Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Сјајан чланак

Античка Спарта

Античка Спарта (дорски Σπάρτα Спарта, атички Σπάρτη Спарти, уобичајени старогрчки назив Λακεδαιμονία/Λακεδαίμων Лакедемонија или Лакедемон) била је град-држава у Античкој Грчкој, која се налазила на југоисточном делу Пелопонеза, у долини реке Еуроте. Античка Спарта је остала позната у историји по својој војној снази, грађанској дисциплини, милитаристичком друштву и великом броју робова. Поред тога, Спарта је оставила траг и у грчкој митологији у миту о Хелени Тројанској. Античка Спарта се дуго времена сматрала најснажнијом војном силом у античкој Грчкој захваљујући агоги, систему закона који је стварао од њених грађана војнике врхунског квалитета. Иако је територија античке Спарте била насељена током микенске доминације Грчком, њена историја почиње после дорске сеобе на Пелопонез током мрачног века и завршава се након римског освајања Спарте.

Античка Спарта је почела да израста у снажну војну силу током 7. века п. н. е. Захваљујући свом војном престижу, Спарта је била призната као вођа комбинованих грчких снага у грчко-персијским ратовима почетком 5. века п. н. е. Између 431. и 404. п. н. е. била је главни непријатељ Атине у Пелопонеском рату који је на крају добила, иако уз велике жртве, након чега је постала водећа држава у хеленском свету.

После пораза који је доживела од Тебе 371. п. н. е., Спарта је почела да пада у дубоку кризу, која је била углавном демографске и економске природе. Током друге половине 4. века п. н. е. и прве половине 3. века п. н. е. Спарта је задржала политичку независност, али је изгубила своје важно место на грчкој политичкој сцени. У дугој половини 3. века, Спарта поново, али накратко, постаје важан политички фактор у античкој Грчкој. Након тога, Спарта је стављена потпуно под контролу Рима и Ахајског савеза 195. п. н. е. када је и коначно изгубила своју политичку независност. Током римске окупације Грчке Спарта је задржала одређени степен аутономије.

Добар чланак

Милан Лучић

Милан Лучић (енгл. Milan Lucic; Ванкувер, 7. јун 1988) је канадски професионални хокејаш српског порекла који тренутно игра за НХЛ екипу Бостон бруинса. Игра на позицији левог крила.

Играчку каријеру Лучић је започео у екипи Ванкувер џајантса, са којима је током три сезоне освојио Меморијални куп и титулу најкориснијег играча турнира 2007. године. Изабран је као 50. пик на драфту 2006. године од стране Бостон бруинса. Са 19 година ушао је у први тим Бруинса у сезони 2007/2008. Три године касније са истом екипом освојио је трофеј Стенли купа. Био је капитен јуниорске репрезентације Канаде.

Милана Лучића краси чврста и јака игра те велика покретљивост.

Изабрана слика

Појава поларне светлости на јужном полу (аурора аустралис; лат. aurora australis) над иглуом обасјаним светлећом диодом. Поларна светлост је природни светлосни феномен који се јавља у поларним областима. Она може бити различитих боја и облика.
(пуна величина: 4.369 × 2.893)

Недавни догађаји

Вести

8. септембар — Женска одбојкашка репрезентација Србије освојила је Европско првенство победом у финалу против Турске са 3 : 2. (на слици најбоља играчица првенства Тијана Бошковић)
8. септембар — Рафаел Надал и Бјанка Андреску су победници на Отвореном првенству САД у тенису у мушкој и женској конкуренцији појединачно.
2. септембар — Најмање 100 особа је ухапшено после серије нереда који су захватили Јужноафричку Републику.
30. август — Променом устава Северне Кореје, Ким Џонг Ун добио је најмоћнија овлашћења у историји те државе.
26. август — Отворен је интегрисани гранични прелаз Прешево—Табановце на граници Србије и Северне Македоније.
18. август — У великом пожару у Даки, престоници Бангладеша, изгорело је око 15.000 домова, а 50.000 људи остало је без крова над главом.
18. август — Најмање 80 особа је погинуло у бомбашком нападу на једној свадби у Кабулу.
13. август — На археолошком локалитету код Виткова пронађена је Жупска Венера.
10. август — Пет стручњака руске нуклеарне корпорације „Росатом” је погинуло, а три друге особе су повређене у експлозијама током испитивања техничких способности за ракетни мотор у региону Архангељска.

Друге вести

На данашњи дан

16. септембар

1810 — Мигел Идалго, парохијски свештеник у Долоресу, Гванахуато, је одржао говор Вапај Долореса својим парохијанима, започевши Мексички рат за независност од Шпаније.
1920 — Бомба сакривена у кочијама је експлодирала испред седишта банке Џ. П. Морган у Њујорку, усмртивши 38 особа и ранивши око 400 (на слици).
1941 — Ирански шах Реза Шах Пахлави абдицирао у корист 22-годишњег принца Мохамеда Резе Пахлавија.
1963 — Малаја, Сингапур, Северни Борнео (данашњи Сабах) и Саравак су се ујединили у Малезију.
1978 — У Ирану погинуло 25.000 људи у земљотресу јачине између 7,5 и 7,9 степени Рихтерове скале.
1982 — Либанска хришћанска милиција је започела тродневним масакр у палестинским избегличким логорима Сабра и Шатила у Бејруту у ком је убијено најмање 800 људи.
1992 — Британска фунта је избачена из Европског механизма курсева валута на Црну среду и претрпела је велику девалвацију.

Остали догађаји: 15. септембар ← 16. септембар → 17. септембар

Прочитајте

Занимљивости

Да ли сте знали?

... да је битка код Солферина подстакла Анрија Динана (на слици) да оснује Црвени крст?
... да је баба руског цара Ивана IV Грозног била Српкиња из породице Јакшића?
... да Шпанија у буквалном преводу значи „земља зечева”?
... да је најстарија скупштина на свету исландски Алтинг који је основан 930. године?

Друге занимљивости

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ вики софтвера. Чланке на Википедији може мењати свако са приступом интернету.

Пројекат је започет 15. јануара 2001. године. Тренутно Википедија има више од 51 милиона чланака на 303 језика, од чега преко 5,9 милиона на енглеском и преко 624.000 на српском језику.

Доприноси

Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 249.913 корисника отворило налог, а од тога је 768 активно. Сви уредници су волонтери, који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина.

Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.