Odnosi Srbije i Ukrajine
 Srbija |
 Ukrajina |
|---|---|
Odnosi Srbije i Ukrajine su inostrani odnosi Republike Srbije i Ukrajine.
Bilateralni odnosi[uredi | uredi izvor]
Srbija i Ukrajina su uspostavili zvanične diplomatske odnose 1994. godine.[1]
Januara 2001. predsednik Leonid Kučma je posetio Beograd. Predsednik Savezne vlade SRJ Dragiša Pešić je posetio Ukrajinu septembra 2001. Predsednik SCG Svetozar Marović je posetio Ukrajinu novembra 2003.
Ukrajina nije priznala samoproglašenu nezavisnost Kosova i Metohije 2008. godine.
Predsednik Viktor Juščenko je posetio Srbiju juna 2009. prilikom Samita država centralne Evrope u Novom Sadu. Predsednik Vlade Mikola Azarov je posetio Srbiju 4. novembra 2011. prilikom konferencije Centralnoevropske inicijative u Beogradu. Boris Tadić je posetio Ukrajinu novembra 2011.
Ukrajina nije prisustvovala prilikom glasanja o prijemu Kosova u UNESKO 2015.
Srbija poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine.[2] Avgusta 2023. godine, Srbija je poklonila Ukrajini humanitarne pomoć poslatu sa 14 kamiona.[3]
Ministar inostranih poslova Ukrajine Dimitro Kuleba i prva dama Ukrajine Olena Zelenska posetili su Srbiju sredinom maja 2024.[4]
Ekonomski odnosi[uredi | uredi izvor]
- U 2020. robna razmena je iznosila 291.50 mil. USD (izvoz Srbije 124,80 miliona dolara, a uvoz 166,70 miliona).
- U 2019. razmena roba je vredela ukupno 507 miliona dolara (izvoz Srbije 147 miliona dolara, a uvoz 360 miliona).
- U 2018. vrednost robne razmene iznosila je 517 mil. USD (srpski izvoz 128 miliona dolara, a uvoz 389 miliona).[5][6]
Međunarodne organizacije[uredi | uredi izvor]
Organizacije u kojima su obe države imaju članstvo:
- Ujedinjene nacije
- Savet Evrope
- Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju
- Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju
- Dunavska komisija
Diplomatski predstavnici[uredi | uredi izvor]
U Beogradu[uredi | uredi izvor]
Oleksandr Aleksandrovič, ambasador 2015. -[7]- Mikola Džigun, otpravnik poslova[8]
- Oleksandr Kiričenko, otpr. poslova[9]
- Viktor Nedopas, ambasador, 2009. - 2013.
- Anatolij Olijnik, ambasador, 2005. - 2009.
- Ruslan Demčenko, ambasador, 2003. - 2005.
- Anatolij Šostak, ambasador, 2001. - 2003.
- Volodimir Furkalo, ambasador, 1998. - 2001.
- Vadim Primačenko, generalni konzul, 1993. - 1995. otpr. poslova, 1995. - 1996. i ambasador, 1996. - 1998.
U Kijevu[uredi | uredi izvor]
Stalna misija Republike Srbije u Kijevu (Ukrajina) pokriva Gruziju na nerezidencijalnoj osnovi.[10]
Aca Jovanović, ambasador, 2020. -- Rade Bulatović, ambasador, 2013. - 2019.
- Dušan Lazić, 2009. - 2013.
/ Goran Aleksić,ambasador, 2004. - 2009.- / Rade Filipović, ambasador, 2000. - 2004.
- Gojko Dapčević, ambasador, 1996. - 2000.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Bilateralni odnosi sa Ukrajinom[mrtva veza]
- ^ „Vučić o sastanku sa Zelenskim: Podržali smo teritorijalni integritet Srbije i Ukrajine”. Politika Online. Pristupljeno 2023-09-01.
- ^ Čekerevac, Mirjana. „Brnabićeva: Spremni smo da još više pomognemo ukrajinskom narodu”. Politika Online. Pristupljeno 2023-09-01.
- ^ Srbija, Euronews (2024-05-15). „Od predsednika Kine do prve dame Ukrajine: Nižu se posete Beogradu kako sa Istoka, tako i sa Zapada”. Euronews.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-05-15.
- ^ „Serbia Exports to Ukraine”. TRADING ECONOMICS. Pristupljeno 24. 12. 2021.
- ^ „Serbia Imports from Ukraine”. TRADING ECONOMICS. Pristupljeno 24. 12. 2021.
- ^ Poseta novoimenovanog ambasadora Ukrajine u Srbiji, 2015
- ^ Otpravnik poslova ukrajinske ambasade kaže "Očekujemo od Srbije neke hrabre odluke", RTS
- ^ Ukrajina neće tražiti od Srbije da uvede sankcije Rusiji, RTV
- ^ Države pokrivene na nerezidencijalnoj osnovi Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. februar 2015), Gruzija
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Đerčan, Bojan M.; Kalenjuk, Bojana M. (2020). „Ukrajinci u Vojvodini - perspektive demografskog razvoja i očuvanja nacionalnog identiteta” (PDF). Kultura polisa: Časopis za negovanje demokratske političke kulture. 17 (43): 121—134. Arhivirano iz originala (PDF) 06. 06. 2021. g. Pristupljeno 12. 06. 2021.
- Popović, Ljudmila V. (2010). „Rusini i Ukrajinci u Srbiji” (PDF). Zbornik Matice srpske za slavistiku. 78: 69—99.
- Rumяncev, Oleg Є. (2010). Pitannя nacіonalьnoї іdentičnostі rusinіv і ukraїncіv Юgoslavії. München & Berlin: Verlag Otto Sagner.
- Subotić, Momčilo (2018). „Rusini i Ukrajinci u Vojvodini” (PDF). Politička revija. 30 (56): 45—70.
- Tamaš, Юliяn (2017). Skladanє identitetoh: Vibrani studiï i eseï z rusinistiki i ukraïnistiki. Novi Sad: Ruske slovo.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Ambasada Republike Srbije Kijev - Ukrajina
- Ambasada Ukrajine Beograd - Republika Srbija
- Nacionalni savet ukrajinske nacionalne manjine
- Elektronska biblioteka ukrajinsko-srpskih kulturnih veza, Projekat Rastko
- Ukrajina ne želi da ugosti kosovske timove na svojoj teritoriji, RTS, 6. sep 2016
