Павловски рејон
| Павловски рејон Павловский район | |
|---|---|
 | |
 | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Јужни ФО |
| Административни субјект | Краснодарски крај |
| Админ. центар | станица Павловскаја |
| Координате | 46° 08′ 22″ N 39° 47′ 19″ E / 46.13944° С; 39.78861° И |
| Статус | општински рејон |
| Оснивање | 1924. |
| Површина | 1.788,8 km2 |
| Становништво | 2017. |
| — број ст. | 66.892 |
| — густина ст. | 37,39 ст./km2 |
| Временска зона | UTC+3 |
| Регистарске таблице | 23, 93, 123 |
| Позивни број | +7 86191 |
| Званични веб-сајт | |
.png)
Павловски рејон (рус. Павловский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон смештен у северном делу Краснодарске покрајине, односно на југозападу европског дела Руске Федерације.
Административни центар рејона је станица Павловскаја.
Према подацима националне статистичке службе Русије за 2017. на територији рејона живело је 66.892 становника или у просеку око 37,9 ст/км². По броју становника налази се на 25. месту међу административним јединицама Покрајине. Површина рејона је 1.788,8 км².
Географија[уреди | уреди извор]
Павловски рејон се налази у северном делу Краснодарске покрајине, обухвата територију површине 1.788,8 км² и по том параметру налази се на 16. месту међу административним јединицама у Покрајини. Његова територија на северу је ограничена Криловским рејоном, на западу су Лењинградски и Каневски, а на југу Брјуховечки и Виселковски рејон. На истоку се налазе Новопокровски и Тихоречки рејон.
Рејон се налази на подручју ниске и доста једноличне Кубањско-приазовске низије и карактерише га типичан равничарски рељеф испресецан бројним водотоцима. Просечна надморска висина је око 50 метара. Најважнији водотоци су Сосика, која протиче централним делом рејона, Челбас који протиче јужним делом и Јеја на крајњем истоку рејона. На рекама се налазе бројни вештачки прудови којима је регулисан речни ток, а који су узроковали стварање језерских акваторија укупне површине око 384 хектара.
Историја[уреди | уреди извор]
Павловски рејон је образован 2. јуна 1924. године као једна од административних јединица тадашње Југоисточне области. Првобитно га је чинило 11 сеоских совјета. У септембру 1937. улази у састав Краснодарског краја.
Демографија и административна подела[уреди | уреди извор]
Према подацима са пописа становништва из 2010. на територији рејона живело је укупно 67.521 становника,[1] док је према процени из 2017. ту живело 66.892 становника, или у просеку око 37,9 ст/км².[2] По броју становника Павловски рејон се налази на 25. месту у Покрајини.
| 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2017. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 59.107 | 97.795 | 65.370 | 63.949[3] | 68.470[4] | 67.521[1] | 66.892* |
Напомена:* Према процени националне статистичке службе.
На територији рејона налазе се укупно 29 насељених места административно подељених на 11 другостепених руралних општина. Административни центар рејона и његово највеће насеље је станица Павловскаја у којој је живело нешто више од 31.000 становника. Више од 5.000 становника имају још и станице Новолеушковскаја и Старолеушковскаја.
Саобраћај[уреди | уреди извор]
Преко територије Павловског рејона пролазе два аутопута од националног значаја − аутопут „Дон” који повезује Новоросијск са Москвом и аутопут „Кавказ” који повезује Ростов на Дону са Бакуом. Рејонску територију такође у правцу север-југ пресеца Северно-кавкаска железница.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2013)
- ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 13. 12. 2017.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
