Главна страна

Из Википедије, слободне енциклопедије
HS Cscr-featured.svg

Сјајан чланак

Грб НХЛ киге

Национална хокејашка лига (НХЛ) (енгл. National Hockey League—NHL; франц. Ligue nationale de hockey—LNH) је професионална организација у хокеју на леду коју тренутно чини 30 клубова, од којих је 7 из Канаде и 23 из САД. Седиште лиге је у Њујорку (САД). НХЛ лига се сматра најјачом професионалном хокејашком лигом на свету, и једном од највећих професионалних спортских асоцијација на територији Англоамерике. Екипа која освоји првенство традиционално добија трофеј Стенли купа који је најстарији спортски трофеј који се додељује у професионалном спорту на територији Северне Америке.

Лига је основана 22. новембра 1917. године у Монтреалу као наследник Националне хокејашке асоцијације (НХА) која је основана 8 година раније. Од почетна 4 тима колико се такмичило 1917. године, лига је из године у годину напредовала и ширила се до 30 франшиза колико је данас активно у такмичењу. Током сезоне 2008/09. забележени су највећи приходи у историји лиге, од спонзора, ТВ права и продатих улазница за мечеве.


...даље...

HSutvald2-Grey.svg

Добар чланак

Милутин Миланковић, рад сликара Паје Јовановића из 1943. године.

Милутин Миланковић (Даљ, 28. мај 1879Београд, 12. децембар 1958) био је српски математичар, астроном, климатолог, геофизичар, грађевински инжењер, доктор техничких наука и популаризатор науке.

Ванредни професор примењене математике био је од 1909. до 1920. године (осим 1914—1918), док је као редовни професор небеске механике радио од 1920. до 1955. (осим 1941—1945) на Универзитету у Београду. Био је декан Филозофског факултета школске 1926/1927, пионир у ракетном инжењерству, потпредседник САНУ у три мандата почев од 1948, директор Астрономске опсерваторије у Београду од 1948. до 1951, члан и реоснивач Комисије 7 за небеску механику Међународне астрономске уније од 1948. до 1953. итд.

Миланковић је дао два фундаментална доприноса науци. Први допринос је „Канон осунчавања Земље” који карактерише све планете Сунчевог система. Други допринос је теоријско објашњење Земљиних дуготрајних климатских промена узрокованих астрономским променама њеног положаја у односу на Сунце; данас познато као Миланковићеви циклуси. Ово објашњава појаву ледених доба током геолошке прошлости Земље, као и климатске промене на Земљи које се могу очекивати у будућности.

Милутин Миланковић је основао планетарну климатологију израчунавањем температурских услова у горњим слојевима Земљине атмосфере, као и температурске услове на планетама унутрашњег Сунчевог система (Меркуру, Венери и Марсу) те Земљином природном сателитуМесецу. Поред тога, Миланковић се у геофизици сматра за коаутора теорије тектонских плоча, и то са својим радом Померање Земљиних обртних полова.

Миланковић је регистровао, као аутор или коаутор осам патената, које је у периоду 19051933. подносио у различитим државама, углавном из области армираног бетона. Током професорске каријере остао је веран свом првом позиву, грађевинарству, радећи као конструктор, статичар и супервизор на читавом низу грађевинских објеката од армираног бетона широм земље.

...даље...

HSBild.svg

Изабрана слика

HSAktuell.svg

Вести

Циклон Окхи
HSDagensdatum.svg

На данашњи дан

Мона Лиза

Остали догађаји: 11. децембар12. децембар13. децембар

HSQuestion mark.png

Да ли сте знали...

Пиво
  • ... да је Чешка земља у којој се попије највише пива (на слици) по глави становника?
  • ... да је свака тробојна мачка женка?
  • ... да Финску зову „земља хиљаду језера”?
  • ... да је Брус Ли био толико брз да су филмови морали бити успорени како би се видели његови покрети?
HSSubpages.svg

Портали

W-circle.svg

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ викисофтвера.

Пројекат је започет 15. јануара 2001. године и њиме руководи невладина и непрофитна организацијаЗадужбина Викимедија”. У овом тренутку Википедија има више од 46,8 милиона чланака на 295 језика, од чега је преко 5,5 милиона написано на енглеском, а преко 360.000 на српском језику.
Text-x-generic with pencil-2.svg

Доприноси

Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.
HSSamarbetecolor.svg

Заједница

До сада је на српској Википедији 210.671 корисник отворио налог, а од тога је 970 активно. Сви уредници Википедијиних чланака су волонтери, који удружују своје напоре и доприносе у оквиру различитих тематских целина.

Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.
HS Wiki letter w.svg

Пројекти