Главна страна

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Сјајан чланак

КК Црвена звезда

Грб КК Црвена звезда

КК Црвена звезда (или због спонзорских разлога Црвена звезда мтс) српски је професионални кошаркашки клуб из Београдa. Део је спортског друштва Црвена звезда. Црвена звезда се такмичи у Кошаркашкој лиги Србије и домаћем Купу Радивоја Кораћа, и није испадао из прве националне лиге. Такође, она чини Јадранску кошаркашку асоцијацију и такмичи се у АБА лиги, која одређује који ће се тимови такмичити у Евролиги, а који ће се такмичити у УЛЕБ Еврокупу. Према УЛЕБ-овој листи Звезда је најбоље рангиран клуб од свих српских клубова, као и свих клубова из Јадранске лиге.

Црвена звезда као домаћин утакмице игра у хали Пионир, саграђеној 1973, са капацитетом од 5.878 седећих места, док утакмице у Европским такмичењима игра и у Комбанк арени са предвиђеним капацитетом од 18.386 седећих места. Навијачи Црвене звезде се називају Делије.

Добар чланак

Слободарска партија Аустрије

Лого Слободарске партије Аустрије

Слободарска партија Аустрије (СПА; њем. Freiheitliche Partei Österreichs, FPÖ) јесте десничарска популистичка и национал-конзервативна политичка партија у Аустрији. Партија, коју предводи Хајнц-Кристијан Штрахе, чланица је политичке групе Европа нација и слободе у Европском парламенту, као и Покрета за Европу нација и слободе.

СПА је основана 1956. године као насљедник краткотрајне Федерације независних, представљајући „трећи камп” Аустрије, тј. пангерманистичку и национал-либералну опозицију и социјализму и католичком клерикализму. Први предсједник странке је био Антон Рајнталер, бивши нацистички функционер и официр Шуцштафела. СПА, трећа партија са скромном подршком, примљена је у Либералну интернационалу 1979. године и учествовала је у влади коју је предводила Социјалдемократска партија Аустрије (СДПА), послије парламентарних избора у Аустрији 1983. године. Јерг Хајдер изабран је за новог предсједника СПА 1986. године, а странка је започела свој идеолошки преокрет ка десничарском популизму. Овај нови политички правац убрзо је резултовао јаким растом изборне подршке, мада је то довело до прекида веза са СДПА. Године 1993, након контроверзног приједлога о имиграционим питањима, присталице политичког правца ближег класичном либерализму напустиле су СПА и формирале Либерални форум, која је преузела мјесто СПА у Либералној интернационали (с обзиром да је СПА била приморана да напусти ЛИ), која се касније спојила са Неосом 2014. године.

Изабрана слика

Презентација аутомобила Застава 101 у Загребу, почетком 1970-их. Популарни „Стојадин” и „Кец” био је путнички аутомобил који је уз мање измене, од 1971. до 2008, производила фабрика Застава из Крагујевца. Настао је на бази тада технички веома модерног „Фијата 128”, са измењеним задњим делом. Најпродаванији је заставин модел са преко 1.000.000 произведених примерака, а у „пикап” верзији се производио до 2010. (пуна величина: 995 × 744 *)

Презентација аутомобила Застава 101 у Загребу, почетком 1970-их. Популарни „Стојадин” и „Кец” био је путнички аутомобил који је уз мање измене, од 1971. до 2008, производила фабрика Застава из Крагујевца. Настао је на бази тада технички веома модерног „Фијата 128”, са измењеним задњим делом. Најпродаванији је заставин модел са преко 1.000.000 произведених примерака, а у „пикап” верзији се производио до 2010.
(пуна величина: 995 × 744)

Недавни догађаји

Вести

Новоизабрани патријарх СПЦ Порфирије
На данашњи дан

5. март

Че Гевара, Јуначки герилац
Занимљивости

Да ли сте знали

Кеопсова пирамида

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на њој може мењати свако с приступом интернету.

Првобитна верзија пројекта започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Тренутно Википедија има више од 55,9 милиона чланака на 309 језика, од којих је преко 643.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 280.580 корисника отворило налог, а од тога је 935 активно. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.

КонтактОдноси са јавношћу • Контакт