Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Сјајан чланак

Вера Благојевић

Вера Благојевић (Београд, 16. мај 1920 — Кленак, код Руме, 18. март 1942), студент медицине, учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Одрасла је у Шапцу, где је завршила основну школу и гимназију. Пошто је њен отац још у младости био близак са комуниста, Вера се следећи његов пример још као учесница гимназије определила за револуционарни омладински покрет. Након доласка на студије медицине у Београд, постала је 1938. године члан Савеза комунистичке омладине (СКОЈ). Током студија је активно учествовала у револуционарном студенстком покрету, као и у Омладинској секцији Женског покрета. У чланство Комунистичке партије (КПЈ) примљена је фебруара 1940. године.

Политички је деловала међу омладином и женама Шапца, па је у јесен 1940. године постала члан Окружни комитет КПЈ за Подриње и секретар Окружног комитета СКОЈ-а за Подриње. Након окупације Југославије, 1941. године вратила се у Шабац, где је радила на организовању омладине и припремама оружаног устанка. Након формирања Мачванског партизанског одреда, јула 1941. године, радила је политички са женама Подриња.

Поред политичког рада, учествовала је и у борбама. Након почетка Прве непријатељске офанзиве, септембра 1941. године одред је морао да се повуче, а Вера је била упућена на политички рад у Јадар. У Лозници су је заробили јадарски четници, али је уз помоћ партизана успела да буде спашена из четничког затвора и врати се у одред.

Услед напорних маршева на путу ка Мачви, крајем децембра 1941. године, тешко се разболела због чега је била пребачена у село Текериш. Овде су је почетком марта 1942. године открили и заробили легализовани четници војводе Даке Тешмановића и потом предали Гестапоу у Шабац. Као „опасна комунисткиња” у истрази је била подвргнута мучењима, али како ништа није одала, осуђена је на смрт. Стрељана је 18. марта 1942. године заједно са шездесетак талаца на месту Шицара, у близини села Кленак.

За народног хероја проглашена је 6. јула 1953. године.

Добар чланак

Градац (Баточина)

Градац је насељено место у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2011. има 206 становника (према попису из 2002. било је 245 становника).

Људи у Градцу су живели од најстаријих времена. Код Градца, у пећини испод Јерининог брда откривено је једно врло значајно палеолитско и неолитско налазиште. Само место се први пут помиње у хрисовуљи између 1198 и 1199. године којом Стефан Немања поклања област Лепеницу манастиру Хиландару.

Након пада Србије под Османску власт, Градац се у првом турском попису 1476. појављује под именом Градић или Горњи Градић са 25 — 30 кућа. И у попису из 1523. године поново се помиње Градац, али овог пута као Доњи Градић.

Градац се налази на 176 метара надморске висине, на око 5 км западније од Баточине, 20 км источно од Крагујевца и око 115 км јужно од Београда.

Изабрана слика

Дама са хермелином је слика италијанског рeнeсaнснoг сликара Леонарда да Винчија. Сликана је уљаним бојама на дасци крајем 15. века. Према историчарима, дама је Сесилија Галерани, која је била љубавница војводе од Милана, Лудовика Сфорце. Имала је свега 15 година када је насликана. Слику је купио у Италији пољски државник и писац Адам Чарториски 1798. године. У Другом светском рату завршила је у Немачкој код нациста. На крају рата слика је враћена у Краков и у власништву је породице Чарториски.
(пуна величина: 3.543 × 4.876)

Недавни догађаји

Вести

Корпоративно седиште ТВ мреже ABS-CBN и њених подружница

31. мај — Најмање 25 људи погинуло је у нападу милитаната на сточној пијаци на истоку Буркине Фасо.
29. мај — ФК Црвена звезда је освојила 31 титулу првака Србије у фудбалу.
22. мај — Пакистански путнички авион са 99 путника и 8 чланова посаде, срушио се на стамбену четврт у граду Карачију, на југу Пакистана.
15. мај — Тони Ђерона именован је за селектора рукометне репрезентације Србије и тако постао први странац на тој позицији.
13. мај — У Црној Гори ухапшен је епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, што је изазвало немире и сукобе протестаната и полиције.
7. мај — Најмање 8 људи је погинуло, а стотине је отровано због цурење гаса у савезној држави Андра Прадеш у Индији.
6. мај — Астрономи су открили прву црну рупу која се налази у звезданом систему видљивом голим оком.
5. мај — На Филипинима, Национална телевизија за телекомуникације наредила је телевизијској мрежи ABS-CBN (седиште на слици) да обустави емитовање програма.
2. мај — Снажан земљотрес јачине 6,5 јединица по Рихтеру погодио је грчко острво Крит.

Остале вести

На данашњи дан

2. јун

455 — Вандали су упали у Рим и започели двонедељну пљачку која ће доцније послужити као основа термина вандализам.
1098 — У склопу Првог крсташког рата завршила се вишемесечна опсада Антиохије (на слици) у којој су победили крсташи.
1848 — У Прагу је почело заседање Првог свесловенског конгреса.
1924 — Амерички Конгрес признао је држављанство Индијанцима, староседеоцима на територији на којој су створене САД.
1946 — Италијани су се на референдуму изјаснили за републику и тиме одбацили монархију Савојске династије.
1955 — Југословенски и совјетски лидер Јосип Броз Тито и Никита Хрушчов потписали су Београдску декларацију којом су нормализовани односи Југославије и СССР, нарушени резолуцијом Информбироа из 1948. године.
2. јун — Војска Републике Српске је оборила амерички авион F-16 који је патролирао зоном забрањеног лета изнад Босне и Херцеговине.

Остали догађаји:

Прочитајте

Занимљивости

Да ли сте знали

... да је за првог народног хероја Југославије проглашен Петар Лековић?
... да је највећи сателит у Сунчевом систему Јупитеров Ганимед?
... да је лекар Жозеф Гијотен дао предлог о коришћењу гиљотине?
... да је Беназир Буто била прва жена премијер и вођа једне муслиманске земље?
... да Чубрина улица у Београду носи име по књижевном псеудониму писца и Његошевог учитеља Симе Милутиновића Сарајлије?
... да је једна од најпознатијих српских сликарки Катарина Ивановић била прва жена академик код Срба?
... да се у средини Млечног пута налази црна рупа, а што је планета старија, она је ближа њој?

Остале занимљивости

Остали изабрани спискови

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на њој може мењати свако с приступом интернету.

Првобитна верзија пројекта започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Тренутно Википедија има више од 53,5 милиона чланака на 309 језика, од којих је преко 634.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 266.576 корисника отворило налог, а од тога је 1.236 активно. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.