Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Сјајан чланак

Рихард Вагнер

Вилхелм Рихард Вагнер (нем. Wilhelm Richard Wagner; Лајпциг, 22. мај 1813 — Венеција, 13. фебруар 1883) је био немачки композитор, песник, есејиста и музички теоретичар.

Вагнер је личност од пресудног значаја за историју музике; као један од највећих стваралаца на подручју опере (или „музичке драме“, како је волео да зове своје сопствене), у својим делима је поставио основу озбиљне музике 20. века, нарочито у „Тристану и Изолди“, где се обилно користи хроматизмом и где можемо наћи корен атоналности. Истиче се по употреби лајтмотива. У својим есејима је теоријски поставио основу „свеукупне уметности“ (нем. Gesamtkunstwerk), теорије по којој је музичка драма најсавршенији облик уметничког израза јер обухвата све остале гране уметности и да има потенцијал да „искупи свет“, из ког разлога су га још за живота многи оновремени критичари прогласили за мегаломана.

За све своје опере сам је писао либрето (или, у вагнеровском речнику, „поему“), што је последица веровања у „свеукупну уметност“, а улагао је велики труд како би их извео онако како је замислио. С тим циљем је и подигао сопствену оперску кућу. Осим тога, Вагнер је био и велики диригент који је, према чувеном Вилхелму Фуртвенглеру, заједно с Хансом фон Биловом довео до стварања нове генерације диригената.

Вагнерова дела категоришу се са WWV, што је скраћено од немачког Wagner-Werke-Verzeichniss („Индекс Вагнерових дела“).

Добар чланак

Октавијан Август

Октавијан Август (лат. Gaius Julius Caesar Octavianus Augustus; Рим, 23. септембар 63. п. н. е. — Нола, 19. август 14) оснивач је Римског царства и био је први римски цар, који је владао од 27. године. п. н. е. до своје смрти 14. године н. е.

Рођен у старој, богатој коњичкој породици плебејаца из рода Октавија, Август је 44. п. н. е. постхумно усвојен од стране својег ујака Гаја Јулија Цезара после Цезарове смрти. Заједно са Марком Антонијем и Марком Лепидом формирао је Други тријумвират који је победио цезарове убице. Након њихове победе код Филипа, тријумвири су међу собом поделили Римску републику и владали као војни диктатори. Тријумвират се на крају распао због конкурентних амбиција његових чланова: Лепид је прогнан и одузет му је положај, а Антоније је извршио самоубиство након пораза од Октавијана у бици код Акција 31. п. н. е.

Иако је био први цар, у његово време углавном су сачуване све институције Републике, па се механизам Августове владавине ослањао на његов лични престиж (како сам каже у Делима божанског Августа), а не на аутократски или диктаторски лични режим. Август је почасна титула коју је он добио у часу ступања на власт, 27. године п. н. е. Augustus на латинском значи узвишени (мисли се у религиозном смислу). Касније је то постала титула свих римских царева који су владали након њега. Октавијан Август је вероватно најважнија личност у римској историји. Током свог дугог живота и спектакуларне каријере, он је зауставио осипање Римске републике и на новој, чвршћој основи успоставио нови облик власти који се одржао следећих три стотине година. Овај нови поредак, принципат, обезбедио је Риму низ царева који су владали у снажној држави, која није имала праву конкуренцију у тадашњем свету.

Изабрана слика

Водопади Игвасу су водопади који се налазе на реци Игвасу на граници између Бразила и Аргентине.
(пуна величина: 3.781 × 2.836)

Недавни догађаји

Вести

Пандемија ковида 19: Болест; Вирус; Тестирање; Вакцина; Физичко дистанцирање; Изравнавање кривуље; Пандемија по државама

19. септембар — Преминула је Марина Туцаковић, најпознатији српски и југословенски текстописац.
19. септембар — Одбојкашка репрезентација Италије постала је шампион Европског првенства 2021. године пошто је у финалу победила репрезентацију Словеније с резултатом 3 : 2.
17. септембар — Преминуо је Миња Субота (на слици), српски композитор, музичар, забављач и фотограф.
16. септембар — Преминуо је Душан Ивковић, српски кошаркашки тренер.
15. септембар — Свечано је обележен Дан српског јединства, слободе и националне заставе, празник установљен да се прославља на дан Пробоја солунског фронта.
13. септембар — Данил Медведев и Ема Радукану су победници у појединачној конкуренцији на Отвореном првенству САД у тенису.
8. септембар — Најмање 14 људи је погинуло у пожару који је избио у ковид-болници у македонском граду Тетову.
8. септембар — Министар за ванредне ситуације Русије Јевгениј Зиничев погинуо је спасавајући човека током међуресорне вежбе у Краснојарској области.
7. септембар — Снажан земљотрес магнитуде 7 степени погодио је југозапад Мексика, док је у централном делу земље од последица поплава страдало 16 особа.
6. септембар — Примож Роглич из Словеније, победник је тронедељне бициклистичке етапне трке Вуелта а Еспања око Шпаније.
5. септембар — На Цетињу је свечано устоличен нови митрополит Митрополије црногорско-приморске Јоаникије.
4. септембар — Женска одбојкашка репрезентација Италије постала је шампион Европског првенства 2021. године пошто је у финалу победила репрезентацију Србије с резултатом 3 : 1.

Остале вести

На данашњи дан

23. септембар

1840 — Црногорци су на Мљетичку убили 80 турских војника и муселима Смаил-агу Ченгића, који је кренуо да скупља харач.
1846 — Немачки астроном Јохан Готфрид Гале открио је планету Нептун.
1866 — Српски кнез Михаило Обреновић и црногорски кнез Никола I Петровић закључили су уговор о заједничкој борби за ослобођење од Турака и уједињење српских земаља.
1932 — Неџад, Хеџас и више других области које је под патронатом Велике Британије на Арабијском полуострву припојила династија Саудита, ујединило се у државу Саудијска Арабија.
1987 — На 8. седници Централног комитета Савеза комуниста Србије тврда струја тадашњег председника ЦК СК Србије Слободана Милошевића је однела победу над умереном политиком председника Председништва Србије Ивана Стамболића.
2004 — Више од 3.000 особа је погинуло на Хаитију након што је ураган Жана (на слици) изазвао велике поплаве и бујице блата.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

... да је битка код Солферина подстакла Анрија Динана (на слици) да оснује Црвени крст?
... да је баба руског цара Ивана IV Грозног била Српкиња из породице Јакшића?
... да Шпанија у буквалном преводу значи „земља зечева”?
... да је најстарија скупштина на свету исландски Алтинг који је основан 930. године?

Остале занимљивости

Остали изабрани спискови

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на њој може мењати свако с приступом интернету.

Првобитна верзија пројекта започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Тренутно Википедија има више од 57,2 милиона чланака на 309 језика, од којих је преко 649.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 291.675 корисника отворило налог, а од тога је 748 активно. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.