Главна страна

С Википедије, слободне енциклопедије
Сјајан чланак

Ада Циганлија

Ада Циганлија ноћу

Ада Циганлија је издужено речно острво на Сави у Београду која је вештачким путем претворена у полуострво. Такође то је име за градски парк и суседно Савско језеро, које је настало преграђивањем Саве и плаже на језеру. Налази се у општини Чукарица, а њом управља ЈП „Ада Циганлија”.

Површина полуострва je 8km2, а поред Савског језера, на њему се налази и природно језеро Ада Сафари.

У прошлости, Ада Циганлија представљала је далеку периферију Београда, а на значају је добијала само у време ратова, током којих се на њеном простору одиграо велики број битака. Током опсаде Београда 1789. године, на овом простору налазио се највећи логор аустријске војске. Ада Циганлија је 1821. године од стране кнеза Милоша Обреновића проглашена државним добром, а у периоду 1920—1956. године на њој се налазио затвор, познат по извршењу смртних казни.

Угоститељску понуду полуострва чини више од 70 ресторана и кафића, као и десетине сплавова, а неки од њених симбола су судијски торањ, водени гејзир, камене скулптуре и Мост на Ади.

На простору Аде Циганлије пописан је велики број птица, 450 врста биљака, 94 врсте инсеката и 250 врста гљива, чије станиште је на полуострву заштићено законом.

Свој данашњи облик, Ада Циганлија добила је 25. маја 1959. године, због чега се овај дан слави као дан Аде Циганлије. До тада је њена северна страна, данас позната као „новобеоградска страна” била ливада.

Савско језеро својим положајем, квалитетом воде, опремљеношћу објеката и дужином стаза веома је погодно за такмичења на мирним водама. Језеро је погодно за пливање, веслање, кајак, ватерполо, скокове у воду, једрење на дасци и друге спортове, па је на њему одржано више светских и домаћих првенстава.

Данас је Ада Циганлија највећи спортски, рекреативни, културни и забавни центар у Београду, који у својој понуди садржи преко 50 отворених спортских игралишта и изузетно популарна вишефункционална рекреациона зона Београда, позната по својим плажама и спортским објектима. Годишње се на Ади Циганлији одржи преко 300 манифестација и промоција, а просечно у току године посети је око четири милиона посетилаца. Због своје популарности Ада Циганлија се често у жаргону назива београдским морем, што је званично прихваћено као рекламни слоган 2008. године, стилизован као Море БеогрАДА.

Адом Циганлијом данас управља општинска управа преко Јавног предузећа „Ада Циганлија”, која одржава терене рекреативних површина, плажу и језеро Сава, а одговорна је и за чистоћу и јавну сигурност.

Добар чланак

Констанције I Хлор

Констанције I Хлор на кованом новцу

Констанције I Хлор (лат. Marcus Flavius Valerius Constantius Herculius Augustus, енгл. Constantius I Chlorus; 31. март cca25025. јул 306) је био један од тетрарха и цар-савладар на западу Римског царства од 293. до 306. Потекао је из Илирика по свему судећи, од незнатних родитеља.

Посветивши се каријери, Констанције је постао намесник Далмације, а затим и преторијски префект Галије. Могуће је да се вођен амбицијом развео од прве супруге Јелене, ћерке гостионичара, и оженио Максимијановом пасторком Теодором. Цезаром је проглашен 293. године, а на управу су му поверене Галија и Британија. У ствари, морао је прво да се обрачуна са узурпаторима Караузијем и Алектом, који су господарили његовим доменом; за то му је требало три године.

Када су 305. године абдицирали Диоклецијан и Максимијан, у складу са процедуром Галерију и Констанцију су додељена овлашћења августа. Међутим, убрзо по повлачењу старије двојице показало се да је нарушен склад. Иако млађи, Галерије је изгледа био у предности чим је могао да одреди цезаре. Штавише, Констанцијев син Константин налазио се на његовом двору као талац. Тек је навала варвара у Британији омогућила Констанцију повратак његовог сина, те су тако њих двојица 306. године одбили Пикте и Скоте.

Изабрана слика

Младунче кенгура, снимљено на Тасманији у Аустралији. Кенгур је род торбара из породице кенгура и валабија. У општој употреби, назив се користи да се опишу највеће врсте из ове породице: црвени, антилопски и источни и западни сиви кенгур из рода Macropus. Породица такође укључује и мање врсте, као што су валабији и кенгури пењачи (живе на дрвећу), укупно око 63 врстe ових торбара. Кенгури су ендемски род јер живе само у Аустралији, док мањи макроподи живе у Аустралији и Новој Гвинеји. (пуна величина: 2.136 × 1.424 *)

Младунче кенгура, снимљено на Тасманији у Аустралији. Кенгур је род торбара из породице кенгура и валабија. У општој употреби, назив се користи да се опишу највеће врсте из ове породице: црвени, антилопски и источни и западни сиви кенгур из рода Macropus. Породица такође укључује и мање врсте, као што су валабији и кенгури пењачи (живе на дрвећу), укупно око 63 врстe ових торбара. Кенгури су ендемски род јер живе само у Аустралији, док мањи макроподи живе у Аустралији и Новој Гвинеји.
(пуна величина: 2.136 × 1.424)

Недавни догађаји

Вести

Адетокумбо 2018. године
На данашњи дан

25. јул

Прва подводна експлозија атомске бомбе


Занимљивости

Да ли сте знали

Застава Филипина

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на њој може мењати свако с приступом интернету.

Првобитна верзија пројекта започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Тренутно Википедија има више од 56,8 милиона чланака на 309 језика, од којих је преко 648.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 288.849 корисника отворило налог, а од тога је 761 активан. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.