Главна страна

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Сјајан чланак

Античка Спарта

Територија града-државе Спарте

Античка Спарта (дорски Σπάρτα Спарта, атички Σπάρτη Спарти, уобичајени старогрчки назив Λακεδαιμονία/Λακεδαίμων Лакедемонија или Лакедемон) била је град-држава у Античкој Грчкој, која се налазила на југоисточном делу Пелопонеза, у долини реке Еуроте. Античка Спарта је остала позната у историји по својој војној снази, грађанској дисциплини, милитаристичком друштву и великом броју робова. Поред тога, Спарта је оставила траг и у грчкој митологији у миту о Хелени Тројанској. Античка Спарта се дуго времена сматрала најснажнијом војном силом у античкој Грчкој захваљујући агоги, систему закона који је стварао од њених грађана војнике врхунског квалитета. Иако је територија античке Спарте била насељена током микенске доминације Грчком, њена историја почиње после дорске сеобе на Пелопонез током мрачног века и завршава се након римског освајања Спарте.

Античка Спарта је почела да израста у снажну војну силу током 7. века п. н. е. Захваљујући свом војном престижу, Спарта је била призната као вођа комбинованих грчких снага у грчко-персијским ратовима почетком 5. века п. н. е. Између 431. и 404. п. н. е. била је главни непријатељ Атине у Пелопонеском рату који је на крају добила, иако уз велике жртве, након чега је постала водећа држава у хеленском свету.

После пораза који је доживела од Тебе 371. п. н. е., Спарта је почела да пада у дубоку кризу, која је била углавном демографске и економске природе. Током друге половине 4. века п. н. е. и прве половине 3. века п. н. е. Спарта је задржала политичку независност, али је изгубила своје важно место на грчкој политичкој сцени. У дугој половини 3. века, Спарта поново, али накратко, постаје важан политички фактор у античкој Грчкој. Након тога, Спарта је стављена потпуно под контролу Рима и Ахајског савеза 195. п. н. е. када је и коначно изгубила своју политичку независност. Током римске окупације Грчке Спарта је задржала одређени степен аутономије.

Добар чланак

Милан Лучић

Милан Лучић на хокејашком терену у дресу Бостон бруинса

Милан Лучић (енгл. Milan Lucic; Ванкувер, 7. јун 1988) је канадски професионални хокејаш српског порекла који тренутно игра за НХЛ екипу Бостон бруинса. Игра на позицији левог крила.

Играчку каријеру Лучић је започео у екипи Ванкувер џајантса, са којима је током три сезоне освојио Меморијални куп и титулу најкориснијег играча турнира 2007. године. Изабран је као 50. пик на драфту 2006. године од стране Бостон бруинса. Са 19 година ушао је у први тим Бруинса у сезони 2007/2008. Три године касније са истом екипом освојио је трофеј Стенли купа. Био је капитен јуниорске репрезентације Канаде.

Милана Лучића краси чврста и јака игра те велика покретљивост.

Изабрана слика

Појава поларне светлости на јужном полу (аурора аустралис; лат. aurora australis) над иглуом обасјаним светлећом диодом. Поларна светлост је природни светлосни феномен који се јавља у поларним областима. Она може бити различитих боја и облика. (пуна величина: 4.369 × 2.893 *)

Појава поларне светлости на јужном полу (аурора аустралис; лат. aurora australis) над иглуом обасјаним светлећом диодом. Поларна светлост је природни светлосни феномен који се јавља у поларним областима. Она може бити различитих боја и облика.
(пуна величина: 4.369 × 2.893)

Недавни догађаји

Вести

Тијана Бошковић
На данашњи дан

16. септембар

Експлозија на Волстриту


Остали догађаји: 15. септембар16. септембар17. септембар

Занимљивости

Да ли сте знали?

Анри Динан

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ викисофтвера. Чланке на Википедији може мењати свако са приступом интернету.

Пројекат је започет 15. јануара 2001. године. Тренутно Википедија има више од 51 милиона чланака на 303 језика, од чега преко 5,9 милиона на енглеском и преко 624.000 на српском језику.

Доприноси

Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 249.913 корисника отворило налог, а од тога је 768 активно. Сви уредници су волонтери, који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина.

Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.

КонтактОдноси са јавношћу • Контакт