Главна страна

С Википедије, слободне енциклопедије
Сјајан чланак

Ана Франк

Фотографија Ане Франк из 1940.
Фотографија Ане Франк из 1940.

Анелис Мари Франк (хол. и нем. Annelies Marie Frank; Франкфурт, 12. јун 1929Берген, март 1945), познатија као Ана Франк, једна је од најпознатијих јеврејских жртава Холокауста. За време скривања од нациста написала је Дневник Ане Франк.

Рођена је у Франкфурту на Мајни у Немачкој, али је већи део живота провела у Амстердаму. Била је држављанин Немачке до 1941, када јој је одузето држављанство по Нирнбершким законима. Постала је позната после смрти, захваљујући објављивању њеног дневника. У њему је описала живот током скривања за време немачке окупације у Другом светском рату. Анина породица се преселила 1933. у Холандију коју је Нацистичка Немачка окупирала 1940. године. Како су прогони Јевреја постали учесталији 1942, Франкови су се сакрили у тајне просторије у пословној згради Ота Франка — Тајно скровиште. Након две године њихово склониште је откривено на основу дојаве, а Франкови, Ван Пелсови и Фриц Пфефер депортовани су у логоре. Ана је умрла седам месеци касније од тифуса у концентрационом логору Берген-Белзену, неколико дана после смрти своје сестре Марго.

Анин отац, Ото Франк, једини који је преживео рат, вратио се у Амстердам и пронашао дневник своје ћерке. Дневник, у коме је Ана бележила своје мисли од 12. јуна 1942. до 1. августа 1944, објављен је 1947. у оригиналној и делимично скраћеној верзији на холандском језику.

Добар чланак

Драгутин Калор Милодановић

Влајковић прелази Дрину с добровољцима, међу којима се налазио и Д. К. Милодановић, илустрација из великог ислустрованог календара „Орао“ (1877)
Влајковић прелази Дрину с добровољцима, међу којима се налазио и Д. К. Милодановић, илустрација из великог ислустрованог календара „Орао“ (1877)

Калор, односно Драгутин Милодановић (Суботица, 1847Београд, 25. фебруар / 9. март 1883) био је буњевачко-српски новинар, уредник и издавач „Мисечне кронике“ (187273), а потом и „Суботичког гласника“ (187376). Као добровољац узео је учешћа у српско-турским ратовима 1876—78, да би се по окончању ратног дејства скрасио у Београду, у којем је остао до краја живота (1883).

О детињству Калора Милодановића мало се зна. Њега је познавао узак круг људи, с којима је заједно радио и који су га подупирали у културно-просветном раду. Потиче из земљорадничке породице. Родитељи су му били веома скромног материјалног стања. Гимназијске дане провео је у више места у Угарској. Прошао је кроз осам латинских школа, па због лошег материјалног стања није могао наставити с даљим школовањем. Неко време је био у Калочи, где га је припомагао бискуп Иван Антуновић. Антуновић је током 70-их година 19. века издавао недељни лист — „Буњевачке и шокачке новине“ са месечним прилогом за забавно штиво са сликама — „Буњевачко-шокачка вила“. На тим листовима је Милодановић радио, а заузврат је био награђен од Антуновића. Милодановић је био одушевљени патриота, који је правилно схватио потребе буњевачког племена. Он се искрено старао, често упркос недаћама које су му у раду сметале, да задовољи потребама својих сународника.

Изабрани списак

Списак епизода серије Мердокове мистерије

Логотип серије
Логотип серије

Мердокове мистерије су канадска драмска телевизијска серија с одликама мистерије, комедије и научне фантастике чије је приказивање почело 20. јануара 2008. Серија се темељи на романима Детектив Мердок Морина Џенингса. Радња је смјештена у Торонту крајем 19. и почетком 20. вијека. У средишту дешавања је Вилијам Мердок (Јаник Бисон), детектив Четврте полицијске станице, који ријешава злочине користећи се научним методама и проналасцима који су веома напредни за то вријеме (попут отисака прстију). У рјешавању случајева помажу му полицајац Џорџ Кребтри (Џони Харис), градски патолог доктор Џулија Огден (Хелен Џој) и инспектор Томас Бракенрид (Томас Крејг). Р. Б. Карни, Кал Кунс и Александра Заровни творци су серије, а продуцирао ју је Shaftesbury Films.

Серији су претходила три телевизијска филма који су се приказивали на канадском каналу Bravo! од 2004. до 2005. За разлику од серије глумачка постава је потпуно другачија. У филму су глумили: Питер Аутербриџ као Мердок, Кили Хоз као доктор Огден, Метју Макфадзин као полицајац Кребтри и Колм Мини као инспектор Бракенрид.

Недавни догађаји

Вести

Андреас Бреме
На данашњи дан

27. фебруар

Пожар у Рајхстагу
Занимљивости

Да ли сте знали

Кеопсова пирамида
Кеопсова пирамида

Изабрана слика

Приказ ловца неандерталаца у музеју града Тогерн, Белгија
Приказ ловца неандерталаца у музеју града Тогерн, Белгија

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 62,5 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 685.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 359.729 корисника отворило налог, а од тога је 777 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти