uredi | uredi izvor]

U Zvečanu je 4. jula 2013. godine doneta Deklaracija o osnivanju Privremene skupštine AP Kosova i Metohije[20]. Poslanici ove skupštine, formirane uprkos protivljenju zvaničnog Beograda, zaključili su 16. avgusta 2013. godine da su za njih kosovski lokalni izbori neprihvatljivi, jer su u suprotnosti sa Ustavom i zakonima Srbije ali i sa Rezolucijom 1244.[21]

  1. 10.2013. preko hiljadu građana u Kosovskoj Mitrovici cepalo je plakate i ostali promotivni materijal, na taj način iskazujući svoj stav prema lokalnim izborima koje organizuje tzv. Republika Kosovo.[22]
  2. 10.2013. u 19č na Pravnom fakultetu u Beogradu, udruženje studenata Pravnog fakulteta u Beogradu Nomenkanon organizovalo je tribinu “Pozitivnopravni poredak i lokalni izbori na Kosmetu”, gde je konstatovano da se lokalni izbori, zakazani za 03.11.2013. kao i Briselski sporazum sprovode u suprotnosti sa Ustavom i zakonima Republike Srbije. Takođe, konstatovano je da, kao i u prethodnom periodu, građani Srbije treba da bojkotuju ove izbore kako ne bi davali legitimitet nepriznatoj državi Kosovo.

Reakcije u svetu[uredi | uredi izvor]

Rusija[uredi | uredi izvor]

Rusija neće priznati rezultate lokalnih izbora na Kosovu, jer Republika Kosovo ne postoji, rekao je na susretu s predstavnicima privremene skupštine autonomne pokrajine Kosovo i Metohija zamenik rukovodioca frakcije Pravedna Rusija u Državnoj dumi Mihail Jemeljanov.

Prema njegovim rečima, na sednici Dume koja će biti održana 12. novembra, Pravedna Rusija će istaći predlog projekta rezolucije koji osuđuje održavanje nelegitimnih izbora u pokrajini, preneo je „Glas Rusije“.

Patriotske snage Ruske Federacije shvataju da kada se Srbi bore za teritorijalni integritet zemlje, bore se i za Rusiju, rekao je Jemeljanov.[23]

Strani mediji[uredi | uredi izvor]

Većina zapadnih medija okarakterisala je sporazum kao „istorijski“,[24][25] uz ocenu da će on ubrzati evrointegracije Beograda i Prištine.[24] Agencija Rojters je ocenila da sprovođenje sporazuma neće biti lako, navodeći kao primer najavu referenduma na severu Kosova. Njujork tajms je naveo da bi sporazum trebalo da „prevaziđe etničke netrpeljivosti u bivšoj srpskoj pokrajini“, i da se radi o važnoj diplomatskoj pobedi Evropske unije u kojoj je Ketrin Ešton odigrala ključnu ulogu.[24]

Ruski mediji su ocenili da je sporazumom „Srbija de jure priznala nezavisnost Kosova“.[26] Glas Rusije je ocenio da je sporazum približio Kosovo nezavisnosti, i sasvim uklonio prisustvo Srbije na Kosovu, čak i u opštinama sa većinskim srpskim stanovništvom, kao i da „Kosovu nedostaje samo mesto u UN, ali izgleda da je Beograd spreman da popusti i o tom pitanju“.[27]

Ustavni sud[uredi | uredi izvor]

Pred Ustavnim sudom Republike Srbije našlo se više zahteva za ispitivanje ustavnosti Sporazuma, kao i niza uredbi koje je Vlada Republike Srbije, na čelu sa Aleksandrom Vučićem donela na osnovu njega. Ustavni sud Srbije je 26. februara 2014. godine ocenio neustavnom Uredbu o katastru za Kosovo, koja je nastala na osnovu Briselskog sporazuma. Sud je ovom odlukom još jednom dao Vladi Srbije rok od šest meseci da Uredbu o katastru uredi onako kako nalaže Ustav Srbije.

Ustavni sud je, prethodno u junu 2013. godine, doneo odluku da zastane sa postupkom o oceni ustavnosti ove uredbe. Tom odlukom sud je dao mogućnost vladi da usaglasi ovu uredbu sa Ustavom. Vlada je, naime, imala mogućnost da ukloni uredbu iz pravnog poretka ili da je promeni tako da ona bude u saglasnosti sa Ustavom, zakonima i međunarodnim konvencijama.

Budući da Vlada Srbije ništa od toga nije učinila, Ustavni sud je nastavio postupak ocene ustavnosti i doneo konačnu odluku na sednici od 26. februara. Na ovakvu odluku Ustavnog suda reagovao je ministar pravde Nikola Selaković, iznoseći stav Vlade da Briselski sporazum nije pravni već politički akt, te da se Ustavni sud treba oglasiti kao nenadležan za ovo pitanje.[28] Na ovaj način, ministar pravde Republike Srbije izuzima političko delovanje iz pravnog poretka Srbije, što predstavlja potencijalno veliku opasnost i daje odrešene ruke po pitanju delovanja svim političkim činiocima u Srbiji. Akademik Kosta Čavoški je pozvao USS da odlučuje "po savesti i časti", a da ne naseda na "nemaštovite ujdurme vlasti". Čavoški je rekao da Briselski sporazum nije politički, već opšti pravni akt, tako da je USS nadležan da ga razmatra, ocenivši da njegovu neustavnost može svako da vidi.[28]

U skladu sa preporukom ministra Selakovića, Ustavni sud je 10.12.2014. odbacio predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti parafiranog „Prvog sporazuma o principima koji regulišu normalizaciju odnosa“ između Vlade Republike Srbije i Privremenih institucija samouprave u Prištini, od 19. aprila 2013. godine. (predmet IUo–247/2013).[29] Budući da je Ustavni sud na ovaj način proglasio Briselski sporazum političkim a ne pravnim aktom, iz toga proizilazi da ni jedan građanin Republike Srbije nema pravnu obavezu da poštuje i sprovodi odredbe Briselskog sporazuma.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Republika Kosovo (alb. Republika e Kosovës) jednostrano je proglašena država na teritoriji Republike Srbije, protivno Ustavu Srbije i Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Prema Rezoluciji 1244, cela teritorija Kosova i Metohije, pravno gledano, nalazi se u sastavu Srbije dok ne bude postignuto konačno rešenje. Srbija ne priznaje jednostrano otcepljenje, po međunarodnom pravu, njene teritorije, preciznije autonomne pokrajine pod privremenom upravom Ujedinjenih nacija (UNMIK). Vlada sa sedištem u Prištini ima defakto vlast nad većinom teritorije, dok pojedine strukture Srbije funkcionišu na severu i u srpskim enklavama.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ srbija.gov.rs. „Brussels Agreement”. www.srbija.gov.rs (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 2021-07-15. g. Pristupljeno 2021-07-15. 
  2. ^ „Republic of Serbia - Government” (PDF). Arhivirano (PDF) iz originala 2015-09-08. g. 
  3. ^ „EU-Balkans Integration, Hand in Hand With Kosovo-Serbia Dialogue”. BiEPAG. 27. 7. 2021. Arhivirano iz originala 26. 9. 2021. g. Pristupljeno 26. 9. 2021. 
  4. ^ „President Vucic says he will tell the truth at UN Security Council session”. N1 info Serbia (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 2021-04-19. g. Pristupljeno 2018-12-16. 
  5. ^ „Vučić poručio da Briselski sporazum više ne postoji”. www.slobodnaevropa.org. 24. 3. 2022. Pristupljeno 25. 3. 2022. 
  6. ^ „Suspendovana predsednica suda u Mitrovici zbog učešća na sastanku sa Vučićem”. www.slobodnaevropa.org. 24. 3. 2022. 
  7. ^ „Brnabić: "Briselski sporazum je mrtav"; Vulin: "Ovo je prvi korak ka uvlačenju Srbije u oružane sukobe"”. www.b92.net. 24. 3. 2022. 
  8. ^ „Dacic: The Central African Republic has withdrawn recognition of Kosovo's independence”. B92.net (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 2020-11-11. g. Pristupljeno 2020-03-16. 
  9. ^ „Kosovo and Serbia Reach Historic Deal in Brussels”. 19. 4. 2013. Arhivirano iz originala 25. 12. 2018. g. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  10. ^ „“EU wants results of dialogue, not recognition of Kosovo””. Bulevar B92. Arhivirano iz originala 2020-06-30. g. Pristupljeno 2021-09-26. 
  11. ^ „Serbia and Kosovo reach landmark deal”. European Union External Action Service. Arhivirano iz originala 30. 4. 2013. g. Pristupljeno 28. 10. 2013. 
  12. ^ „Ban welcomes 'landmark' agreement between Serbia and Kosovo negotiators”. UN News Centre. Arhivirano iz originala 11. 2. 2021. g. Pristupljeno 29. 10. 2013. 
  13. ^ „First agreement of principles governing the normalization of relations” (PDF). rts.rs. Arhivirano (PDF) iz originala 2013-05-02. g. Pristupljeno 2015-08-22. 
  14. ^ „The Kosovo-Serbia Agreement: Why Less Is More”. Crisis Group. 7. 5. 2013. Arhivirano iz originala 10. 9. 2015. g. Pristupljeno 2015-08-22. 
  15. ^ http://www.srpskapolitika.com/Tekstovi/Analize/2007/latinica/150.html Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. mart 2011) Srbija većinski vlasnik teritorije Kosova i Metohije
  16. ^ „Akademik Kosta Čavoški o Briselskom sporazumu”. 
  17. ^ „Krivični zakonik Republike Srbije”. 
  18. ^ „Akademik Matija Bećković o Briselskom sporazumu”. 
  19. ^ Ustavni sud Srbije o Briselskom sporazumu | SRBIN. INFO
  20. ^ [„Deklaracija O Osnivanju Privremene Skupštine Autonomne Pokrajine Kosovo I Metohija | Nikad Granica - Kosovo Je Srbija[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 08. 07. 2013. g. Pristupljeno 15. 08. 2013.  Sukob URL—vikiveza (pomoć) Deklaracija O Osnivanju Privremene Skupštine Autonomne Pokrajine Kosovo I Metohija | Nikad Granica - Kosovo Je Srbija]
  21. ^ B92 - Vesti - Skupština KiM:Izbori neprihvatljivi
  22. ^ SLOŽNI: Stotine Srba ide Kosovskom Mitrovicom i cepa plakate koji pozivaju na izdaju (FOTO) | SRBIN. INFO
  23. ^ Jemeljanov: Rusija neće priznati rezultate izbora na Kosovu | Politika | Novosti.rs
  24. ^ a b v Svetski mediji: Istorijski sporazum koji otvara put za pregovore sa EU, Blic
  25. ^ Svetski mediji o dogovoru BG-PR, B92
  26. ^ Ruski mediji: Srbija de jure priznala Kosovo[mrtva veza], Poštar
  27. ^ Sporazum o Kosovu: uzaludna žrtva Srbije? Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. jun 2013), Glas Rusije
  28. ^ a b http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/Политика/1631436/Селаковић%3A+Бриселски+споразум+политички+акт.html Selaković: Briselski sporazum politički akt, Politika 24. jun 2014
  29. ^ Saopštenje sa 35. sednice Ustavnog suda, održane 10. decembra 2014. godine, kojom je predsedavala Vesna Ilić Prelić, predsednica Ustavnog suda

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Vikizvornik ima izvorni tekst povezan sa člankom Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бриселски_споразум_(2013)&oldid=27778322”