Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Сјајан чланак

Сићевачка клисура

Сићевачка клисура је део речне долине Нишаве настала интензивним усецањем њеног воденог тока у стенску масу, између северних огранака Суве планине, и јужних огранака Сврљишких планина. Налази се 14 km источно од Ниша, између села Просек (низводно) и насеља Долац (узводно). Дуга је око 17 km (15,9) и спаја Нишку котлину са Белопаланачком котлином. Такође је и најкраћа веза између средњег и доњег Понишавља, односно између горњег и доњег дела средњег Нишавља.

Клисура је подељена на две географске целине, горњу — Црнчанско-градиштански кањон, и доњу — Островичку клисуру. Горњи део је ужи и сличнији кањону (од Осторвице до Долаца), док је доњи (од Просека до Островице са широким благим падинама. Клисура је оивичена Сврљишким планинама са севера и обронцима Суве планине с југа.

Кроз Сићевачку клисуру, паралелно са Нишавом, изграђени су железничка пруга (1886/87) и нишавски међународни магистрални пут (1964). Нишавска железница која пролази кроз долинске усеке Сићевачке клисуре део је велике светске железничке магистрале (Лондон—Париз—Београд—Ниш—Софија—Истанбул), а магистрални пут Е-80, источни крак Коридора 10, део велике паневропске магистрале (Салцбург—Загреб—Београд—Ниш—Софија—Истанбул), и веза преко Мале Азије са осталим подручјима света.

Због својих геоморфолошких одлика као и јединствене флоре и фауне, Сићевачка клисура је проглашена за Парк природе и заштићено подручје са значајним еколошким и културним добрима. „Парк природе Сићевачка клисура“ је предео богат природним лепотама, и изузетан је пример појаве и интеракције геолошких, геоморфолошких и хидролошких феномена као и биодиверзитета, и станиште више ендемских, реликтних и ретких врста биљака и животиња.

Добар чланак

Виктор Цој

Виктор Робертович Цој (рус. Ви́ктор Ро́бертович Цой, кор. 빅토르 최, 21. јун 1962. године у Лењинграду, у Купчинском рејону — 15. августа 1990, недалеко од Тукумса у летонском дијелу СССР) је био један од најпознатијих руских и совјетских рок музичара 1980их година, вођа рок групе „Кино“.

Почео је да пише пјесме кад је имао 17 година. Пјесме су углавном обрађивале теме попут уличног живота у Лењинграду, љубав и дружење са пријатељима. Године 1982. је упознао своју будућу супругу, Марину Игоревну, да би се њом оженио три године касније, 1985. године. Исте године, 26. августа, добили су сина Сашу. Виктор је са групом Кино издао укупно 8 студијских албума.

Током каријере урадио је неколико политички набијених албума, који су додатно поспјешили популарност групе. Не добијавши помоћ од државе за издавање својих албума, Цој је ишао кроз „Самиздат“, допуштајући да се албуми бесплатно дијеле. Ово је проузроковало још већу популарност, јер се створила атмосфера у којој су људи видјели да Цој не ствара само због новца.

Дана 15. августа 1990. године, Виктор Цој је погинуо у саобраћајној несрећи у Тукумсу, у Летонији, недалеко од Риге. Утицај Виктора Цоја на младе у Русији је био велик. И дан-данас се јављају бројни графити посвећени њему и његовом раду, организују концерти у његово име, а у једној од главних улица у Москви, у Старом Арбату, се налази велики меморијални зид посвећен Цоју, гдје долазе бројни његови поштоваоци да му одају почаст.

Изабрана слика

Европска веверица или риђа веверица или само веверица је врста арбореалних веверица из рода Sciurus. Европске веверице су сваштоједи, глодари који живе на простору скоро целе Евроазије. Међутим, у Британији број ових веверица је драстично опао услед увођења источне сиве веверице из Северне Америке.
(пуна величина: 3.872 × 2.592)

Недавни догађаји

Вести

Пандемија ковида 19: Болест; Вирус; Тестирање; Вакцина; Физичко дистанцирање; Изравнавање кривуље; Пандемија по државама

13. јун — Новак Ђоковић је по други пут освојио Ролан Гарос победивши Стефаноса Циципаса резултатом 3 : 2.
13. јун — Најмање 11 особа је погинуло, а 37 тешко рањено у експлозији гаса у централној Кини.
11. јун — Утакмицом између Турске и Италије почело је шеснаесто Европско првенство у фудбалу.
9. јун — Никола Јокић је постао најкориснији играч регуларног дела НБА лиге.
8. јун — Жалбено веће Механизма за кривичне судове у Хагу осудило је генерала Ратка Младића на доживотан затвор.
7. јун — Према прелиминарним резултатима мексичка владајућа странка Морена и њени савезници имају већину у новом сазиву Доњег дома Конгреса.
7. јун — У судару два експресна воза у јужном Пакистану погинуло је најмање 38 особа, а више десетина је повређено.
5. јун — Наоружани нападачи убили су најмање 100 цивила у нападу на једно село на северу Буркине Фасо.
30. мај — Анадолу Ефес је освојио кошаркашку Евролигу победивши Барселону у финалу фајнал фора.
29. мај — Челси је победио у финалу Лиге шампиона Манчестер Сити резултатом 1 : 0.
29. мај — Свети архијерејски синод Српске православне цркве изабрао је владику Јоаникија Мићовића (на слици) за митрополита Митрополије црногорско-приморске.

Остале вести

На данашњи дан

20. јун

451 — Западноримски војсковођа Аеције је у бици на Каталаунским пољима поразио Хуне Атиле Бича Божијег на њиховом походу кроз Галију (на слици).
1459 — Турци улазе у небрањено Смедерево и Српска деспотовина престаје да постоји.
1789 — Посланици Трећег сталежа новопрокламоване Народне скупштине у Француској заклели се да се неће разићи док не донесу нови устав
1944 — Поразом јапанске флоте окончана поморска битка у Филипинском мору у Другом светском рату.
1963 — СССР и САД се договориле о успостављању „црвеног телефона“ после Кубанске кризе.
1973 — У Аргентину се после 18 година избеглиштва вратио бивши председник Хуан Доминго Перон.
1992 — Лидери Чешке и Словачке, Вацлав Клаус и Владимир Мечјар постигли договор о подели Чехословачке на две државе.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

... да је новчана јединица Панаме балбоа добила име по истраживачу Васку де Балбои?
... да је Вук Стефановић Караџић правило пиши као што говориш преузео од немачког филолога Јохана Кристофа Аделунга и да је оно познато као Аделунгов принцип?
... да је првобитно име стрип јунака Загора било Ајакс, али да се аутор Серђо Бонели предомислио када је сазнао да постоји детерџент тог имена?
... да Кинези зову Кинески зид Чанг Ченг?
... да је први ректор Београдског универзитета био хемичар Сима Лозанић (на слици)?
... да је Сан Марино најстарија република на свету, која још увек постоји?

Остале занимљивости

Остали изабрани спискови

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на њој може мењати свако с приступом интернету.

Првобитна верзија пројекта започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Тренутно Википедија има више од 56,6 милиона чланака на 309 језика, од којих је преко 647.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 287.091 корисник отворио налог, а од тога је 837 активно. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.