Краљ жаба

С Википедије, слободне енциклопедије
Краљ жаба
Краљ жаба, аутор Пол Мејерхајм
Настанак и садржај
АуторБраћа Грим
Језикнемачки
Жаба тражи да јој се дозволи да уђе у дворац - Илустрација за "Краља жаба" Волтера Крејна 1874
Краљ жаба, Ен Андерсон

„Краљ жаба; или Гвоздени Хенри“ (нем. Der Froschkönig oder der eiserne Heinrich) је немачка бајка коју су прикупили браћа Грим и објавили 1812. године у Гримовим бајкама. Традиционално, то је прва прича у њиховој збирци бајки. Прича је класификована као ATU (Aarne–Thompson–Uther) Index тип 440.[1]

Порекло[уреди | уреди извор]

Издања[уреди | уреди извор]

Прича је најпознатија кроз приказ браће Грим, који су је објавили у свом издању Гримове бајке из 1812. године, као причу бр.1.[1] Старија, моралистичка верзија уврштена је у руком писан Оленбергов рукопис браће Грим из 1810. године. Џек Зипес приметио је 2016. године да су браћа Грим веома ценила ову причу, сматрајући је једном од „најстаријих и најлепших у регионима који говоре немачки“.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Ashliman, D. L. (2005). „The Frog King or Iron Heinrich”. University of Pittsburgh. 
  2. ^ Zipes, Jack. (2016). The Original Folk and Fairy Tales of the Brothers Grimm: The complete first edition. Princeton: Princeton University Press. стр. 479. ISBN 978-0691173221. 

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Извор браће Грим није јасан, али очигледно долази до усмене традиције породице Дорчен Вилд у Каселу.[1] Том 2 првог издања Гримове бајке, објављеног 1815. године, садржао је варијацију ове приче под називом Der Froschprinz (Жабац принц), објављену као прича бр. 13. Како ова верзија није ушла у каснија издања, од тада је остала релативно непозната.

Неки научници претпостављају да се делови приче могу протезати барем до римског доба; аспект приче је наведен у Петронијусовом Сатирикону, у коме лик Трималхио примећује, „qui fuit rana nunc est rex“ („Човек који је некада био жаба, сада је краљ“).[2] Други научници, међутим, тврде да је ово можда уперено на цара Нерона, кога су често подругљиво упоређивали са жабом.[3]

Фолклориста Стит Томпсон сугерисао је да је прича о краљу жаба у немачкој традицији започела књижевном причом из 13. века написаном на латинском језику.[4]

Садржај[уреди | уреди извор]

У бајци се размажена принцеза невољно спријатељи са Краљем жабом, кога је упознала након што је у језеро испустила златну куглу, а он јој је доставио у замену за пријатељство. Краљ жаба, који је под проклетством вештице, магично се претвара у лепог принца. У оригиналној Гримовој верзији приче, жабља чаролија је прекинута када ју је принцеза бацила у зид, док се у модерним верзијама трансформација покреће тако што принцеза пољуби жабу.[5]

У другим раним верзијама било је довољно да жаба преноћи на принцезином јастуку. [6]

Краљ жаба такође има оданог слугу по имену Хенри који је имао три гвоздене траке закачене око срца како би спречио његово ломљење у тузи због господареве клетве. Када се жабљи краљ врати у свој људски облик, Хенријева силна срећа проузрокује пуцање све три траке, ослобађајући његово срце од гвоздених веза.[7]

Варијанте[уреди | уреди извор]

Бајка је ATU (Aarne–Thompson–Uther) Index тип 440.[8] Остале народне бајке сличне Жабљем краљу су:[9]

Статуа Краља жаба
  1. „Краљ жаба“. Први превод горње приче на енглески језик. Едгар Тејлор, преводилац, не само да је променио наслов, већ је на значајан и занимљив начин изменио крај.[10]
  2. „Чудесна жаба“ (В. Хенри Џонс и Луис Л. Кропф, Мађарска).[11]
  3. „Прича о краљици која је попила пиће из извесног извора“ (Ј.Ф. Кемпбел, Шкотска).
  4. „Бунар на крају света“ (Шкотска).
  5. „Падо“ (Роберт Чемберс, Шкотска).
  6. „Девица и жаба“ Џејмс Оркард Халивел-Филипс, Енглеска).
  7. „Ода и змија“, Лудвиг Бехштајн, Немачка) - варијанта где змија замењује жабу.[12]
  8. „Љубазна пасторка и жаба“ (В. Хенри Џонс и Луис Л. Кропф, Енглеска).
  9. „Принц жаба“ (Х. Паркер, Шри Ланка).
  10. „Жаба за мужа“ (Вилијам Елиот Грифис, Кореја).
  11. „Жаба младожења“ (Зонг Ин-Соб, Кореја).

Слична врста бајке је ATU 402, „Животињска невеста“. У овим причама женка животиња (миш, мачка или жаба) помаже принцу у три задатка и након што се уда за њега, поприма људски облик. У Puddocky (стари назив за жабу), другој немачкој народној причи, а исто тако у "Tsarevna Lyagushka" (Принцеза жаба), руској народној причи, мушке и женске улоге су обрнуте. Принц Иван Царевић открива зачарану женску жабу која постаје Василиса Мудра, чаробница.

Могућа паралела у антици може се наћи у причи о Амимони, која је била једна од Данаида. Отишла је по воду са бокалом, због сезоне суше коју су изазвали богови. Сатир је покушао да јој се наметне, али бог Посејдон ју је спасио. Претпоставља се да су удварач водоземац и згодни принц у почетку можда били одвојени ликови.[13]

У летонској причи, Мали бели пас, девојчица има задатак да донесе воду из бунара, а да не покваси канту. Појављује се мали бели пас и обећава да ће јој помоћи ако га прихвати као свог младожењу.[14]

Културно наслеђе[уреди | уреди извор]

Скулптура у Бечу
  • Аделаид Вете је своју драму из 1896. заснивала на „Принцу жаба“, иако ју је назвала „Краљ жаба“.
  • Жаба (1908), у режији Сегунда де Шомона, прва је филмска адаптација филма „Жабљи краљ“.[15]
  • Маргарет Швајкерт је своју оперету за децу „Краљ жаба“ из 1913. године засновала на бајци браће Грим „Жабљи принц“.
  • Песма Стивија Смита "Принц жаба" (1966) сугерише на размишљања принца док чека разочарање.[16]
  • Принц жаба је филм из 1971. године у којем су глумили жабац Кермит, Труди Јанг и Гордон Томсон.
  • Ен Секстон написала је адаптацију као песму названу „Жабљи принц“ у својој збирци Трансформације (1971), књизи у којој поново предвиђа шеснаест Гримових бајки.[17]
  • Збирка кратких прича Робина МекКинлија The Door in the Hedge садржи верзију приче под насловом "Принцеза и жаба".
  • "Прича о принцу жаба" прва је прича коју је 1982. године представило Позориште бајки Шели Дувал саРобином Вилијамсом као духовитим жабљим принцем и Тери Гар као сујетном принцезом.
  • Принц жаба је филм из 1986, у којем су глумили Џон Парагон и Ејлин Квин.
  • „Жабац принц“ била је једна од бајки приказаних у анимираној серији Бајке браће Грим у првој сезони, као трећа и четврта епизода (1987).
  • „Краља жаба“ су одиграли Аким и Куниберт у епизоди Brummkreisel из 1988. године.[18]
  • Графички роман Линде Медли Castle Waiting из 1996. године садржи лик по имену Гвоздени Хенри или Гвоздени Хајнрих, који око срца има 3 гвоздене траке како би спречио лом срца који је претрпео када му је син умро од страшне клетве.
  • У другој епизоди Авантуре из књиге врлина (1996), Платон Бизон и Ени покушавају да убеде свог пријатеља Зака да свом оцу каже истину тако што ће му испричати три приче, укључујући једну о „Жабљем принцу“. У овој верзији насловни лик је трансформисан у жабу због лагања вештице и кршења обећања. Њему је дао глас Џеф Бенет док је принцези дала глас Пејџ О'Хара.
  • Принцеза шармантна је филмска адаптација бајке из 2001. године, у главним улогама су Мартин Шорт, Кристина Еплгејт и Шон Мекгвајер. Принц је проклет да остане жаба све док девојка не прекине његову чаролију, пружајући му екстремну дуговечност и омогућавајући модерну поставку филма.
  • У Шреку 2, Фионин отац Краљ Харолд је тајно жабљи краљ. Међутим, за разлику од бајке у којој га принцеза упознаје као жабу, а њени поступци га чине човеком, он постаје човек договором са вилинском кумом.
  • Музичка верзија Краља жаба, коју су написали Дитер Стегман и Алекандар С. Берменџ, представљена је у амфитеатру Park Schloss Philippsruhe у Ханау, Немачка, у оквиру Фестивала браће Грим 2005. године.[тражи се извор]
Краљ жаба - поштанска марка, 1966
  • Камерна опера за децу заснована на Краљу жаба, коју је написао Јакоб А. Гринберг за Brown Opera Productions и Providence Athenaeum, изведена је 2008.[19]
  • Прича је прилагођена за немачку телевизију као једна од епизода бајковите серије „Шест у једном даху“, у сезони 2008. године.
  • Принцеза и жаба, Дизнијев анимирани филм из 2009. године, грубо је заснован на роману Принцеза жаба Е.Д. Бејкера из 2002. године. Сама прича о краљу жаба се неколико пута помиње у филму, читана је принцези Тијани као детету и надахнула је размаженог принца Навена (који је трансформисан у жабу) да предложи Тијани да га пољуби како би прекинула чаролију. Међутим, пољубац не успева, већ претвара и њу у жабу.
  • Серија игара са скривеним објектима (hidden object game series) Dark Parables користила је причу као основу за свој други део (The Exiled Prince).
  • Роберт Кувер написао је „преобликовану“ верзију приче за The New Yorker 2014.[20]
  • Одељење за развој сценарија за дечије позориште у Синсинатију адаптирало је једночинку мјузикла „Принцеза и жаба“ 2020. Сценски мјузикл је адаптиран из целовечерњег мјузикла „Croaker“ који су написали Џејсон Маркс и Дебра Клинтон.
  • Енглески алтернативни рок састав Keane објавио је песму под називом "Краљ жаба" у оквиру свог првог албума у УК "Под гвозденим морем" из 2004. године.

Види још[уреди | уреди извор]

  • Браћа Грим
  • The Frog Princess
  • The Princess and the Frog
  • Puddocky
  • The Three Feathers (the female frog as the bride)
  • The Frog Princess, a novel by E. D. Baker
  • Henry F. Urban, author of the play Der Froschkönig
  • The Prince of the Pond, Jimmy the Pickpocket of the Palace, Gracie the Pixie of the Puddle, a trilogy by Donna Jo Napoli


Литература[уреди | уреди извор]

Додатна литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  1. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом :0.
  2. ^ Anderson, Graham (2002). Fairytale in the ancient world. Routledge. ISBN 978-0-415-23702-4. Приступљено 29. 4. 2017. 
  3. ^ Brenck, Frederick A. (1998). Relighting the Souls: Studies in Plutarch, in Greek Literature, Religion, and Philosophy and in the New Testament Background. Stuttgart, Germany: Franz Steiner Verlag Stuttgart. стр. 134. ISBN 3-515-07158-X. Приступљено 29. 4. 2017. 
  4. ^ Thompson, Stith. The Folktale. University of California Press. 1977. pp. 101-102, 179. Thompson, Stith (1977). The Folktale. University of California Press. ISBN 0-520-03537-2. 
  5. ^ Heidi Anne Heiner,"The Annotated Frog King"
  6. ^ Thompson, Stith. The Folktale. University of California Press. 1977. p. 102. Thompson, Stith (1977). The Folktale. University of California Press. ISBN 0-520-03537-2. 
  7. ^ Lily Owens, ed. (1981). The Complete Brothers Grimm Fairy Tales. pp. 3. Avenel Books. Grimm, Jacob; Grimm, Wilhelm (1981). The Complete Brothers Grimm Fairy Tales. Avenel Books. ISBN 0-517-336316. 
  8. ^ D. L. Ashliman, Frog Kings: folktales of Aarne–Thompson–Uther type 440 about slimy suitors"
  9. ^ Clouston, W. A. (1890). „The Story of "The Frog Prince": Breton Variant, and Some Analogues.”. Folklore. 1 (4): 493—506. JSTOR 1253634. doi:10.1080/0015587X.1890.9720033. 
  10. ^ Радови везани за чланак The Frog Prince на Викизворнику
  11. ^ Радови везани за чланак The Wonderful Frog на Викизворнику
  12. ^ Bechstein, Ludwig. Sämtliche Märchen. München: 1971, pp. 168-170.
  13. ^ Anderson, Graham (2000). Fairytale in the Ancient World. Routledge. стр. 176–178. ISBN 0-203-18007-0. 
  14. ^ Olcott, Frances Jenkins. Wonder tales from Baltic wizards: from the German and English. London, New York: Longman, Green and Co. 1928. pp. 154-158.
  15. ^ The Frog на сајту IMDb (језик: енглески)
  16. ^ From her collection The Frog Prince and Other Poems, 1966 – also appears in Stevie Smith: A Selection, 1983.
  17. ^ Sexton, Anne (2001). Transformations. Houghton Mifflin Harcourt. ISBN 9780618083435. 
  18. ^ „Brummkreisel - Staffel 1 : Joachim Kaps (Achim), Hans-Joachim Leschnitz (Kunibert), DFF: Amazon.de: Prime Video”. Amazon Germany. 
  19. ^ Events at Brown University (2008) Архивирано на сајту Wayback Machine (28. март 2017), Rhode Island State Council on the Arts. Accessed March 26, 2017.
  20. ^ The Frog Prince by Robert Coover
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Краљ_жаба&oldid=27677625”