Србија и Уједињене нације
 |
| Овај чланак је део серије о политичком систему Србије |
Србија је приступила Уједињеним нацијама 1. новембра 2000. године као Савезна Република Југославија. Најпре је претходна југословенска држава била једна од првобитних 51 државе чланице Уједињених нација.
Историја[уреди | уреди извор]
Савезну Републику Југославију су 28. априла 1992. године основале преостале југословенске републике Црна Гора и Србија, [1] која је себе прогласила правним наследником бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије; [2] међутим, 30. маја 1992. усвојена је Резолуција 757 Савета безбедности Уједињених нација, којом су уведене међународне санкције Савезној Републици Југославији због њене улоге у југословенским ратовима, и напоменуто да је „тврдња Савезне Републике Југославије (Србија и Црна Гора) да аутоматски настави чланство бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије у Уједињеним нацијама није опште прихваћено“, [3] а дана 22. септембра 1992. године. Резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација речено је да „СРЈ (Србија и Црна Гора) не може аутоматски да настави чланство бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије у Уједињеним нацијама“, те је стога одлучено да „Савезна Република Југославија (Србија и Црна Гора) треба да се пријави за чланство у Уједињеним нацијама и да неће учествовати у раду Генералне скупштине“. [4] [5] Савезна Република Југославија је годинама одбијала да се повинује резолуцији, али је након свргавања председника Слободана Милошевића са функције поднела захтев за чланство и примљена је у УН 1. новембра 2000. године. [6] Дана 4. фебруара 2003. године, Савезна Република Југославија је промењена у Србија и Црна Гора, након усвајања и проглашења Уставне повеље СЦГ од стране Скупштине Савезне Републике Југославије. [7]
На основу референдума одржаног 21. маја 2006. године, Црна Гора је 3. јуна 2006. прогласила независност од Србије и Црне Горе. У писму од истог дана, председник Србије обавестио је генералног секретара Уједињених нација да Србија наставља чланство Србије и Црне Горе у УН, након проглашења независности Црне Горе, у складу са Уставном повељом Србије. и Црне Горе. [8] Црна Гора је примљена у УН 28. јуна 2006. године [9]
Од 1999. године, Косовом и Метохијом су управљале УН након завршетка рата на КиМ. међутим, 17. фебруара 2008. Ким је самопрогласило независност од Србије као Република Косово. Док су Сједињене Државе, Уједињено Краљевство и Француска признале овај чин, Србија и део међународне заједнице, пре свега Русија, Кина, Алжир, Куба, Египат, Босна и Херцеговина, Шпанија, Индија, Бразил, Јужна Африка, Нигерија, Индонезија, Иран, Јамајка, Грчка и Мексико — нису признале проглашење независности Косова.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Burns, John F. (28. 4. 1992). „Confirming Split, Last 2 Republics Proclaim a Small New Yugoslavia”. The New York Times.
- ^ „History of Serbia: The Break-up of SFR Yugoslavia (1991–1995)”. Serbia Info. Архивирано из оригинала 22. 12. 2007. г.
- ^ „United Nations Security Council Resolution 757” (PDF). United Nations. Архивирано из оригинала (PDF) 2011-08-14. г.
- ^ „United Nations General Assembly Resolution A/RES/47/1” (PDF). United Nations. Архивирано из оригинала (PDF) 2011-08-14. г.
- ^ Sudetic, Chuck (24. 9. 1992). „U.N. Expulsion of Yugoslavia Breeds Defiance and Finger-Pointing”. The New York Times.
- ^ „A Different Yugoslavia, 8 Years Later, Takes Its Seat at the U.N.”. The New York Times. 2. 11. 2000.
- ^ „Yugoslavia consigned to history”. BBC News. 4. 2. 2003.
- ^ „World Briefing – Europe: Serbia: Going Solo”. The New York Times. 6. 6. 2006.
- ^ Schneider, Daniel B. (29. 6. 2006). „World Briefing – Europe: Montenegro: U.N. Makes It Official”. The New York Times.