Драгољ

Координате: 44° 13′ 00″ С; 20° 27′ 00″ И / 44.216666° С; 20.45° И / 44.216666; 20.45
С Википедије, слободне енциклопедије

Драгољ
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаГорњи Милановац
Становништво
 — 2011.Пад 338
Географске карактеристике
Координате44° 13′ 00″ С; 20° 27′ 00″ И / 44.216666° С; 20.45° И / 44.216666; 20.45
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина348 m
Драгољ на карти Србије
Драгољ
Драгољ
Драгољ на карти Србије
Остали подаци
Поштански број32316
Позивни број034, 032, 014
Регистарска ознакаGM

Драгољ је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 338 становника.

Драгољ је једно од најпознатијих села некадашње Качерске капетаније. Није ни чудо, јер је у Драгољу живео Арсеније Лома, учесник Првог и Другог српског устанка који се налазио на челу Качерске кнежине чије је седиште било у Драгољу. Овде се налазе Запис Веснин храст (Јеловик), Запис Живановића крушка (Драгољ), Запис Зељића храст (Драгољ) и Запис Нишавића шљива (Драгољ). Овде се налази Крајпуташ Јаћиму Петровићу у Драгољу, као и стари надгробни споменици у Драгољу (општина Горњи Милановац).

Територијална припадност[уреди | уреди извор]

Село је удаљено 35 км од Горњег Милановца.[1] Драгољ је данас једно од 62 сеоска насеља на територији општине Горњи Милановац и простире се на 1166 хектара, а налази се на надморској висини од 270 до 440 м.[1] Драгољ је мењао своју територијално-политичку припадност. Припадао је Белановици, Љигу, Руднику, кратко време Лазаревцу, да би почетком друге половине 20. века коначно припао општини Горњи Милановац. Драгољ је периферно село своје општине, и делом своје територије граничи се са општином Љиг а делом се граничи са општином Аранђеловац.

Туризам и географија[уреди | уреди извор]

Драгољ је слабо насељено и незагађено село, а у њему се може наћи и туристички смештај.[2] Драгољ се налази близу варошице Белановице, а на 6 километара од села је врх Острвица.[3]

Село лежи у басену Качера, са леве стране реке је село, а са десне сеоски атар.[4] Село је са источне стране од Босуте одвојено реком Расловом.[4]

Село је разбијеног типа, али су куће збијеније него у осталим селима, те чини као неку средину између старовлашког и шумадијског типа села. Особито су куће ублизу по појединим засеоцима, а нарочито су збијене на сеоском атару.

У селу има шест заселака: Раковац, Селиште, Подгорје, Равниште, Под-Перишиним Брдом и Сеоски Атар.

У селу има 117 кућа, од којих је у Раковцу 19, Селишту 28, Подгорју 11, Равништу 22, Под-Перишиним Брдом 22 и на Сеоскома Атару 15 кућа.[4]

Клима[уреди | уреди извор]

У Драгољу је, као у целом Качеру и Шумадији континентална клима. Зимски период је исте дужине као у селима горњег Качера (Босуте, Заграђа, Трудеља и Драгоља) и нешто је дужи од зима у равничарским крајевима Шумадије. Кишни период је од раног пролећа па до касне јесени. Мештани се још сећају 1952. године када су пресушили сви потоци, а веће реке се свеле само на вирове. За разлику од те године, 1969. године је била велика поплава када су се сви потоци и реке излили из својих корита и направили непроцењиву штету. Магле су веома честе у јесен, али најчешће прекривају већа узвишења. У Драгољу најчешће дува северац, који некада својом снагом руши дрвеће. Температурне разлике су у селишту поред реке и до 8 степени ниже од осталих крајева.

Рељеф[уреди | уреди извор]

По конфигурацију терена село Драгољ већим делом спада у брдско-планинско подручје, док сеоски атар припада равничарском подручју где преовладавају површине подесне за обраду.

У брдско-планинском делу се налази се неколико узвишења виших од 400 метара. Међу њима су Кикови, Равништа, Драгољско брдо... Међутим за све досељене у Драгољ ове висине нису биле сметња за њихово насељавање јер је већина досељених долазила од Сјенице, Ужица, Нове Вароши из знатно већих узвишења од ових у Драгољу.

Ако се погледа карта ширег подручја долине Качера види се да Драгољ представља положај са средњом висином у односу на села горњег Качера — Босуте, ВарницаЗаграђа, Трудеља, која су знатно виша, и села доњег Качера чије су висинске коте знатно ниже.

Историја[уреди | уреди извор]

У средњовековој Србији Драгољ се првобитно звао Преторина. Под именом Драгољ први пут се помиње у турском попису 1528. године. Тада је имао 7 домова.[1]

По народном причању неки Турчин је бацио драги камен у извор, који се по томе назвао Драгољицом, а по томе је село добило име.

Становништво Драгоља се пред најездом Турака иселило. Поновно насељење уследило је у 18. веку када су се доселили људи из Старог Влаха.[1]

Тек 1718. у аустријским мапама налазимо Драгољ и Калановац (Калањевци). Овде се Козељ јавља као Кожељ, а Шутци као Штулци, Трудељ као Тврдин, Поњанице као Пољани, Варнице као Сијавица....

На сеоском атару постоји место Старо Село, близу кога је мађарско гробље. Друго мађарско гробље је у Равништу, а треће близу садашњег гробља. Два последња су са леве стране Качера. И овде се, као и у Босути, налазе исти онакви стари новци.[4]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 199 ратника. Погинуло их је 111 а 88 је преживело.[5]

Демографија[уреди | уреди извор]

У пописима село је 1910. године имало 987 становника, 1921. године 720, а 2002. године тај број је спао на 368.[1]

У насељу Драгољ живи 321 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 50,0 година (48,7 код мушкараца и 51,5 код жена). У насељу има 133 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,74.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Легенда о називу села[уреди | уреди извор]

Професор Миодраг Јаћимовић забележио и објавио у збирци "Качерске легенде" 1978. године:

„Некакав Турчин носио је своју робу на коњу. Била је упекла Божја звезда. Кад је био добро ожеднио наиђе на јак извор. Одмарао се турчин крај тог извора и било му је лепо. И како да награди хладну изворску воду, баци драги камен у њу. И од тог драгог камена наста име села Драгољ.”

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Драгољ је можда једино село у Србији са стотинак кућа и три позивна броја фиксне централе. Наиме, дешава се да комшије, које дели само ограда, морају да позову позивни број да би успоставили телефонску везу.

Знамените личности[уреди | уреди извор]

Знамените личности који су живеле или су пореклом из Драгоља:


График промене броја становника током 20. века
Демографија[6]
Година Становника
1948. 974
1953. 971
1961. 892
1971. 726
1981. 613
1991. 512 510
2002. 364 364
2011. 338
Етнички састав према попису из 2002.[7]
Срби
  
361 99,17%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 210. 
  2. ^ „Вила Кикови, Драгољ”. Архивирано из оригинала 16. 05. 2010. г. Приступљено 03. 06. 2013. 
  3. ^ Сеоски туризам[мртва веза]
  4. ^ а б в г Порекло презимена у селу Драгољ
  5. ^ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 142. 
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]