Википедија:Пијаца/Архива 11

Архива 5

←

Архива 9

Архива 10

Архива 11

Архива 12

Архива 13

→

Архива 15

Људи и биографије

Прво хвала још једаред на указаном ми поверењу и честиткама :) Друго: на страници Списак људи је неописива збрка. Није ми баш јасно зашто та страница уопште постоји. Много је дуга и прилично непрегледна, а мислим и да ручни унос није никакво решење, а нарочито не трајно. Дакле: постоји категорија Биографије и сто разних поткатегорија. Предлажем (и јављам се да завршим то смарање од посла) да се сви људи сместе у категорију Биографије, без обзира на то да ли су у некој од подкатегорија или не. Тако ће да се формира цео уредан само-ажурирајући списак, а да се онда (ко како воли и сматра) смештају и у подкатегорије типа Људи одавде и Људи оданде. Не мрзи ме да едитујем 600 чланака, ако се сложимо да правимо сређивање. Јавните ми шта мислите, да се не мајем џабе. Поздрав --Dzivdzan 12:47, 26 апр 2005 (CEST)

Ја подржавам предлог, а и сам сам пре неког времена размишљао о томе. Можда би било добро обрадити све биографије помоћу Шаблон:Кутијица са биографијом, у оквиру које би се додала и категорија. --Милош Ранчић (разговор) 13:21, 26 апр 2005 (CEST)

Није лоше да се свуда залепи и кутијица, мада је то значајно већи посао. Што се тиче категоризације у оквиру кутијице, мислим да би то само направило проблеме: лепо се додаје категорија, ал пошто је сортирање по презимену а чланци почињу именом, то би опет тражило ручно едитовање категорије /ово сам пробала и установила/. Друго је питање то што кад ја поставим кутијицу она никако да "проради" како треба :))... мора да је до корисника ;)--Dzivdzan 14:08, 26 апр 2005 (CEST)

Уз то што су ружне, свакако треба водити рачуна и о томе која се кутијица ставља. Наиме, колико сам могла да утврдим постоје две кутијице. Једна садржи уз остале податке само датум рођења. Друга, уз остале и датуме рођења и смрти. Код људи који су живи, када се стави оа друга кутијица (а то је најчешће) изгледа као да само чекамо да умре па да попунимо и то што недостаје. Будући да постоји и кутијица са само датумом рођења у таквом случају треба заменити кутијицу. КАда се већ ради на томе. --ангелина марковић 15:59, 26 апр 2005 (CEST)

Не видим никакву збрку на страници списак људи, а поготово не неописиву. Људи су сортирани према своме презимену, као што се то обично свугде и ради (нпр. у дневнику у школи). Осим тога списак је подељен и квалитативно, на људе са подручја бивше СФРЈ и на оне из остатка света. Ако неко није имао презиме као нпр. Аристотел, онда се сортира по имену. Ово сортирање низа је једнозначно и никакве збрке нема. Што се тиче ручног уноса, рачунам да ако је неко одвојио извесно време да напише енциклопедијски чланак, неће му бити тешко и да га ручно дода у овај списак људи, као што уосталом ручно додаје и категорију. Ако је некоме и то тешко или је почетник па не зна, ту је велики број нас администратора који ће погледати које су нове стране пристигле (ваљда то скоро увек и гледамо) а из историје скорашњих измена лако можемо видети да ли је страна додата у списак или не. Ако није додата ми је можемо додати и обавестити корисника за постојање те стране (може се направити и темплејт за то). Важност списка људи је велика, пре свега на једном месту, у једној датотеци, имамо сортиран списак свих постојећих биографија овде код нас. Ако хоћемо да пишемо нову биографију, ми погледамо да ли особа већ постоји у списку. Зар то није идеја и осталих Википедија које имају сличне спискове. Можда нису све биле довољно упорне да своје спискове одржавају, али ми смо у том погледу међу успешнијима, највише захваљујући Горану Обрадовићу као и другим администраторима и корисницима. Сматрам да није у реду потценити ничији рад на овоме, јер да тога није било ми би сада могли да се сликамо. Мислим да овом списку људи ништа не фали, да треба да и даље постоји и да се (ручно) ажурира. Његове модификације би могле ићи у следећем смеру: размислити да ли треба да буде овако подељен на два дела или да буде јединствен, ако остаје подељен на два дела онда и други изделити по свим словима. Постојање овог списка људи не искључује и увођење других могућих решења. --Ђорђе Стакић (р) 15:43, 26 апр 2005 (CEST)

Који су даљи правци еволуције овог списка људи/биографија нека одреди заједница. Можемо погледати искуства осталих. Једна од могућности јесте категорија. Када има много људи у категорији онда ни она није прегледна, погледајте нпр. немачку категорију људи de:Kategorie:Mann. Енглези нпр. такву неку категорију немају. Генерално, категорија би се могла звати Људи или Биографије. Али, као што рекох, мој предлог је да и поред тога постоји и остане овај наш списак људи. --Ђорђе Стакић (р) 15:43, 26 апр 2005 (CEST)

Ђорђе, подржавам те у настојању да списак остане, чак и овакав, без усавршавања веома је корисан, а мислим да си навео главне разлоге. --ангелина марковић 15:59, 26 апр 2005 (CEST)

Nije sporna stranica, daleko od toga da se brise. Cisto mislim da je zgodnije sa postojecom kategorijom, a posto niko nije ni protiv tog resenja evo ovako: ja cu da krenem u pretresanje i da sve smestim u kategoriju biografije. Inace se slazem da ce da bude preoptereceno kao i nemacka kategorija, a i sam clanak Spisak ljudi, ali takva je kakva je, zato i postoje podkategorije da se lakse snalazi mimo ukupnog spiska. Zasto mislim da clanci treba da budu i u kategoriji i u podkategoriji: zato sto se mozda nece za svaki clanak naci odgovarajuca podkategorija, i zato sto ponekad nisi siguran sta je bila osoba o kojoj zelis da citas pa ne znas u kojoj podkategoriji da trazis - znaci razlozi su bas isti kao i za postojanje tog Spiska ljudi, ali mene licno mrzi da rucno pravim unose na spisak, mnogo mi je lakse da samo dodam kategoriju u clanak i da se on vec sortira gde mu je mesto, a pretpostavljam da u ovome nisam usamljena. Dakle, ja cu da sredjujem kategoriju, a neka neko drugi kog ne mrzi sredjuje Spisak ljudi. Pozdrav :) --Dzivdzan 19:37, 26 апр 2005 (CEST)

Моја идеја је била да категорији Биографије припадају људи који нису нигде сортирани тренутно, па ће приликом сортирања добити одговарајућу категорију (нпр. Глумци), а избрисаће им се категорија Биографије. Међутим, по новом плану, када све попакујемо у категорију Биографије, изгубићемо преглед некатегорисаних људи (тј. који нису прецизније категорисани). Ако се већ опредељујеш за ово, можда није лоше увести и још једну категорију која би се звала нпр. Људи и где би били сврстани сви они којима занимање није још увек прецизирано. Дакле, они би тада имали две категорије Људи и Биографије, а када се сортирају детаљније онда имају две категорије нпр. Глумци и Биографије. Ајде, Џивџан, али немој да нам заборавиш списак људи ;) --Ђорђе Стакић (р) 20:13, 26 апр 2005 (CEST)

Zahvaljujem

na ukazanoj pomoci, sve oko prijave je sredjeno.Trenutno sam u frci oko ispita ali potrudicu se da sto pre pocnem sa radom. Pozdrav!

10.000 умјетничких слика

Њемачка фирма "Директмедија" је одлучила да пројекту Википедије уступи податке са њиховог ДВД о сликарима и њиховим умјетничким дјелима. Дакле, свака слика ће имати сл. податке: саму слику (скен одличног квалитета), аутор (са кратком биографијом), година, назив слике, итд. Колеге са њемачке википедије управо припремају пребацивање свих слика (око 4 гигабајта) на оставу као и осталих података на њемачку википедију. Пошто су подаци на ДВД већ на њемачком, они имају релативно лаган посао. Код нас изгледа другачије :-) --Kaster 02:35, 27 апр 2005 (CEST)

Још увек

Хтео сам речи да нисам се иѕгубио. Ја ћу се вратити након - чега још? - након екзамена. --ВКокијелов 23:29, 27 апр 2005 (CEST)

Грешка у кутијици са биографијом

Или како се већ зове. Немамо женски род :) Баш смо Балканци (илити, баш сам Балканац, пошто сам ја то радио). Треба, дакле променити кутијицу, иако ми је јасно да је до сада доста биографија користе. Или направити женску кутијицу... Да лепо пише "рођена" и "преминула". --Милош Ранчић (разговор) 18:11, 28 апр 2005 (CEST)

То је већ урађено, погледај на страни Десанка Максимовић --Ђорђе Стакић (р) 21:46, 28 апр 2005 (CEST)

на ен:

Отворио сам страницу са списком википедиста који живе у или потичу из Србије и Црне Горе. Ставио сам на списак неколицину вас којих сам се на брзину сетио, а остали могу сами да додају своје име на [1] -- Обрадовић Горан (ра^згов_ор) 21:33, 28 апр 2005 (CEST)

Предлог за именовање чланака

Чини ми се да се ова тема провлачила одавно и да имамо неко имплицитно решење, али да је потребно да га уведемо у праксу. Дакле, у питању су различити изговори (писања) одређених имена, што може бити последица различитог изговора латинског, али и других сличних ствари. Мој предлог се састоји у следећем: (1) Ако неко нпр. напише чланак под називом "Кикерон", пошто је први написао (под условом да не постоји чланак "Цицерон", наравно), име тог чланка остаје као основно. (2) "Цицерон" постаје редирекција на "Кикерон" и (3) Ставља се темплејт који означава да се име изговара на више начина, заједно са, узмимо, линком ка детаљнијем појашњењу шта је уобичајеније и шта су аргументи за и против. Шта мислите о томе? --Милош Ранчић (разговор) 23:39, 28 апр 2005 (CEST)

Ово може бити решење само у случајевима када су оба имена равноправна (шија-врат). Погледајмо пример Македоније. Да ли ставити као главни наслов Република Македонија или Бивша Југословенска Република Македонија. Име РМ признаје одређени број држава (СЦГ и САД на пример), док УН признају име БЈРМ а Грчка се оштро противи употреби имена РМ. Да ли користити име које је признато у СЦГ (ово ипак није енциклопедија СЦГ), да ли користити име признато у УН (УН ипак нису апсолутно релевантне - мислим (нисам сигуран) да Швајцарска на пример није чланица УН, али ћемо се сви сложити да је општепризната држава)... Било како било ја нисам сигуран које је решење исправно, али ово питање је пример случаја у коме мора постојати дискусија, а не да се a priori реши правом првенства. -- Обрадовић Горан (ра^згов_ор) 01:03, 29 апр 2005 (CEST)

• Горан је у праву, Милошево решење је ОК у случајевима када су обе могућности равноправне, што је веома редак случај. Иначе, кад год је могуће, треба користити општеприхваћено име у дотичном језику, како и пише у Википедијиним смерницама, а на остала стављати преусмерења, без обзира ко је први и како почео. Општеприхваћено име није увек нужно и "најисправније". На пример, мој чланак Песма Евровизије, исправно би се звао Такмичење за песму Евровизије, али га тако нико не зове па тај наслов не би имао смисла. Исто за Македонију, слабо ко на српском језику ту државу зове бјрм. --Dzordzm 01:19, 29 апр 2005 (CEST)
  • Наравно да сам мислио само на језичке проблеме, не и на политичке. Постоји скуп сличних проблема (философија->филозофија и сл.), где постоје два супротстављена става филолога/лингвиста: нормативисти су за традиционалан изговор (дакле, општеприхваћен), док су класични филолози за класичан изговор (онако како су говорили Римљани, Грци и сл.). Како и једни и други имају своје аргументе, ни једни ни други нису шарлатани већ људи потковани у ономе што причају, а овде постоје поборници и једног и другог става, сматрам да је то добро решење. Што се тиче других питања, као што су Македонија/БЈРМ, Тајван/Република Кина и Песма Евровизије/Такмичење за песму Евровизије, ту је јасно да је први назив основни, док сматрам да са другог, трећег и сл. назива треба да постоји редирекција. Сматрам да, нпр., треба да постоје и редирекције које ће ићи са Савезна Република Немачка -> Немачка, Руска Федерација -> Русија, Република Македонија -> Македонија, Либијска Арапска Социјалистичка Ал-Џамахирија (или како већ тачно) на Либија итд. --Милош Ранчић (разговор) 08:25, 29 апр 2005 (CEST)

Павле Вујисић

Како се тачно презивао овај наш велики глумац, Вујисић или Вуисић? На интернету сам налазио и на једну и на другу варијанту, па и код нас у овом чланку није сасвим јасно јер се користи и једно и друго. Било би добро када бисмо из позданих извора могли да сазнамо како је тачно било његово презиме, па да увек пишемо у том облику. --Ђорђе Стакић (р) 17:06, 29 апр 2005 (CEST)

Колико мене памћење служи, Вујисић. --Милош Ранчић (разговор) 16:55, 3 мај 2005 (CEST)

Имплементација Женгжуовог софтвера

Илити, нема писања латиницом до даљњег, а убацује се посебно маркирање за ијекавицу (мада ће ијекавица бити решена речником у будућности). Какогод, текући просотор остаје за екавицу и ћирилицу. Тачније, софтвер ће омогућавати и писање латиницом, али се то не препоручује да не бисмо имали хаос када све буде доведено како ваља у ред. Наравно, све ће моћи да се види у свим варијантама. Биће обзнањена синтакса, политику писања ћемо морати да саставимо тако да не буде проблема у будућности. Другим речима, варијанта 3-1а стоји у овом тренутку, док ће се пуна имплементација остварити у будућности. Дакле, све то од јуна и верзије 1.5 Медијавикија. Толико за сада, идем да спавам. --Милош Ранчић (разговор) 04:14, 2 мај 2005 (CEST)

Христос Воскресе

Свим верницима Православне Цркве желим свако добро и дар од Бога. Честитам вам празник над празницима, Васкрсење Господа Исуса Христа, као залог за вечни живот. Хришћанским поздравом: Христос Воскресе, желим мир Божији и свим осталим крисницима Википедије на српском језику. Горан Анђелковић (〠ꒌ) 16:36, 3 мај 2005 (CEST)

Ваистину Воскресе ! Свако добро од Господа. --ангелина марковић 16:56, 3 мај 2005 (CEST)

Ваистину Воскресе --Саша Стефановић разговор 22:46, 7 мај 2005 (CEST)

Есеји на српској Википедији

Укратко, сматрам да треба да постоје као одвојени чланци док се не направи нешто као "Вики есеји". Треба их категоризовати, а онда пребацити на у будућности на "Вики есеје". Наравно, не треба да буду у именском простору главних одредница, већ са њих треба да буду повезани. Шта други мисле о томе? --Милош Ранчић (разговор) 16:59, 3 мај 2005 (CEST)

• С већим делом твојих предлога не бих се сложио. Разлога су два: 1. Недефинисање смисла и сврхе википедије. Од тога нису јасно дефинисани циљни корисници (чак ни апроксимативно), шта је са онима који немају компјутер итд? О овоме свакако може да се дискутује, али да се искључе жељени или непостојећи корисници. 2. Ствараоци википедије. Овде свакако постоји велик број испреплетених разлога који су мотиви за писање сваког аутора појединачно. Вероватно је распон од егоизма писање само за и због себе, скрибоманија и остале маније) до некаквог алтруизма (жеља за образовањем и информисањем других итд.). Наравно анкета би показала да су сви искључиво алтруисти, јер себе виде у лепом светлу.

Категоризација чланака је посебна прича. Мислим да је погрешан приступ претеривање у стварању што већег броја категорија у ширину. За разлику од тога категорије би имале више смисла по принципу хијерархијског стабла. Увек је добро имати у виду неискусног корисника који није сигуран шта тачно тражи и са друге стране специјалисту који не жели трошити много времена да би установио да нема оног шта га интересује. Ни категорије ни наслови чланака не нуде увек решење проблема.

Да полако пређемо и на есеје. Како су категорије широк појам, споменуо бих две категорије које (још) не постоје. То су категорија квалитет чланка и категорија кредибилитет чланка. За први случај постоје покушаји са сјајним текстовима, али то свакако није последња реч по том питању. Принцип демократског (само)гласања не може гарантовати квалитет (обавезна слика, препоручена српска тема са искључивањем верско-православних тема итд.) Категорија кредибилност чланка је болно питање на свеукупној википедији па и на српској. Познато је да су медицински и правни савети забрањени на википедији. Многима јесте, а многима и није јасно због чега је тако. Проблем је у ауторству текстова и принципу да свака будала може да мења озбиљан научни текст, чиме се добија реалнија слика каква је у ствари википедија. У том контексту неки моје потписивање текстова тумаче као егоистичан гест, што је делимично тачно ако се тако гледа. Права суштина потписа, како је ја видим, јесте у формирању кредибилности чланка са истовременим стварањем и личног имиџа - озбиљног и поузданог писца. Овде има више писаца испод чијих текстова бих волео да видим потписе, то би био нека врста brand name знака, односно знака квалитета.

Дефиниција енциклопедијског чланка како је виде неки корисници, изгледа изазива спорне ситуације. Чланци се по свом обиму могу поделити на групе од једне речи (редирект и слично па до есеја или (не)дај Боже књига. Као да су неким људима главе мале па не може све то да стане, односно не знају куда ће са тим. Измишљају квази логичне разлоге да би се тога ослободили, важно да њима буде све потаман (и козе и овце). Ако пишем есеј или студију за википедију онда је то википедијски чланак, а ако пишем о својим љубавним искуствима на (измишљеном) сајту http://www.love-you.com онда је то друга врста чланака. Навео бих на пример мој чланак Беси који је постепено нарастао до величине преко 50 килобајта (са додатним чланцима). Он у себи има приличан број линкова а осим тога није ни завршен (нисам стигао да му убацим географске карте којих имам, а и друге прилоге). Тај текст свакако није есеј, али га је тешко сврстати у неку специјану категорију. На пример, пада ми на памет: "Цивилизацијски развој народа" или нешто слично. Тај текст је почео од скромне одреднице а могао би завршити у некој заборављеној архиви због своје гломазности. Однос према текстовима и њиховој судбини може се лепо поредити са односима према људима и њиховим судбинама. :domatrios 00:17, 4 мај 2005 (CEST)