Главна страна

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

612.038 чланака на српском

Сјајан чланак

Манила (фил./таг. Maynilà; IPA: /majˈnilaʔ/), званично Град Манила (фил./таг. Lungsod ng Maynilà), главни је и други најнасељенији град Филипина. Основао га је шпански конкистадор Мигел Лопез де Легаспи, 24. јуна 1571. године. Један је од најстаријих филипинских градова и био је седиште моћи већине колонијалних владара у овој земљи. Смештен је на источној обали залива Манила и има мноштво знаменитости од којих неке датирају и до 16. века. Прву повељу је добио 31. јула 1901. године, усвајањем Акта Филипинске комисије 183; аутономију је стекао 18. јуна 1949. године, доношењем Републичког акта бр. 409 познатог и као Ревидирана повеља Града Маниле. Истраживачка мрежа глобализације и главних градова (енглески: Globalization and World Cities Research Network, GaWC) сврстала је 2012. године Манилу међу глобалне градове.

Са 1.780.148 становника 2015. године Манила је била други највећи град Филипина, након Кезон Ситија. Такође је и најгушће насељен град на свету, са 41.515 ст./km². Један је од шеснаест градова те општина у саставу Метро Маниле, региона главног града Филипина.

Манила је смештена на источној обали залива Манила, у једној од најбољих филипинских лука. Званично је постала град 1904. године; чини је укупно 16 дистрикта: Бинондо, Ермита, Интрамурос, Кијапо, Лука Манила, Малате, Пако, Пандакан, Сампалок, Сан Андрес, Сан Мигел, Сан Николас, Санта Ана, Санта Круз, Санта Меса и Тондо. Град има шест конгресних дистрикта за доњи дом Конгреса Филипина.

...даље...

остали сјајни чланци ...

Добар чланак

Мурманска област (руски: Мурманская область) конститутивни је субјект Руске Федерације са статусом области на простору Северозападног федералног округа на крајњем северозападу европског дела Руске Федерације.

Готово целокупна територија Мурманске области налази се северно од северног поларника, а њен најзначајнији део заузима полуострво Коља. На северу област излази на обале Баренцовог мора, док источне и јужне обале полуострва Коља запљускују воде Белог мора. Бело море уједно раздваја Мурманску од Архангељске области. На југу област се граничи са аутономном Републиком Карелијом, на западу је копнена граница са Финском, а на северозападу са Норвешком. Са површином од 144.902 км² налази се на 25. месту међу субјектима Руске Федерације. Према проценама националне статистичке службе за 2016. на подручју области је живело укупно 762.173 становника или у просеку 5,26 ст/км², и по том параметру област се налази на 61. месту у Русији. Према статистичким подацима из 2016. чак 92,46 % становништва области живи у градским центрима. Главни и највећи град области је Мурманск који је са својих нешто преко 300.000 становника уједно и највећи градски центар унутар целог арктичког поларног круга. Већи градски центри су још и Апатити (56.730), Североморск (51.004) и Мончегорск (42.893 становника).

Мурманска област формирана је 28. маја 1938. године, а садашње границе добија по окончању совјетско-финског рата 1940. године. Административно област је подељена на 5 општинских рејона и на 12 градских округа распоређених у виду 7 градова директне обласне субординације и 5 затворених административних јединица (ЗАТО). Основу популације области чине Руси са уделом у укупној популацији нешто мањим од 90 %, а најбројније мањинске заједнице су Украјинци, Белоруси и Татари.

...даље...

остали добри чланци ...

Изабрана слика

Хејл-Бопова комета (1997)
(пуна величина: 2.800 × 2.712)

остале изабране слике ...

Вести

16. новембар — Међународни комитет за тегове и мере је потврдио нове дефиниције за физичке јединице килограм, ампер, келвин и мол.
13. новембар — Бивши премијер Републике Македоније Никола Груевски (на слици), за којим је расписана потерница због неодазивања на извршење казне затвора, затражио је политички азил у Мађарској.
6. новембар — На изборима у САД Демократска странка освојила је већину у Представничком дому, док су Републиканци задржали већину у Сенату.
4. новембар — На референдуму у Новој Каледонији већина грађана изјаснила се против независности од Француске.
4. новембар — Најмање 17 особа погинуло је у невремену које је погодило Италију и острво Сицилију.
3. новембар — Председник Украјине Петро Порошенко и цариградски патријарх Вартоломеј потписали су у Истанбулу споразум о стварању самосталне украјинске цркве.

На данашњи дан

887. — Франачки великаши су збацили краља Карла Дебелог на скупштини у Франкфурту.
1292. — Џон Бејлиол је изабран да буде краљ Шкота уместо Роберта Бруса.
1869. — Отворен је за саобраћај Суецки канал између Средоземног и Црвеног мора
1903. — Руска социјалдемократска радничка партија се поделила на бољшевике и мењшевике.
1969. — Преговорачи из Совјетског Савеза и САД су у Хелсинкију започели преговоре о ограничењу стратешког наоружања.
1970. — Луноход 1, први даљински контролисани ровер на неком другом свемирском објекту, се спустио на Месец.
1973. — У Атини у Грчкој је у крви угушен протест групе студената Народног Техничког универзитета (Политехниона) против режима војне хунте.
1989. — У експлозији у руднику угља у Алексинцу погинула су 92 рудара.

Остали догађаји: 16. новембар ← 17. новембар → 18. новембар

Да ли сте знали...

… да на Балију девојчице постају пунолетне са 12, а дечаци са 13 година, а да се чин одрастања обележава брушењем шест зуба горње вилице?
… да у Јапану винова лоза слабо успева, због чега су Јапанци одлучили да праве вино од мандарина које има готово исти укус као оно од грожђа?
… да се звук произведен при земљотресу кроз стене преноси брзином од око 25.000 километара на час, што је око 20 пута брже него кроз ваздух?
… да се Северна Америка од Европе удаљава брзином од око 2,5 центиметара годишње, услед процеса ширења океанског дна у зонама дивергентних граница литосферних плоча (процес субдукције)?
… да је дужина Боинга 747 (на слици) приближно 2 пута већа од пута који су приликом свог првог лета прешла браћа Орвил и Вилбур Рајт?
… да сова може да окрене главу и до 270°?

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ вики софтвера.

Пројекат је започет 15. јануара 2001. године и њиме руководи невладина и непрофитна организација „Задужбина Викимедија”. У овом тренутку Википедија има више од 49 милиона чланака на 295 језика, од чега је преко 5,7 милиона написано на енглеском, а преко 612.000 на српском језику.

Доприноси

Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада су на Википедији на српском језику 232.803 корисника отворила налог, а од тога је 907 активно. Сви уредници Википедијиних чланака су волонтери, који удружују своје напоре и доприносе у оквиру различитих тематских целина.

Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.