Краљ жаба

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kralj žaba
Kralj žaba, autor Pol Mejerhajm
Nastanak i sadržaj
AutorBraća Grim
Jeziknemački
Žaba traži da joj se dozvoli da uđe u dvorac - Ilustracija za "Kralja žaba" Voltera Krejna 1874
Kralj žaba, En Anderson

„Kralj žaba; ili Gvozdeni Henri“ (nem. Der Froschkönig oder der eiserne Heinrich) je nemačka bajka koju su prikupili braća Grim i objavili 1812. godine u Grimovim bajkama. Tradicionalno, to je prva priča u njihovoj zbirci bajki. Priča je klasifikovana kao ATU (Aarne–Thompson–Uther) Index tip 440.[1]

Poreklo[uredi | uredi izvor]

Izdanja[uredi | uredi izvor]

Priča je najpoznatija kroz prikaz braće Grim, koji su je objavili u svom izdanju Grimove bajke iz 1812. godine, kao priču br.1.[1] Starija, moralistička verzija uvrštena je u rukom pisan Olenbergov rukopis braće Grim iz 1810. godine. Džek Zipes primetio je 2016. godine da su braća Grim veoma cenila ovu priču, smatrajući je jednom od „najstarijih i najlepših u regionima koji govore nemački“.[2]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Ashliman, D. L. (2005). „The Frog King or Iron Heinrich”. University of Pittsburgh. 
  2. ^ Zipes, Jack. (2016). The Original Folk and Fairy Tales of the Brothers Grimm: The complete first edition. Princeton: Princeton University Press. str. 479. ISBN 978-0691173221. 

Reference[uredi | uredi izvor]

Literatura[uredi | uredi izvor]

Izvor braće Grim nije jasan, ali očigledno dolazi do usmene tradicije porodice Dorčen Vild u Kaselu.[1] Tom 2 prvog izdanja Grimove bajke, objavljenog 1815. godine, sadržao je varijaciju ove priče pod nazivom Der Froschprinz (Žabac princ), objavljenu kao priča br. 13. Kako ova verzija nije ušla u kasnija izdanja, od tada je ostala relativno nepoznata.

Neki naučnici pretpostavljaju da se delovi priče mogu protezati barem do rimskog doba; aspekt priče je naveden u Petronijusovom Satirikonu, u kome lik Trimalhio primećuje, „qui fuit rana nunc est rex“ („Čovek koji je nekada bio žaba, sada je kralj“).[2] Drugi naučnici, međutim, tvrde da je ovo možda upereno na cara Nerona, koga su često podrugljivo upoređivali sa žabom.[3]

Folklorista Stit Tompson sugerisao je da je priča o kralju žaba u nemačkoj tradiciji započela književnom pričom iz 13. veka napisanom na latinskom jeziku.[4]

Sadržaj[uredi | uredi izvor]

U bajci se razmažena princeza nevoljno sprijatelji sa Kraljem žabom, koga je upoznala nakon što je u jezero ispustila zlatnu kuglu, a on joj je dostavio u zamenu za prijateljstvo. Kralj žaba, koji je pod prokletstvom veštice, magično se pretvara u lepog princa. U originalnoj Grimovoj verziji priče, žablja čarolija je prekinuta kada ju je princeza bacila u zid, dok se u modernim verzijama transformacija pokreće tako što princeza poljubi žabu.[5]

U drugim ranim verzijama bilo je dovoljno da žaba prenoći na princezinom jastuku. [6]

Kralj žaba takođe ima odanog slugu po imenu Henri koji je imao tri gvozdene trake zakačene oko srca kako bi sprečio njegovo lomljenje u tuzi zbog gospodareve kletve. Kada se žablji kralj vrati u svoj ljudski oblik, Henrijeva silna sreća prouzrokuje pucanje sve tri trake, oslobađajući njegovo srce od gvozdenih veza.[7]

Varijante[uredi | uredi izvor]

Bajka je ATU (Aarne–Thompson–Uther) Index tip 440.[8] Ostale narodne bajke slične Žabljem kralju su:[9]

Statua Kralja žaba
  1. „Kralj žaba“. Prvi prevod gornje priče na engleski jezik. Edgar Tejlor, prevodilac, ne samo da je promenio naslov, već je na značajan i zanimljiv način izmenio kraj.[10]
  2. „Čudesna žaba“ (V. Henri Džons i Luis L. Kropf, Mađarska).[11]
  3. „Priča o kraljici koja je popila piće iz izvesnog izvora“ (J.F. Kempbel, Škotska).
  4. „Bunar na kraju sveta“ (Škotska).
  5. „Pado“ (Robert Čembers, Škotska).
  6. „Devica i žaba“ Džejms Orkard Halivel-Filips, Engleska).
  7. „Oda i zmija“, Ludvig Behštajn, Nemačka) - varijanta gde zmija zamenjuje žabu.[12]
  8. „Ljubazna pastorka i žaba“ (V. Henri Džons i Luis L. Kropf, Engleska).
  9. „Princ žaba“ (H. Parker, Šri Lanka).
  10. „Žaba za muža“ (Vilijam Eliot Grifis, Koreja).
  11. „Žaba mladoženja“ (Zong In-Sob, Koreja).

Slična vrsta bajke je ATU 402, „Životinjska nevesta“. U ovim pričama ženka životinja (miš, mačka ili žaba) pomaže princu u tri zadatka i nakon što se uda za njega, poprima ljudski oblik. U Puddocky (stari naziv za žabu), drugoj nemačkoj narodnoj priči, a isto tako u "Tsarevna Lyagushka" (Princeza žaba), ruskoj narodnoj priči, muške i ženske uloge su obrnute. Princ Ivan Carević otkriva začaranu žensku žabu koja postaje Vasilisa Mudra, čarobnica.

Moguća paralela u antici može se naći u priči o Amimoni, koja je bila jedna od Danaida. Otišla je po vodu sa bokalom, zbog sezone suše koju su izazvali bogovi. Satir je pokušao da joj se nametne, ali bog Posejdon ju je spasio. Pretpostavlja se da su udvarač vodozemac i zgodni princ u početku možda bili odvojeni likovi.[13]

U letonskoj priči, Mali beli pas, devojčica ima zadatak da donese vodu iz bunara, a da ne pokvasi kantu. Pojavljuje se mali beli pas i obećava da će joj pomoći ako ga prihvati kao svog mladoženju.[14]

Kulturno nasleđe[uredi | uredi izvor]

Skulptura u Beču
  • Adelaid Vete je svoju dramu iz 1896. zasnivala na „Princu žaba“, iako ju je nazvala „Kralj žaba“.
  • Žaba (1908), u režiji Segunda de Šomona, prva je filmska adaptacija filma „Žablji kralj“.[15]
  • Margaret Švajkert je svoju operetu za decu „Kralj žaba“ iz 1913. godine zasnovala na bajci braće Grim „Žablji princ“.
  • Pesma Stivija Smita "Princ žaba" (1966) sugeriše na razmišljanja princa dok čeka razočaranje.[16]
  • Princ žaba je film iz 1971. godine u kojem su glumili žabac Kermit, Trudi Jang i Gordon Tomson.
  • En Sekston napisala je adaptaciju kao pesmu nazvanu „Žablji princ“ u svojoj zbirci Transformacije (1971), knjizi u kojoj ponovo predviđa šesnaest Grimovih bajki.[17]
  • Zbirka kratkih priča Robina MekKinlija The Door in the Hedge sadrži verziju priče pod naslovom "Princeza i žaba".
  • "Priča o princu žaba" prva je priča koju je 1982. godine predstavilo Pozorište bajki Šeli Duval saRobinom Vilijamsom kao duhovitim žabljim princem i Teri Gar kao sujetnom princezom.
  • Princ žaba je film iz 1986, u kojem su glumili Džon Paragon i Ejlin Kvin.
  • „Žabac princ“ bila je jedna od bajki prikazanih u animiranoj seriji Bajke braće Grim u prvoj sezoni, kao treća i četvrta epizoda (1987).
  • „Kralja žaba“ su odigrali Akim i Kunibert u epizodi Brummkreisel iz 1988. godine.[18]
  • Grafički roman Linde Medli Castle Waiting iz 1996. godine sadrži lik po imenu Gvozdeni Henri ili Gvozdeni Hajnrih, koji oko srca ima 3 gvozdene trake kako bi sprečio lom srca koji je pretrpeo kada mu je sin umro od strašne kletve.
  • U drugoj epizodi Avanture iz knjige vrlina (1996), Platon Bizon i Eni pokušavaju da ubede svog prijatelja Zaka da svom ocu kaže istinu tako što će mu ispričati tri priče, uključujući jednu o „Žabljem princu“. U ovoj verziji naslovni lik je transformisan u žabu zbog laganja veštice i kršenja obećanja. Njemu je dao glas Džef Benet dok je princezi dala glas Pejdž O'Hara.
  • Princeza šarmantna je filmska adaptacija bajke iz 2001. godine, u glavnim ulogama su Martin Šort, Kristina Eplgejt i Šon Mekgvajer. Princ je proklet da ostane žaba sve dok devojka ne prekine njegovu čaroliju, pružajući mu ekstremnu dugovečnost i omogućavajući modernu postavku filma.
  • U Šreku 2, Fionin otac Kralj Harold je tajno žablji kralj. Međutim, za razliku od bajke u kojoj ga princeza upoznaje kao žabu, a njeni postupci ga čine čovekom, on postaje čovek dogovorom sa vilinskom kumom.
  • Muzička verzija Kralja žaba, koju su napisali Diter Stegman i Alekandar S. Bermendž, predstavljena je u amfiteatru Park Schloss Philippsruhe u Hanau, Nemačka, u okviru Festivala braće Grim 2005. godine.[traži se izvor]
Kralj žaba - poštanska marka, 1966
  • Kamerna opera za decu zasnovana na Kralju žaba, koju je napisao Jakob A. Grinberg za Brown Opera Productions i Providence Athenaeum, izvedena je 2008.[19]
  • Priča je prilagođena za nemačku televiziju kao jedna od epizoda bajkovite serije „Šest u jednom dahu“, u sezoni 2008. godine.
  • Princeza i žaba, Diznijev animirani film iz 2009. godine, grubo je zasnovan na romanu Princeza žaba E.D. Bejkera iz 2002. godine. Sama priča o kralju žaba se nekoliko puta pominje u filmu, čitana je princezi Tijani kao detetu i nadahnula je razmaženog princa Navena (koji je transformisan u žabu) da predloži Tijani da ga poljubi kako bi prekinula čaroliju. Međutim, poljubac ne uspeva, već pretvara i nju u žabu.
  • Serija igara sa skrivenim objektima (hidden object game series) Dark Parables koristila je priču kao osnovu za svoj drugi deo (The Exiled Prince).
  • Robert Kuver napisao je „preoblikovanu“ verziju priče za The New Yorker 2014.[20]
  • Odeljenje za razvoj scenarija za dečije pozorište u Sinsinatiju adaptiralo je jednočinku mjuzikla „Princeza i žaba“ 2020. Scenski mjuzikl je adaptiran iz celovečernjeg mjuzikla „Croaker“ koji su napisali Džejson Marks i Debra Klinton.
  • Engleski alternativni rok sastav Keane objavio je pesmu pod nazivom "Kralj žaba" u okviru svog prvog albuma u UK "Pod gvozdenim morem" iz 2004. godine.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

  • Braća Grim
  • The Frog Princess
  • The Princess and the Frog
  • Puddocky
  • The Three Feathers (the female frog as the bride)
  • The Frog Princess, a novel by E. D. Baker
  • Henry F. Urban, author of the play Der Froschkönig
  • The Prince of the Pond, Jimmy the Pickpocket of the Palace, Gracie the Pixie of the Puddle, a trilogy by Donna Jo Napoli


Literatura[uredi | uredi izvor]

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Greška kod citiranja: Nevažeća oznaka <ref>; nema teksta za reference pod imenom :0.
  2. ^ Anderson, Graham (2002). Fairytale in the ancient world. Routledge. ISBN 978-0-415-23702-4. Pristupljeno 29. 4. 2017. 
  3. ^ Brenck, Frederick A. (1998). Relighting the Souls: Studies in Plutarch, in Greek Literature, Religion, and Philosophy and in the New Testament Background. Stuttgart, Germany: Franz Steiner Verlag Stuttgart. str. 134. ISBN 3-515-07158-X. Pristupljeno 29. 4. 2017. 
  4. ^ Thompson, Stith. The Folktale. University of California Press. 1977. pp. 101-102, 179. Thompson, Stith (1977). The Folktale. University of California Press. ISBN 0-520-03537-2. 
  5. ^ Heidi Anne Heiner,"The Annotated Frog King"
  6. ^ Thompson, Stith. The Folktale. University of California Press. 1977. p. 102. Thompson, Stith (1977). The Folktale. University of California Press. ISBN 0-520-03537-2. 
  7. ^ Lily Owens, ed. (1981). The Complete Brothers Grimm Fairy Tales. pp. 3. Avenel Books. Grimm, Jacob; Grimm, Wilhelm (1981). The Complete Brothers Grimm Fairy Tales. Avenel Books. ISBN 0-517-336316. 
  8. ^ D. L. Ashliman, Frog Kings: folktales of Aarne–Thompson–Uther type 440 about slimy suitors"
  9. ^ Clouston, W. A. (1890). „The Story of "The Frog Prince": Breton Variant, and Some Analogues.”. Folklore. 1 (4): 493—506. JSTOR 1253634. doi:10.1080/0015587X.1890.9720033. 
  10. ^ Radovi vezani za članak The Frog Prince na Vikizvorniku
  11. ^ Radovi vezani za članak The Wonderful Frog na Vikizvorniku
  12. ^ Bechstein, Ludwig. Sämtliche Märchen. München: 1971, pp. 168-170.
  13. ^ Anderson, Graham (2000). Fairytale in the Ancient World. Routledge. str. 176–178. ISBN 0-203-18007-0. 
  14. ^ Olcott, Frances Jenkins. Wonder tales from Baltic wizards: from the German and English. London, New York: Longman, Green and Co. 1928. pp. 154-158.
  15. ^ The Frog na sajtu IMDb (jezik: engleski)
  16. ^ From her collection The Frog Prince and Other Poems, 1966 – also appears in Stevie Smith: A Selection, 1983.
  17. ^ Sexton, Anne (2001). Transformations. Houghton Mifflin Harcourt. ISBN 9780618083435. 
  18. ^ „Brummkreisel - Staffel 1 : Joachim Kaps (Achim), Hans-Joachim Leschnitz (Kunibert), DFF: Amazon.de: Prime Video”. Amazon Germany. 
  19. ^ Events at Brown University (2008) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. mart 2017), Rhode Island State Council on the Arts. Accessed March 26, 2017.
  20. ^ The Frog Prince by Robert Coover
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Краљ_жаба&oldid=27821804”