Извор странице Шаблон:ИЧ-Бадњак

{{ИЧП|1
|Badnjak-Beograd.jpg|90|Налагање бадњака испред Храма Светог Саве у Београду
}}<!--Приложене слике се увијек постављају у величини 90п.-->
'''Бадњак''' (у неким крајевима зван и '''весељак''') је дрвена облица која се код [[Српска православна црква|православних Срба]] обредно налаже на ватру домаћег огњишта на Бадње вече. Дрво за бадњак, најчешће млад и прав [[Цер (биљна врста)|цер]], сијече се ритуално рано ујутру на [[Бадњи дан]]. Сјечење, припрема, уношење и налагање изводе се кроз сложене обреде, који у разним крајевима имају различите форме. Изгарање бадњака попраћено је молитвама да у наредној години не мањка хране, среће, љубави и новца. Према бадњаку се односе као према личности; упућују му поздраве и приносе [[Жртвовање|жртве]]: [[Житарице|жито]], [[вино]] и [[мед]]. Бадњак гори и током [[Божић]]а: први посјетилац на Божић удара по њему жарачем или граном док жели да срећа и напредак породице буду обилати као варнице које излијећу из бадњака. Будући да данашњи начин становања не дозвољава ватру на огњишту, бадњак је најчешће представљен [[храст]]овом гранчицом којом се на Бадњи дан украси дом.

Бадњак се свечано ложи у знак сјећања на ватру коју су по народном предању [[витлејем]]ски пастири наложили у пећини у којој се родио [[Исус]] [[Христос]], да би огријали божанско новорођенче и [[Богородица|његову мајку]]. Бадњак се такође може тумачити као симбол [[крст]]а на коме је [[Isusovo raspeće|Христос распет]], при чему топлина ватре симболизујуе спасење за људски род које је, по хришћанском вјеровању, омогућено Христовим распећем. Историчари религије, филолози и етнолози сматрају да су Срби наслиједили овај обичај из своје [[Стара словенска вера|претхришћанске религије]]. Неки од [[Јужни Словени|јужнословенских народа]] имају сличне обичаје, а традиција да породица на Бадњи дан свечано наложи дрво на огњишту забиљежена је и међу другим европским народима.<noinclude>[[Категорија:Шаблони за ИЧ|Бадњак]]</noinclude>