Преславско благо

С Википедије, слободне енциклопедије
Преславско благо
МестоБугарска
Историја
ПериодIII—VII стољеће
X стољеће

Преславско благо (буг. Преславско съкровище) јесте археолошки налаз предмета из доба Источног римског царства.

Проналазак[уреди | уреди извор]

Благо је сакривено током бурних догађаја између 969. и 972. године током којих је Преслав прво освојио кијевски краљевски кнез Свјатослав I Кијевски[1] а двије године касније византијски цар Јован I Цимискије.[2][3]

Преславско благо пронађено је у јесен 1978. године у винограду у Кастани, 3 км северозападно од друге бугарске пријестонице Великог Преслава.[4] Благо је пронађено 11. априла 1978. године у атару Кастана, од стране жене које су радиле у локалној задрузи. Благо је пронашла осамдесеттрогодишња Маријка Вичева Чочева, која је стекла надимак Маријка Златна.[5]

Ископавања која су услиједила открила су више од 170 златних, сребрних и бронзаних предмета, укључујући 15 сребрених византијских новчића који су припадали Константину VII Порфирогениту, Роману II (945. и 959.) и другим артефактима који датирају из периода између III и VII стољећа.[5]

Предмети[уреди | уреди извор]

У изради украса, дугмади и другог коришћено је неколико техника израде накита: поред стандардног ливења у калупе, завариване су мале златне куглица (грануле) и примјењивана је техника финог филиграна од златне жиц те уметања бисера и разнобојног емајла.

Власник огрлице је вероватно је вјероватно сматрао да је Богородица његов или њен светитељ-заштитник. Богородица је приказана на оба медаљона. Могуће је да је Петар I Бугарски поклонио овај накит својој невести византијској принцези Ирини Лекапене, 927. године у Цариграду. Претпоставља се да је огрлица била свадбени поклон јер мотиви водених птица симболизују породичну срећу и верност.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Dutch Contributions to the Thirteenth International Congress of Slavists: Ljubljana August 15–21, 2003 - Linguistics (Studies in Slavic & General Linguistics) by Peter Houtzagers, Jenneke Kalsbeek, and Jos Schaeken (2003) p.392
  2. ^ A Short History of Byzantium by John Julius Norwich (1998) p.181
  3. ^ The City in Late Antiquity (Leicester-Nottingham Studies in Ancient Society) by John Rich (1996) p.191
  4. ^ Bulgaria - Land of Ancient Civilizations by Dimiter Dimitrov, Foreign Language Press, Sofia 1961, p.37
  5. ^ а б „Немци преоткриха Преславското злато - Труд”. trud.bg (на језику: бугарски). Приступљено 2022-04-25. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]