Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Сјајан чланак

Фалкон 9 v1.1

Фалкон 9 v1.1 (енгл. Falcon 9 v1.1) друга је по реду верзија породице ракета-носача Фалкон 9. Развијена је у периоду 2010—2013, а први успешан лет догодио се 29. септембра 2013. године из ваздухопловне базе Ванденберг. Ракету је пројектовала и направила компанија Спејс екс, са седиштем у Хоторну (Калифорнија, САД). Верзија 1.1 ушла је у употребу након пензионисања претходне, прве верзије ракете 1. марта 2013. године и коришћена је све до последњег лета у јануару 2016. Тренутно је Фалкон 9 v1.1 FT једина активна верзија из породице ракета-носача Фалкон 9.

Фалкон 9 v1.1 представља потпуно нови пројекат, а у односу на претходну верзију Фалкон 9 v1.0 производи за 69 % више потиска и за исто толико има већу масу при полетању. Ракета је пројектована са два степена, а оба као погонско гориво за моторе користе течни кисеоник и РП-1. Носивост ове ракете-носача је 13.150 килограма у НЗО и 4.850 килограма у геостационарну орбиту, што је ставља у средњу категорију ракета-носача.

Модификована верзија v1.1 се од априла 2014. године — у комбинацији са капсулом за снабдевање Драгон — користила за снабдевање залихама Међународне свемирске станице, а у склопу уговора који је агенција Наса потписала са компанијом Спејс екс. За лансирања ка МСС тренутно се користи верзија v1.1 FT. Ракета-носач је од почетка пројектована да до МСС у орбиту може да понесе и верзију ове капсуле за превоз астронаута (Драгон V2). Тренутно се ради на развоју те капсуле, а крајем 2015. потписан је и први уговор за превоз астронаута.

Добар чланак

Михај Храбри

Михај Храбри (рум. Mihai Bravu или Mihai Viteazul; Драгоешти, 1558 — Кампија Турзији, 9. август 1601) је био кнез Влашке (1593—1601), Трансилваније (1599—1600) и кнежевине Молдавије (1600). У српској историографији јавља се и под именом Михаило Храбри. У 19. веку Румуни су га прогласили националним херојем јер је први пут у историји Румуније накратко објединио Влашку, Молдавију и Трансилванију у персоналну унију. Себе је именовао „господаром Влашке, Трансилваније и целе Молдавије”.

За време његове владавине, која се поклапа с Дугим ратом, поменуте три кнежевине образовале су територију данашње Румуније и Републике Молдавије, у којој је владао по први пут румунски вођа. Унија је трајала свега шест месеци. Какогод, Михај Храбри је проглашен једним од највећих румунских националних хероја.

У војсци Михаја Храброг, поред Румуна и Мађара било је и доста Срба, од којих су најважнији били: жупан Никола, „командант знатног одреда коњице”, који се истакао у неколико битака; војвода Дели Марко, који је у биткама за уједињење румунских земаља предводио одред од хиљаду коњаника; Ђорђе Сланкаменац, који је заједно са Савом Темишварцем — те са својих две хиљаде војника — као крајовски бан учествовао у неколико битака; легендарни капетан Старина Новак, којег Румуни славе и као Баба Новак (рум. Baba Novac) и др.

Изабрани списак

Списак шетњи свемиром 2000—2014.

Овај списак садржи све шетње свемиром спроведене од 12. маја 2000. до 22. октобра 2014. године, током којих су космонаути делом или у целости напустили свемирску летелицу.

Апсолутну већину шетњи свемиром реализовали су амерички и руски космонаути, уз учешће и сарадњу појединих француских, немачких, јапанских, канадских, кинеских и шведских космонаута.

Недавни догађаји

Вести

3. август — Влада Црне Горе на челу са Дританом Абазовићем и Српска православна црква на челу са патријархом српским господином Порфиријем (на слици) потписале су Темељни уговор.
31. јул — Вођа исламистичке терористичке организације Ал Каида Ајман ел Завахири убијен је у нападу америчке борбене беспилотне летелице у Кабулу у Авганистану.
31. јул — Женска фудбалска репрезентација Енглеске освојила је Европско првенство победивши у финалу Немачку резултатом 2 : 1.
24. јул — Јонас Вингегор из Данске је освојио бициклистичку трку Тур де Франс 2022. године.
11. јул — НАСА је објавила прву фотографију коју је у свемиру направио Свемирски телескоп Џејмс Веб.
10. јул — Новак Ђоковић и Јелена Рибакина су индивидуални освајачи Вимблдона 2022.
9. јул — У разорном невремену у Пакистану, најмање 62 особе погинуле су у поплавама и клизиштима на југозападу и северу земље.

Остале вести

На данашњи дан

10. август

955 — У бици на Лешком пољу, цар Светог римског царства Отон I је поразио Мађаре, окончавши педесетогодишњу мађарску инвазију у средњој Европи.
1519 — Магеланових пет бродова је испловило на пут око света.
1628 — Шведски војни брод Васа је потонуо у стокхолмској луци после само 20 минута свог првог и јединог путовања.
1792 — Париска руља је током Француске револуције заузела палату Тиљерије и масакрирала краљеву Швајцарску гарду.
1809 — Кито, данас главни град Еквадора, је објавио независност од Шпаније.
1904 — Одиграла се битка у Жутом мору између руске и јапанске флоте током Руско-јапанског рата.
1913 — У Букурешту су Грчка, Румунија, Србија и Црна Гора потписале с пораженом Бугарском уговор о миру, којим је окончан Други балкански рат и прецизиране границе Бугарске према Румунији и Србији.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

… да је електричну столицу изумео зубар?
… да се популарна лутка Барбика презива Милисент Робертс?
… да се пиће Пепси првобитно звало Бредово пиће?
… да се Александер Грејам Бел (на слици) никада није чуо телефоном са својом женом и ћерком из разлога што су биле глувонеме?
… да је писац Марк Твен рођен и умро у години појављивања Халејеве комете?
… да је отварач за лименке изумљен тек после 48 година постојања лименки?

Остале занимљивости

Изабрана слика

Публика на Централном терену у Вимблдону. Централни терен је главни терен Вимблдона, трећег гренд слем турнира у години. Користи се само двије седмице годишње, док се игра Вимблдон, али је најпознатији стадион за тенис на свијету. Овај терен има главну ложу коју користи британска краљевска породица, као и неки други гости. Централни терен се користио за тенис на Летњим олимпијским играма 2012.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији може мењати свако са приступом интернету.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Википедија тренутно садржи више од 59,2 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 661.000 на српском језику.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ или да се обратите свом ментору.

Заједница

До сада су на Википедији на српском језику 310.242 корисника отворила налог, а од тога је 736 активно. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.