Главна страна

Добро дошли на Википедију, слободну енциклопедију коју и Ви можете да уређујете. 607.887 чланака на српском 1.112 активних корисника Пријављивање Најчешћа питања Упутства Песак Речник

Сјајан чланак Сићевачка клисура је део речне долине Нишаве настала интензивним усецањем њеног воденог тока у стенску масу, између северних огранака Суве планине, и јужних огранака Сврљишких планина. Налази се 14 km источно од Ниша, између села Просек (низводно) и насеља Долац (узводно). Дуга је око 17 km (15,9) и спаја Нишку котлину са Белопаланачком котлином. Такође је и најкраћа веза између средњег и доњег Понишавља, односно између горњег и доњег дела средњег Нишавља. Клисура је подељена на две географске целине, горњу — Црнчанско-градиштански кањон, и доњу — Островичку клисуру. Горњи део је ужи и сличнији кањону (од Осторвице до Долаца), док је доњи (од Просека до Островице са широким благим падинама. Клисура је оивичена Сврљишким планинама са севера и обронцима Суве планине с југа. Кроз Сићевачку клисуру, паралелно са Нишавом, изграђени су железничка пруга (1886/87) и нишавски међународни магистрални пут (1964). Нишавска железница која пролази кроз долинске усеке Сићевачке клисуре део је велике светске железничке магистрале (Лондон—Париз—Београд—Ниш—Софија—Истанбул), а магистрални пут Е-80, источни крак Коридора 10, део велике паневропске магистрале (Салцбург—Загреб—Београд—Ниш—Софија—Истанбул), и веза преко Мале Азије са осталим подручјима света. Због својих геоморфолошких одлика као и јединствене флоре и фауне, Сићевачка клисура је проглашена за Парк природе и заштићено подручје са значајним еколошким и културним добрима. „Парк природе Сићевачка клисура“ је предео богат природним лепотама, и изузетан је пример појаве и интеракције геолошких, геоморфолошких и хидролошких феномена као и биодиверзитета, и станиште више ендемских, реликтних и ретких врста биљака и животиња. ...даље... остали сјајни чланци ... Добар чланак Виктор Робертович Цој (рус. Ви́ктор Ро́бертович Цой, кор. 빅토르 최, 21. јун 1962. године у Лењинграду, у Купчинском рејону — 15. августа 1990, недалеко од Тукумса у летонском дијелу СССР) је био један од најпознатијих руских и совјетских рок музичара 1980их година, вођа рок групе „Кино“. Почео је да пише пјесме кад је имао 17 година. Пјесме су углавном обрађивале теме попут уличног живота у Лењинграду, љубав и дружење са пријатељима. Године 1982. је упознао своју будућу супругу, Марину Игоревну, да би се њом оженио три године касније, 1985. године. Исте године, 26. августа, добили су сина Сашу. Виктор је са групом Кино издао укупно 8 студијских албума. Дана 15. августа 1990. године, Виктор Цој је погинуо у саобраћајној несрећи у Тукумсу, у Летонији, недалеко од Риге. Утицај Виктора Цоја на младе у Русији је био велик. И дан-данас се јављају бројни графити посвећени њему и његовом раду, организују концерти у његово име, а у једној од главних улица у Москви, у Старом Арбату, се налази велики меморијални зид посвећен Цоју, гдје долазе бројни његови поштоваоци да му одају почаст. ...даље... остали добри чланци ... Изабрана слика Акропољ, Атина (Фрасис Фејнард, 1903) (пуна величина: 1.600 × 1.060) остале изабране слике ...

Вести 20. јун — Скупштина Србије доделила досадашњим општинама Бор и Прокупље статус званичних градова Србије. 18. јун — Земљотрес јачине 6,1 степени по Рихтеру погодио јапански град Осаку. 17. јун — Грчка и Република Македонија потписале су споразум о новом имену бивше југословенске републике — ново име је Република Северна Македонија. 14. јун — ФИФА је доделила Канади, Мексику и САД право да организују Светско првенство у фудбалу 2026. 12. јун — Мушка репрезентација Србије у баскету 3х3 је освојила Светско првенство, победом у финалу против Холандије. 12. јун — На самиту САД и Северне Кореје у Сингапуру, двојица лидера Доналд Трамп и Ким Џонг Ун (на слици) су потписали документ којим обе стране најављују преговоре чији је циљ денуклеаризација Корејског полуострва и нормализација међусобних односа. Скорашње смрти: Марија Буено Ренато Врбичић Душан Анђић XXXTentacion На данашњи дан 451. — Западноримски војсковођа Аеције је у бици на Каталаунским пољима поразио Хуне Атиле Бича Божијег на њиховом походу кроз Галију (на слици). 1459. — Турци улазе у небрањено Смедерево и Српска деспотовина престаје да постоји. 1789. — Посланици Трећег сталежа новопрокламоване Народне скупштине у Француској заклели се да се неће разићи док не донесу нови устав 1944. — Поразом јапанске флоте окончана поморска битка у Филипинском мору у Другом светском рату. 1963. — СССР и САД се договориле о успостављању „црвеног телефона“ после Кубанске кризе. 1973. — У Аргентину се после 18 година избеглиштва вратио бивши председник Хуан Доминго Перон. 1992. — Лидери Чешке и Словачке, Вацлав Клаус и Владимир Мечјар постигли договор о подели Чехословачке на две државе. Остали догађаји: 19. јун ← 20. јун → 21. јун Да ли сте знали... ... да је именица доба једина именица средњег рода у српском језику која се у номинативу једнине завршава на слово А? ... да је први египатски фараон Менес окончао живот тако што га је убио нилски коњ? ... да је Атила Хунски по причи умро од инфаркта у сред љубавног чина? ... да је немачки географ Аугуст Цојне први 1808. године употребио појам Балканско полуострво? ... да се једино Нобелова награда за мир додељује у Ослу, а остале у Стокхолму? ... да је Ролан Гарос пилот који је први прелетео Средоземно море? ... да је пециво кроасан пореклом из Аустрије?

Портали  Астрономија     Биографија     Биологија     Ваздухопловство     Видео-игре     Војска     Географија     Екологија     Еротика и порнографија     Информатика и рачунарство     Историја     Књижевност     Кулинарство     Лингвистика     Математика     Медицина     Музика     Птице     Спорт     Уметност     Физика     Филм     Хемија     остали портали ...

Википедија Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ викисофтвера. Пројекат је започет 15. јануара 2001. године и њиме руководи невладина и непрофитна организација „Задужбина Викимедија”. У овом тренутку Википедија има више од 48,1 милиона чланака на 295 језика, од чега је преко 5,6 милиона написано на енглеском, а преко 607.000 на српском језику.

Доприноси Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница. Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница До сада је на Википедији на српском језику 224.714 корисника отворило налог, а од тога је 1.112 активно. Сви уредници Википедијиних чланака су волонтери, који удружују своје напоре и доприносе у оквиру различитих тематских целина. Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.

Пројекти Остава Речник Вeсти Цитат Изворник Књиге Путовање Универзитет Подаци Врсте Мета Инкубатор Медијавики Лабораторија

Односи са јавношћу Контакт