Горјачкокључки градски округ
| Горјачкокључки градски округ Муниципальное образование город Горячий Ключ | |
|---|---|
 | |
 | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Јужни ФО |
| Административни субјект | Краснодарски крај |
| Админ. центар | Горјачи Кључ |
| Координате | 44° 37′ 59″ N 39° 08′ 28″ E / 44.63306° С; 39.14111° И |
| Статус | градски округ |
| Оснивање | 2005. |
| Површина | 1.755,6 km2 |
| Становништво | 2017. |
| — број ст. | 65.045 |
| — густина ст. | 37,05 ст./km2 |
| Временска зона | UTC+3 |
| Регистарске таблице | 23, 93 |
| Позивни број | +7 86159 |
| ОКАТО код | 03 709 000 |
| Званични веб-сајт | |
.png)
.png)
Горјачкокључки градски округ (рус. Муниципальное образование город Горячий Ключ) општинска је административно-територијална јединица другог нивоа са званичним статусом градског округа (рус. городской округ) смештен у југозападном делу Краснодарске покрајине, односно на југу европског дела Руске Федерације.
Административни центар округа је град Горјачи Кључ, који је уједно и највеће насеље на подручју општине и град директне покрајинске субординације.
Према подацима националне статистичке службе Русије за 2017. на територији округа живело је 65.045 становника или у просеку 37,05 ст/km². Површина општинске територије је 1.755 km².
Географија[уреди | уреди извор]
Горјачкокључки округ се налази на југозападу Краснодарске покрајине, обухвата територију површине 1.755,6 km², и убраја се у општинске јединице са просечном величином у Покрајини. Граничи се са Северским рејоном на западу, на југу је Туапсиншки, југоистоку Апшеронски и североистоку Белоречењски рејон. На североистоку се граничи са Републиком Адигејом (Таужечки и Тахтамукајски рејон, те град Адигејск).
Рељефом Горјачкокључке општине доминирају узвишења северне подгорине Великог Кавказа, док се нешто ниже и равније земљиште налази једино на крајњем северу округа и то је подручје алувијалне Закубањске равнице. Готово све реке које теку овим подручјем теку у меридијанском правцу ка северу, ка Краснодарском језеру. Најважнији водоток је река Псекупс која тече западним делом општинске територије, са својим притокама Чепси и Хатипс. Западним делом општине тече река Апчас са Шкељуком, те река Марта.
Највећи део општинске територије, чак 70% је прекривен шумама. Јужни део општине припада заштићеном подручју Горјачкокључког резервата природе, а подручје је познато по бројним изворима минереалне и лековите воде.
Историја[уреди | уреди извор]
Горјачкокључки градск округ је једна од најмлађих општинских јединица у Покрајини и основан је током 2005. године као последица административно-територијалних реформи.
Демографија и административна подела[уреди | уреди извор]
Према подацима са пописа становништва из 2010. на територији округа живело је укупно 57.289 становника,[1] док је према процени из 2017. ту живело 65.045 становника, или у просеку око 37,05 ст/km².[2]
| 1959. | 2002. | 2010. | 2017. |
|---|---|---|---|
| 41.683 | 51.640[3] | 57.289[1] | 65.045* |
Напомена:* Према процени националне статистичке службе.
На територији округа налази се укупно 31 насељено место административно подељених на 8 нижестепених општина (једна урбана и седам руралних). Административни центар рејона и његово највеће насеље је град Горјачи Кључ у коме живи нешто више од половине укупне популације округа. Више од пет хљада становника има још једино станица Саратовскаја у којој живи око 6.500 становника.
Саобраћај[уреди | уреди извор]
Западним делом округа пролази деоница националног аутопута М-4 „Дон” који повезује Москву са црноморском луком Новоросијск, а који на овом подручју пролази кроз град Горјачи Кључ. Пре тога територија савременог округа је била део Горјачкокључког општинског рејона који је, као административна јединица егзистирао у периоду од 1924. до 1963. године и у свом саставу је првобитно имао 12 сеоских заједница.
Знаменитости[уреди | уреди извор]
На подручју Горјачкокључког округа се налазе бројне геолошке формације које представљају значајне туристичке знаменитости округа. Нарочито су значајни бројни минерални извори у долини Псекупса, те бројне пећине. Једна од најпознатијих пећина је Велика фанагоријска пећина која се налази код села Фанагоријевско, јужно од Горјачег Кључа. Пећински ходници препуни сталактита и сталагмита дугачки су 1.442 метра.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (25. март 2016)
- ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 21. 03. 2018.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
