Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Сјајан чланак

Шафран

Шафран (лат. Crocus sativus; ~ vernus) вишегодишња је биљка, луковица из породице Iridaceae. Зачин се добија из цвета Crocus sativus. Живописни гримизни жигови (стигме) и стубићи (стилови), звани кончићи или нити, сакупљају се и суше ради употребе као зачина и средства за бојење хране. Шафран, већ дуго међу најскупљим зачинима по маси на свету, вероватно је први пут узгојен у Грчкој или недалеко од ове земље. C. sativus је, по свему судећи, форма C. cartwrightianus која се јавила тако што су у касном бронзаном добу узгајивачи са Крита селективно гајили биљке ради необично дугих стигми. Лагано се раширио у већем делу Евроазије, а касније је донет у делове Северне Африке, Северне Америке и Океаније.

Биљка може достићи висину до 30 cm. Нема правога стабла. Шест латица цвета, заједно са два уска листића, расту из подземне гомољасте луковице. Спољне љуске имају жилице, углавном мрежасте. Лишће је узано, линеарно и издужено. Латице су при земљи свијене у ваљкасту цев, а на неколико центиметара од тла шире се у левак. Цветови иначе израстају између листова, с дугом цеви и звонасто раствореном круном од шест једнаких листића; љубичасти су, жућкасти или ружичасти. Тучак је код свих шафрана златнонаранџасте боје и, најчешће, надвисује истобојне прашнике. На врху тучка налази се стигма, жиг или њушка крокуса (лат. croci stigmata) — ’органела’ чији је задатак да прихвата поленова зрнца. Осушени жигови се, поред употребе као зачин и за справљање боја за бојадисање намирница (посебно колача), користе и у медицини. У већој мери, шафран је отрован.

Добар чланак

Подземна кукумавка

Подземна кукумавка (лат. Athene cunicularia) мала је, дугонога сова која живи на подручју Северне и Јужне Америке. Живи на травњацима, пашњацима, пољопривредним површинама или било ком другом отвореном сувом месту са ниским растињем. Гнезди се у рупама у земљи, попут оних које прави преријски пас. За разлику од осталих сова, подземна кукумавка је активна и дању, иако се труди да избегава поподневну врућину. Међутим, као и остале сове, и она најчешће лови од сумрака до свитања, када може лако да улови плен захваљујући свом виду и слуху. С обзиром на то да живи на травнатом подручју а не у шумама, подземна кукумавка је развила дуге ноге, што јој омогућава да трчи док лови свој плен.

Подземна кукумавка има светле очи, док кљун може бити тамно жуте или зелене боје, у зависности од подврсте. Нема ушно перје, а фацијални диск је раван. Има изражене беле обрве и бело перје на бради, које проширује и показује у одређеним ситуацијама — на пример, док љуља главу када је узнемирена.

Изабрана слика

Манастир Студеница је један од највећих и најбогатијих манастира Српске православне цркве. Налази се 57 km од Краљева, а основао га је Стефан Немања 1190. године.Утврђени зидови манастира окружују четири цркве: Богородичну цркву и Краљеву цркву (цркву светих Јоакима и Ане), обе изграђене од мермера, цркву Никољачу (цркву светог Николе) и још једну цркву, очувану у темељима. Манастир је познат по својој колекцији фресака из 13. и 14. века. Припада Епархији жичкој Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја. УНЕСКО је 1986. године уврстио Студеницу у листу Светске баштине.
(пуна величина: 3.672 × 4.896)

Недавни догађаји

Вести

4. април — У зони искључења око бивше нуклеарне електране у Чернобиљу гори шума, око 90 ватрогасаца покушава да угаси пожар који је захватио отприлике 20 хектара површине.
1. април — Отказан је тениски турнир Вимблдон за 2020. годину, први пут од Другог светског рата, због пандемије вируса корона.
24. март — Олимпијске игре, које је требало да буду одржане у Токију током јула и августа 2020, померене су за 2021. годину због пандемије вируса корона.
22. март — Земљотрес магнитуде 5,5 степени рихтера погодио је Загреб, изазвавши велику материјалну штету.
20. март — У Србији је потврђен први смртни случај због последица вируса корона.
17. март — У Црној Гори потврђени први случајеви вируса корона.
17. март — Председник Фифе Ђани Инфантино изјавио је да се због пандемије вируса корона такмичења Копа Америка и Европско првенство одлажу за 2021. годину.
15. март — Председник Србије Александар Вучић прогласио је ванредно стање на територији целе земље због епидемије вируса корона.
11. март — Светска здравствена организација прогласила је глобалну пандемију због вируса корона.
7. март — Прицкерова награда за архитектуру додељена је ирским архитектама Ивон Фарел (на слици) и Шели Макнамара.

Остале вести

На данашњи дан

5. април

1242 — У бици на залеђеном Чудском језеру, Руси под командом новгородског кнеза Александра Невског су поразили тевтонске витезове.
1566 — Конвент племића у Хабзбуршкој Низоземској је предало гувернеру Маргарети од Парме петицију којом је тражено да се суспендује Шпанска инквизиција у Низоземској.
1722 — Холандски истраживач Јакоб Рогевен је постао први Европљанин који се искрцао на Ускршње острво.
1818 — У бици код Маипуа чилеанске и аргентинске трупе поразиле шпанску војску, чиме је обезбеђена независност Чилеа.
1841 — У нишком, лесковачком, пиротском и врањском крају избила буна против Турака, позната као Милојева и Срндакова буна.
1881 — Велика Британија у Преторији закључила мировни уговор са Бурима и признала независност јужноафричке републике Трансвал.
1992 — На грађане Сарајева, који су у жељи да спрече даље националне сукобе, опколили зграду Скупштине БиХ, захтевајући формирање владе националног спаса, отворена је ватра из хотела Холидеј Ин.

Остали догађаји:

Прочитајте

Занимљивости

Да ли сте знали

... да је право име глумца Џона Вејна било Мерион Морисон?
... да је сиријски град Дамаск најстарији непрекидно насељени град на свету?
... да je Наполеон I Бонапарта освојио Италију пре него што је напунио 26 година?
... да осушене банане имају четири пута већу енергетску вредност од свежих?
... да у морској води има 6 милиона тона злата, чак 100 пута више него што га данас поседује човечанство? Ипак, добијање злата на овај начин је скуп и неисплатив поступак.

Остале занимљивости

Остали изабрани спискови

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на њој може мењати свако с приступом интернету.

Првобитна верзија пројекта започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Тренутно Википедија има више од 51,5 милиона чланака на 309 језика, од којих је преко 632.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 262.255 корисника отворило налог, а од тога је 1.079 активно. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.