Главна страна

С Википедије, слободне енциклопедије
Сјајан чланак

Версајски дворац

Палата и парк Версаја

Версајски дворац (франц. Château de Versailles, Palais et parc de Versailles) је била резиденција француских краљева Луја XIV, Луја XV и Луја XVI. Смештена је код града Версаја југозападно од Париза. Овај дворац-споменик је чувен у свету по својој лепоти, као и по значајним догађајима који су се ту одиграли. Краљеви су са својим дворјанима били становници дворца од 1682. до 1789, са изузетком неколико година у периоду регентства Филипа, војводе Орленског (1715-1723). Версај је постао симбол врхунца француске монархије.

Дворац Версај је настао као ловачки дворац Луја XIII, који су од 1661. значајно доградиле архитекте Луја XIV: Луј ле Во, Франсоа Дорбеј, Жил Арден-Мансар и Робер де Кот. Унутрашњу декорацију је дизајнирао Шарл Лебрен, а паркове Андре ле Нотр. Унутар зидина Версаја може стати око 6.000 људи, а дворац украшавају многобројне фонтане и предивно зеленило. Површина дворца је 67.000 m², а у њему се налази око 2.000 уметничко-историјских предмета. Парк дворца Версаја простире се на 815 хектара (8000 пре револуције), од чега су 93 хектара вртови. Он обухвата више објеката и локација као што су велики и мали Тријанон, краљичино село, велики и мали канал, менажерија, оранжерија и Швајцарско језеро.

Добар чланак

Бошко Палковљевић Пинки

Бошко Палковљевић Пинки

Бошко Палковљевић Пинки (Манђелос код Сремске Митровице, 14. децембар 1920Мала Ремета код Ирига, 10. јун 1942) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Као ученик Државне средње техничке школе у Новом Саду, 1940. године је постао члан СКОЈ-a. Децембра исте године је био један од организатора штрајка ученика ове школе. Почетком 1941. године био је ухапшен и искључен из школе, под оптужбом за комунистичко деловање.

У току Априлског рата, као добровољац се прикључио војсци, али је убрзо био заробљен. Успео је да побегне из сабирног логора за заробљенике и вратио се у родно место где се укључио у припреме за организовање устанка. У лето 1941. године био је један од првих сремских партизана, а августа 1941. је учествовао у организацији бекства затвореника-комуниста из затвора у Сремској Митровици. Крајем 1941. године био је од стране Окружног комитета КПЈ за Срем послат као курир у источну Босну, где је након скоро месец дана путовања, јануара 1942. године на Романији успео да пронађе Врховни штаб и Централни комитет КПЈ. Тада је врховном команданту Јосипу Брозу Титу пренео информације о Народноослободилачкој борби у Војводини. Био је један од првих диверзаната у Војводини. Извршио је више смелих акција и диверзија на железничким пругама у Срему. Више пута се истицао у борбама са усташама и Немцима и још за живота је међу сремским партизанима постао легендарна личност. Погинуо је јуна 1942. године у борбама с Немцима на Фрушкој гори.

Изабрани списак

Дискографија Витни Хјустон

Витни Хјустон током наступа 1991. године

Америчка певачица Витни Хјустон (1963—2012) објавила је седам студијских албума, шест компилација, два саундтрек албума, седам ЕП-ова и педесет и седам синглова. Године 1985. објавила је први студијски албум под називом Whitney Houston. Албум је провео 14 недеља на првом месту америчке листе Билборд 200 и награђен је тринаестоструким платастим сертификатом од стране Америчког удружења дискографских кућа, са 23 милиона продатих примерака. На албуму се нашло пет синглова, а три су била на америчкој листи Билборд хот 100

Према Америчком удружењу дискографских кућа, Хјустонова је ритам и блуз певачица која је продала највише албума у 20. веку и четврта музичарка са највише продатих албума у Сједињеним Државама. Укупно је продала 16,5 милиона синглова, више него било који други соло уметник икада. Хјустонова је једна од најуспешнијих поп музичара свих времена, са око 170—200 милиона продатих албума широм света.

Недавни догађаји

Вести

Припајање јужне и источне Украјине Русији
На данашњи дан

7. октобар

Грб Источне Немачке
Занимљивости

Да ли сте знали

Краљица Викторија

Изабрана слика

Поглед на Цугшпице и Алпшпице, недалеко од Гармиш-Партенкирхена.
Поглед на Цугшпице и Алпшпице, недалеко од Гармиш-Партенкирхена.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији може слободно мењати свако.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 59,6 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 663.000 на српском језику.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ или да се обратите свом ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 313.150 корисника отворило налог, а од тога је 767 активно. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.