Битка за Дамаск (2012)

С Википедије, слободне енциклопедије
Битка за Дамаск
Део Грађанског рата у Сирији

Барикада владиних снага у Дамаску
Време15. јул - 4. август 2012.
прва фаза
11. август 2012. - 21. мај 2018.
друга фаза
Место
град Дамаск, Сирија, Блиски исток
Исход

победа сиријске војске (прва фаза)

  • сиријска војска одбранила Дамаск
  • 4 висока државна званичника убијена у бомбашком нападу
  • напади побуњеника настављени у другој фази

Одлучна победа сиријске војске у другој фази

  • ослобођење источне и западне Гуте
  • побуњеници ССА и припадници ИСИЛ-а протерани из града и предграђа Дамаска у северну покрајину Идлиб
Сукобљене стране
Слободна армија Сирије Сирија Војска Сирије
Команданти и вође
Касим Садедин Башар ел Асад
Давуд Раџиха†[1]
Асеф Шавкат†
Фад Јасем ел Фреиџ
Махер ел Асад
Мухамед Ибрахим ел-Шаар
Хасан Туркмани†
Хишам Иктијар†
Јачина
2.500[2]-5.000[3] бораца (на почетку битке) непознато
Жртве и губици
500-600 погинулих,[4][5]
стотине заробљених[4]
14 уништених возила[6]
(тврдње владе)		 92-97 погинулих*[7]
130 рањених,[8][9]
3 тенка[10] и 1 оклопни аутомобил[11] destroyed
1 оклопно возило заробљено[12]
3 оборена хеликоптера[13][14]
(тврдње опозиције)

Битка за Дамаск је, позната и као Операција Вулкан Дамаска, отпочела је 15. јула 2012. током грађанског рата у Сирији. Хиљаде побуњеника се у периоду од неколико месеци пре битке инфилтрирало у престоницу Сирије из подручја у непосредној близини града.

Након низа напада на званичнике Владе Сирије и заузимања више делова града Војска Сирије је извела операцију разбијања побуњеника и ослобађања града која је након три недеље резултовала победом Војске Сирије и повлачењем главнина побуњеничких снага. То је био први случај да су употребљени тенкови и хеликоптери у главном граду у коме су се водиле оштре борбе.

Битка[уреди | уреди извор]

Операција Дамаски вулкан[уреди | уреди извор]

Дана 15. јула жестоке борбе су отпочеле у неким деловима централног Дамаска и армијске јединице су отпочеле дејства против побуњеника који су, углавном, били они који су у претходним данима разбијени код града Дума. Због учесталих борби пресечен је главни пут између Дамаска и аеродрома.[15] Побуњеници су такође вршили офанзивна дејства, напавши дистрикт Наџар ел Асвад.[16]

Другог дана, 16. јула, жестоке борбе су се водиле у дистриктима Мидан и Тадамон,[17] где је армија успела да опколи побуњенике и искористи тенкове у опсади. Слободна армија Сирије је заузела те дистрикте раније због чега је Војска Сирије спровела офанзивна дејства ради ослобађања истих.[18] Док су побуњеници ова дејства називали нападом на престоницу[19] влада је ове борбе назвала 48-о часовну операцију ослобађања престонице. Сиријска државна телевизија је извештавала о преко 80 убијених побуњеника током борби.[20]

Сутрадан, 17. јула, пушкарања су се проширила на главну улицу а митраљеска ватра је одјекивала Саба Барат тргом.[21] Кратак окршај се десио и близу зграде парламента Сирије.[22] Борбе су настављене у јужним деловима Мидан и Кфар Суса и у северним Барзех и Кабун, са артиљеријском ватром сиријске армије. У исто време у дистриктима Барзех и Кабун изведена су хеликоптерска ракетирања.[21] Касније су се та ракетирања пренела и на друге квартове захваћене борбама.[23] Владине новинске и телевизијске агенције су објавиле да су се побуњеници повукли из Нар Ајша у Мидан дистрикт, где је борба настављена.[24] Са Голанске Висоравни Војска Сирије је привукла појачања као помоћ одбрани престонице.[25]

Побуњеници су тврдили да су у току дводневних борби убили око 70 војника[8] док је влада тврдила да је око 14 побуњеничких возила уништено[6] док је официр сиријске војске тврдио да је убијено 33 побуњеника, рањено 15 а заробљено 145 у борбама у дистрикту Кабун[26] док је заменик шефа полиције Бригадни Генерал Иса Дуба погинуо.[9] Побуњеници су јављали да су уништили и заробили по једно возило Војске Сирије.[11][12] Опозиција је такође тврдила да је оборила армијски хеликоптер у дистрикту Кабун.[13][21]

Слободна сиријска армија је објавила да је битка за ослобађање Дамаска отпочела.[27] Побуњеници су назвали свој напад Операција Вулкан Дамаска.[21] Касније су побуњеници објавили да су ове борбе и даље мањег интензитета, да они нису отпочели дејства већ одговорили на офанзиву снага безбедности које су сазнале за планове побуњеника.[28] Владин министар за информисање Омран Зоаби је изјавио да су снаге безбедности напале, опколиле и избациле већи део побуњеничких снага из града док је мањи део остао у граду.[13] Неколико видео-снимака је проциркулисало интернетом везаних за претходне борбе у Дамаску.[29][30]

Бомбашки напад у Дамаску[уреди | уреди извор]

Дана 18. јула сиријска државна телевизија јавила је да се у штабу за Националну Безбедност догодио самоубилачки напад у коме су погинули министар одбране Дауд Рајха, као и многи високи званичници.[1] Такође су погинули Асеф Шавкат, зет Башара ал Асада и заменик министра одбране,[31] помоћник заменика председника генерал хасан Туркмани[32][33] и Хафез Маклуф, шеф истражитеља обавештајне службе у Сирији.[34] Шеф обавештајне службе Хишам Бекитјар је тешко рањен.[35] Самоубица је био телохранитељ једне од жртава присутних на састанку.[36] Опозиција је оповргавала тврдње да је у питању био бомбаш самоубица већ да су побуњеници поставили темпирану борбу и детонирали је са безбедне удаљености.[37]

Током ноћи војна база у близини Каср Ашаба (Палате Народа), око сто метара од председничке палате, је била мета напада.[1] Нешто раније агенција САНА је објавила да су владине снаге кренуле у дејство у дистрикту Мидан. У исто време СОХР је јавила да су дистрикти Барзех и Кабун под хеликоптерским нападом.[38] Борбе су такође примећене у дистриктима Кфар Сусех и Нар Ајша.[39]

Након бомбардовања Слободна сиријска армија је тврдила да су се владине трупе повукле из дистрикта Мидан али, само сат касније, телевизије су преносиле борбе у том дистрикту које нису јењавале. Побуњеници су након борби повукли своје снаге у ел Сабину.[40] Становници дистрикта Барзех су јављали о владиним снагама на улицама истога дана док су се побуњеници повукли.[41]

Активисти опозицији су тврдили да је командант у сиријској војсци, Мухамед ел Бардан пребегао на страну побуњеника, заједно са својим војницима,[40] а неке новинске агенције су јављале да се 3. оклопна дивизија повлачи из неколико дистрикта Дамаска, након бомбардовања, остављајућу своје тенкове и опрему.[42] Сиријска армија је појачала дејства интензивирањем артиљеријске ватре по квартовима захваћеним борбам, са околних висова.[43] Посматрачка група СОХР је јављала о око 60 погинулих војника током трећег и четвртог дана борби.[44]

Службе безбедности су дале 48 сати цивилима да напусте зоне дејства на које су се касније усресредили артиљеријском, тенковском и хеликоптерском ватром. Званичници у Дамаску су јавно објављивали да се у периоду евакуације цивила Војска Сирије суздржава од дејства али да након тога креће у опште дејство по побуњеницима.[45]

Контраофанзива војске[уреди | уреди извор]

Дана 19. јула Војска Сирије је кренула у општу офанзиву у циљу избацивања побуњеника из Дамаска.[46] Становници Дамаска су осетили артиљеријска дејства у неколико делова града, нарочито у дистриктима Мидан и Кафр Сусех. Истовремено, војска је своје пунктове померила са прилаза Мидану и Старом граду из непознатих разлога.[47] Истовремено су побуњеници напали међународни аеродром у Дамаску минобацачима.[14][46]

У исто време медији су преносили да се председник Башар ел-Асад преместио у Латакију, одакле командује борбама у Дамаску. Побуњеници су тврдили да се председник тамо налази већ неколико дана, док су се његова мајка и сестра преместиле у Тартус, након самоубилачких напада у граду.[48] У току дана председник се појављивао на телевизији током церемоније полагања заклетве новог министра одбране.[49][50]

Побуњеници у дистрикту Мезе су медијима јављали да су побуњеници преузели контролу над Миданом и Кабуном док се борбе и даље воде у Кафр Сусех и Мезе дистриктима. Тврдило се да је у дистрикту Кафр Сусех уништено неколико тенкова сиријске војске.[10]

Повлачење побуњеника[уреди | уреди извор]

Дана 23. јула влада је објавила да је већина побуњеника који су учествовали у нападу на престоницу потучена.[51] Активисти опозиције су то потврдили и објавили да су владине снаге преузеле контролу на скоро целокупном територијом престонице.[52] Након тога дошло је до унутрашњих сукоба између команданата побуњеника пуковника Ријада Ал Асада и Касима Садедина, око саме офанзиве и отпочињања дејстава побуњеника у престоници.[53] Опозициони активисти су тврдили да је 21. и 22. јула убијено 94 људи.[54]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Syria’s defense minister killed in Damascus suicide bombing: state TV”. Архивирано из оригинала 19. 07. 2012. г. Приступљено 22. 08. 2012. 
  2. ^ Rebels start ops to free Damascus, Assad sends in helicopters, tanks
  3. ^ 5,000 rebel fighters 'heading to Damascus to topple Bashar al-Assad'
  4. ^ а б Assad masses tanks for decisive battle in Aleppo
  5. ^ „Syrian army declares Al Tadamun in Damascus district as 'free of insurgency'”. Архивирано из оригинала 14. 10. 2015. г. Приступљено 22. 08. 2012. 
  6. ^ а б Syrian soldiers jump through flaming hoops as helicopters fly over capital
  7. ^ 65 [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јул 2012)-70 [2] Архивирано 2012-12-20 на сајту Archive.today погинулих (16–17. јула), 4 погинула (18. јула),[3] 23 killed (19 July),[4] Архивирано 2013-01-04 на сајту Archive.today укупно око 92-97 погинулих
  8. ^ а б „Syria fighting rages in capital, Russia pressed”. Архивирано из оригинала 20. 12. 2012. г. Приступљено 27. 08. 2018. 
  9. ^ а б 11.09am: Syria
  10. ^ а б The Guardian Middle East Live Blog 19.7.2012
  11. ^ а б „Assad loses grip on Damascus as rebels begin to close in on regime”. Архивирано из оригинала 19. 10. 2017. г. Приступљено 22. 08. 2012. 
  12. ^ а б 4.23pm: Syria
  13. ^ а б в Syrian rebels converge on capital, Russia pressed
  14. ^ а б „Around 100 Syrians in a mass funeral killed by Assad regime: opposition group”. Архивирано из оригинала 16. 12. 2013. г. Приступљено 23. 08. 2012. 
  15. ^ Guardian live updates
  16. ^ How "Damascus Volcano" erupted in Assad's stronghold
  17. ^ Syria unrest: Second day of fierce Damascus clashes
  18. ^ „Damascus fighting a 'turning point'”. Архивирано из оригинала 16. 11. 2020. г. Приступљено 22. 08. 2012. 
  19. ^ Syrian forces surround rebels fighting in capital
  20. ^ Syrian capital's clashes continue in southern part
  21. ^ а б в г Syria conflict: Central Damascus hit by clashes
  22. ^ Damascus sees heavy fighting, activists say
  23. ^ Syrian Regime Uses Attack Helicopters In Damascus; Defections Continue
  24. ^ Clashes spread to new areas in Syrian capital[мртва веза]
  25. ^ 3.20pm: Syria
  26. ^ „Syrian rebels battling to ‘liberate’ Damascus”. Архивирано из оригинала 12. 01. 2013. г. Приступљено 22. 08. 2012. 
  27. ^ FSA: 'Battle for liberation' of Damascus has begun
  28. ^ 1.44pm: Syria
  29. ^ Syrian capital, Damascus, hit with fiercest fighting yet [Video]
  30. ^ Syrian armed rebels take fight to government troops in Damascus
  31. ^ Syrian TV confirms Assef Shawkat was killed in bombing
  32. ^ Syria blast strikes at heart of Assad's rule
  33. ^ Profiles of Syria officials Asef Shawkat, Daoud Rajiha and Hassan Turkomani
  34. ^ „Bomb kills Syria defense minister, Assad’s brother-in-law and key aides”. Архивирано из оригинала 19. 07. 2012. г. Приступљено 22. 08. 2012. 
  35. ^ Syrian defense minister killed in Damascus blast, as fighting comes within sight of Assad's palace
  36. ^ „Damascus bomber was bodyguard for Assad's inner circle: Syrian security source”. Архивирано из оригинала 14. 02. 2013. г. Приступљено 22. 08. 2012. 
  37. ^ Syria Defense Minister Gen. Dawoud Rajha killed in explosion in Damascus
  38. ^ Syrian defense minister Dawoud Rajha killed in suicide blast, other senior officials wounded
  39. ^ Syrian rebels, government forces battle in Damascus
  40. ^ а б „NOW Lebanon - NOW Syria 18.7.2012”. Архивирано из оригинала 06. 09. 2012. г. Приступљено 23. 08. 2012. 
  41. ^ Damascus Fighting Rages On After Deadly Bomb Attack
  42. ^ Celebrations, defections follow Damascus blast
  43. ^ „Syrian army artillery hit Damascus from mountain”. Архивирано из оригинала 18. 07. 2012. г. Приступљено 23. 08. 2012. 
  44. ^ Damascus blast 'kills' top Assad officials
  45. ^ „Hundreds flee Damascus fighting, NGO says”. Архивирано из оригинала 21. 07. 2012. г. Приступљено 23. 08. 2012. 
  46. ^ а б Syria conflict: Fresh offensive against rebels
  47. ^ „Rebels keep pressure on Assad, fight near government buildings”. Архивирано из оригинала 21. 08. 2012. г. Приступљено 23. 08. 2012. 
  48. ^ Syria: Bashar al-Assad 'flees to Latakia'
  49. ^ Syria conflict: West 'appalled' by Russia China UN veto
  50. ^ First sign of Syria's Assad emerges after attack[мртва веза]
  51. ^ Syria Conflict: Damascus Suffers Destruction, Hunger As Fighting Hits Country's Heart
  52. ^ Syrian Army Retakes Most of Damascus
  53. ^ Syria crisis: chemical weapon warning - Monday 23 July 2012 11.52am
  54. ^ Fighting in Syria indicates Bashar Assad's end isn't imminent[мртва веза]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Битка_за_Дамаск_(2012)&oldid=27750778”