Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Сјајан чланак

Велико ратно острво

Велико ратно острво је речно острво у Београду које се налази на ушћу Саве у Дунав и ненасељено је. Према административној подели припада граду Београду, а налази се на територији градске општине Земун. Године 2005. увршћено је у списак природних добара Србије и дато на управљање ЈКП „Зеленило Београд“.

Највећи део острва прекривен је шумом, а за разлику од орнитофауне и флоре, на простору Великог ратног острва нема много врста сисара, због изолованости и честог плављења.

Први писани траг о острву датира из 1699. године када је оно описано као велико шумовито острво, док најстарији ликовни приказ острва датира из 1514. године. Током историје, острво је више пута мењало назив, а крајем 18. века добило данашњи. Од свог постанка, због значајног стратешког положаја имало је велику улогу у ратним операцијама. Острво је било стратешка тачка са које је Београд нападан и брањен, па је зато добило назив Велико ратно острво.

Данас се око две трећине острва користи као природни резерват за 196 врста птица, од којих су многе угрожене. На северном шпицу налази се мала пешчана плажа Лидо, док је остатак острва заштићен законом и његова урбанизација није дозвољена. Велико и Мало Ратно острво имају, међу очуваним влажним стаништима која се налазе у Београду највећу разноврсност у бројности животињских врста, посебно птица и биљних врста везаних за мочварна станишта. Острво представља тачку највећег биодиверзитета на територији Београда, када је реч о орнитофауни.

Заштићено природно добро Велико ратно острво обухвата две речне аде, Велико и Мало ратно острво, укључујући и спрудове који се могу јавити услед дејства водених струја а повезани су са адама. Велико и Мало ратно острво смештени су између 1172 и 1169 km тока Дунава, са заштитним појасом у ширини од 50 m водене површине, односно 70,1 m водостаја Дунава.

Острво је површине од око 210,66 ha, смештено је између два историјска језгра, београдске тврђаве и земунског средњовековног утврђења и незаменљив је елемент природе у центру Београда.

Добар чланак

Кандијски рат

Кандијски рат (грч. Κρητικός Πόλεμος, трајао 1645. — 1669) је представљао оружани сукоб између Млетачке републике и њених савезника Витезова Хоспиталаца, Папске државе и Француске са једне и Османског царства и Берберских земаља (територије у северној Африци под влашћу Османлија) са друге стране, а са циљем остваривања војно-политичке превласти над медитеранским острвом Крит (Кандија). Двадесетчетворогодишњи сукоб су чиниле бројне поморске битке на Егејском мору и копнене операције у Далмацији.

Иако је у првим годинама ратовања већи део Крита био покорен од стране Турака, тврђава Кандија (данас Ираклион), главни град острва, успешно је одолевала туским нападима. Током опсаде Кандије главни циљ обеју страна је било успешно снабдевања властитих трупа храном и оружјем. Штавише, Млечани су на све могуће начине морали да онемогуће снабдевање турских трупа на острву. Исход рата је одлучен у серији поморских битака. Млеци су имали подршку разних западноевропских држава (уз наговор папе и зарад оживљавања крсташког духа) у виду људства, бојних бродова и војне опреме, а све са циљем „одбране хришћанских традиција“. Иако су Млеци били знатно супериорнији на мору у односу на турску флоту, њихови бројни покушаји за потпуну блокаду Дарданела су имали само делимичан успех, јер Република није имала довољно бродова да би потпуно затворила мореуз и спречила даља појачања турских снага на острву. Са друге стране Турцима су велике проблеме правили и сукоби на северу, у Трансилванији против Хабзбурга.

Изабрана слика

Река Врело (Река Година, добила назив због своје дужине од изворишта до уливања у Дрину тачно 365 метара), Перућац
(пуна величина: 3.456 × 2.304)

Недавни догађаји

Вести

23. јун — Ватерполо репрезентација Србије освојила је Светску лигу победивши Хрватску резултатом 12:11.
22. јун — Деветоро људи погинуло је у авионској несрећи која се догодила на острву Хаваји, САД.
19. јун — Топлотни талас у Индији усмртио је најмање 184 особе.
17. јун — Бивши председник Египта, Мухамед Мурси (на слици), умро је током суђења, у 67. години живота.
16. јун — Избијање акутног енцефалитиса у Бихару, у Индији, довело је до смрти више од 100 деце.
16. јун — Дошло је до нестанка струје у Аргентини, Уругвају и деловима Парагваја.
16. јун — Гари Вудланд је победио на Отвореном првенству САД у голфу на Пебл бичу.

Друге вести

На данашњи дан

26. јун

1243 — Монголи су однели одлучну победу у бици код Коседага над Селџуцима, што је довело до распада селџучке државе.
1409 — Католичка црква је упала у двоструки раскол како је Петрос Филаргос устоличен за папу Александра V на концилу у Пизи, поред папе Гргура XII у Риму и папе Бенедикта XII у Авињону.
1690 — У Београду, на Калемегдану, одржан велики српски народно-црквени сабор на којем је одлучено да се прихвати позив аустријског цара Леополда на заједничку борбу против Турака, али са територије Угарске.
1843 — Хонгконг је проглашен британском краљевском колонијом.
1906 — У француском граду Ле Ман одржана је прва аутомобилска Гран при трка.
1917 — На Солунском пољу стрељани генералштабни пуковник српске војске Драгутин Димитријевић Апис (на слици) и мајори Љубомир Вуловић и Раде Малобабић, који су пред војним судом осуђени на казну смрти због наводног атентата на регента Александра Карађорђевића.
1945 — У Сан Франциску су представници 50 земаља потписали Повељу о оснивању УН.

Остали догађаји: 25. јун ← 26. јун → 27. јун

Прочитајте

Занимљивости

Да ли сте знали?

... да је персијски владар Дарије I (на слици) први увео принцип штафете?
... да се последњи атински краљ звао Кодрос?
... да је Огњеслав Костовић Степановић направио први цепелин и то 20 година пре грофа Цепелина?
... да је Марко Тулије Цицерон добио име од латинске речи cicero која означава биљку леблебија?
... да се Кока-кола у почетку могла купити једино у апотеци?
... да се први авион који су конструисали браћа Рајт звао Флајер?
... да је интернет претраживач Јаху добио име по лику из књиге Гуливерова путовања Џонатана Свифта?

Друге занимљивости

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ вики софтвера. Чланке на Википедији може мењати свако са приступом интернету.

Пројекат је започет 15. јануара 2001. године. Тренутно Википедија има више од 50,4 милиона чланака на 303 језика, од чега преко 5,8 милиона на енглеском и преко 621.000 на српском језику.

Доприноси

Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 245.999 корисника отворило налог, а од тога је 1.121 активан. Сви уредници су волонтери, који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина.

Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.