Панавија торнадо (енгл.Panavia Tornado) је вишенаменски борбени двомоторни авион, 4. генерације, са променљивим углом стреле крила. Заједнички је развијен и произведен, у сарадњи Велике Британије, Западне Немачке и Италије. Реализоване су три основне варијанте: ловац-бомбардер (Торнадо IDS), авион за електронско ратовање и извиђање (Торнадо ECR) и пресретач Торнадо ADV (ПВО варијанта). Програм се одвијао у оквиру Панавија корпорације, мултинационалног састава, који чине британски Бритиш аероспејс (енгл.British Aerospace, BAE), MBB из Западне Немачке и италијанска Аериталија (енгл.Aeritalia). Панавија торнадо је имао свој први лет 14. августа1974. године, а уведен је у оперативну употребу 1979. године. Због вишенаменских својстава, у стању је да замени неколико различитих врста авиона у ратном ваздухопловству. Краљевско ваздухопловство Саудијске Арабије је купило и увело у своју оперативну употребу 96 авиона Торнадо IDS.
Три нације, поред развоја и производње, организовале су заједничку обуку, одржавање и процес увођења авиона у оперативну употребу у својим јединицама. До развоја и производње Јурофајтера тајфуна, програм авиона „торнадо” је био највећи међудржавни подухват кооперације у Европи, у домену високе ваздухопловне технологије. Борбено је „торнадо” коришћен током Заливског рата, Рата у Босни и Херцеговини, НАТО бомбардовања СРЈ (1999), Рата у Ираку, Рата у Либији (2011) те у епизодним улогама у сукобима у Авганистану и Јемену. За потребе трију земаља, коопераната и Саудијске Арабије — јединог купца, серијски је произведено 992 примерка авиона „торнадо”, укључујући све постојеће варијанте.
Битка је била део прве аустроугарске офанзиве на Србију, а избила је у ноћи 15. августа када су делови српске Комбиноване дивизије I позива наишли на аустроугарске извиднице улогорене на падинама Церске планине. Борбе које су уследиле прерасле су у битку за контролу неколико градића и села у околини планине, као и за контролу Шапца. Морал аустроугарских трупа је 19. августа опао и хиљаде војника се повукло у Аустроугарску, а многи су се и подавили у Дрини бежећи у паници. Срби су 24. августа опет ушли у Шабац, чиме се битка званично завршила.
У току десетодневне битке српски губици су износили 3.000 мртвих и 15.000 рањених. Аустроугарски губици су били знатно већи; било је 8.000 мртвих војника, 30.000 рањених и 4.500 заробљених. Српска победа над бројно надмоћнијим непријатељем је означила прву победу Савезника у Првом светском рату.
8. август: Најмање 100 особа је погинуло, а неколико хиљада повређено у разорном земљотресу јачине 6,2° Рихтерове скале који је погодио кинеску покрајину Сичуан.
Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.
До сада је на српској Википедији 204.400 корисника отворило налог, а од тога је 621 активан. Сви уредници Википедијиних чланака су волонтери, који удружују своје напоре и доприносе у оквиру различитих тематских целина.
Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.
