Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Направи чланак

Сјајан чланак

Лого формуле 1

Сезона 2019 формуле 1 била је 70 сезона Свјетског шампионата формуле 1. Свјетска аутомобилска федерација (ФИА) означила ју је највећим такмичењем за возаче у отвореним возилима. Сезона је почела у марту, а завршила се у децембру. Вожена је 21 трка — познате као Велике награде. Возачи су се такмичили за титулу у конкуренцији возача, а тимови су се такмичили за титулу у конкуренцији конструктора. Велика награда Кине била је укупно 1000 трка у шампионату формуле 1.

Луис Хамилтон је одбранио титулу у конкуренцији возача освојивши укупно шесту титулу, трећу заредом, са 87 бодова испред Валтерија Ботаса, док је на трећем мјесту завршио Макс Верстапен. Возачи Ферарија, Шарл Леклер и Себастијан Фетел, завршили су сезону на четвртом и петом мјесту, са преко 200 бодова. Нико више није успио да освоји 100 бодова. Возач Вилијамса — Џорџ Расел, није освојио ниједан бод, док је други возач Вилијамса — Роберт Кубица, освојио један бод на Великој награди Њемачке. Титулу у конкуренцији конструктора освојио је Мерцедес, шесту годину заредом, са 235 бодова испред Ферарија, а на трећем мјесту завршио је Ред бул с преко 400 бодова. Макларен је једини тим поред њих који је успио да освоји 100 или више бодова. Шампионат је почео са осам побједа Мерцедеса који је сезону завршио са 15 побједа, од чега је Хамилтон остварио једанаест, а Ботас четири. Ред бул и Ферари остварили су по три побједе, док су поред три водећа тима, само још два тима неку трку завршили на подијуму.

Цео чланак 349 сјајних чланака

Добар чланак

Један амерички маринац стоји у близини положаја „брдо 123" на Едсоновом гребену након битке. Едсоново командно место је било смештено мало удесно од места где стоји маринац.

Битка за Едсонов гребен, позната и као Битка за крвави гребен и Битка за гребен, је била копнена битка на Пацифичком фронту у Другом светском рату, између царске јапанске армије и савезничких копнених снага (већином америчких маринаца). Битка се одиграла од 12. до 14. септембра 1942. године, на острву Гвадалканал – Соломонова острва, и била је то друга од три посебне велике јапанске копнене офанзиве током Гвадалканалске кампање.

У бици, амерички маринци, под општом командом америчког генерал-мајора Александра Вандегрифта, одбијају нападе јапанске 35. пешадијске бригаде, која је била под командом јапанског генерал-мајора Кијотаке Кавагучија. Маринци су бранили периметар Лунга, где се налазио аеродром „Хендерсеново поље“, који је преузет од Јапанаца одмах након савезничког искрцавања на Гвадалканал 7. августа 1942. године. Кавагучијева јединица је послата ка Гвадалканалу као одговор на савезничка искрцавања, са задатком да преотме аеродром и истера савезничке војнике са острва. Потцењујући бројност савезничких снага на Гвадалканалу, које су у то време бројале око 12.000 људи, Кавагучијевих 6.000 војника изводе неколико ноћних фронталних јуриша на савезничку одбрану. Главни јапански напад се догодио у близини гребена Лунга, јужно од аеродрома „Хендерсеново поље“, где су се налазиле неколико јединице из америчког маринског корпуса, углавном трупе из 1. рејдерског и 1. падобранског батаљона, које су биле под командом америчког потпуковника Едсона. Премда је одбрана америчких маринаца готово прегажена, Кавагучијев напад је пропао са великим губицима јапанских војника.

Цео чланак 450 добрих чланака

Изабрани списак

100 најзнаменитијих Срба јесте антологијска књига са биографијама 100 људи који су према мишљењу стручног одбора заслужили да се назову најзнаменитијим Србима. Књига је имала три додатна издања у периоду до 2011. године, са додатним издањима на неколико страних језика.

Редакциони oдбор су чинили академик др Драгомир Виторовић, епископ шумадијски др Сава (Вуковић), академик др Павле Ивић, мр Звонимир Костић, академик др Василије Крестић, академик др Дејан Медаковић (председник одбора), академик др Мирослав Пантић, др Даница Петровић и академик др Драгослав Срејовић.

Цео чланак 146 изабраних спискова

Вести

18. мај — Никушор Дан (на слици) победио у другом кругу председничких избора у Румунији.
9. мај — На Црвеном тргу у Москви је одржана парада Дана победе поводом 80 година од победе над фашизмом. Паради је присуствовало 29 делегација из разних држава.
8. мај — Изласком белог дима из димњака Сикстинске капеле, конклава изабрала новог папу. За новог поглавара католичке цркве изабран је амерички кардинал Роберт Франсис Привоуст, који је одабрао папско име Лав XIV.
6. мај — Индијске ваздухопловне војне снаге напале су Пакистан, покренувши војну операцију Синдур.
6. мај — Фридрих Мерц ступио на дужност канцелара Немачке.
5. мај — Кинез Џао Синтунг освојио је Светско првенство у снукеру, победивши у финалу Марка Вилијамса са 18 : 12. Први је Кинез у историји који је освојио Светско првенство у снукеру.
3. мај — Аустралијска лабуристичка партија, предвођена премијером Ентонијем Албанизом, однела убедљиву победу на савезним изборима у Аустралији.

Остале вести

На данашњи дан

1689 — Ступио је на снагу акт о толеранцији у Енглеској, којим је под извесним условима гарантована слобода исповедања вере нонконформистима, али су католици намерно изостављени.
1822 — Трупе под командом Антонија Хосеа де Сукреа потукле Шпанце у бици код Пичинче.
1844 — Проналазач телеграфа Семјуел Морзе послао прву телеграфску поруку на удаљеност од 65 km, из Вашингтона у Балтимор.
1941 — Немачки ратни брод „Бизмарк“ у Другом светском рату потопио британски бојни брод „Худ“ при чему су од 1.422 морнара су преживела три.
1970 — На полуострву Кола почело је бушење Колске супердубоке бушотине, која је са крајњом дубином од 12.262 m постала најдубља рупа икада избушена и најнижа вештачка тачка на Зељми.
1993 — Еритреја је стекла независност од Етиопије после 30 година рата.
2002 — Председници САД и Русије, Џорџ Буш и Владимир Путин потписали уговор о смањењу нуклеарног наоружања за две трећине у наредних 10 година.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Да ли сте знали?

Моаи

… да су први робови из Африке доведени у данашње Сједињене Америчке Државе 1619. године једним холандским бродом?
… да је литар морске воде у просеку за 25 грама тежи од исте количине слатке воде?
… да ној може трчати брзином од 70 км/ч?
… да је граница између Канаде и САД-а дугачка 6.416 км, и да је то најдужа граница између две државе на свету?
… да се лик Џејмса Бонда први пут појавио у роману Ијана Флеминга „Казино Ројал” 1952. године?
… да је кишобран први пут употребљен у Кини, у 11. веку п. н. е?
… да главе скулптура (на слици) са Ускршњег острва имају тела? Током 2010-их, археолози су открили да су две фигуре са имале торзое високе преко 10 метара

Остале занимљивости

Изабрана слика

Мачу Пикчу, УНЕСКО-ова светска баштина у близини Куска у Перуу, у сумрак.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 64,9 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 707.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 428.495 корисника отворило налог, а од тога је 2.418 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти