Дивич (Зворник)
Дивич | |
|---|---|
 Дивич и Зворничко језеро | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Зворник |
| Становништво | |
| — 2013. |  930 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 21′ 56″ С; 19° 06′ 46″ И / 44.3656° С; 19.1128° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 160-525 m |
| Површина | 1,62 km2 |
  Дивич Дивич на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 75400 |
| Позивни број | 056 |
Дивич је насељено мјесто у граду Зворник, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 930 становника.[1]
Географија[уреди | уреди извор]
Налази се на 160-525 метара надморске висине, површине 1,62 км2, удаљено око 3 км од градског центра. Сједиште је истоимене мјесне заједнице. Збијеног је типа. Смјештено је у подножју брда Млађевац, на полуострву окруженом водом Зворничког језера. На подручју села постоји пет извора (Бунарић, Добра, Карлишек, Коњска и Хаџина вода).[2]
Историја[уреди | уреди извор]
На локалитету Ограда откривени су остаци римске утврде, која се састојала од осматрачнице и зграде за смјештај страже. Жртвеник с посветом Јупитеру указује на то да је ту боравило одјељење неке римске кохорте. Када је почетком осамдесетих година XIX вијека започета изградња пута Зворник-Сарајево, село Дивич је, по налогу аустроугарских власти, премјештено на локалитет Ада, односно садашњу локацију, јер је већина кућа у насељу била на траси пута. Остало је само неколико кућа на брду изнад локалитета Бијеле воде (Табаци) и хан испод цесте, који се задржао до Другог свјетског рата. Дивич је имао чаршију са дућанима, која се налазила уз главни друм. Овај дио Дивича звао се Вакуф, и између два свјетска рата имао је седам дућана, хан, двије кафане, трафику, двије пекаре и месницу. Послије 1918. до педесетих година ХХ вијека, готово сви Дивичани бавили су се сплаварењем. Радили су као најамна радна снага код богатих предузетника.[2] На средини Дрине код Дивича су се налазила велике стене, које су локално називане Бремена а сплавари су их звали "Стене смрти".[3] До изградње ХЕ "Зворник" (1955), Дрина је заобилазила Дивич у великом луку, а на мјесту на коме је сада брана електране била је 1905-1952. дивичка воденица. До изградње електране готово све куће у Дивичу биле су покривене шиндром ("пармакуше"). Основна школа почела је да ради 1945, а 2014. радила је као петогодишња у саставу ОШ "Свети Сава", Зворник. Према предању, од средине XVI вијека у селу је постојала џамија, која је због дотрајалости срушена 1935, а на њеном мјесту је 1936. саграђена нова. Та џамија страдала је 1992, а обновљена је 2011. године. У атару села налази се муслиманско гробље, са доста старих нишана, међу којима се величином истиче нишан Татар-хана. У близини се налази и турбе звано Турбе-текија.[2] Током ратних сукоба у Босни насељу је промењено име у Свети Стефан.
Спорт[уреди | уреди извор]
Први фудбалски клуб, под именом "Сплавар", формиран је 1947. године. Четири године касније промијенио је име у ФК "Сонда", а са изградњом хидроелектране, постао је ФК "Турбина". Фудбалски клуб "Младост" основан је 1971, а средином седамдесетих година изграђено је фудбалско игралиште. Клуб је угашен 1992, а обновио је рад 2006. године. Бродарска друштво, у којем су били заступљени мотонаутика, једриличарство, скијање на води и кајакаштво, основано је 1971. године. До 1992. сваке године организовало је такмичење у спортовима на води. На Зворничком језеру у Дивичу 2002. одржано је државно првенство БиХ у кајаку и кануу на мирним водама, а 2007. међународно клупско првенство. На стијени изнад Зворничког језера постоји хотел. У селу дјелује огранак КУД-а "Препород", Зворник. Село је добило електричну енергију 1950, водовод и канализацију 1970, а телефонске прикључке 1986. године.[2]
Становништво[уреди | уреди извор]
Дивич је 1879. имао 127 домаћинстава и 489 становника (муслимана) ; 1910. - 479 становника; 1948. - 796; 1971. - 1.183; 1991. - 1.388 (1.358 Муслимана, по пет Срба и Југословена, четири Хрвата и 16 из реда осталих); 2013. - 229 домаћинстава и 637 становника. Бројније бошњачке породице су: Атлић, Бајић, Бикић, Ђихић, Ефендић, Кавазбашић, Капиџић, Куљанин, Мусић, Окановић, Пашић, Пезеровић, Ћармехић, Узунић, Халиловић, Хаџиавдић, Хаџиефендић, Шрндић. Према породичним предањима, становништво је поријеклом из Ваљева, Ужица, Соколске нахије и Херцеговине. У Другом свјетском рату погинуло је 16 цивила. Са десне стране пута Зворник-Власеница 1957. подигнута је спомен-чесма погинулим борцима НОВЈ и цивилима овог краја. У Одбрамбено-отаџбинском рату 1992-1995. страдало је 57 мјештана[2]
| Националност[4] | 2013. | 1991. | 1981. | 1971. |
| Муслимани | 1.360 (97,98%) | 1.259 (98,66%) | 1.170 (98,90%) | |
| Срби | 4 (0,28%) | 1 (0,07%) | 4 (0,33%) | |
| Хрвати | 4 (0,28%) | 0 | 0 | |
| Југословени | 7 (0,50%) | 14 (1,09%) | 1 (0,08%) | |
| остали и непознато | 13 (0,93%) | 2 (0,15%) | 8 (0,67%) | |
| Укупно | 930 | 1.388 | 1.276 | 1.183 |
| Демографија | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1879. | 489 | |
| 1910. | 479 | |
| 1948. | 796 | |
| 1953. | 863 | |
| 1961. | 1.032 | |
| 1971. | 1.183 | |
| 1981. | 1.276 | |
| 1991. | 1.388 | |
| 2013. | 930 | |
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 18. 11. 2021. г. Приступљено 18. 11. 2021.
- ^ а б в г д Енциклопедија Републике Српске. 3, Д-Ж. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске. 2020. стр. 135-136. ISBN 978-99976-42-37-0.
- ^ "Време", 16. јул 1938
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Удружење Грађана Дивича (језик: бошњачки)
