Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Направи чланак

Сјајан чланак

Град Бања Лука или Град Бањалука (раније општина) по броју становника је највећа јединица локалне самоуправе у Републици Српској и друга у Босни и Херцеговини. Простире се на 1.239 km², а према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Граду Бањој Луци је пописано 199.191, док је у насељеном мјесту Бањој Луци пописано 150.997 лица. У саставу ове локалне самоуправе налазе се још 53 насељена мјеста, од којих највише становника имају Куљани, Поткозарје, Шарговац, Пискавица, Мотике, Драгочај, Рекавице, Пријечани итд.

Име Бање Луке први пут је забиљежено 1494. године. Град је од тада имао бројне успоне и падове у свом развоју, а био је сједиште значајних административних јединица попут Босанског пашалука у Османском царству и Врбаске бановине у Краљевини Југославији. У садашњим границама ова јединица локалне самоуправе функционише од 1963. године, када су општине Бронзани Мајдан, Ивањска и Крупа на Врбасу укинуте и припојене бањолучкој општини. Град Бања Лука данас заузима преко 4,7% територије Републике Српске, а у њему живи око 15% становништва овог ентитета. Највећи је економски, културни и образовни центар Републике Српске, те један од најзначајнијих у Босни и Херцеговини.

Цео чланак 347 сјајних чланака

Добар чланак

Колосеум

Рим (итал. Roma) је главни град Италије и регије Лацио, такође највећи и најбројнији град у Италији са око 2,8 милиона становника, и четврти највећи град у Европској унији. На ширем подручју града живи нешто више од четири милиона становника. Рим се налази на западу централног дела Апенинског полуострва, на месту где се река Анијен улива у Тибар.

Према легенди, град је основан 753. п. н. е., те самим тим има историју дугу готово два и по миленијума, што га после Атине ставља на друго место најстаријих европских престоница. С правом се сматра другом колевком западне цивилизације, будући да је био престоница великих светских сила античког доба – Римског краљевства, Римске републике и Римског царства. Од првог века нове ере, постао је центар хришћанског света, а од осмог века подручје новостворене Папске државе, која је постојала до 1870. године. Наредне године, када је дошло до уједињења апенинских држава у Краљевину Италију, Рим је постао њена престоница. Године 1946. проглашена је Република Италија, те је Рим на неки начин постао једна од најмлађих европских престоница. Данас се на подручју Рима налази Ватикан — најмања држава на свету, те се Рим често наводи као престоница двеју држава.

Цео чланак 447 добрих чланака

Изабрани списак

Кристофер Нолан (1970) британско-амерички је филмски редитељ, продуцент и сценариста. Његов филмски редитељски деби био је нео-ноар крими трилер Following (1998) који је направљен са скромним буџетом од 6.000 долара. Две године касније режирао је психолошки трилер Мементо (2000). Критичари су хвалили филм и био је изненађујући комерцијални успех. Нолан је за филм добио прву номинацију за награду Удружења америчких режисера за најбољу режију – играни филм, а за писање сценарија номинован је за Оскара за најбољи оригинални сценарио. Затим је режирао римејк мистериозне трилера Несаница (2002).

Године 2005. Нолан је режирао суперхеројски филм о постанку суперхероја Бетмена за компанију Warner Bros, Бетмен почиње, у којем је главну улогу тумачио Кристијан Бејл. Његов следећи филм био је наставак филма Бетмен почиње, Мрачни витез. Филм је глобално зарадио преко милијарду долара, и имао је највећи приход у 2008. години. Године 2010. режирао је акциони филм Почетак. Добио је номинације за најбољи филм на додели Оскара, БАФТА и Златног глобуса; сам Нолан је добио трећу номинацију на наградама Удружења америчких режисера. Две године касније, режирао је Успон Мрачног Витеза (2012). Након тога је продуцирао суперхеројски филм Зака Снајдера Човек од челика (2013) и режирао научнофантастични филм Међузвездани (2014). Нолан је 2017. режирао хваљени ратни филм Дункирк. Његов следећи филм је био Опенхајмер, биографски филм о Џеј Роберту Опенхајмеру, који је објављен у биоскопима 2023. године.

Цео чланак 146 изабраних спискова

Вести

13. април — У Београду је завршен тродневни сабор „Не дамо Србију” организован поводом оснивања свенародног покрета.
9. април — Кина и Европска унија уводе додатне царине на робу из САД као одговор на америчке царине [en]. Кинеске царине су ступиле на снагу одмах, док европске царине ступају на снагу 15. априла.
8. април — У урушавању крова дискотеке [en] у Санто Домингу у Доминиканској Републици, погинуло је више од 113 људи.
5. април — САД су по наредби председника Доналда Трампа увеле царину од 10% за увоз робе у САД из свих других држава, док је за поједине државе царина још виша. Србија, Босна и Херцеговина и Северна Македонија су међу државама са највишим царинама, са 37%, 36% и 33%.
1. април — Министри одбране Мађарске и Србије, Криштоф Салаи Бобровницки и Братислав Гашић, потписали су споразум у области одбране у Палати Србије.
28. март — Око 5.000 људи је погинуло у земљотресу који је погодио Мјанмар јачине 7,7 степени по Рихтеровој скали. Потрес се осетио и у Бангладешу, Индији, Тајланду, Лаосу и Кини.
21. март — Преминула је још једна особа због повреда претрпљених током урушавања надстрешнице у Новом Саду. Тиме је број жртава порастао на 16.

Остале вести

На данашњи дан

1500 — Португалски морепловац Педро Алварес Кабрал на путу за Индију открио Бразил.
1838 — Британски брод „Сиријус” први прешао Атлантски океан користећи искључиво парни погон.
1915 — Немачка војска у Првом светском рату на Западном фронту код Ипра први пут употребила бојни отров, касније назван иперит.
1930 — Француска, Италија, Јапан, САД и Уједињено Краљевство су потписале Лондонски поморски споразум којим се регулисало подморничко ратовање и ограничила градња ратних бродова.
1945 — Из логора Јасеновац пробило се 80 логораша, а њих 520 је том приликом убијено.
1992 — У серији експлозија у канализационом систему у мексичком граду Гвадалахара погинуло око 200 људи.
1997 — Перуанска војска успела да уђе у резиденцију амбасадора Јапана у Лими и да ослободи 71 таоца које су четири месеца држали герилци левичарског покрета Тупак Амару.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Да ли сте знали?

… да су Канарска Острва добила име по псима?
… да су венецијанери измишљени у Јапану?
… да делфин има 260 зуба?
… да је Венецуела прва држава која је укинула смртну казну 1863. године?
… да је први музички спот на MTV-у био Video killed the radio star групе The Buggles?
… да je вероватноћа постојања плавог јастога један према два милиона?
… да се само слово Q не појављује ни у једном називу државе САД?

Остале занимљивости

Изабрана слика

Христос васкрсе! је верски поздрав на ускршње јутро, највећег хришћанског празника којим се прославља Bаскрсење Исуса Христа из мртвих, које је у Новом завету описано да се десило трећег дана после његове смрти, укључујући и дан смрти након његовог распећа од стране Римаљана на Голготи. Ускршње јаје, као део ускршње традиције, је древни симбол новог живота и препорода.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 64,8 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 706.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 417.726 корисника отворило налог, а од тога је 2.431 активан. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти