Miha Pintar

miha pintar
Miha Pintar
Lični podaci
Datum rođenja	(1913-04-02)2. april 1913.
Mesto rođenja	Šentrupert, kod Klagenfurta, Austrougarska
Datum smrti	3. jun 1942.(1942-06-03) (29 god.)
Mesto smrti	Lokovica, kod Velenja, Nacistička Nemačka
Profesija	učitelj
Delovanje
Član KPJ od	1935.
Učešće u ratovima	Španski građanski rat Narodnooslobodilačka borba
Služba	Internacionalne brigade NOV i PO Jugoslavije
Heroj
Narodni heroj od	21. jula 1953.

Miha Pintar – Toledo (Šentrupert, kod Klagenfurta, 2. april 1913 — Lokovica, kod Velenja, 3. jun 1942), učesnik Španskog građanskog rata i Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija

Rođen je 1913. godine u Šentrupertu kod Klagenfurta. Otac mu je bio železničar, koji se posle Prvog svetskog rata s porodicom preselio u Dravograd, a zatim 1924. u Ruše kod Maribora. Nakon završene osnovne škole, Pintar je juna 1934. završio školovanje u građanskoj i učiteljskoj školi u Mariboru. Zatim je odslužio vojni rok u Sarajevu i Bitolju. U vojsci se priključio grupi levičara i od tada je postao aktivan u revolucionarnom pokretu. Godine 1935. postao je član Komunističke partije Jugoslavije. Kratko je vreme radio kao učitelj u Selnici na Dravi i u Preloki, Bela krajina.

Španski građanski rat

Početkom avgusta 1937. krenuo je preko Pariza u Španiju. Vlast je ubrzo potom izdala poternicu za njim.

U Španiji je učestvovao u teškim borbama koje je vodila 129. internacionalna brigada. Nekoliko puta je bio ranjavan. Saborci su mu u Španiji dali andimak Uča.

Nakon povlačenja Internacionalnih brigada iz rata, Pintar je od februara 1939. do maja 1941. bio u francuskim logorima za one koji su ilegalno upali u Španiju a njihove države ih nisu htele nazad. Proveo je vreme u logorima Sen-Siprijen, Žirs i Verne. U logoru je bio sve dok se sa grupom drugova nije prijavio za rad u Nemačkoj. Bili su raspoređeni na rad u Desau, odakle su pobegli i vratili se u okupiranu Jugoslaviju u kojoj su već tekle pripreme za oružani ustanak.

Narodnooslobodilačka borba

Sredinom avgusta 1941. godine, Pintar se sa drugovima, takođe španskim borcima, Dragom Mlakarom i Francom Dobrničem, priključio šaleškoj partizanskoj grupi, koja je među ostalim 27. avgusta 1941. pripremila zasedu nemačkom ministru unutrašnjih poslova dr Vilhelmu Friku, koja doduše nije uspela. Borci šaleške grupe priključili su se sredinom septembra 1941. Pohorskoj partizanskoj četi, a Pintar je postao njen komandir. Tada je dobio partizansko ime Toledo. Dana 17. septembra pohorski su partizani pod Toledovim vođstvom napali jači odred nemačke vojske na Klopnom vrhu i pobedili. Okupator je nakon ove partizanske pobede Pohorje proglasio zatvorenom zonom. Sa Štajerskim bataljonom, u koji je uključena i Pohorska četa početkom oktobra 1941, Toledo je kao komandir čete učestvovao u pripremama za napad i u napadu na Šoštanj u noći 7/8. oktobra 1941. godine. Napad je uspeo i imao velik odjek; to je bio prvi partizanski napad na grad u okupiranoj Sloveniji. Nadalje je učestvovao u borbama Štajerskog bataljona s Nemcima na Dobrovljama 26. oktobra 1941. i u teškom brežičkom pohodu Štajerskog bataljona.

Posle dekoncentracije Štajerskog bataljona novembra 1941. Toledo je s grupom partizana otišao na ruško Pohorje gde je u proleće 1942. najpre vodio Rušku četu. Maja 1942. postao je komandir šaleške grupe Prvog štajerskog bataljona. Prvog juna 1942. Nemci su u Ravnama kod Šoštanja, usled izdaje, iznenada napali šalešku grupu. Partizani su krenuli na sve strane, te je jedino rešenje bio beg. Toledo je ipak uspeo da baci bombu među grupu nemačkih vojnika, od kojih su dvojica bila ranjena a jedan poginuo.

Iz Toledove grupe ranjena su dva partizana u noći 3/4. juna 1942. godine. Partizanu Jaku metak je razbio koleno i Pintar nije hteo da ga ostavi samog. Ujutro 3. juna vozio je ranjenika prema ivici Šaleške doline kako bi se sklonili u šumu; Nemci su ih pratili. Pintar se mogao spasiti, ali nije napuštao ranjenog. Preneo ga je preko rečice Pake i kad su ga policajci u neposrednoj blizini šume stigli, položio je ranjenika, krenuo u juriš na Nemce i pao smrtno pogođen.

Početkom avgusta 1942. nacisti su uhapsili Pintarovu baku, majku i sestru. majka i sestra su umrle u koncentracionom logoru Aušvic.

Ukazom predsednika Federativne Narodne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita, 21. jula 1953. godine, proglašen je za narodnog heroja.

Literatura

• Narodni heroji Jugoslavije. Beograd: Mladost. 1975.