Главна страна

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

611.166 чланака на српском

Сјајан чланак

Оџаци су градско насеље у Србији, средиште и административни центар истоимене општине, коју поред Оџака чине још осам насеља. Град се налази у Западнобачком округу, на западу Војводине, у Панонској равници.

Оџаци су највеће насеље у општини по површини и броју становника. Према попису становништва из 2011. године град има 9021 становника. Већинско становништво чине Срби. У односу на попис из 2002. године број становника је у паду.

Оџаци се први пут помињу 1389. у земљишњим књигама као Odos или Hodos. Касније 1522. године село се помиње као Kéménd. Оџаци су дуго времена били центар кудеље, због чега су добили назив Hаnfhausen, Кућа конопље. Због бројних колонизација које су се десиле на простору данашњег града, Оџаци имају утицај разних култура. Данас Оџаци више нису велики индустријски центар. Град је данас домаћин многих међународних и домаћих привредних, културних и спортских манифестација.

Име Оџаци је множина речи „оџак“, која је у српски језик дошла из турског језика (у српском језику се као алтернатива употребљава и реч димњак). У турској војној терминологији, реч означава војну посаду. На турском језику град се називао Odzlak, на немачком Hanfhausen и на мађарском Hódság (старији мађарски назив за град био је Kéménd, а овај назив се први пут помиње 1522. године и значи мали димњак). Каснији мађарски назив, Hódság, ушао је у мађарски из турског или српског језика.

Поред ове теорије постоји и теорија да су Оџаци добили име по босанском месту Оџак или по томе што су оџаци вирили из земуница и могли су се видети издалека.

Оџаци се 1579. године помињу и под турским именом Tatar Ocak. Забележено је да су тада имали двадесет и осам домова, од чега дванаест муслиманских. 1389. године село је евидентирано у земљишњим књигама као Оdos или Hodos

...даље...

остали сјајни чланци ...

Добар чланак

Бобан Марјановић (Зајечар, 15. август 1988) је српски кошаркаш. Игра на позицији центра, а тренутно је члан Детроит пистонса. Са 222 cm висине један је од највиших кошаркаша у свим такмичењима у којима наступа.

Поред велике висине одликује га изузетна снага, али и мека рука приликом шута, те су му проценти шута споља као слободних бацања веома добри са обзиром да игра на позицији центра. У досадашњој каријери наступао је за: Хемофарм, ЦСКА Москву, Жалгирис, Нижњи Новгород, Раднички Крагујевац, Мега Визуру, Црвену звезду и Сан Антонио спарсе. Три пута је био најкориснији играч Кошаркашке лиге Србије. Двоструки је члан идеалне петорке Јадранске лиге. Четири пута је био МВП кола Евролиге, а проглашен је и за најкориснијег играча прве фазе Евролиге као и члан идеалне петорке у сезони 2014/15. У тој сезони успео је да обори три рекорда у историји Евролиге и то: број остварених дабл-даблова у једној сезони (16), укупан број скокова у једној сезони (256) као и укупан индекс корисности у једној сезони и то 616. Био је део најуспешније генерације у историји Црвене звезде која је успела да освоји триплу круну у сезони 2014/15.адранске лиге. Три пута је био МВП кола Евролиге, а проглашен је и за најкориснијег играча прве фазе Евролиге у сезони 2014/15.

...даље...

остали добри чланци ...

Изабрана слика

Башар ел Асад, председник Сирије (2015)
(пуна величина: 821 × 1.160)

остале изабране слике ...

Вести

20. октобар — Женска одбојкашка репрезентација Србије је освојила Светско првенство победом у финалу против Италије 3:2.
20. октобар — Саудијска Арабија је признала да је новинар Вашингтон поста Џамал Кашоги убијен у конзулату те државе у Истанбулу.
19. октобар — Собрање Републике Македоније двотрећинском већином усвојило је одлуку о приступању уставним изменама којим омогућавају промену имена државе у Република Северна Македонија.
17. октобар — Најмање 18 људи је погинуло, а 50 повређено у снажној експлозији импровизоване бомбе и оружаном нападу који је извршио студент на факултету у Керчу на Криму.
12. октобар — У разорном урагану Мајкл који је погодио америчке државе Флориду, Џорџију, Северну Каролину и Вирџинију, погинуло је најмање 12 људи.
11. октобар — Синод Цариградске патријаршије започео је процес признања аутокефалности Украјинске православне цркве

На данашњи дан

1797. — Француз Андре-Жак Гарнерен први употребио падобран, скочивши из балона над Паризом са висине од 680 метара.
1844. — Велико разочарање у САД, где је више хиљада верника очекивало други долазак Исуса Христа.
1947. — Почео је рат Индије и Пакистана око Кашмира пошто је кашмирски махараџа Хари Синг одбио да се прикључи једној од две земље када је подељен индијски потконтинент.
1962. — Амерички председник Џон Кенеди је у телевизијском обраћању објавио да је на Куби откривено совјетско нуклеарно оружје и да је наредио поморску блокаду острва.
1991. — Крње председништво Југославије је одбацило предлог Европске заједнице да југословенска федерација буде реконституисана у асоцијацију суверених држава.

Остали догађаји: 21. октобар ← 22. октобар → 23. октобар

Да ли сте знали...

… да кућна мува зуји у тону еф мале октаве?
… да држављани Сједињених Америчких Држава сваке године попију у просеку 50 милијарди таблета аспирина, лека из породице салицилата који се често користи против блажих болова, као антипиретик против грознице, те против запаљења?
… да у свету постоји око 1,3 милијарди грла гoведа, од чега 21,9% живи у Индији, 14,4% у Бразилу, а 10,7% у Кини?
… да се линеарна удаљеност између Месеца (слика) и Земље тренутно повећава за 38,2 милиметара годишње?
… да муње које погађају површину Земље досежу и до 30.000 °C, што је шест пута више од температуре на површини Сунца?
… да мачке проведу око две трећине свога живота спавајући?

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ вики софтвера.

Пројекат је започет 15. јануара 2001. године и њиме руководи невладина и непрофитна организација „Задужбина Викимедија”. У овом тренутку Википедија има више од 48,9 милиона чланака на 295 језика, од чега је преко 5,7 милиона написано на енглеском, а преко 611.000 на српском језику.

Доприноси

Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 231.185 корисника отворило налог, а од тога је 830 активно. Сви уредници Википедијиних чланака су волонтери, који удружују своје напоре и доприносе у оквиру различитих тематских целина.

Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.