Главна страна

С Википедије, слободне енциклопедије
Сјајан чланак

Филипинска револуција

Споменик за револуцију из 1896: Универзитет Филипина у Дилиману

Филипинска револуција (фил./таг. Himagsikang Pilipino, шп. Revolución Filipina), такође позната као Тагалошки рат (шп. Guerra Tagalog), била је револуција и касније сукоб између филипинског народа и шпанских колонијалних власти.

Почела је у августу 1896. године, када су шпанске власти откриле Катипунан — антиколонијалну тајну организацију. Катипунан, на челу са Андресом Бонифасијем, био је ослободилачки покрет чији је циљ била независност од Шпаније кроз оружани револт. Током масовног окупљања у Калоокану, вође Катипунана су се организовале у револуционарну владу, именовале новоосновану владу — „Харинг бајанг катагалуган”, те отворено прогласиле оружану револуцију широм земље. Бонифасио је позвао на напад на главни град, Манилу. Напад није успио; међутим, околне провинције почеле су са побунама. Борба за превласт и моћ међу револуционарима довела је до смрти Бонифасија 1897. године, а његову функцију наслиједио је Агиналдо који је водио сопствену револуционарну владу. Исте године, револуционари и Шпанци су потписали Пакт за Бијак-на-Бато, којим је насиље привремено смањено. Агиналдо и други филипински официри отишли су у самонаметнути егзил у Хонгконг. Међутим, насиље и непријатељство никада није потпуно утихнуло.

Сједињене Америчке Државе су 21. априла 1898. године покренуле поморску блокаду Кубе (прва акција Шпанско-америчког рата). Амерички морнарички Азијски ескадрон, под вођством комодора Џорџа Дјуија, одлучно је 1. маја поразио Шпанску морнарицу у битки у заливу Манила, ефективно преузимајући контролу над Манилом. Агиналдо се, незванично у савезништву са САД, 19. маја вратио на Филипине и наставио са нападима на Шпанце. Побуњеници су до јуна стекли контролу над готово цијелим Филипинима — осим Маниле. Агиналдо је 12. јуна издао Декларацију о независности Филипина. Иако је ово означило крај револуције, ни Шпанија ни САД нису признавали независност Филипина.

Добар чланак

Румунска комунистичка партија

Грб Румунске комунистичке партије (РКП)

Румунска комунистичка партија (РКП) (рум. Partidul Comunist Român, PCR) је била марксистичко-лењинистичка партија, која је била на власти у Румунији од 1948. до 1989. године.

Основана је 1921. године, под именом Социјалистичко-комунистичка партија, да би убрзо променила име у Комунистичка партија Румуније. Године 1948, након уједињења са већим делом Румунске социјалдемократске партије, променила је име у Румунска радничка партија. Године 1965, добила је име које је носила све до свог укидања 1989. године. Партија је основана 1921. године, када је бољшевичка фракција преузела надзор над Социјалистичком партијом Румуније. Партија је преименована у Социјалистичко-комунистичку партију, али је убрзо променила име у Комунистичка партија Румуније.

Изабрани списак

Награда Греми за најбољи рок албум

Четвороструки добитник награде, група Foo Fighters

Награда Греми за најбољи рок албум (енгл. Grammy Award for Best Rock Album) признање је које се додељује музичким извођачима за најбољи албум рок музике. Награда Греми се додељује почев од 1958. године када је носила назив Gramophone Awards. Представља категорију Награде Греми. Награду сваке године додељује Академија за дискографску уметност и науку (енгл. National Academy of Recording Arts and Sciences, NARAS) за свеобухватни уметнички допринос и техничку поткованост албума, не рачунајући његов успех на топ-листама и број продатих примерака.

Први добитник Награде за најбољи рок албум је група The Rolling Stones и од тада се назив категорије није променио. Почев од 1996. године, заједно са добитником награде одликовања добијају и музички продуценти и инжењери звука који су радили са извођачем на награђеном албуму. Рекордер са четири освојене награде је бенд Foo Fighters, док две поседују Шерил Кроу, Green Day, U2 и Muse. Foo Fighters и Нил Јанг су шест пута били номиновани за награду, више од било ког другог извођача. Јанг такође држи рекорд по броју номинација без освајања награде.

Недавни догађаји

Вести

Патријарх српски господин Порфиријe
На данашњи дан

13. август

Карл Либкнехт
Занимљивости

Да ли сте знали

Александар Грејам Бел

Изабрана слика

Публика на Централном терену у Вимблдону. Централни терен је главни терен Вимблдона, трећег гренд слем турнира у години. Користи се само двије седмице годишње, док се игра Вимблдон, али је најпознатији стадион за тенис на свијету. Овај терен има главну ложу коју користи британска краљевска породица, као и неки други гости. Централни терен се користио за тенис на Летњим олимпијским играма 2012.
Публика на Централном терену у Вимблдону. Централни терен је главни терен Вимблдона, трећег гренд слем турнира у години. Користи се само двије седмице годишње, док се игра Вимблдон, али је најпознатији стадион за тенис на свијету. Овај терен има главну ложу коју користи британска краљевска породица, као и неки други гости. Централни терен се користио за тенис на Летњим олимпијским играма 2012.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији може мењати свако са приступом интернету.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Википедија тренутно садржи више од 59,2 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 661.000 на српском језику.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ или да се обратите свом ментору.

Заједница

До сада су на Википедији на српском језику 310.402 корисника отворила налог, а од тога је 731 активан. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.