Драгољ
Драгољ | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Моравички |
| Општина | Горњи Милановац |
| Становништво | |
| — 2011. |  338 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 13′ 00″ С; 20° 27′ 00″ И / 44.216666° С; 20.45° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 348 m |
.svg)  Драгољ Драгољ на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 32316 |
| Позивни број | 034, 032, 014 |
| Регистарска ознака | GM |
Драгољ је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 338 становника.
Драгољ је једно од најпознатијих села некадашње Качерске капетаније. Није ни чудо, јер је у Драгољу живео Арсеније Лома, учесник Првог и Другог српског устанка који се налазио на челу Качерске кнежине чије је седиште било у Драгољу. Овде се налазе Запис Веснин храст (Јеловик), Запис Живановића крушка (Драгољ), Запис Зељића храст (Драгољ) и Запис Нишавића шљива (Драгољ). Овде се налази Крајпуташ Јаћиму Петровићу у Драгољу, као и стари надгробни споменици у Драгољу (општина Горњи Милановац).
Територијална припадност[уреди | уреди извор]
Село је удаљено 35 км од Горњег Милановца.[1] Драгољ је данас једно од 62 сеоска насеља на територији општине Горњи Милановац и простире се на 1166 хектара, а налази се на надморској висини од 270 до 440 м.[1] Драгољ је мењао своју територијално-политичку припадност. Припадао је Белановици, Љигу, Руднику, кратко време Лазаревцу, да би почетком друге половине 20. века коначно припао општини Горњи Милановац. Драгољ је периферно село своје општине, и делом своје територије граничи се са општином Љиг а делом се граничи са општином Аранђеловац.
Туризам и географија[уреди | уреди извор]
Драгољ је слабо насељено и незагађено село, а у њему се може наћи и туристички смештај.[2] Драгољ се налази близу варошице Белановице, а на 6 километара од села је врх Острвица.[3]
Село лежи у басену Качера, са леве стране реке је село, а са десне сеоски атар.[4] Село је са источне стране од Босуте одвојено реком Расловом.[4]
Село је разбијеног типа, али су куће збијеније него у осталим селима, те чини као неку средину између старовлашког и шумадијског типа села. Особито су куће ублизу по појединим засеоцима, а нарочито су збијене на сеоском атару.
У селу има шест заселака: Раковац, Селиште, Подгорје, Равниште, Под-Перишиним Брдом и Сеоски Атар.
У селу има 117 кућа, од којих је у Раковцу 19, Селишту 28, Подгорју 11, Равништу 22, Под-Перишиним Брдом 22 и на Сеоскома Атару 15 кућа.[4]
Клима[уреди | уреди извор]
У Драгољу је, као у целом Качеру и Шумадији континентална клима. Зимски период је исте дужине као у селима горњег Качера (Босуте, Заграђа, Трудеља и Драгоља) и нешто је дужи од зима у равничарским крајевима Шумадије. Кишни период је од раног пролећа па до касне јесени. Мештани се још сећају 1952. године када су пресушили сви потоци, а веће реке се свеле само на вирове. За разлику од те године, 1969. године је била велика поплава када су се сви потоци и реке излили из својих корита и направили непроцењиву штету. Магле су веома честе у јесен, али најчешће прекривају већа узвишења. У Драгољу најчешће дува северац, који некада својом снагом руши дрвеће. Температурне разлике су у селишту поред реке и до 8 степени ниже од осталих крајева.
Рељеф[уреди | уреди извор]
По конфигурацију терена село Драгољ већим делом спада у брдско-планинско подручје, док сеоски атар припада равничарском подручју где преовладавају површине подесне за обраду.
У брдско-планинском делу се налази се неколико узвишења виших од 400 метара. Међу њима су Кикови, Равништа, Драгољско брдо... Међутим за све досељене у Драгољ ове висине нису биле сметња за њихово насељавање јер је већина досељених долазила од Сјенице, Ужица, Нове Вароши из знатно већих узвишења од ових у Драгољу.
Ако се погледа карта ширег подручја долине Качера види се да Драгољ представља положај са средњом висином у односу на села горњег Качера — Босуте, Варница, Заграђа, Трудеља, која су знатно виша, и села доњег Качера чије су висинске коте знатно ниже.
Историја[уреди | уреди извор]
У средњовековој Србији Драгољ се првобитно звао Преторина. Под именом Драгољ први пут се помиње у турском попису 1528. године. Тада је имао 7 домова.[1]
По народном причању неки Турчин је бацио драги камен у извор, који се по томе назвао Драгољицом, а по томе је село добило име.
Становништво Драгоља се пред најездом Турака иселило. Поновно насељење уследило је у 18. веку када су се доселили људи из Старог Влаха.[1]
Тек 1718. у аустријским мапама налазимо Драгољ и Калановац (Калањевци). Овде се Козељ јавља као Кожељ, а Шутци као Штулци, Трудељ као Тврдин, Поњанице као Пољани, Варнице као Сијавица....
На сеоском атару постоји место Старо Село, близу кога је мађарско гробље. Друго мађарско гробље је у Равништу, а треће близу садашњег гробља. Два последња су са леве стране Качера. И овде се, као и у Босути, налазе исти онакви стари новци.[4]
У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 199 ратника. Погинуло их је 111 а 88 је преживело.[5]
Демографија[уреди | уреди извор]
У пописима село је 1910. године имало 987 становника, 1921. године 720, а 2002. године тај број је спао на 368.[1]
У насељу Драгољ живи 321 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 50,0 година (48,7 код мушкараца и 51,5 код жена). У насељу има 133 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,74.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
Легенда о називу села[уреди | уреди извор]
Професор Миодраг Јаћимовић забележио и објавио у збирци "Качерске легенде" 1978. године:
„Некакав Турчин носио је своју робу на коњу. Била је упекла Божја звезда. Кад је био добро ожеднио наиђе на јак извор. Одмарао се турчин крај тог извора и било му је лепо. И како да награди хладну изворску воду, баци драги камен у њу. И од тог драгог камена наста име села Драгољ.”
Занимљивости[уреди | уреди извор]
Драгољ је можда једино село у Србији са стотинак кућа и три позивна броја фиксне централе. Наиме, дешава се да комшије, које дели само ограда, морају да позову позивни број да би успоставили телефонску везу.
Знамените личности[уреди | уреди извор]
Знамените личности који су живеле или су пореклом из Драгоља:
- Арсеније Лома (1778—1815), војвода у оба српска устанка;
- Душан Дугалић (1910-1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије;
- Цветозар Радовановић Цвеле, певач;
- Мирко Николић, режисер.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 7 | 12 | ||
| 80+ | 5 | 6 | ||
| 75—79 | 12 | 14 | ||
| 70—74 | 25 | 14 | ||
| 65—69 | 15 | 26 | ||
| 60—64 | 13 | 10 | ||
| 55—59 | 9 | 13 | ||
| 50—54 | 9 | 8 | ||
| 45—49 | 18 | 16 | ||
| 40—44 | 18 | 11 | ||
| 35—39 | 9 | 7 | ||
| 30—34 | 7 | 13 | ||
| 25—29 | 4 | 3 | ||
| 20—24 | 8 | 1 | ||
| 15—19 | 12 | 5 | ||
| 10—14 | 9 | 7 | ||
| 5—9 | 5 | 5 | ||
| 0—4 | 4 | 4 | ||
| Просек : | 48,7 | 51,5 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 171 | 37 | 102 | 28 | 4 | 0 |
| Женски | 159 | 9 | 107 | 41 | 2 | 0 |
| УКУПНО | 330 | 46 | 209 | 69 | 6 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 101 | 62 | 0 | 0 | 22 |
| Женски | 70 | 60 | 0 | 0 | 5 |
| УКУПНО | 171 | 122 | 0 | 0 | 27 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 2 | 2 | 3 | 0 | 4 |
| Женски | 0 | 0 | 1 | 1 | 0 |
| УКУПНО | 2 | 2 | 4 | 1 | 4 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 2 | 0 | 3 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | 2 |
| УКУПНО | 0 | 2 | 0 | 4 | 2 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 1 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 1 | |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 210.
- ^ „Вила Кикови, Драгољ”. Архивирано из оригинала 16. 05. 2010. г. Приступљено 03. 06. 2013.
- ^ Сеоски туризам[мртва веза]
- ^ а б в г Порекло презимена у селу Драгољ
- ^ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 142.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
