Главна страна

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Сјајан чланак

Периодни систем

Периодни систем

Периодни систем је табеларни приказ хемијских елемената, распоређених на основу њиховог атомског броја (број протона), електронске конфигурације и понављајућих хемијских особина. Овакав распоред показује периодичне законе, а пример су елементи са сличним карактеристикама смештени у истој колони. Такође се разликују и четири правоугаона блока са одређеним, приближно сличним хемијским особинама. У принципу, унутар једног реда (периоде) елемената метали су на левој, а неметали на десној страни.

Редови периодног система називају се периоде, а колоне се називају групе. Шест група има своја имена, као и бројеве; на пример: елементи 17. групе су халогени, док су елементи 18. групе племенити гасови. Периодни систем може да се користи за извођење односа између својстава различитих елемената, те предвиђање својстава нових елемената који се откривају или синтетишу. Периодни систем пружа користан оквир за анализирање хемијских карактеристика материје и широко се користи у хемији, физици и другим наукама.

Руски хемичар Дмитриј Мендељејев је 1869. године објавио први општепризнат периодни систем. Свој систем развио је да би илустровао периодичне законе и својства тада познатих елемената. Мендељејев је такође предвидио нека својства тада непознатих елемената, за које се очекивало да ће да попуне празнине у овом систему. Већина његових предвиђања се показала тачним када су поменути елементи касније откривени. Мендељејевљев периодни систем од тада је знатно проширен и прерађен откривањем или синтетисањем додатних нових елемената, као и развојем нових теоретских модела за објашњавање хемијских принципа.

Добар чланак

Опсада Скадра (1912—1913)

Опсада Скадра

Опсада Скадра (тур. İşkodra Kuşatması, алб. Rrethimi i Shkodrës) била је битка у Првом балканском рату у којој је Војска Краљевине Црне Горе, након неколико неуспјешних покушаја и уз помоћ Војске Краљевине Србије, накратко преузела османско утврђење Скадар у данашњој сјеверној Албанији.

Војска Краљевине Црне Горе је убрзо, под аустроугарским и италијанским притиском, била приморана да се повуче из Скадра, који је припао новоформираној Албанији. План краља Николе и његових војсковођа је био да се Скадар заузме на препад. Али, напредовање војске, првенствено због конфигурације терена је било споро те је пред град дошла тек 28. октобра. Напад је успорио и четвородневни одмор у Цијевни и Тузима након ослобађања ових мјеста. То је отоманским снагама дало доста времена да организују одбрану. Снаге Краљевине Црне Горе нису успјеле у потпуности опколити град, тако да је под отоманском контролом остао пут за Драч, одакле су стизала појачања за турски гарнизон смјештен у самом Скадру.

Приморски кор је формиран крајем фебруара 1913. године, а на положаје око Скадра дошао је тек крајем марта. Међутим, њихово садејство са снагама краља Николе трајало је тек неколико дана, јер ће се комплетне српске трупе под притиском великих сила повући са положаја које су до тада ослободили.

Двије војске изгубиле су око 10.000 војника током опсаде Скадра. Есад паша је крајем априла предао кључеве града, а већ у мају на захтјев великих сила Скадар је препуштен Албанији.

Изабрана слика

Јапански јавор је веома популарно мало украсно листопадно дрво, ређе жбун. Радо се сади на свим категоријама зелених површина. Не треба га мешати са врстом Acer japonicum, такође познатом као јапански јавор. Ареал ове врсте обухвата Јапан, Кореју, источну и централну Кину. У природном станишту достиже висину 6-8 м. Бројни култивари достижу висине од 0,5 до 25 м. Крошња одраслих јединки је полулоптаста. Гранчице су црвене, танке и голе. (пуна величина: 2.100 × 1.271 *)

Јапански јавор је веома популарно мало украсно листопадно дрво, ређе жбун. Радо се сади на свим категоријама зелених површина. Не треба га мешати са врстом Acer japonicum, такође познатом као јапански јавор. Ареал ове врсте обухвата Јапан, Кореју, источну и централну Кину. У природном станишту достиже висину 6-8 м. Бројни култивари достижу висине од 0,5 до 25 м. Крошња одраслих јединки је полулоптаста. Гранчице су црвене, танке и голе.
(пуна величина: 2.100 × 1.271)

Недавни догађаји

Вести

Исидора Бјелица
На данашњи дан

11. август

Роналд Реган
Занимљивости

Да ли сте знали

Пупољци лале
  • ... да се цвет лала назива још и тулипан. Латински назив tulipa настао је од персијске речи dulbant, што значи турбан, на шта овај цвет и подсећа?
  • ... да су папирнe тапетe пронађенe у Кини убрзо пошто је начињен и сам папир? У Европу су стиглe у 16. веку.
  • ... да је тридесетих година 20. века Дизнијев јунак Мики вредео на филмској берзи колико и Грета Гарбо?

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на њој може мењати свако с приступом интернету.

Првобитна верзија пројекта започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Тренутно Википедија има више од 54,4 милиона чланака на 309 језика, од којих је преко 637.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада су на Википедији на српском језику 269.782 корисника отворила налог, а од тога су 793 активна. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.

КонтактОдноси са јавношћу • Контакт