Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Сјајан чланак

Античка Спарта

Античка Спарта (дорски Σπάρτα Спарта, атички Σπάρτη Спарти, уобичајени старогрчки назив Λακεδαιμονία/Λακεδαίμων Лакедемонија или Лакедемон) била је град-држава у Античкој Грчкој, која се налазила на југоисточном делу Пелопонеза, у долини реке Еуроте. Античка Спарта је остала позната у историји по својој војној снази, грађанској дисциплини, милитаристичком друштву и великом броју робова. Поред тога, Спарта је оставила траг и у грчкој митологији у миту о Хелени Тројанској. Античка Спарта се дуго времена сматрала најснажнијом војном силом у античкој Грчкој захваљујући агоги, систему закона који је стварао од њених грађана војнике врхунског квалитета. Иако је територија античке Спарте била насељена током микенске доминације Грчком, њена историја почиње после дорске сеобе на Пелопонез током мрачног века и завршава се након римског освајања Спарте.

Античка Спарта је почела да израста у снажну војну силу током 7. века п. н. е. Захваљујући свом војном престижу, Спарта је била призната као вођа комбинованих грчких снага у грчко-персијским ратовима почетком 5. века п. н. е. Између 431. и 404. п. н. е. била је главни непријатељ Атине у Пелопонеском рату који је на крају добила, иако уз велике жртве, након чега је постала водећа држава у хеленском свету.

После пораза који је доживела од Тебе 371. п. н. е., Спарта је почела да пада у дубоку кризу, која је била углавном демографске и економске природе. Током друге половине 4. века п. н. е. и прве половине 3. века п. н. е. Спарта је задржала политичку независност, али је изгубила своје важно место на грчкој политичкој сцени. У дугој половини 3. века, Спарта поново, али накратко, постаје важан политички фактор у античкој Грчкој. Након тога, Спарта је стављена потпуно под контролу Рима и Ахајског савеза 195. п. н. е. када је и коначно изгубила своју политичку независност. Током римске окупације Грчке Спарта је задржала одређени степен аутономије.

Добар чланак

Грејс Кели

Грејс Патриша Кели (енгл. Grace Patricia Kelly; Филаделфија, 12. новембар 1929 — Монте Карло, 14. септембар 1982) била је америчка глумица која је, удајом за кнеза Ренијеа III, 18. априла 1956, постала Грејс, кнегиња од Монака.

Грејс Кели сматра се једном од највећих икона филма и моде свих времена. Глумачку каријеру отпочела је улогама у позоришту и на телевизији, а 1951. остварила је и своју прву улогу на великом платну у филму Четрнаест сати. Ширу популарност стекла је 1952. након улоге у вестерну Тачно у подне, у ком јој је партнер био Гари Купер. Наредне године је, заједно са Кларком Гејблом и Авом Гарднер, снимила филм Могамбо који јој је донео награду Златни глобус за најбољу споредну глумицу, као и прву номинацију за Оскара. Почетком 1955. Келијева је освојила Оскара за најбољу главну глумицу и Златни глобус за најбољу главну глумицу у играном филму за улогу у драми Провинцијалка. Келијева је била позната и као муза британског редитеља Алфреда Хичкока, са којим је снимила филмове Назови М ради убиства, Прозор у двориште и Држ'те лопова. Последњу улогу остварила је у филму Високо друштво 1956. године.

У априлу 1956. године Грејс Кели се удала за Ренијеа III, кнеза од Монака, након чега је напустила глумачку каријеру. Пар је добио троје деце — Каролину, Алберта и Стефани. 13. септембра 1982, враћајући се у Монако из Француске заједно са кћерком Стефани, Келијева је доживела мождани удар и изгубила контролу над воланом. Преминула је дан касније, а сахрањена је 18. септембра.

Године 1999. Амерички филмски институт поставио ју је на 13. позицију листе 100 највећих филмских звезда свих времена.

Изабрана слика

Збор у Орашцу, проглашење Првог српског устанка, литографија из 19. века. Збору су присуствовали утицајни српски кнезови који су умакли „сечи”. Организовао га је Карађорђе, на хришћански празник Сретење Господње 14. фебруара. Око триста устаника је одлучило да се бори против терора османских дахија у пашалуку.
(пуна величина: 729 × 501)

Недавни догађаји

Вести

8. септембар — Женска одбојкашка репрезентација Србије освојила је Европско првенство победом у финалу против Турске са 3 : 2. (на слици најбоља играчица првенства Тијана Бошковић)
8. септембар — Рафаел Надал и Бјанка Андреску су победници на Отвореном првенству САД у тенису у мушкој и женској конкуренцији појединачно.
2. септембар — Најмање 100 особа је ухапшено после серије нереда који су захватили Јужноафричку Републику.
30. август — Променом устава Северне Кореје, Ким Џонг Ун добио је најмоћнија овлашћења у историји те државе.
26. август — Отворен је интегрисани гранични прелаз Прешево—Табановце на граници Србије и Северне Македоније.
18. август — У великом пожару у Даки, престоници Бангладеша, изгорело је око 15.000 домова, а 50.000 људи остало је без крова над главом.
18. август — Најмање 80 особа је погинуло у бомбашком нападу на једној свадби у Кабулу.
13. август — На археолошком локалитету код Виткова пронађена је Жупска Венера.
10. август — Пет стручњака руске нуклеарне корпорације „Росатом” је погинуло, а три друге особе су повређене у експлозијама током испитивања техничких способности за ракетни мотор у региону Архангељска.

Друге вести

На данашњи дан

15. септембар

1776 — Tоком Америчког рата за независност британске трупе под командом генерала Вилијама Хауа заузеле Њујорк.
1916 — У бици на Соми у Првом светском рату Британци први пут употребили тенкове, направљене према пројекту Ернеста Свинтона.
1949 — Конрад Аденауер изабран за првог канцелара Западне Немачке, а Теодор Хојс за првог председника републике.
1972 — Јужнокорејске и америчке снаге су се искрцале код Инчона, започевши битку за Инчон, велики победу снага Уједињених нација током Корејског рата.
1972 — Шпанија и Совјетски Савез потписали уговор о трговини, први уговор две земље од окончања Шпанског грађанског рата.

Остали догађаји: 14. септембар ← 15. септембар → 16. септембар

Прочитајте

Занимљивости

Да ли сте знали?

... да је прва жена премијер у источној Европи била Милка Планинц?
... да је руска револуционарка Александра Колонтај прва жена амбасадор на свету?
... да бадем припада роду шљива (породица руже)?
... да је Србин Душан Попов био једна од инспирација Ијану Флемингу за лик Џејмса Бонда?
... да је Непал једина држава на свету која нема заставу правоугаоног или квадратног облика?
... да је химну Хрватске „Лијепа наша домовино” компоновао Србин Јосиф Руњанин?

Друге занимљивости

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ вики софтвера. Чланке на Википедији може мењати свако са приступом интернету.

Пројекат је започет 15. јануара 2001. године. Тренутно Википедија има више од 51 милиона чланака на 303 језика, од чега преко 5,9 милиона на енглеском и преко 624.000 на српском језику.

Доприноси

Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада су на Википедији на српском језику 249.882 корисника отворила налог, а од тога је 768 активно. Сви уредници су волонтери, који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина.

Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.