Главна страна
Конрад Аденауер
Конрад Херман Јозеф Аденауер (нем. Konrad Hermann Joseph Adenauer; Келн, 5. јануар 1876 — Бад Хонеф, 19. април 1967) био је немачки политичар и први послератни канцелар Немачке од 1949. до 1963. године. Извео је Западну Немачку из рушевина Другог светског рата и од ње направио продуктивну и просперитетну државу која је успоставила блиске односе са Француском, Великом Британијом и Сједињеним Америчким Државама. За време његове владавине Западна Немачка је постала демократска и стабилна држава са међународним угледом и економским просперитетом (Немачко економско чудо). Био је први лидер Демохришћанске уније (ЦДУ), а Демохришћанска странка је под његовим вођством постала најутицајнија странка у земљи.
Аденауер, који је био канцелар до своје 87. године, назван је Der Alte (стари). Противречио је својим годинама интензивним радним навикама и невероватним политичким инстинктом. Залагао се за широку визију тржишта базираним на основама либералне демократије и антикомунизма. Као изузетно вешт политичар, Аденауер је био дубоко посвећен прозападној оријентацији спољне политике Западне Немачке и њеном враћању на светску сцену. Радио је на обнови западнонемачке привреде од разарања Другог светског рата и био је на челу немачког економског чуда. Поново је успоставио немачку армију (Бундесвер) 1955. године и обновио односе са Француском, што је омогућило економско уједињење западне Европе. Аденауер је представљао оштрог противника Источне Немачке и увео је Западну Немачку у НАТО. За време његовог мандата, Западна Немачка је постала чврст савезник САД. Као велики римокатолик, био један од водећих чланова Странке центра за време Вајмарске Републике. Такође, вршио је функцију градоначелника Келна (1917—1933) и био председник Пруског државног савета (1922—1933).
Византијско-персијски рат (602—628)
Византијско-персијски рат од 602. до 628. године био је последњи и уједно најразорнији у низу ратова вођених између Византије и персијске државе Сасанида. Претходио му рат који се завршио доласком Маврикијевог штићеника, Хозроја II, на престо Персије (591). Једанаест година касније Маврикија је убио узурпатор Фока. Поводећи се смрћу свог патрона, Хозроје II је обновио вишевековни сукоб. Више од две деценије ратовало се у Египту, Леванту, Месопотамији, Кавказу, Анадолији, па чак и пред самим зидинама Константинопоља.
Док је прва етапа рата (602—622) обележена углавном успесима Персијанаца, који су заузели Левант, Египат и делове Анадолије, ступањем Ираклија на сцену (610) у Византији почиње постепени процес прибирања и унутрашњег јачања: и поред жилавог отпора с почетка, од тог тренутка Хозроје губи иницијативу на бојном пољу. Ираклије је против Персијанаца предузео чак шест успешних похода, захваљујући којима су Византинци повратили ратни замах. Међутим, склапањем савезништва са Аварима, Персијанци су предузели последњи очајнички покушај да заузму Константинопољ; но, и ту су били одбијени (626). После тога Ираклије је продро у само срце Персије (627) и једном за свагда одлучио исход вишевековног римско-персијског сукоба у корист Византије.
Филмографија Квентина Тарантина
Квентин Тарантино је амерички режисер, продуцент, сценариста и глумац. Укупно је режирао и написао десет филмова. Каријеру је започео крајем осамдесетих када је режирао, написао и глумио у црно-белом аматерском и краткометражном филму „Рођендан мог најбољег пријатеља”, који је данас делимично изгубљен и који није никада био званично приказан. Као независни филмски продуцент, режирао је, написао и појавио се у криминалистичком трилеру Улични пси (1992), у коме је реч о петоро криминалаца здружених ради заједничке пљачке продавнице накита. Филм је доживео велики успех, а часопис Емпајер га је прогласио за најбољи независни филм свих времена.
Након првог остварења Улични пси Тарантино је режирао још 10 дугометражних играних филмова који су освојили бројне награде и предоминатно позитивне оцене критике и публике.
Вести
- 2. јун — Више од 50 људи је погинуло, а 300 повређено, када се путнички воз сударио са теретним возом у индијској држави Одиши.
- 29. мај — У сукобима српских протестаната са севера Косова и Метохије са снагама полиције привремене управе у Приштини и КФОР-ом, најмање 50 Срба је повређено.
- 28. мај — Реџеп Тајип Ердоган је победио Кемала Киличдаролуа у другом кругу избора за председника Турске.
- 21. мај — Реал Мадрид је освојио кошаркашку Евролигу победивши Олимпијакос у финалу фајнал фора.
- 13. мај — Шведска, коју је представљала Loreen са песмом Tattoo, победник је Песме Евровизије 2023.
- 5. мај — У пуцњави која се догодила у селима Дубона и Шепшин у околини београдске општине Младеновац, односно у селу Мало Орашје у околини Смедерева, убијено је осморо људи док је четрнаесторо повређено.
- 3. мај — Деветоро људи је убијено, од којих је осморо деце, а седморо повређено у пуцњави у Основној школи „Владислав Рибникар” (на фотографији) у Београду.
5. јун
- 1806 — Наполеон је прогласио Холандију краљевином и за краља поставио свог брата Луја Бонапарту.
- 1915 — Жене у Данској су добиле право гласа.
- 1941 — Експлодирало је спремиште муниције немачке војске у Смедеревској тврђави, услед чега је погинуло око 2000 људи, а Смедерево разрушено.
- 1967 — Превентивним израелским нападом почео је Шестодневни рат између Израела и арапских земаља Египта, Сирије и Јордана.
- 1968 — Палестинац Сирхан Сирхан у атентату у Лос Анђелесу смртно ранио америчког сенатора Роберта Кенедија, млађег брата убијеног председника Џона Кенедија.
- 1976 — Брана Тетон у источном Ајдаху се срушила када је њен резервоар био пуњен по први пут, што је за последицу имало смрт 11 особа и 13.000 грла стоке.
- 1981 — Центар за контролу болести је забележио групу случајева пнеумоцистне пнеумоније међу хомосексуалцима у Лос Анђелесу, што су били први забележени случајеви сиде.
Да ли сте знали
- … да је за првог народног хероја Југославије проглашен Петар Лековић?
- … да је највећи сателит у Сунчевом систему Јупитеров Ганимед?
- … да је лекар Жозеф Гијотен дао предлог о коришћењу гиљотине?
- … да је Беназир Буто била прва жена премијер и вођа једне муслиманске земље?
- … да Чубрина улица у Београду носи име по књижевном псеудониму писца и Његошевог учитеља Симе Милутиновића Сарајлије?
- … да је једна од најпознатијих српских сликарки Катарина Ивановић била прва жена академик код Срба?
- … да се у средини Млечног пута налази црна рупа, а што је планета старија, она је ближа њој?
Изабрана слика

Википедија
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете слободно мењати.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 61,2 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 671.000 на српском језику.
Доприноси
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.
Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ или да се обратите свом ментору.
Заједница
До сада су на Википедији на српском језику 328.192 корисника отворила налог, а од тога су 1.002 активна. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите нашу Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.
Дискусије и коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења, аргумената и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали.
Википедијом руководи Задужбина Викимедија, некомерцијална организација која управља и низом других пројеката:
Викиречник слободни речник
Викицитат слободни цитати
Викикњиге слободни уџбеници
Викизворник слободна библиотека
Викиновости слободне вести
Викиверзитет слободни материјали за учење
Викиврсте директоријум врста
Медијавики развој вики софтвера
Википодаци слободна база знања
Викиостава слободно складиште медија
Википутовање слободни водич за путовања
Метавики координација заједнице