Pređi na sadržaj

Odnosi Jugoslavije i Društva naroda

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Odnosi Jugoslavija–Društvo naroda
Društvo naroda
Jugoslavija

Odnosi Jugoslavije i Društva naroda su nekadašnji odnosi Kraljevine Jugoslavije i Društva naroda.

Jugoslavija i Društvo naroda[uredi | uredi izvor]

Društvo naroda osnovano je posle Prvog svetskog rata odlukom Konferencije mira u Parizu kao prva međunarodna organizacija čiji je zadatak bio očuvanje mira u svetu. Bivši srpski i tadašnji jugoslovenski poslanik u Parizu Milenko Vesnić, je kao delegat Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca na Mirovnoj konferenciji bio član Komiteta za Ligu naroda. Kao potpisnica mirovnog ugovora u Versaju Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca postala je jedan od osnivača Društva naroda 1919. i aktivno je učestvovala u njegovom radu sve do zamrzavanja njegove delatnosti 1939.

Jugoslovenski državnici stariji generacija je, poput njihovih evropskih kolega, u početku pokazivala malo interesovanja za rad Društva naroda. Zbog toga je na prva dva zasedanja Skupštine Društva naroda delegacije Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca predvodio Miroslav Spalajković. Prvi ministar inostranih dela koji je pokazao više interesovanja i razumevanja za rad međunarodne organizacije u Ženevi bio je Momčilo Ninčić. On je sproveo više reorganizacija unutar ministarstva koja su imala za cilj da država bude spremnija da odgovori na sve preuzete međunarodne obaveze. Takođe, uveo je praksu da ministar bude prvi delegat na zasedanjima Skupštine Društva naroda. Njegov primer su sledili svi ministri inostranih poslova do dolaska Milana Stojadinovića na čelo resora, 1935. godine. Slična tendencija je bila vidljiva i u pogledu otvaranja stalnog diplomatskog predstavništva. Uredbom o organizaciji rada Ministarstva inostranih dela, diplomatskih zastupništava i konsulata Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u inostranstvu od 5. maja 1919, uopšte nije bilo predviđeno otvaranje stalnih delegacija, a samim tim ni rang stalnih delegata u činovničkoj hijerarhiji. Ministri inostranih dela Nikola Pašić i Momčilo Ninčić su u dva navrata, 1921. i 1923, pokušali da pošalju diplomatske činovnike u Ženevi sa ciljem da održavaju stalne kontakte sa Generalnim sekretarijatom Društva naroda. Morali su da odustanu od svojih namera usled različitih okolnosti. Pripremne radnje za prvo otvaranje Stalne delegacije u Ženevi izvršio je Momčilo Ninčić tokom 1924, a čitav proces je okončao novi ministar inostranih dela Vojislav Marinković. Prvi stalni delegat bio je Jovan Dučić. Do tada su poslovi u vezi sa radom Društva naroda spadali u zaduženja poslanika u Bernu Milutina Jovanovića, sestrića Nikole Pašića. Ograničavanje dotadašnjih nadležnosti poslanika u Bernu dovelo je do ličnog sukoba na relaciji Dučić—Jovanović. Ovaj incident, koji je imao i epilog pred švajcarskim sudom, uticao je na zatvaranje Stalne delegacije u Ženevi 1925. godine. Pripremne radnje za ponovno otvaranje diplomatskog predstavništva sproveo je Momčilo Ninčić, decembra 1926. godine. Njegova prvobitna namera je bila da postavi Aleksandra St. Vukčevića za stalnog delegata. Međutim, novi ministar inostranih dela Nikola (Ninko) Perić je promenio prvobitnu odluku i postavio je Konstantina Fotića za stalnog delegata u Ženevi, februara 1927. godine.

Zbog dotadašnjih zasluga na angažovanju jugoslovenske diplomatije u Ženevi, ministar inostranih dela Momčilo Ninčić je izabran za predsednika VII zasedanja Skupštine Društva naroda, 1926. godine.

Prilikom reorganizacije strukture Saveta Društva naroda 1926, tri članice Male antante (Jugoslavija, Čehoslovačka i Rumunija) su uspele, uz francusku podrušku, da se izbore da se usvoji princip kojim je garantovan izbor jedne od tri države za nestalnog člana Saveta. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca / Kraljevina Jugoslavija je izabrana za nestalnog člana Saveta Društva naroda tokom dva perioda: 1929–1932 (od 57. do 68. zasedanja) i 1938–1939 (od 103. do 107. zasedanja).[1]

Inicijativom profesora Milete Novakovića obrazovano je Jugoslovensko univerzitetsko udruženje za Društvo naroda, 1925, koje je učestvovalo u radu Međunarodnog univerzitetskog saveza udruženja za Društvo naroda od septembra iste godine.

Pitanje razgraničenja sa Albanijom[uredi | uredi izvor]

Krupno pitanje konačno razgraničenje sa Albanijom je došlo na dnevni red posle prijema ove zemlje u Društvo naroda 1921. Pitanja koja su ostala posle razgraničenja 1913. (Sveti Naum, Lim) preuzela je komisija koju je imenovala Konferencija ambasadora i ona je Sveti Naum dodelila Albaniji. Pošto je Kraljevina SHS osporilao ovo rešenje pred Društvom naroda njegov Savet je preneo Međunarodnom sudu pravde koji je potvrdio stav komisije a Kraljevina je ovo pitanje rešila tek u direktnim pregovorima sa Albanijom i protokolu iz Firence potpisanom 1926.[1]

Stalni delegati Kraljevine SHS/Jugoslavije pri Društvu naroda[uredi | uredi izvor]

  • Božidar Purić, poslanik Kraljevine Jugoslavije u Parizu i stalni delegat pri Društvu naroda u Ženevi, 1935—1939.
  • Ivan Subotić, v. d. stalnog delegata, 1935−1939.
  • Konstantin Fotić, stalni delegat, 1932−1935.
  • Ilija Šumenković, poslanik Kraljevine Jugoslavije u Bernu i stalni delegat pri Društvu naroda u Ženevi, 1929−1931.
  • Konstantin Fotić, stalni delegat, 1927−1929.
  • Milutin Jovanović, poslanik Kraljevine SHS u Bernu i stalni delegat KSHS pri Društvu naroda u Ženevi, 1925−1927.
  • Jovan Dučić, prvi stalni delegat KSHS pri Društvu naroda u Ženevi, 1924−1925.
  • Milutin Jonanović, poslanik Kraljevine SHS u Bernu i predstavnik KSHS pri Društvu naroda u Ženevi, 1921−1924.

Ivo Andrić je bio sekretar i povremeni otpravnik poslova Stalne delegacije Kraljevine Jugoslavije pri Društvu naroda u Ženevi, 1930−1933[1]

Skupština Društva naroda[uredi | uredi izvor]

Skupština Društva naroda sastajala se redovno jednom godišnje (u septembru). U periodu od 1920. do 1946. održano je 21 redovno i 4 specijalna (1926, 1932, 1934. i 1937) zasedanja Skupštine Društva naroda u Ženevi. Prvo zasedanje skupštine održano je od 15. novembra do 18. decembra 1920, a poslednje (21.) od 8. do 18. aprila 1946.[1]

Pregled učešća delegacija KSHS/Jugoslavije na zasedanjima Skupštine Društva naroda[uredi | uredi izvor]

  • Prva skupština, Ženeva, 15. novembar − 18. decembar 1920.
  • Druga skupština, Ženeva, 5. septembar − 5. oktobar 1921.
  • Treća skupština, Ženeva, 4 − 30. septembar 1922.
  • Četvrta skupština, Ženeva, 3 − 29. septembar 1923.
    • Momčilo Ninčić, delegat (potpredsednik po službenoj dužnosti, predsedavajućeg odbora)
    • Lazar Marković, delegat
    • Milutin Jovanović, delegat
    • Vasilije Jovanović, zamenik
    • Milorad Stražnicki, zamenik
    • Ranislav M. Avramović, zamenik
  • Peta skupština, Ženeva, 1. septembar − 2. oktobar 1924.
  • Šesta skupština, Ženeva, 7 − 26. septembar 1925.
    • Momčilo Ninčić, delegat (potpredsednik po službenoj dužnosti, predsedavajućeg odbora)
    • Lazar Marković, delegat
    • Milutin Jovanović, delegat
    • Juraj Krnjević, pomoćnik delegata
    • Milorad Stražnicki, zamenik
    • Ranislav M. Avramović, zamenik
    • Vasilije Jovanović, zamenik
    • Stjepan Radić, zamenik
  • Sedmo redovno zasedanje Skupštine, Ženeva, 6 − 25. septembar 1926.
    • Momčilo Ninčić, delegat (Predsednik)
    • Stjepan Radić, delegat
    • Lazar Marković, delegat
    • Milutin Jovanović, zamenik
    • Đorđe Đurić, zamenik
    • Ranislav M. Avramović, pomoćnik delegata
    • Juraj Krnjević, pomoćnik delegata
  • Osmo redovno zasedanje Skupštine, Ženeva, 5 − 27. septembar 1927.
    • Vojislav Marinković, delegat
    • Kosta Kumanudi, delegat
    • Leonid Pitamic, zamenik
    • Milorad Stražnicki, zamenik
    • Konstantin Fotić, pomoćnik delegata
    • Milan Rakić, pomoćnik delegata
    • Đorđe Đurić, pomoćnik delegata
  • Deveto redovno zasedanje Skupštine, Ženeva, 3 − 26. septembar 1928.
    • Vojislav Marinković, delegat (potpredsednik po službenoj dužnosti, predsedavajućeg odbora)
    • Milan Rakić, delegat
    • Đorđe Đurić, delegat
    • Leonidas Pitamic, zamenik
    • Konstantin Fotić, zamenik
    • Milorad Stražnicki, zamenik
    • Mihailo Nenadović, zamenik
  • Deseto redovno zasedanje Skupštine, Ženeva, 2 − 25. septembar 1929.
    • Vojislav Marinković, delegat
    • Ilija Šumenković, delegat
    • Želimir Mažuranić, delegat
    • Konstantin Fotić, zamenik
    • Andrej Gosar, zamenik
    • Mihailo Nenadović, zamenik
  • Jedanaesto redovno zasedanje Skupštine, Ženeva, 10. septembar − 4. oktobar 1930.
    • Vojislav Marinković, delegat
    • Ilija Šumenković, delegat
    • Želimir Mažuranić, delegat
    • Konstantin Fotić, zamenik
    • Andrej Gosar, zamenik
    • Milan Todorović, zamenik
    • Mihailo Nenadović, zamenik
  • Dvanaesto redovno zasedanje Skupštine, Ženeva, 7 − 29. septembar 1931.
    • Vojislav Marinković, delegat
    • Ilija Šumenković, delegat
    • Želimir Mažuranić, delegat
    • Konstantin Fotić, zamenik
    • Andrej Gosar, zamenik
    • Milan Todorović, zamenik
  • Specijano zasedanje Skupštine sazvane, na osnovu člana 15. Pakta, na zahtev kineske vlade, Ženeva, 3. mart − 9. decembar 1932.
    • Vojislav Marinković, delegat
    • Bogoljub Jevtić, delegat
    • Ilija Šumenković, delegat
    • Želimir Mažuranić, delegat
    • Konstantin Fotić, delegat
    • Ivan Perne, zamenik
  • Trinaesto redovno zasedanje Skupštine, Ženeva, 26. septembar − 17. oktobar 1932.
  • Četrnaesto redovno zasedanje Skupštine, Ženeva, 23. septembar − 11. oktobar 1933.
    • Bogoljub Jevtić, delegat
    • Konstantin Fotić, delegat
    • Miroslav Ploj, delegat
    • Marko Kostrenčić, delegat
    • Milan Todorović, pomoćnik delegata
  • Petnaesto redovno zasedanje Skupštine, Ženeva, 10 − 27. septembar 1934.
    • Bogoljub Jevtić, delegat (potpredsednik biran na Skupštini)
    • Miroslav Ploj, delegat
    • Konstantin Fotić, delegat
    • Marko Kostrenčić, delegat
    • Milan Todorović, zamenik
    • Ivan Subotić, pomoćnik delegata
  • Posebno zasedanje Skupštine sazvane na osnovu člana 15. Pakta i u skladu sa Skupštinom od 27. septembra 1934, Ženeva, 20 − 24. novembar 1934.
    • Bogoljub Jevtić, delegat
    • Konstantin Fotić, delegat
  • Šestnaesto redovno zasedanje Skupštine, Ženeva, 10 − 27. septembar 1935.
    • Božidar Purić, delegat (potpredsednik biran na Skupštini)
    • Andrej Gosar, delegat
    • Ivan Subotić, delegat
    • Ivo Andrić, zamenik
    • Milan Todorović, zamenik
  • Sedamnaesto redovno zasedanje Skupštine, Ženeva, 10 − 27. septembar 1936.
    • Božidar Purić, delegat (potpredsednik biran na Skupštini)
    • Andrej Gosar, delegat
    • Ivan Subotić, delegat
    • Ivo Andrić, zamenik
  • Posebno zasedanje Skupštine sazvane u cilju razmatranje zahteva Kraljevine Egipat za prijem u Društvo naroda, Ženeva, 26 − 27. maj 1937.
    • Božidar Purić, delegat
    • Ivan Subotić, delegat
  • Osamnaesto redovno zasedanje Skupštine, Ženeva, 13. septembar − 6. oktobar 1937.
    • Božidar Purić, delegat
    • Andrej Gosar, delegat
    • Ivan Subotić, delegat
    • Ivo Andrić, zamenik
  • Devetnaesto redovno zasedanje Skupštine, Ženeva, 12 − 30. septembar 1938.
    • Andrej Gosar, delegat
    • Ivan Subotić, delegat
    • Ivo Andrić, delegat
    • Slavko Stojković, zamenik
  • Dvadeseto redovno zasedanje Skupštine, Ženeva, 11 − 14. decembar 1939.
  • Dvadeseto (završetak) i Dvadeset prvo redovno zasedanje Skupštine, Ženeva, 8 − 18. april 1946.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d „2014. - "Kraljevina Jugoslavija u Društvu naroda"”. Arhivirano iz originala 15. 09. 2016. g. Pristupljeno 08. 09. 2016. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Mićić, Srđan (2018). Od birokratije do diplomatije. Istorija jugoslovenske diplomatske službe 1918-1939. Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije. str. passim. ISBN 978-86-7005-149-2. 
  • Dučić, Jovan (2015). Diplomatski spisi (drugo izd.). Beograd: priređivač Miladin Milošević. str. passim. 
  • Vesnić mlađi, Radoslav (2008). Dr Milenko Vesnić: gransenjer srpske diplomatije. Beograd: Prometej. ISBN 978-86-82363-95-8. 
  • Vesnić, dr Milenko (1920). O Društvu naroda. Beograd. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Ikona za klice

Ovaj članak vezan za politiku je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Односи_Југославије_и_Друштва_народа&oldid=27530265”