Главна страна

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

614.735 чланака на српском

Сјајан чланак

Живојин Мишић (Струганик код Мионице, 7/19. јул 1855 — Београд, 20. јануар 1921) је био српски и југословенски војвода (маршал).

На самом почетку своје четрдесетогодишње службе, био је учесник српско-турских ратова (1876—1878), као питомац-наредник, касније потпоручник. У тим ратовима стекао је прва ратна искуства. Поред четворогодишње Артиљеријске школе завршио је Аустро-Угарску школу гађања у Бруку на Лајти и двогодишњу припрему за генералштабну струку. Такође је учествовао и у краткотрајном Српско-бугарском рату 1885. године. Пуних шест година поред редовних дужности предавао је стратегију на Војној академији. Након Мајског преврата био је приморан да се пензионише у чину генералштабног пуковника, пошто је сматран превише блиским свргнутој династији Обреновића, али је реактивиран 1909, током анексионе кризе на лични захтев начелника Врховне команде генерала Радомира Путника, који га је учинио својим помоћником. Мишић је помогао генералу Путнику да састави српски ратни план у евентуалном рату са Аустро-Угарском.

И у Балканским ратовима Мишић је такође био помоћник начелника штаба Врховне команде, генерала Путника, и био је његова десна рука. Непосредно је сарађивао на планирању и руковођењу операцијама против турске Вардарске армије, због чега је после Кумановске битке унапређен у чин генерала. Посебно се истакао правилном проценом ситуације првога дана битке на Брегалници, када је српска Врховна команда у Скопљу разматрала питање на којој линији ће примити одсудну битку. Усвајање његовог предлога имало је пресудан утицај на даљи ток и коначан исход одлучујуће битке Другог балканског рата. По завршетку овог рата, Мишић је по други пут пензионисан на исти начин заслугом официра припадника Црне Руке.

Међутим, пред само избијање Првог светског рата, опет је био реактивиран и постављен за помоћника начелника штаба Врховне команде. Током Колубарске битке, генералу Мишићу је предата команда над Првом армијом, која је тада била у врло тешкој ситуацији. Највише захваљујући његовим личним напорима и знању, Прва армија се од јединице у расулу претворила у формацију способну за борбу. Мишић је инсистирао на дубљем повлачењу, скраћењу фронта целе српске војске, којим би се осталим армијама дало времена за одмор, попуну залиха и снабдевање. То његово коцкање се исплатило пошто је аустроугарска војска превише раширила своје линије, па је тешко поражена у потоњем српском контранападу. За заслуге и извојевану победу, Мишић је 4. децембра 1914. године унапређен у чин војводе (маршала). Од стране енглеског краља Џорџа V награђен је титулом енглеског витеза бакалауреја.

...даље...

остали сјајни чланци ...

Добар чланак

Максим Исповедник (581—662) је хришћански светитељ. Био монах и византијски теолог, творац широког теолошког система који обухвата хришћанску мисао од Оригена до Псеудо-Дионисија Ареопагита, укључујући и хеленске неоплатонисте, попут Плотина и Прокла.

У христологији, заступао је диофизитску позицију (да Христос има и човечанску и божанску природу) у време када су васељенским патријарх и византијски цар заступали монофизитизам. Због својих ставова је осуђен као јеретик и протеран у изгнанство, где је и умро. Убрзо потом, његово учење је оправдано на Шестом васељенском сабору у Цариграду, и проглашен је за свеца.

...даље...

остали добри чланци ...

Изабрана слика

Легална продавоница хашиша у Непалу (Катманду, 1973)
(пуна величина: 1.301 × 1.925)

остале изабране слике ...

Вести

19. јануар — Најмање 66 особа је погинуло, а 76 је повређено у експлозији нафтовода код Мексико Ситија.
17. јануар — У експлозији аутомобила бомбе испред зграде полицијске академије у Боготи погинула 21 особа.
10. јануар — Собрање Републике Македоније изгласало амандмане на Устав којим се мења име земље у Република Северна Македонија.
6. јануар — Јапански ски скакач Рјоју Кобајаши победио је у генералном пласману турнеје Четири скакаонице.
5. јануар — Васељенски патријарх Вартоломеј I потписао томос о аутокефалности Украјинске православне цркве.
3. јануар — Лендер Chang'e 4 кинеске свемирске агенције ЦНСА први слетео на „тамну страну” Месеца (на слици место слетања лендера).
2. јануар — У Србији ступила на снагу забрана узгоја животиња ради производње крзна.

На данашњи дан

763 — Абасидски халифат је угушио Алидску побуну када је један од вођа побуне смртно рањен у бици код Басре.
1793 — Гиљотинирањем је погубљен Луј XVI, након што га је два дана раније Национални конвент прогласио кривим за издају.
1840 — Жил Димон д'Ирвил је открио Аделину земљу.
1942 — Мађарски војници су у Новом Саду спровели рацију и у наредна два дана убили и бацили у Дунав 1.300 новосадских Јевреја, Срба и Рома.
1954 — САД поринуле прву подморницу на атомски погон „УСС Наутилус“.
1976 — Два англо-француска „конкорда“ истовремено полетела из Париза и Лондона на првим редовним путничким линијама тог суперсоничног авиона.
1993 — Хрватске снаге су у операцији Масленица напале територију Републике Српске Крајине у зонама под заштитом Уједињених нација.

Остали догађаји: 20. јануар ← 21. јануар → 22. јануар

Да ли сте знали...

… да је СР Југославија прва и једина држава која је оборила први амерички стелт авион, F-117 најтхок?
… да је Египат освојио Европско првенство у кошарци 1949. године?
… да се у САД свакога дана у просеку поједе 720 ари пице?
… да су најмлађи родитељи у историји имали по 8 и 9 година, и да су живели у Кини 1910. године?
… да је са својих 188 децибела, звиждук плавог кита најгласнији звук који производи једна животиња?
… да звук путује три пута брже кроз воду него кроз ваздух?

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ вики софтвера.

Пројекат је започет 15. јануара 2001. године и њиме руководи невладина и непрофитна организација „Задужбина Викимедија”. У овом тренутку Википедија има више од 49,4 милиона чланака на 295 језика, од чега је преко 5,7 милиона написано на енглеском, а преко 614.000 на српском језику.

Доприноси

Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 236.487 корисника отворило налог, а од тога је 936 активно. Сви уредници Википедијиних чланака су волонтери, који удружују своје напоре и доприносе у оквиру различитих тематских целина.

Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.