Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Сјајан чланак

Петар Кочић

Петар Кочић (Стричићи код Бање Луке, 29. јун 1877 — Београд, 27. август 1916) био је српски књижевник и политичар. Сматра се једним од првих писаца модерне у српској књижевности, али и личношћу која је својим животом и политичком делатношћу постала узор различитим политичким струјама у потоњој историји српског народа.

Одрастао је у патријархалној породичној задрузи под туторством деде и бабе након што му је мајка Мара умрла, а отац Јован се замонашио добивши име Герасим. Основну школу је завршио у манастиру Гомионица и српско-православној школи у Бањој Луци. Године 1891. уписао је Велику гимназију у Сарајеву, али је из ње избачен 1895. те је школовање наставио у Првој београдској гимназији. Студирао је на Бечком универзитету од 1899. до 1904. године, а након кратког боравка у Београду био је постављен за професора српске гимназије у Скопљу, одакле је био отпуштен након писања сатиричног чланка, те се 1905. вратио у Сарајево. У Босни и Херцеговини је започео политичку борбу за побољшање положаја српског становништва залагаж ући се посебно за ослобађање кметова. Писао је ватрене чланке против аустроугарске управе, учествовао у великом народном штрајку (1906) и радио на окупљању српских снага. Аустроугарска власт је у Кочићу видела велику опасност те је радила на сузбијању његове политичке делатности. Три пута је био хапшен и затваран због новинских чланака и критике власти. Укупно је провео две године у затвору и то већином у самици, што је негативно утицало на његово душевно здравље. У Бањој Луци је покренуо лист Отаџбина. Као национални и социјални револуционар, Кочић је био веома омиљен у сељачким масама и код напредне омладине, па је изабран и за посланика Босанско-херцеговачког сабора, али је ову функцију напустио 1913. због погоршања здравља. Године 1914. примљен је у душевну болницу у Београду, где је дочекао почетак Првог светског рата и где је након две године преминуо. На тај начин су се испуниле његове пророчке речи које је изговорио излазећи из тузланског затвора: „У ропству се родих, у ропству живјех и у ропству, вајме, умријех”.

Добар чланак

Логос

Логос (гр. λόγος — ум, реч, говор, словесност, смисао, начело, закон, наука и др.) вишезначан је филозофски и теолошки појам. Изворно, логос је битан појам античке грчке филозофије, који исказује принцип, светски ум, објактивни закон по коме се све догађа. У Хераклитовој филозофији означава говор природе који само мудрац чује и разуме. Касније су га преузели хришћански теолози да би њиме означавали Исуса Христа, као божански логос.

Називи готово свих наука грађени су према грчкој лексици и садрже наставак логиа што упућује на логос о нечему (логика, психологија, гносеологија, онтологија, аксиологија, итд.).

У старогрчком језику логос има многобројна значења повезана са говором. Још у Хомеровим еповима појам логоса је употребљаван у следећим значењима: реч, говор, исказ, својство, истина, ред, воља, разум, ум, учење, законитост, аксиом, божји ум, клица постајања. Реч логос је изведена из глагола „легеин“ који је у префилозофској употреби имао два основна значења: „сабрати или скупити“ и „казати или именовати“. Временом је у речи логос сабрано и изражено грчко разумевање суштине језика као мишљења и казивања истине бића. Према општем веровању старих Грка, све што је било, све што јесте и све што ће бити има свој тајанствени логос (говор). Тај логос неки разумеју боље од других, а то су често песници који у стању надахнућа изражавају логос онога што је било, онога што јест и што ће бити, људским говором. Такође се веровало да дар изражавања логоса који саопштава ток будућих догађаја имају пророци, односно пророчице, у аполонским пророчиштима (види Делфи).

Изабрана слика

Панорама Хонгконга ноћу, 2019.
(пуна величина: 10.436 × 4.936)

Недавни догађаји

Вести

10. новембар — Председник Боливије Ево Моралес је након двонедељних протеста широм земље поднео оставку због нерегуларности на изборима.
7. новембар — Земљотрес јачине 2,4 степена Рихтерове скале погодио је регион Лепосавића.
1. новембар — Најмање 53 војника и један цивил убијени су у нападу екстремиста на једну војну локацију на северу Малија.
30. октобар — Амерички конгрес усвојио декларацију о Геноциду над Јерменима током Првог светског рата у Отоманској империји.
28. октобар — Пожар који је избио у Бугарској 27. октобра се проширио на Стару планину надомак Миџора (на слици) те ватрогасци и мештани старопланинских села покушавају да угасе ватрену стихију.
21. октобар — Снажан торнадо погодио је америчку савезну државу Тексас оставивши око 65.000 људи без електричне енергије.
21. октобар — Три војника су погинула, а три повређена у несрећи током обуке у војној бази Форт Стјуарт у америчкој савезној држави Џорџији.
21. октобар — Земљотрес јачине 6,4 степени по Рихтеру, погодио је пацифичку острвску државу Вануату.

Друге вести

На данашњи дан

12. новембар

1920 — Потписан је Рапалски уговор којим је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, под притиском Велике Британије и Француске, уступила Италији Истру, Јулијску крајину, Задар и острва Црес, Лошињ, Ластово и Палагружу, касније и Ријеку.
1927 — Лав Троцки искључен из бољшевичке партије, а Стаљин је постао неприкосновени лидер Совјетског Савеза.
1933 — Националсоцијалистичка немачка радничка партија Адолфа Хитлера добила изборе и преузела власт у Немачкој.
1942 — Британска Осма армија генерала Бернарда Монтгомерија је у Другом светском рату заузела Тобрук у Либији и заробила најмање 30.000 немачких и италијанских војника.
1970 — У снажном циклону и високим таласима у Источном Пакистану живот је изгубило најмање 200.000 људи.
1982 — Јуриј Андропов (на слици) је постао Генерални секретар ЦК Комунистичке партије Совјетског Савеза.

Остали догађаји: 11. новембар ← 12. новембар → 13. новембар

Прочитајте

Занимљивости

Да ли сте знали?

… да на Балију девојчице постају пунолетне са 12, а дечаци са 13 година, а да се чин одрастања обележава брушењем шест зуба горње вилице?
… да у Јапану винова лоза слабо успева, због чега су Јапанци одлучили да праве вино од мандарина које има готово исти укус као оно од грожђа?
… да се звук произведен при земљотресу кроз стене преноси брзином од око 25.000 километара на час, што је око 20 пута брже него кроз ваздух?
… да се Северна Америка од Европе удаљава брзином од око 2,5 центиметара годишње, услед процеса ширења океанског дна у зонама дивергентних граница литосферних плоча (процес субдукције)?
… да је дужина Боинга 747 (на слици) приближно 2 пута већа од пута који су приликом свог првог лета прешла браћа Орвил и Вилбур Рајт?
… да сова може да окрене главу и до 270°?

Друге занимљивости

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ вики софтвера. Чланке на Википедији може мењати свако са приступом интернету.

Пројекат је започет 15. јануара 2001. године. Тренутно Википедија има више од 51,4 милиона чланака на 303 језика, од чега преко 5,9 милиона на енглеском и преко 626.000 на српском језику.

Доприноси

Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 252.895 корисника отворило налог, а од тога је 771 активан. Сви уредници су волонтери, који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина.

Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.