Сјајан чланак

Артемида

Артемида (грч. Άρτεμις) је била грчка богиња лова, дивљине, као и господарица и заштитница дивљачи. Она је највероватније била древно божанство које су Грци усвојили као богињу дивљине. Према шведском митологу проф. Мартину Нилсону, Артемида је била најпопуларнија грчка богиња. У класичној традицији била је персонификована са планинама, дрвећем, ловом и плесом, нимфама, децом и младунчадима животињâ. По мишљењу других, не само да је уживала распрострањеност свога култа (нарочито у Аркадији, Криту, Анадолији и Великој Грчкој), него и његову дугу традицију која сеже дубоко у прошлост и представља предмет расправе многих лингвиста, познавалаца линеарног писма Б.

Осим тога, постоје различите теорије у погледу порекла и увођења њеног култа у Грчку. У светској научној литератури, историчари религије који се слажу с тим често узимају за ту претпоставку доказ постојање једне универзалне праисторијске господарице животињâ из које је касније произашао Артемидин култ, за разлику од оних који указују на њено оригинално крићанско или анадолијско порекло.

Добар чланак

Константин Јиречек

Константин Јиречек (чеш. Konstantin Josef Jireček; Беч, 24. јул 1854 — Беч, 10. јануар 1918) био је чешки историчар и универзитетски професор. Свој рад је посветио изучавању до тада мало познате прошлости прошлости балканских држава и народа, нарочито Бугара и Срба.

У науку га је увео Ђуро Даничић. Као гимназијалац и студент је објавио низ приказа из књижевности јужнословенских народа. У Прагу је студирао историју, географију и филологију. Докторском дисертацијом Историја бугарског народа (1876), је стекао светску славу. Посебно га је занимало архивско истраживање. Изучавао је и прикупљао изворну грађу у далматинским архивима, нарочито Дубровника, на чије је богатство први скренуо пажњу, као и по Кнежевини Бугарској и Источној Румелији. У периоду (1879—1884) унапредио је просветну политику у обновљеној Бугарској, обављајући више дужности у Министарству просвете.

Предавао је на Универзитету у Прагу и потом на универзитету у Бечу. Његово животно дело Историја Срба, о политичкој и културној прошлости Срба до 1537, резултат вишедеценијских истраживања, започео је 1901, али због обавеза, болести и преране смрти није успео да заврши и обједини. На основу његових рукописа и архивских исписа, довршили су га и допунили Ватрослав Јагић и Јован Радонић.

Изабрани списак

Филмографија Андреја Звјагинцева

Филмографија Андреја Звјагинцева обухвата краткометражне и дугометражне игране филмове, режију једне телевизијске серије као и глумачке улоге.

Након што је дипломирао глуму на уметничкој Академији у Новосибирску, Андреј Звјагинцев се сели у Москву где покушава да отпочне своју каријеру. На почетку живота у Москви, радио је низ нископлаћених послова: чистио је куће, дувао лишће са путева, разбијао лед и лопатао снег током зиме. Остварио је неколико мањих улога на телевизији, филму и режирао је неколико реклама пре него што је режирао свој први ауторски филм Повратак 2003. године.

У својим филмовима, често користи дугачке кадрове и критички приказује савременог човека и руско друштво.

Недавни догађаји

Вести

30. новембар — Врховни суд Руске Федерације је прогласио ЛГБТ+ активисте екстремистима и забранио сваки вид њиховог активизма.
30. новембар — У пожару у хостелу у највећем казахстанском граду Алматију погинуло је 13 људи.
20. новембар — Хавијер Милеј победио је на аргентинским председничким изборима.
30. октобар — Изгласана је 44. Влада Црне Горе. На дужност премијера ступио је Милојко Спајић а предсједника Скупштине Андрија Мандић.
28. октобар — Рагби репрезентација Јужноафричке Републике освојила је Светско првенство, победом у финалу против Новог Зеланда с резултатом 12 : 11.
16. октобар — Две особе су убијене, а једна повређена у пуцњави која се догодила у центру Брисела.
14. октобар — Отворен је ауто-пут Рума—Шабац укупне дужине 24,6 km.

Остале вести

На данашњи дан

6. децембар

1507 — Немачки картограф Мартин Валдземилер објавио прву географску карту новог континента, којем је дао назив Америка, по имену Америга Веспучија.
1768 — Изашло је прво издање енциклопедије „Британика” (на слици).
1917 — Фински парламент у Хелсинкију прогласио независност Финске, коју је признала совјетска Русија.
1921 — Уједињено Краљевство је потписало мировни споразум са Ирском, према којем је успостављена Ирска Слободна Држава као чланица Британског комонвелта.
1941 — У бици за Москву почела је противофанзива Црвене армије против Трећег рајха.
1957 — Први покушај САД да лансира вештачки сателит је пропао након експлозије ракете Вангард TV3 на лансираној рампи у Кејп Канавералу.
1989 — Слободан Милошевић на седници Скупштине Србије изабран је за председника Председништва Србије.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

… да је Дунав друга по величини река у Европи?
… да је Краљево претходно носило назив Карановац?
… да се сваких 5 секунди једна особа зарази вирусом сиде (на слици)?
… да се годишње попије 135 милиона кубика кафе и да је међу течностима на светском тржишту кафа на другом месту, одмах иза нафте?
… да су осушене банане четири пута хранљивије од свежих?
… да се за новогодишње празнике у Јапану размени око четири и по милијарде честитки?
… да су се Европљани плашили да једу парадајз када се први пут појавио на континенту?

Остале занимљивости

Изабрана слика

Црква Светог Лазара у Живалићима у општини Нови Пазар. Подигнута 1624/1625. године, црква је посвећена Светом цару Лазару. Има статус непокретног културног добра као споменик културе од великог значаја.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 62,1 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 679.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада су на Википедији на српском језику 349.544 корисника отворила налог, а од тога је 851 активан. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти:

Главна страна

Добро дошли на Википедију,