Главна страна

Из Википедије, слободне енциклопедије
HS Cscr-featured.svg

Сјајан чланак

Горњи Град

Загреб (мађ. Zágráb, нем. Agram) је главни и по броју становника највећи град Републике Хрватске. Израстао је из два средњовековна насеља на суседним брдима, грађанског Градеца и бискупског Каптола. Налази се на југозападном рубу Панонске низије на просечној надморској висини од 122 m, подно јужних падина Медведнице, на левој и десној обали реке Саве. Положај града, који је на месту спајања алпске, динарске, јадранске и панонске регије, омогућио је да Загреб постане мост између средњоевропског и јадранског подручја.

Године 2006. у Загребу је живело 784.900 становника. У ширем подручју града живи око 1,2 милиона људи. Као највећи град, Загреб је културно, научно, економско и административно средиште Хрватске. Захваљујући улози највећег саобраћајног центра у Хрватској, развијеној индустрији са дугом традицијом и научним и истраживачким установама, Загреб је економски најразвијенији град у Хрватској.

Загреб се налази на 45°49′0″ СГШ и 15°59′0″ ИГД у централној Хрватској, на југозападном делу Панонске низије на просечној надморској висини од 122 м, подно јужних падина планине Медведнице, на обалама реке Саве, која је у подручју града низијска река. Сава има типичан кишно-снежни режим са високим водостајима у пролеће и јесен, а ниским у лето, што доводи до великих осцилација водостаја. Загребачко подручје је зона појачане сеизмичке активности као последица интензивних тектонских покрета.

Као главни град Републике Хрватске, Загреб има статус јединице локалне самоуправе (града), а која уједно има и положај јединице регионалне самоуправе, односно жупаније. Већина главних друмских саобраћајних праваца у Хрватској пролази кроз Загреб. Из правца Загреба су изграђени ауто-путеви, њих 5, према свим деловима Хрватске. Два од три најважнија паневропска друмска коридора у Хрватској пролазе кроз овај град.

Загреб је културно средиште Хрватске. У граду се налази више културних установа које традиционално имају велик престиж. Осим тога, у граду се налазе средишта практично свих важнијих културних установа, као што су Матица хрватска и Друштво хрватских књижевника. У Загребу делује око 136 основних школа и 100 средњих школа, од чега је 31 гимназија. У граду такође делује и 5 политехникума и 9 приватних високошколских установа.

...даље...

HSutvald2-Grey.svg

Добар чланак

Pogled na Gradac.jpg

Градац је насељено место у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2011. има 206 становника (према попису из 2002. било је 245 становника).

Људи у Градцу су живели од најстаријих времена. Код Градца, у пећини испод Јерининог брда откривено је једно врло значајно палеолитско и неолитско налазиште. Само место се први пут помиње у хрисовуљи између 1198 и 1199. године којом Стефан Немања поклања област Лепеницу манастиру Хиландару.

Након пада Србије под Османску власт, Градац се у првом турском попису 1476. појављује под именом Градић или Горњи Градић са 25 — 30 кућа. И у попису из 1523. године поново се помиње Градац, али овог пута као Доњи Градић.

Градац се налази на 176 метара надморске висине, на око 5 км западније од Баточине, 20 км источно од Крагујевца и око 115 км јужно од Београда.

...даље...

HSBild.svg

Изабрана слика

Музеј исламске уметности (Доха, Катар) (пуна величина: 3.000 × 1.489 *)

Музеј исламске уметности (Доха, Катар)
(пуна величина: 3.000 × 1.489)

HSAktuell.svg

Вести

Рубен Естлунд
HSDagensdatum.svg

На данашњи дан

Репни стабилизатор Ербаса

Остали догађаји: 31. мај1. јун2. јун

HSQuestion mark.png

Да ли сте знали...

Плави кит
HSSubpages.svg

Портали

W-circle.svg

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ викисофтвера.

Пројекат је започет 15. јануара 2001. године и њиме руководи невладина и непрофитна организацијаЗадужбина Викимедија”. У овом тренутку Википедија има више од 44,9 милиона чланака на 295 језика, од чега је преко 5,4 милиона написано на енглеском, а преко 350.000 на српском језику.
Text-x-generic with pencil-2.svg

Доприноси

Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.
HSSamarbetecolor.svg

Заједница

До сада су на српској Википедији 201.042 корисника отворила налог, а од тога су 1.062 активна. Сви уредници Википедијиних чланака су волонтери, који удружују своје напоре и доприносе у оквиру различитих тематских целина.

Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.
HS Wiki letter w.svg

Пројекти