Главна страна

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

614.616 чланака на српском

Сјајан чланак

Олујни, често градоносни облак кумулонимбус. Некада се вјеровало да кретањем оваквих облака управљају зли демони, који су их доводили изнад њива да би уништили усјеве.

Здухаћ, вједогоња, вјетровњак, облачар, градобранитељ, виловити, змајевити или аловити био је у српском народном предању човјек са специјалном способношћу да заштити своје имање, село или крај од временских непогода, као што су олуја, град и обилне кише. Његово дјеловање састојало се у сукобљавању са демонима за које се вјеровало да доносе стихију, или у употреби посебних магијских обреда. Демонским доносиоцима непогоде сматрани су ђаволи, але, аждаје, орлови, црне птице, душе утопљеника и објешењака и др. То су могли бити и сами заштитници од невремена који су имали моћ да управљају кретањем олујних и градоносних облака: одводећи их од својих њива, могли су да их наведу над туђе.

Са доносиоцима непогоде сукобљавали су се људи са урођеном способношћу да им у сну душа напусти тијело, након чега се узносила ка облацима да у борби порази демоне и одагна невријеме. Душа би се затим враћала у тијело, а човјек би се будио знојав и уморан. Често је било вјеровање да се овакви људи рађају у кошуљици. Такви су били здухаћи или стухе У Црној Гори, источној Херцеговини, дијелу Босне и Санџаку, вједогоње у дијелу Црне Горе, те змајевити и аловити људи у источној, средишњој, јужној Србији и Банату. Најчешће су се борили заједно здухаћи једног подручја против туђих здухаћа који су наводили олујне и градоносне облаке над њихову територију. Пораз у овој борби значио је губитак пољске и сточне плодности свог краја, уз истовремено преношење те плодности на подручје побједничких здухаћа. Здухаћи су могли бити и неке домаће животиње. Вједогоње су се за вјетровитих дана тукле по планинама ишчупаним дрвећем, па они који надвладају преотму берићет поражених. Змајевити и аловити борили су се за своје село против ала, демона који су предводили облаке изнад њива да би уништили усјеве. Змајевитим људима приписиване су особине змајева, митских бића која су сматрана за неумољиве борце против ала; постојало је и вјеровање да се они рађају из везе жене и змаја.

...даље...

остали сјајни чланци ...

Добар чланак

Дука (грч. Δούκας /Дукас/; око 1400 — после 1462), уз Халкокондила, Сфранцеса и Критовула, представник оне групе историчара који су писали после пропасти Византијског царства. Унук је извесног Михаила Дуке, који је живео за време владавине Јована V Палеолога. Потиче од царске породице Дука, а живео је пре и после пада Цариграда под турском влашћу (1453).

Аутор је Византијске историје, писане простим народним грчким језиком, која обухвата период од 1341. до 1462. г., односно од ступања Јована V на престо до турског покоравања Лезбоса. Провео је готово читав свој живот у служби ђеновљанског господара Лезбоса, али није раскрстио са грчким народом. Са искреном жалошћу посматрао је његову фаталну судбину која га је задесила, а његов опис пада Цариграда завршава се „ламентом“. Дукина историја сачувана је и на староиталијанском језику, а оно што је занимљиво у вези са њом јесте да она садржи неке одељке којих нема у грчкој верзији.

У политичком погледу Дука је био латинофил, тј. представник оног дела византијске владајуће класе која је у борби против заговорника потчињења Турцима осећала за потребним да се црквено и политички потчини Западу. У свом поменутом делу пружа обиље података о унутрашњој и спољној ситуацији Византије у периоду током њеног пада.

...даље...

остали добри чланци ...

Изабрана слика

Насловна страна часописа Савремени Нови Сад (7. април 1933)
(пуна величина: 4.469 × 6.463)

остале изабране слике ...

Вести

10. јануар — Собрање Републике Македоније изгласало амандмане на Устав којим се мења име земље у Република Северна Македонија.
6. јануар — Јапански ски скакач Рјоју Кобајаши победио је у генералном пласману турнеје Четири скакаонице.
5. јануар — Васељенски патријарх Вартоломеј I потписао томос о аутокефалности Украјинске православне цркве.
3. јануар — Лендер Chang'e 4 кинеске свемирске агенције ЦНСА први слетео на „тамну страну” Месеца (на слици место слетања лендера).
2. јануар — У Србији ступила на снагу забрана узгоја животиња ради производње крзна.
2. јануар — САД и Израел иступили из чланства у Унеско-у.
1. јануар — Катар иступио из чланства у ОПЕК-у.

На данашњи дан

1547 — У Москви за првог руског цара крунисан Иван IV Грозни.
1653 — Вођа енглеских парламентариста у грађанском рату против монархиста Оливер Кромвел проглашен доживотним лордом-протектором Енглеске, Шкотске и Ирске.
1835 — У великом пожару који је захватио Њујорк уништено 600 грађевина.
1838 — Бури се, током Великог пута, сукобили с племеном Зулу (на слици) и у бици на Крвавој Реци побили 3.000 припадника тог јужноафричког племена.
1969 — У центру Прага чешки студент Јан Палах извршио самоубиство спаљивањем у знак протеста због окупације Чехословачке коју су, по налогу Совјетског Савеза, извршиле чланице Варшавског пакта у августу 1968.
1979 — Шах Ирана Реза Шах Пахлави је напустио земљу под притиском следбеника ајатолаха Хомеинија који су потом преузели власт.
2001 — У покушају државног удара у Демократској Републици Конго убијен председник Лоран Кабила, а дужност председника преузео његов син Жозеф.

Остали догађаји: 15. јануар ← 16. јануар → 17. јануар

Да ли сте знали...

… да је батискаф Трст 23. јануара 1960. заронио на дубину од 10.900 м?
… да на Антарктику (на слици) има више од 70 језера која леже хиљадама метара испод леда?
… да је реч цигара шпанског порекла и значи цврчак?
… да у Србији у саобраћајним незгодама годишње погине преко 1.000 људи?
… да краљица термита дневно положи 30.000 јаја?

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ вики софтвера.

Пројекат је започет 15. јануара 2001. године и њиме руководи невладина и непрофитна организација „Задужбина Викимедија”. У овом тренутку Википедија има више од 49,4 милиона чланака на 295 језика, од чега је преко 5,7 милиона написано на енглеском, а преко 614.000 на српском језику.

Доприноси

Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 236.211 корисника отворило налог, а од тога је 969 активно. Сви уредници Википедијиних чланака су волонтери, који удружују своје напоре и доприносе у оквиру различитих тематских целина.

Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.