Главна страна

С Википедије, слободне енциклопедије
Сјајан чланак

Манила

Манила

Манила (фил./таг. Maynilà; IPA/majˈnilaʔ/), званично Град Манила (фил./таг. Lungsod ng Maynilà), главни је и други најнасељенији град Филипина. Основао га је шпански конкистадор Мигел Лопез де Легаспи, 24. јуна 1571. године. Један је од најстаријих филипинских градова и био је седиште моћи већине колонијалних владара у овој земљи. Смештен је на источној обали залива Манила и има мноштво знаменитости од којих неке датирају и до 16. века. Прву повељу је добио 31. јула 1901. године, усвајањем Акта Филипинске комисије 183; аутономију је стекао 18. јуна 1949. године, доношењем Републичког акта бр. 409 познатог и као Ревидирана повеља Града Маниле. Истраживачка мрежа глобализације и главних градова (енгл. Globalization and World Cities Research Network, GaWC) сврстала је 2012. године Манилу међу глобалне градове.

Са 1.780.148 становника 2015. године Манила је била други највећи град Филипина, након Кезон Ситија. Такође је и најгушће насељен град на свету, са 41.515 ст./km2. Један је од шеснаест градова те општина у саставу Метро Маниле, региона главног града Филипина.

Манила је смештена на источној обали залива Манила, у једној од најбољих филипинских лука. Званично је постала град 1904. године; чини је укупно 16 дистрикта: Бинондо, Ермита, Интрамурос, Кијапо, Лука Манила, Малате, Пако, Пандакан, Сампалок, Сан Андрес, Сан Мигел, Сан Николас, Санта Ана, Санта Круз, Санта Меса и Тондо. Град има шест конгресних дистрикта за доњи дом Конгреса Филипина.

Добар чланак

Градска општина Савски венац

Грб Савског венца

Општина Савски венац је градска општина Града Београда. Заузима површину од 15,8 km². У њој живи 39.122 становника, док дупло више људи у њој ради. Савски венац је саобраћајно, туристичко и пословно средиште Београда, а уједно је и једна од најстаријих општина. Смештена је на ушћу Топчидерске реке у Саву на Топчидерском брду и његовим падинама.

Општина Савски венац заузима централни положај у Београду. Најсевернија тачка налази се на 44° 48′ 54″ СГШ (на средини Бранковог моста изнад реке Саве), а најјужнија тачка је на 44° 45′ 15″ СГШ (јужно од Бањичког гробља у Борској улици). Најзападнија тачка општине је на 20° 25′ 29″ ИГД (ушће Топчидерске реке у Саву у Чукаричком заливу), а најисточнија тачка је на 20° 28′ 26″ ИГД (раскрсница Борске и Црнотравске улице, преко пута СРЦ Бањица). На основу тога се закључује да пружање правцем југ-север износи 6,91 km (тј. 3′ 39″), а запад-исток — 5,20 km (тј. 2′ 57″).

Изабрана слика

Вук, познат и као сиви вук, врста је из рода Canis која живи у дивљини и удаљеним подручјима Евроазије и Сјеверне Америке. Највећи је постојећи члан своје породице, са просјечном тежином мужјака од 40 kg и женки 35,5—37,7 kg. Разликује се од осталих врста рода Canis по мање истакнутим особинама, нарочито на ушима и њушци. Зимско крзно је дуго и густо и претежно шарено сиве боје, иако се јавља скоро потпуно бијело, црвено и смеђе до црно крзно. Врсте сисара свијета (3. издање, 2005), стандардни референтни рад из зоологије, признаје 38 подврста вука.

Вук, познат и као сиви вук, врста је из рода Canis која живи у дивљини и удаљеним подручјима Евроазије и Сјеверне Америке. Највећи је постојећи члан своје породице, са просјечном тежином мужјака од 40 kg и женки 35,5—37,7 kg. Разликује се од осталих врста рода Canis по мање истакнутим особинама, нарочито на ушима и њушци. Зимско крзно је дуго и густо и претежно шарено сиве боје, иако се јавља скоро потпуно бијело, црвено и смеђе до црно крзно. Врсте сисара свијета (3. издање, 2005), стандардни референтни рад из зоологије, признаје 38 подврста вука.

Недавни догађаји

Вести

Новак Ђоковић
На данашњи дан

19. новембар

Битка за Стаљинград
Занимљивости

Да ли сте знали

Pia.b747-367.ap-bfw.750pix.jpg

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на њој може мењати свако с приступом интернету.

Првобитна верзија пројекта започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Тренутно Википедија има више од 57,7 милиона чланака на 309 језика, од којих је преко 651.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 294.796 корисника отворило налог, а од тога је 814 активно. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.