Кореновски рејон
| Кореновски рејон Кореновский район | |
|---|---|
 | |
.jpg) | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Јужни ФО |
| Административни субјект | Краснодарски крај |
| Админ. центар | град Кореновск |
| Координате | 45° 27′ 42″ N 39° 27′ 07″ E / 45.46167° С; 39.45194° И |
| Статус | општински рејон |
| Оснивање | 2. јун 1924. |
| Површина | 1.433 km2 |
| Становништво | 2017. |
| — број ст. | 86.480 |
| — густина ст. | 60,35 ст./km2 |
| Временска зона | UTC+3 |
| Регистарске таблице | 23, 93, 123 |
| Позивни број | +7 86142 |
| ОКАТО код | 03 221 000 |
| Званични веб-сајт | |
.png)
.png)
Кореновски рејон (рус. Кореновский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон смештен у централном делу Краснодарске покрајине, односно на југозападу европског дела Руске Федерације.
Административни центар рејона је град Кореновск.
Према подацима националне статистичке службе Русије за 2017. на територији рејона живело је 86.480 становника или у просеку око 60,3 ст/км². По броју становника налази се на 20. месту међу административним јединицама Покрајине. Површина рејона је 1.433 км².
Географија[уреди | уреди извор]
Кореновски рејон се налази у централном делу Краснодарске покрајине, обухвата територију површине 1.433 км² и по том параметру спада међу рејоне просечне величине. Граничи се са Брјуховечким рејоном на северу, на истоку и југоистоку су Виселковски и Устлабински рејон, на југу је Дински, а на западу Тимашјовски рејон.
Рељефно то је једнолична степа Кубањско-приазовске низије испресецана бројним водотоцима и мањим ујезереним површинама. Најважнији водотоци су Бејсужек Леви који тече централним делом, река Бејсуг тече северним, а Кирпили јужним делом рејона.
Историја[уреди | уреди извор]
Кореновски рејон је званично успостављен 2. јуна 1924. као једна од административних јединица тадашњег Кубањског округа Југоисточне област и првобитно се састојао од 19 сеоских совјета. Пре него што је ушао у састав Краснодарске покрајине 1937. налазио се у границама, прво Северно-кавкаске, а потом и Азовско-црноморске покрајине.
Привремено је био расформиран у периоду од фебруара 1963. до марта 1964. године.
Демографија и административна подела[уреди | уреди извор]
Према подацима са пописа становништва из 2010. на територији рејона живело је укупно 85.264 становника,[1] док је према процени из 2017. ту живело 86.480 становника, или у просеку око 60,3 ст/км².[2] По броју становника Виселковски рејон се налази на 00. месту у Покрајини.
| 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2017. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 62.668 | 77.083 | 78.597 | 77.131[3] | 85.259[4] | 85.264[1] | 86.480* |
Напомена:* Према процени националне статистичке службе.
На територији рејона налазе се укупно 30 насељених места административно подељена на 10 другостепених општина (9 руралних и једну градску). Административни центар рејона и његово највеће насеље је град Кореновск са око 42.000 становника. Веће насеља на тлу рејона је још и станице Платнировскаја (12.000 становника).
Саобраћај[уреди | уреди извор]
Преко територије Кореновског рејона пролази железничка пруга Краснодар−Тихорецк и национални аутопут М4 „Дон” Новоросијск−Москва.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2013)
- ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 24. 12. 2017.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
