Главна страна

Из Википедије, слободне енциклопедије

Сјајан чланак

The Earth seen from Apollo 17.jpg

Земља је једна од осам планета у Сунчевом систему. Трећа је планета по удаљености од Сунца и највећа терестричка планета у Сунчевом систему. Планета Земља има један природни сателит, Месец. За сада је једина позната планета на којој има живота.

У геолошкој науци преовладава мишљење да је Земља стара око 4,6 милијарди година што је утврђено одређивањем времена полураспада урана и торијума. Време полураспада U238 је 4,51 x 109 година, а Th232 је 1,39 x 1010година.

Земља такође има магнетно поље које је заједно са атмосфером, штити од радијације, штетне по жива бића која насељавају планету. Атмосфера такође служи као штит за одбијање мањих метеороида — пролазећи кроз атмосферу, они сагоре пре него што стигну до Земљине површине.


...даље...

Добар чланак

Tropas-rumanas-ocupan-budapest-1919--outlawsdiary02tormuoft.png

Мађарско-румунски рат (мађ. 1919-es magyar-román háború; рум. Războiul Maghiaro-Român din anul 1919) је рат вођен између Румуније и Мађарске Совјетске Републике. Избио је марта, а трајао до августа 1919. године. Избио је због Трансилваније, која је припојена Румунији 1. децембра 1918. године „Прокламацијом о уједињењу“. Она је донета у Алба Јулији и усвојили су је трансилвански Румуни, у чему их је подржала депутација трансилванских Саксонаца (Саси), али не и Секељи (Мађари) и Немци из Баната. Априла 1919. године на власт у Мађарској дошли су бољшевици, обећавши повраћај изгубљених територија, и прогласили су Мађарску Совјетском републиком. Армија нове владе брзо започиње дејства за повраћај Трансилваније, али Румунија врши контранапад и окупира велики део територије Мађарске, укључујући и престоницу Будимпешту. Мађарска Совјетска Република је уништена и нова мађарска власт започиње бели терор у земљи. Румунска војска се повукла из Мађарске марта 1920. године.

...даље...

Изабрана слика

Фигура делфина на води формирана услед површинског напона, физичке појаве којом кохезивне силе настоје да површину течности учине што је могуће мањом (пуна величина 1.280 × 853 *)

Фигура делфина на води формирана услед површинског напона, физичке појаве којом кохезивне силе настоје да површину течности учине што је могуће мањом
(пуна величина 1.280 × 853)

Вести

Уметничко поређење Земље (лево) са Кеплер-452б планетом, чији је пречник већи за само 60 одсто од Земљиног

На данашњи дан

Ханибак
Остали догађаји: 1. август2. август3. август

Да ли сте знали...

Џејмс Бјукенан


Википедија

Википедија је пројекат енциклопедије отвореног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ викисофтвера.

Пројекат је започет 15. јануара 2001. године и њиме руководи Задужбина Викимедије. У овом тренутку Википедија има више од 35,5 милиона чланака на 290 језика, од чега је скоро 5 милиона написано на енглеском, а преко 322.000 на српском језику.

Популарност Википедије је расла од самог почетка, а тренутно се налази међу 10 најпосећенијих локација на интернету.

Доприноси

Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада су 165.574 корисника отворила налог, а од тога је 613 било активно у протеклих месец дана. Сви уредници Википедијиних чланака су волонтери, који удружују своје напоре и доприносе у оквиру различитих тематских целина.

Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.