Главна страна

Из Википедије, слободне енциклопедије

Сјајан чланак

Balkana2.jpg

Мркоњић Град је градско насеље и сједиште истоимене општине у југозападном дијелу Републике Српске, односно у западном дијелу БиХ.

Налази се у географској области Босанска Крајина. Мркоњић Град се граничи са општинама Бања Лука, Кнежево, Језеро, Шипово, Гламоч и Рибник. Подручје општине обухвата 68.455 хектара површине и лежи на просјечно 591 метар надморске висине. У данашње вријеме овдје живи око 21.000 становника, међу којима Срби чине потпуну већину.

Оно што се веже за ову општину је Прво засједање ЗАВНОБиХ-а 25. новембра 1943. када је СР Босна и Херцеговина проглашена републиком Срба, Хрвата и Муслимана. Тај датум се у Федералном дијелу БиХ обиљежава као Дан државности. Мркоњић Град је познат и по косама „варцаркама“.

...даље...

Добар чланак

Nemacki oficir pokazuje koga treba dokrajciti.jpg

Крагујевачки октобар или Крагујевачки масакр представља масакр којег су над цивилним становништвом Крагујевца и околних села починиле јединице нацистичке Немачке 19, 20. и 21. октобра 1941. године. У овом злочину је страдало око 3.000 становника Крагујевца и околних места, а међу њима је било и 300 крагујевачких ученика и петнаесторо деце старости између 8 и 15 година. Након Другог светског рата владало је мишљење да је страдало 7.000 цивила. Према подацима историчара и некадашњег кустоса музеја у Шумарицама Станише Бркића, тог дана је стрељано 2.796 лица.

Стрељање је извршено као одмазда за 10 убијених и 26 рањених немачких војника након сукоба са припадницима партизанима и четницима на пола пута између Бара и Љуљака. Немачки командант Франц Беме 10. октобра је издао наредбу да се за једног убијеног немачког војника стреља 100 људи, а за једног рањеног педесет. По тој рачуници као одмазду требало је убити 2.300 људи. Наредбу је донео командант 749. пука чије је седиште било у Краљеву мајор Ото Деш, а наредбу је проследио команданту 724. пука у Крагујевцу мајору Паулу Кенигу. Злочин су извршиле јединице I батаљона 724. пешадијског пука и III батаљона 749. пешадијског пука.

У спомен на жртве стрељања читав простор Шумарица је претворен у спомен-парк. Меморијални комплекс обухвата површину од 352 хектара, а око њега води кружни пут дужине 7 километара који иде ка долинама Ердоглијског и Сушичког потока где су се стрељања и одвијала. У оквиру комплекса налази се 10 споменика (иако је првобитно планирано да их буде 30) подигнутих на хумкама стрељаних.

...даље...

Изабрана слика

Бензинска пумпа. Даларна, Шведска (пуна величина 4.592 × 3.088 *)

Бензинска пумпа. Даларна, Шведска
(пуна величина 4.592 × 3.088)

Вести

Светлана Алексијевич

На данашњи дан

Споменик стрељаним ђацима и професорима у Крагујевцу
Остали догађаји: 20. октобар21. октобар22. октобар

Да ли сте знали...

Месец, једини Земљин природни сателит и уједно најближе небеско тело, удаљено у просеку 384.400 km


Википедија

Википедија је пројекат енциклопедије отвореног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ викисофтвера.

Пројекат је започет 15. јануара 2001. године и њиме руководи Задужбина Викимедије. У овом тренутку Википедија има више од 35,5 милиона чланака на 290 језика, од чега је скоро 5 милиона написано на енглеском, а преко 325.000 на српском језику.

Популарност Википедије је расла од самог почетка, а тренутно се налази међу 10 најпосећенијих локација на интернету.

Доприноси

Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је 169.286 корисника отворило налог, а од тога су 684 била активна у протеклих месец дана. Сви уредници Википедијиних чланака су волонтери, који удружују своје напоре и доприносе у оквиру различитих тематских целина.

Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.