Главна страна

Из Википедије, слободне енциклопедије
HS Cscr-featured.svg

Сјајан чланак

Меркурова орбита

Меркур је најмања, а уједно и најближа планета Сунцу и једна од 8 планета у Сунчевом систему чији орбитални период траје око 88 земаљских дана. Гледано са Земље, Меркуру је потребно скоро 116 дана да направи један пуни круг око своје орбите, што је много брже него код и једне друге планете. Управо ова брзина револуције Меркура је и била разлог због којег је та планета добила име по староримском богу трговине и путовања и гласнику богова Меркуру (лат. Mercurius; грчки еквивалент је Хермес).

Због готово непостојања атмосфере која би ублажила сунчево зрачење, површина Меркура је изложена најинтензивнијим температурним варијацијама међу свим планетама Сунчевог система, које се на подручју око екватора крећу између -173 °C у току ноћи и +427 °C у току дана. Температуре на половима су константно испод -93 °C. Меркур је специфичан и по нагибу своје осе јер има најмању вредност међу свим планетама Сунчевог система и износи свега 2,11′ (око тридесети део степена), али и по најизраженијем ексцентрицитету орбите. У фази афела Меркур је чак 1,5 пута даље од Сунца у односу на перихел. Просечна удаљеност Меркура од Сунца је 0,387 АЈ или 57.910.000 км. Годишња доба не постоје у смислу годишњих доба на Земљи, што је последица малог нагиба осе. Површина Меркура је избраздана бројним кратерима метеорског порекла и слична је површини Месеца, што наводи на закључак да је сама планета у геолошком стању мировања више милиона година.

У гравитационом смислу Меркур је гравитационо заробљена планета и има потпуно јединствен систем ротације у односу на остале објекте Сунчевог система. За време једне револуције, Меркур изврши свега једну и по ротацију (док Земља има однос 365:1).

Пошто Меркурова орбита лежи у равни са орбитом Земље (као што је случај и са Венером), ова планета је видљива на земљином небу током раног јутра и увече, али не и током поноћи. Због близине Сунца, ретко је у повољном положају за посматрање, а и тада је видљив изнад хоризонта само кратко време пре заласка или након изласка Сунца. Гледано са Земље, Меркур је видљив у разним фазама (попут Месеца у својим менама). Прва свемирска летелица која се приближила Меркуру била је Маринер 10 током седамдесетих година 20. века. Она је током три „сусрета“ снимила око 45% површине планете. Нова сонда MESSENGER лансирана у августу 2004, у орбиту Меркура ушла је у марту 2011. и током наредне две године успела је да сними целокупну површину ове планете.

...даље...

HSutvald2-Grey.svg

Добар чланак

Легањ се одмара на грани

Легањ, помракуша, прилегуша, прилегало, полегуша, ноћна ласта или звонац (лат. Caprimulgus europaeus), врста је крепускуларне (активна у сумрак) и ноћне птице из фамилије легњева, која се гнезди широм Европе и умерене Азије. Латинско име рода се односи на стари мит о овој птици као ноћној животињи која сиса козе и изазива престанак продукције млека. Постоји шест подврста које имају клинасту дистрибуцију, која се огледа у смањењу величине тела и светлијој обојености перја идући ка истоку ареала распрострањења. Све популације су миграторне и зиму проводе у субсахарској Африци. Његово криптично (камуфлажно) обојено перје омогућава му одличну заштиту током дана, када је птица практично неприметна док лежи непомично на земљи или грани. Код мужјака у лету се могу видети беле флеке по крилима и репу.

Насељава сува, отворена станишта са проређеним стаблима и малим жбуновима, као што су вресишта, шумски прореди или тек посађена шума. Мужјак легња први долази на територију гнежђења и креће са карактеристичним оглашавањем, који неистренираном уху звучи као жаба. Он обилази територију и тера конкуренте карактеристичним звуком који прави ударајући крила о тело. Ударање крилима се може чути приликом спиралног лета удварања мужјака у присуству женке. Ова врста не гради гнездо, већ јаја (најчешће два) полаже директно на земљу. Инкубација траје 17–21 дан, а браон паперјасти младунци стасавају за 16–17 дана.

...даље...

HSBild.svg

Изабрана слика

Мурманск, Русија (пуна величина: 5.049 × 3.366 *)

Мурманск, Русија
(пуна величина: 5.049 × 3.366)

HSAktuell.svg

Вести

Циклон Окхи
HSDagensdatum.svg

На данашњи дан

Потписивање Дејтонског споразума


Остали догађаји: 13. децембар14. децембар15. децембар

HSQuestion mark.png

Да ли сте знали...

Пиво
  • ... да је Чешка земља у којој се попије највише пива (на слици) по глави становника?
  • ... да је свака тробојна мачка женка?
  • ... да Финску зову „земља хиљаду језера”?
  • ... да је Брус Ли био толико брз да су филмови морали бити успорени како би се видели његови покрети?
HSSubpages.svg

Портали

W-circle.svg

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ викисофтвера.

Пројекат је започет 15. јануара 2001. године и њиме руководи невладина и непрофитна организацијаЗадужбина Викимедија”. У овом тренутку Википедија има више од 46,8 милиона чланака на 295 језика, од чега је преко 5,5 милиона написано на енглеском, а преко 360.000 на српском језику.
Text-x-generic with pencil-2.svg

Доприноси

Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.
HSSamarbetecolor.svg

Заједница

До сада је на српској Википедији 211.389 корисника отворило налог, а од тога је 970 активно. Сви уредници Википедијиних чланака су волонтери, који удружују своје напоре и доприносе у оквиру различитих тематских целина.

Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.
HS Wiki letter w.svg

Пројекти