Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Сјајан чланак

Сува планина

Сува планина је планина у југоисточној Србији дуга 45 km, а широка 15 km, која у геолошком и географском смислу припада карпатско-балканској групи планина на самој граници са старијом Српско-македонском масом. Простире се правцем северозапад—југоисток у висинским зонама од 250 m до 1.810 m и почиње источно од Нишке Бање, а завршава се југозападно од Бабушнице у Лужничкој котлини кроз коју протиче река Лужница.

Са северозападне и северне стране Сува планина се граничи реком Нишавом, са источне стране Коритничком а са југоисточне и јужне стране Лужничком реком. Према западу планина се постепено спушта у Заплањску котлину, а према токовима Нишаве и Лужничке реке и околним дубоко спуштеним котлинама, најчешће стрмо, понегде окомито. Како су котлине, површи и околне планине знатно ниже од Суве планине, она је јасно издвојена и истакнута од других географских целина и видљива са свих страна и са велике даљине.

Обронци Суве планине припадају општинама: Нишка Бања, Гаџин Хан, Бела Паланка, Бабушница и Власотинце.

Сува планина је масив са изузетним појавним облицима крашког рељефа, ризница седимената различите старости богатих фосилном флором, јединствена фитоценоза и шумски екосистем, у оквиру којег је издвојено 1.261 таксона, и евидентирано 128 ендемичних врста флоре, 58 врста лишајева, 139 врста птица итд. Зато је према националном законодавству, проглашена за подручје са статусом резервата природе и објектом геонаслеђа Србије.

Од укупно 31.860 ha површине заштићеног подручја Специјалног резервата природе „Сува планина”, 18.176 ha је првог (4,5%), другог (8,5%) и трећег степена заштите (87%).

Добар чланак

Гомељ

Гомељ (блр. Гомель, рус. Гомель) је град на истоку Белорусије, близу границе са Русијом са око 500.000 становника. Центар је Гомељске области и други град по величини у Белорусији. Налази се на југоистоку земље на реци Сож на 302 km од главног града Минска, 534 km источно од Бреста, 213 km од Могиљева, 279 km западно од Брјанска и 111 km северно од Чернигова. Површина града је 121 km². Гомељ је добио Магдебуршко право 1670. године.

Постоји више теорија о пореклу назива града. Једна од најраспрострањенијих је она по којој је град добио име по потоку „Гомејук“ који се некада уливао у реку Сож на месту где је основан град. Ова теорија је настала по аналогији са другим градовима у Белорусији, Минск — поток Менка, Полоцк — река Полота, Витепск — река Витба. Сама реч „Гомејук“ је могуће финског порекла, homma joki, што значи „брза река“.

У летописима име града се од 1142. године до XVI века јавља у разним формама — Гомь, Гомье, Гомей, Гомьи. Истраживачи лингвисти у овоме виде порекло из словенске речи „гом“ која значи брдо. Савремена форма назива се усталила тек у XVII—XVIII веку.

Изабрана слика

Човек, контролор универзума мексичког сликара и муралисте Дијега Ривере осликана крајем 1933. године у Палати лепе уметности у Мексико Ситију, приказује теме из друштвене стварности и науке међуратног периода. Првобитно је осликана у Рокфелер центру у Њујорку под називом Човек на раскршћу, али након што је тадашњи директор центра Нелсон Рокфелер затражио да се са фреске уклони портрет Лењина, а Ривера то одбио, фреска је уништена а Ривера је преко сачуваних фотографија фреске поново је осликао у Мексику. Овај инцидент је у тадашњој јавности изазвао велику полемике око уметничких слобода
(пуна величина: 1.800 × 751)

Недавни догађаји

Вести

19. мај — Кошаркаши ЦСКА из Москве освојили су Евролигу победом у финалу против турског Анадолу Ефеса.
19. мај — Холандски певач Данкан Лоренс (на слици) са песмом Arcade победник је овогодишшње Песми Евровизије чији домаћин је био град Тел Авив.
12. мај — ФК Манчестер Сити освојио је четврту титулу Премијер лиге победом над Брајтоном у последњем колу резултатом 4:1.
5. мај — Кандидат Социјалдемократског савеза Македоније Стево Пендаровски победио је у другом кругу избора за председника Северне Македоније.
30. април — Јапански цар Акихито је абдицирао у корист свог сина Нарухитa.
22. април — Земљотрес у Лузону, на Филипинима, усмртио је најмање 16 људи.
21. април — Владимир Зеленски изабран је за председника Украјине, након што је у другом кругу убедљиво победио досадашњег председника Петра Порошенка.
21. април — У серији експлозија које су потресле цркве и луксузне хотеле у Шри Ланки, погинуло је више од 200 људи, а рањено 560.
15. април — Велики пожар избио је у средњовековној катедрали Нотр Дам у центру Париза, а од ватре се срушио и један торањ на цркви.

Друге вести

На данашњи дан

20. мај

325 — У данашњем Изнику почео је са радом Никејски сабор, први васељенски сабор у историји хришћанства.
1349 — На државном сабору у Скопљу донет је Душанов законик, којим су утврђена општа начела уређења српске државе.
1498 — Португалски морепловац Васко да Гама стигао у луку Каликат, на југозападу Индије, откривши нови морски пут око Рта добре наде.
1875 — Представници седамнаест држава су потписали конвенцију о метру којом је основана институција за координирање међународне метрологије и развој метарског система.
1882 — У Бечу је потписан уговор о Тројном савезу Немачке, Аустроугарске и Италије.
1927 — Потписивањем мировног споразума у Џеди с краљем Ибн Саудом, Уједињено Краљевство је признало Саудов суверенитет над Хиџасом и Неџдом, који су се касније ујединили у Саудијску Арабију.
1941 — Немачки падобранци извршили су инвазију на Крит.
1980 — У Квебеку, на референдуму о независности од Канаде, 60 одсто бирача гласало је против отцепљења.

Остали догађаји: 19. мај ← 20. мај → 21. мај

Прочитајте

Занимљивости

Да ли сте знали?

... да су први робови из Африке доведени у САД 1619. године једним холандским бродом?
... да је литар морске воде у просеку за 25 грама тежи од исте количине слатке воде?
... да ној може трчати брзином од 70 km/h?
... да је граница између Канаде и САД-а дугачка 6.416 km, и да је то најдужа граница између две државе на свету?
... да се лик Џејмса Бонда први пут појавио у роману Ијана Флеминга „Казино Ројал“ 1952. године?
... да је кишобран први пут употребљен у Кини, у XI веку п.н.е?

Друге занимљивости

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ вики софтвера. Чланке на Википедији може мењати свако са приступом интернету.

Пројекат је започет 15. јануара 2001. године. Тренутно Википедија има више од 49,9 милиона чланака на 303 језика, од чега преко 5,8 милиона на енглеском и преко 619.000 на српском језику.

Доприноси

Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 243.946 корисника отворило налог, а од тога су 1.393 активна. Сви уредници су волонтери, који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина.

Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.