Odnosi Srbije i Rumunije

Odnosi Srbija-Rumunija

Rumunija	Srbija

Odnosi Srbije i Rumunije su inostrani odnosi Republike Srbije i Rumunije.

Rumunija je zemlja sa kojom Srbija, u odnosu na sve ostale susede, ima najstarije uspostavljene diplomatske odnose. Odnosi su uspostavljeni 19. aprila 1841. Srbija ima ambasadu u Bukureštu i konzulat u Temišvaru, a Rumunija ima ambasadu u Beogradu i konzulat u Vršcu. Dele zajedničku državnu granicu u dužini od 476 km.

Istorija odnosa

Rumunija je zemlja sa kojom Srbija ima tradicionalno dobre odnose. Dve srpske kraljice su bile rumunskog porekla, kraljica Natalija i kraljica Marija.

Srbija i Rumunija su zajedno dobile međunarodno priznjanje nezavisnosti 13. jula 1878. kao rezultat rata sa turskom i Berlinskog kongresa.

Srbija i Rumunija su bile saveznice u Drugom balkanskom ratu 1913. i u Prvom svetskom ratu od avgusta 1916.

Granica Jugoslavije i Rumunije u Banatu 1919–1924.

U novembru 1918. Srbija zauzima Banat sa Temišvarom.

Odnosi Jugoslavije i Rumunije

Između dva svetska rata Rumunija i Jugoslavija su sa Čehoslovačkom činile Malu Antantu od 1920. i Balkansku Antantu sa Turskom i Grčkom od 1934.

Drugo zasedanje stalnog saveta Male Antante se održao u Rumuniji u Sinaji 1933. trajalo je četiri dana od 24. do 29. septembra, a na poslednjoj sednici uzeli su učešća i jugoslovenski i rumunski kraljevi.

Drugi svetski rat

Za vreme Drugog svetskog rata, Rumunija je bila članica Sile Osovina, ali nije to iskoristila za teritorijalno proširenje na uštrb Srbije. Nemačke jedinice su ušle u Rumuniju 1941. i koriste zemlju kao platforma za invaziju Jugoslavije i Sovjetskog Saveza. Avgusta 1944. preko Rumunije jedinice Sovjetskog Saveza su došle u Jugoslaviju.

Posle Drugog svetskog rata

George Georgiju-Dež u Beogradu 1964.

Tito i Čaušesku u Bukureštu 1966.

Hidroelektrana Đerdap u Đerdapskoj klisuri

Period zaoštrenih odnosa predstavlja kriza Informbiroa nastala posle Rezolucije Informbiroa donete na zasedanju Informbiroa u Bukureštu 28. juna 1948. Ali su se kasnije odnosi normalizovali i počelo se sa sprovođenjem nekih od zajedničkih kapitalnih projekata (vidi Hidroelektrana Đerdap).

Moderni odnosi

Za vreme raspada SFRJ, Rumunija je bila suzdržana i ni na koji način nije otežavala krizu u regionu. Nakon 2000, odnosi postaju intenzivniji i raznovrsniji.

Rumunija nije priznala jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i kao takva je među nekoliko članica NATO i EU.

U Srbiji živi oko 30.000 Rumuna, a u Rumuniji oko 25.000 Srba.

Otvorena pitanja

• Pitanje statusa i nacionalne pripadnosti Vlaha u istočnoj Srbiji.
• Pitanje priznavanja Rumunske pravoslavne crkve u Srbiji van Vojvodine (Eparhija Dakija Feliks), s obzirom da Rumunija već priznaje delovanje Srpske pravoslave crkve na svojoj teritoriji (Eparhija temišvarska).

Ekonomski odnosi

Rumunija je značajan ekonomski partner Republike Srbije i pokazuje stalni interes za realizaciju ekonomskih i infrastrukturnih projekata.

• U 2007. godini je spoljnotrgovinska razmena bila ukupno 692 miliona dolara, od čega je izvoz R. Srbije u Rumuniju činio 265 miliona, a uvoz 427 miliona USD.
• U 2012. godini je nastavljen pozitivan trend rasta robne razmene koja je ukupno iznosila 1,729 milijarde USD, od čega je srpski izvoz u Rumuniju bio 905 miliona, a uvoz iz Rumunije 824 miliona dolara.
• U 2018. ukupna robna razmena vredela je 1,853 milijarde dolara. Izvoz iz naše zemlje bio je 1,141 milijarde, a uvoz 712 miliona USD.
• U 2019. godini razmenjeno je ukupno roba vrednih 1,969 milijardi USD. Izvoz iz RS iznosio je 1,149 milijarde, a uvoz 817 miliona dolara.
• U 2020. godini spoljnotrgovinska razmena bila je ukupno 2,095 milijarde dolara. Iz Srbije je izvezeno roba vrednih 1,271 milijardu, a uvezeno za 824 miliona USD.

Međunarodne organizacije

Organizacije u kojima su obe države imaju članstvo:

• Ujedinjene nacije
• Dunavska komisija
• Savet Evrope
• Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju
• Pakt saradnje jugoistočne Evrope
• Pakt za stabilnost jugoistočne Evrope (do 2008.)
• Srednjoevropska inicijativa
• Inicijativa za saradnju u jugoistočnoj Evropi
• Organizacija za crnomorsku ekonomsku saradnju
• Krajovska grupa

  

  Krajovska grupa koju čine Srbija, Rumunija i Bugarska

Diplomatski predstavnici

Rumunska crkva u Vršcu

Srpska crkva u Temišvaru

U Beogradu

• Silvia Davidoju, ambasador, 2021 —
• Mihaela Osorio, otpravnik poslova, 2020 — 2021.
• Oana Kristina Popa, ambasador, 2016 — 2020.
• Danijel Banu, ambasador, 2011 — 2016.
• Jon Makovei, ambasador, 2006 — 2011.
• Štefan Glavan, ambasador, 2000 — 2004.
• Panait Lefter, otpr. poslova, — 1996. a zatim i ambasador, 1996 — 1998.
• Dumitru Popa, ambasador, 1983 —
• Nikolaje Mihai, ambasador, 1978 —
• Virđil Kazaku, ambasador, 1974 — 1978.
• Vasile Šandru, ambasador, 1969 —
• Aurel Malnašan, ambasador, 1963 — 1969.
• Nikolae Guine, ambasador, 1954 —
• Teodor Rudenko, ambasador, 1947 — 1949.
• Tudor Vianu, 1946 — 1947.
• Viktor Kadere, poslanik, 1936 — 1938. a potom i ambasador, 1939.
• Aleksandru Guranesku, poslanik, 1934 — 1936.
• Nikola Filodor, poslanik, od 1928.
• Teodor Emandi, poslanik, 1920 —
• Joan K. Filiti, poslanik, 1909 —
• Konstantin G. Nano, poslanik, 1905 — 1909.
• Edgar Mavrokordat, poslanik, 1899 — 1905.
• Jon. N. Papiniju, poslanik, 1895 — 1898.
• Aleksandru A. Beldiman,poslanik, 1888. — 1895.
• Emilje Ž. Gika, poslanik, 1885 —
• Mihail Mitilineu, poslanik, 1881 — 1885.
• Laskar Kartađu, poslanik, 1879 —
• Dimitrije Bratianu, poslanik, 1878.
• Aleksandrje Sturdza, agent, — 1877.
• Theodor Vakaresku, agent, 1871 —
• Joan A. Katnakuzino, agent, 1870 — 1871.
• Radu Jonesku, agent, 1867 — 1870.
• Dragutin Prohaska, zamenik agenta u ime Ujedinjenih Kneževina Rumunije
• Teodor Kalimaki, agent, u ime UKR 1863 — 1866.

U Bukureštu

Ambasada Republike Srbije u Bukureštu (Rumunija) radno pokriva Moldaviju.

• Stefan Tomašević, ambasador, 2020 —
• Branko Branković, ambasador, 2013 —
• Zoran S. Popović, ambasador, — 2013.
• / Dušan Crnogorčević, ambasador, 2005 — 2009.
• Dušan Francuski, ambasador, 2001 —
• Jugoslav Kostić, ambasador, 1999 —
• / Desimir Jevtić, ambasador, 1990 — 1999.
• Boro Denkov, ambasador, 1986 — 1990.
• Miloš Melovski, ambasador, 1982 — 1986.
• Trifun Nikolić, ambasador, 1977 — 1982.
• Petar Dodik, ambasador, 1974 — 1977.
• Iso Njegovan, ambasador, 1969 — 1974.
• Jakša Petrić, ambasador, 1965 — 1969.
• Arso Milatović, ambasador, 1960 — 1965.
• France Hočevar, ambasador, 1958 — 1959.
• Nikola Vujanović, ambasador, 1954 — 1958.
• Ilija Topalovski, otpravnik poslova, — 1954.
• Radoš Jovanović, ambasador, 1948 — 1950.
• Radonja Golubović, ambasador, 1947 — 1948.
• Dane Medaković, ambasador, — 1947.

Partizanska strana je u jesen 1944. preuzela jugoslovensko predstavništvo u Rumuniji, pa je 1. oktobra 1944. član AVNOJ-a Nikola Petrović dobio punomoćje da u ime NKOJ-a zastupa interese Jugoslavije u Rumuniji. Kako je Rumunija bila poražena zemlja, to Jugoslavija u njoj nije odmah obnovila rad diplomatskog predstavništva, već je ustanovila političko predstavništvo, na čijem je čelu tokom 1945. bio Nikola Grulović.

• Aleksandar Avakumović, ambasador, 1940 — 1941.
• Jovan Dučić, poslanik, 1937 — 1940. (postavljen za prvog jugoslovenskog diplomatu u rangu ambasadora u Bukureštu)
• Dragomir Kasidolac, poslanik, 1936 — 1937.
• Ninko Perić, poslanik, 1935 — 1936.
• Boško Čolak-Antić, poslanik, 1921 — 1935.
• Stevan K. Pavlović (stariji), otpr. poslova, 1920 — 1921.
• / Pavle Marinković, poslanik, 1915 — 1919.
• Mihailo Ristić, poslanik, 1906 — 1914.
• Milivoj Barjaktarević, otpr. poslova, 1903 —
• Milan Mihailović, poslanik, 1901 —
• Milovan Milovanović, poslanik, 1900 — 1901.
• Mihailo Kr. Đorđević, poslanik, 1897 — 1900.
• Kosta Hristić, poslanik Kraljevine Srbije u Bukureštu (1895)
• Čedomilj Mijatović, poslanik (1894)
• Georgijević, poslanik
• Stojan Bošković, poslanik, 1891 —
• S.J. Marinović, privremeni poslanik, 1889.
• Dragomir Cv. Rajović, poslanik, 1886 —
• / Ljubomir Kaljević, poslanik, 1881 — 1886.
• Milan Petronijević, poslanik, 1873 — 1880.
• Kosta Cukić, agent, 1869 —
• Kosta Magazinović, agent, 1862 — 1869.
• Zaharije Stemplovski, zamenik agenta, 1843 — 1851.
• Đorđe German, agent, 1841 —
• Stojan Simić, agent, 1837 —
• Mihailo German, agent, 1836 — 1837.

Zanimljivosti

Slovo Dž iz srpske ćirilice je preuzeta iz nekadašnje rumunske ćirilice.

Jedan od eksponata Nacionalnog muzeja istorije u Bukureštu jeste pozlaćena sablja koju je knez Mihailo poklonio rumunskom vladaru A. J. Kuzi sa urezanom posvetom: Pouzdanom prijatelju u nesigurnim vremenima.

Poređenje

	Rumunija	Srbija
Stanovništvo	20.121.641	9.024.734 (sa KiM)
Površina	238.391 km²	88.361 km²
Gustina naseljenosti	84.4 /km²	96,78/km² (bez KiM)
Prestonica	Bukurešt - 1.944.367 (2.600.000 šire područje)	Beograd - 1.233.796 (1.659.440 šire područje)
Oblik vladavine	Parlamentarna republika	Parlamentarna republika
Zvanični jezik	Rumunski	Srpski
Veroispovest	86,8% pravoslavlje, 7,5% Protestantizam , 4,7% Katolicizam, 1% ostali	84,1% pravoslavlje, 6,24% Katolicizam, 4,82% Islam, 1,44% Protestantizam, 3,4% ateisti
Etnička struktura	89,5% Rumuni, 6,6% Mađari, 2,5% Romi, 0,3% Ukrajinci, 0,3% Nemci, 0,2% Rusini, 0,2% Turci, 0,4% ostali	82,86% Srbi, 3,91% Mađari, 1,82% Bošnjaci, 1,44% Romi, 1,08% Jugosloveni, 0,89% Slovaci, 9,79% ostali
BNP (nominalni)	12,200 $ po glavi stanovnika	10,900 $ po glavi stanovnika

Vidi još

• Srbi u Rumuniji
• Rumuni u Srbiji
• Vlasi (Srbija)
• Trajanov most
• Pomorišje
• Sibinjska mitropolija
• Vojvodstvo Srbija i Tamiški Banat
• Spomenik junacima Prve srpske dobrovoljačke divizije

Literatura

• Mitrović, Andrej (1969). Jugoslavija na Konferenciji mira 1919-1920. Beograd: Zavod za izdavanje udžbenika. 
• Mitrović, Andrej (1975). Razgraničenje Jugoslavije sa Mađarskom i Rumunijom 1919-1920: Prilog proučavanju jugoslovenske politike na Konferenciji mira u Parizu. Novi Sad: Institut za izučavanje istorije Vojvodine. 
• Mitrović, Andrej (1984). Srbija u Prvom svetskom ratu. Beograd: Srpska književna zadruga. 
• Mitrović, Andrej (2007). Serbia's Great War 1914-1918. West Lafayette: Purdue University Press. 
• Radojević, Mira; Dimić, Ljubodrag (2014). Srbija u Velikom ratu 1914-1918: Kratka istorija. Beograd: Srpska književna zadruga, Beogradski forum za svet ravnopravnih. 

Spoljašnje veze

• Radio „Slobodna Jugoslavija“ iz Bukurešta, izveštava 1949.
• Predsednik Tito u poseti Rumuniji 1969.
• Trajne veze između Srba i Rumuna, Politika, 23. 5. 2008.
• Vučić: Pred nama turbulentna vremena, važni dobrosusedski odnosi, RTS, 10. novembar 2016.
• Ambasada Republike Srbije Bukurešt - Rumunija
• Ambasada Rumunije Beograd - Republika Srbija (jezik: engleski)
• Generalni konzulat Republike Srbije Temišvar - Rumunija