Главна страна

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

613.393 чланка на српском

Сјајан чланак

Историја Срба пре Немањића обухвата период српске историје у средњем веку од доласка Срба са осталим словенским племенима на Балкан у првој половини VII века, до доласка на власт Стефана Немање током седме деценије XII века.

После доласка на Балкан, Срби су формирали неколико међусобно повезаних кнежевина и населили простор од Јадрана до Саве и од Цетине, Имотске жупе (насељене Хрватима) и реке Врбас на западу до долина Ибра, Груже, Љига, Јадра и Дрине на истоку.

Средином IX века, формира се јако државно средиште у тадашњој Србији под кнезом Властимиром, који је током трогодишњег рата успео да одбије бугарске нападе. Почетком осме деценије IX века, током владавине његових потомака, Срби су примили хришћанство.

...даље...

остали сјајни чланци ...

Добар чланак

Хиландар, у старијим списима и Хилендар (грч. Χιλανδαρίου) је српски манастир који се налази у северном делу Свете горе Атонске (грч. Аγιоν Оρоς), државе православних монаха која постоји више од хиљаду година. Света гора је смештена на Атосу (грч. Аτоς), трећем краку полуострва Халкидики у северној Грчкој, а манастир се налази на 2,5 километара од мора. Хиландар је у хијерархији Свете горе на четвртом месту по значају. Посматран споља манастир има изглед средњовековног утврђења, с обзиром да је утврђен бедемима који су високи и до 30 m. Спољни зидови су дугачки 140 m и окружују површину која је скоро 75 m широка. Манастир је овако утврђен с обзиром да је у прошлости, као и остала утврђена монашка насеља на Светој гори, морао да се брани од гусара. Неки сматрају Хиландар једним од првих универзитета, у претходничкој форми, а конкретно првим српским универзитетом. Садашњи игуман манастира Хиландар је Методије Марковић.

Манастир Хиландар је изградио грчки монах светогорац, Георгије Хеландариос. Манастир Хиландар су обновили Стефан Немања (у монаштву Симеон) и његов син Сава 1198. године, а у манастиру је 1199. године умро Стефан Немања. Краљ Стефан Урош I je 1262. године значајно утврдио манастир. Хиландар је нарочито помогао краљ Милутин, који је око 1320. године на месту старе подигао нову цркву Ваведења Богородице. У време краља и цара Душана Света гора је дошла под његову власт, а то је период највећег просперитета манастира. У вековима турске владавине, Хиландар су помагали руски цареви и молдавски кнежеви у XVI веку, а српски патријарси из Пећи у XVII веку. Почетком XIX века створена је прва нововековна српска држава, па је настављена богата традиција хиландарско-српских односа. У новијој историји манастир је значајно страдао 2004. године у катастрофалном пожару, а у току је обнова оштећених грађевина.

Хиландар представља једно од најзначајнијих средишта српске културе и духовности. Кроз векове, релативно заштићен од напада и пљачкања, у сигурности Свете горе Атонске и њене аутономије, био је поштеђен судбине која је задесила скоро све друге српске манастире. У Хиландару је очувана најбогатија колекција оригиналних старих рукописа, икона, фресака, тако да он у данашње време представља најзначајнију ризницу српске средњовековне културе уопште. Манастир се од 1988. године, заједно са осталих деветнаест светогорских манастира, налази на УНЕСКО-вој листи светске баштине у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином Планина Атос.

...даље...

остали добри чланци ...

Изабрана слика

Група пиротских занатлија у фабрици Тигар (око 1936, Пирот)
(пуна величина: 2.369 × 1.337)

остале изабране слике ...

Вести

9. децембар — На ванредним парламентарним изборима у Јерменији победила је коалиција „Мој корак” актуелног премијера Николе Пашињана (на слици).
9. децембар — Аргентински фудбалски клуб Ривер Плејт победио је Боку јуниорс у финалном двомечу и четврти пут освојио трофеј Копа либертадорес.
3. децембар — Хрватском фудбалеру Луки Модрићу додељено је признање „Златна лопта” за најбољег светског играча.
28. новембар — На председничким изборима у Грузији победила је Саломе Зурабишвили, поставши тако прва женом на функцији председника Грузије.
28. новембар — Норвешки шахиста Магнус Карлсен четврти пут за редом освојио је титулу светског првака у шаху.
26. новембар — Насина сонда Инсајт успешно се спустила на површину Марса.
26. новембар — Председник Украјине Петро Порошенко потписао је указ којим уводи ратно стање у земљи након сукоба руских и украјинских бродова код Керчког пролаза.
17. новембар — Олупина аргентинске подморнице Сан Хуан, нестале новембра 2017, пронађена је у Јужном Атлантику.

На данашњи дан

218. п. н. е. — У бици код Требије у Другом пунском рату картагински војсковођа Ханибал је нанео тежак пораз римској војсци.
1271. — Кублај-кан је променио назив свог царства у Јуан, означивши званични почетак династије Јуан у Кини и Монголији.
1398. — Монголски војсковођа Тамерлан заузео је индијски град Делхи.
1499. — Муслимани у Гранади су се побунили против својих владара због присилне конверзије на католичанство.
1865. — Амерички државни секретар Вилијам Сјуард је објавио да су три четвртине америчких савезних држава ратификовале Тринаести амандман на Устав САД, чиме је он ступио на снагу.
1916. — Победом Француза завршена је десетомесечна битка код Вердена у Првом светском рату, у којој су обе стране имале огромне губитке.
1972. — САД су у Вијетнамском рату почеле масовно бомбардовање Ханоја које је трајало непрекидно 12 дана и ноћи.

Остали догађаји: 17. децембар ← 18. децембар → 19. децембар

Да ли сте знали...

... да је прва машина за производњу чоколаде (на слици) направљена у Барселони 1780. године?
... да је језик камелеона око два пута дужи од његовог тела?
... да је између 1902. и 1907. године иста тигрица убила 436 људи у Непалу и Индији?
... да пингвини могу да роне на дубини од преко 400 метара?
... да је Елвис Прeсли имао брата близанца Гарона, који је умро на порођају?
... да је брисаче за кола изумела жена по имену Мери Андерсон?

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ вики софтвера.

Пројекат је започет 15. јануара 2001. године и њиме руководи невладина и непрофитна организација „Задужбина Викимедија”. У овом тренутку Википедија има више од 49,2 милиона чланака на 295 језика, од чега је преко 5,7 милиона написано на енглеском, а преко 613.000 на српском језику.

Доприноси

Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 234.770 корисника отворило налог, а од тога је 1.068 активно. Сви уредници Википедијиних чланака су волонтери, који удружују своје напоре и доприносе у оквиру различитих тематских целина.

Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.