Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Направи чланак

Сјајан чланак

Бранко Пешић (Земун, 1. октобар 1922 — Земун, 4. фебруар 1986) био је учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник Социјалистичке Републике Србије и јунак социјалистичког рада. У периоду од 1964. до 1974. обављао је функцију председника Скупштине града Београда, а од 1982. до 1984. налазио се на месту председника Скупштине СР Србије.

Као ученик гимназије у Земуну, 1938. постао је члан Савеза комунистичке омладине, због чега је наредне године био искључен из гимназије. Након окупације, учествовао је у организовању акција и саботажа против окупатора у Земуну, а у лето 1942. отишао је у партизане. Деловао је најпре у Срему, а потом је прешао у Босну, где је учествовао у бици на Сутјесци. Августа 1943. био је рањен, приликом ослобођења Бијељине, а након тога је прешао на политички рад у Срем, где је остао до ослобођења. Након рата, посветио се политичком раду, најпре у омладинским, а потом и партијским организацијама Земуна и Београда. Био је секретар Месног комитета КПС у Земуну (1951—1954) и председник Скупштине општине Земун (1955—1957), потом секретар Градског комитета СК Београда и Градског одбора ССРН Београда, секретар за робни промет у Извршном већу СР Србије и председник Скупштине града Београда (1965—1974). Након тога, био је потпредседник Скупштине СФРЈ (1974—1978), потпредседник Председништва СР Србије (1978—1982) и председник Скупштине СР Србије (1982—1984).

Цео чланак 378 сјајних чланака

Добар чланак

Бошко Палковљевић Пинки (Манђелос код Сремске Митровице, 14. децембар 1920 — Мала Ремета код Ирига, 10. јун 1942) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Као ученик Државне средње техничке школе у Новом Саду, 1940. године је постао члан СКОЈ-a. Децембра исте године је био један од организатора штрајка ученика ове школе. Почетком 1941. године био је ухапшен и искључен из школе, под оптужбом за комунистичко деловање. У току Априлског рата, као добровољац се прикључио војсци, али је убрзо био заробљен. Успео је да побегне из сабирног логора за заробљенике и вратио се у родно место где се укључио у припреме за организовање устанка. У лето 1941. године био је један од првих сремских партизана, а августа 1941. је учествовао у организацији бекства затвореника-комуниста из затвора у Сремској Митровици. Крајем 1941. године био је послат као курир у источну Босну, где је јануара 1942. године на Романији успео да пронађе Врховни штаб и Централни комитет КПЈ. Тада је врховном команданту Јосипу Брозу Титу пренео информације о Народноослободилачкој борби у Војводини. Био је један од првих диверзаната у Војводини. Извршио је више смелих акција и диверзија на железничким пругама у Срему. Више пута се истицао у борбама са усташама и Немцима и још за живота је међу сремским партизанима постао легендарна личност. Погинуо је јуна 1942. године у борбама с Немцима на Фрушкој гори.

Цео чланак 470 добрих чланака

Изабрани списак

Америчка певачица Витни Хјустон (1963—2012) објавила је седам студијских албума, шест компилација, два саундтрек албума, седам ЕП-ова и педесет и седам синглова. Године 1985. објавила је први студијски албум под називом Whitney Houston. Албум је провео 14 недеља на првом месту америчке листе Билборд 200 и награђен је тринаестоструким платастим сертификатом од стране Америчког удружења дискографских кућа, са 23 милиона продатих примерака. На албуму се нашло пет синглова, а три су била на америчкој листи Билборд хот 100

Према Америчком удружењу дискографских кућа, Хјустонова је ритам и блуз певачица која је продала највише албума у 20. веку и четврта музичарка са највише продатих албума у Сједињеним Државама. Укупно је продала 16,5 милиона синглова, више него било који други соло уметник икада. Хјустонова је једна од најуспешнијих поп музичара свих времена, са око 170—200 милиона продатих албума широм света.

Цео чланак 179 изабраних спискова

Вести

4. октобар — Одржани су Општи избори у Босни и Херцеговини. У Републици Српској, победили су кандидати СНСД-а, Саво Минић (на слици) за председника Републике Српске, Жељка Цвијановић за српског члана председништва БиХ, док је СНСД однео највећи број гласова за Народну скупштину Републике Српске и Парламентарну скупштину БиХ.
27. септембар — Александар Вучић поднео је оставку на место председника Републике Србије, како би се кандидовао на парламентарним изборима 25. октобра. Ана Брнабић је постала вршитељка дужности председника до избора новог председника Србије.
16. септембар — Специјализована већа у Хагу првостепеном пресудом осудила су Хашима Тачија на 25 година затвора због ратних злочина на Косову и Метохији.
14. септембар — Премијери Велса, Северне Ирске и Шкотске су потписали меморандум о разумевању, у циљу независности Велса и Шкотске, као и поновном уједињењу Северне Ирске са Ирском.
13. септембар — Александар Зверев и Јелена Рибакина су победници Отвореног првенства САД у тенису у појединачној конкуренцији.
13. септембар — На Пештеру је одржана војна вежба Победник 2026. Војска Србије први пут je приказала дејство ратних робота, као и дејство нових вишецевних ракетних система Вампир и Пулс.
9. септембар — Ванредни парламентарни избори у Србији расписани су за 25. октобар 2026.

Остале вести

На данашњи дан

105. п. н. е. — У бици код Араусиона Римљани су изгубили око 100.000 људи у тешкој борби са варварским племенима Кимбра и Тевтонаца.
1908 — Аустроугарска анектирала Босну и Херцеговину, што је изазвало дубоку кризу у односима европских сила.
1927 — Премијером филма „Певач џеза“ у Њујорку, с тада врло популарним певачем Алом Џонсоном у главној улози, почела ера звучног филма.
1973 — Нападом Египта и Сирије на израелске положаје на источној обали Суецког канала и на Голанској висоравни почео је четврти војни сукоб Израела и Арапа.
1976 — Војна хунта у Тајланду срушила владу Сенија Прамођа, а војска на универзитету у Бангкоку масакрирала велик број студената-левичара.
1988 — Под притиском демонстрација руководство Војводине поднело оставке. Током протеста демонстранти на функционере који су покушали да им се обрате бацали јогурт, због чега је тај догађај касније назван „јогурт-револуција“.
1991 — Индонежански војни авион ударио у Џакарти у зграду Владе. Погинуле 102 особе, повређено их више од 5.000.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Да ли сте знали?

ХИВ вирус (зелено)

… да је ураган „Денис” подигао потопљени десантни брод дугачак 455 метара, око кога се образовао корални гребен?
… да је сликарка Катарина Ивановић била прва српска академкиња?
… да за псе постоје електронски „преводиоци” и захваљујући њима господари могу тачно да знају како се њихов љубимац осећа?
… да се некада веровало да се епилепсија може излечити испијањем крви убијених гладијатора?
… да je преко четири милиона људи широм света заражено ХИВ-ом (на слици) или болује од сиде?
… да Шкоти имају 421 речи за снег?
… да надимак Чикага ветровити град нема никакве везе са временским приликама у граду?

Остале занимљивости

Изабрана слика

Победник на Београдској тврђави, један од најпознатијих симбола Београда. Скулптура Ивана Мештровића, постављена 1928. године, фотографисана је у оквиру пројекта Вики воли споменике Србије 2025.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 68,4 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 709.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 628.686 корисника отворило налог, а од тога је 1.627 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти