Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Сјајан чланак

Бошко Буха

Бошко Буха (Градина, код Вировитице, 1926 — Јабука, код Пријепоља, 27. септембар 1943), учесник Народноослободилачке борбе, легендарни пионир и борац-бомбаш Друге пролетерске бригаде и народни херој Југославије.

Након окупације Југославије, 1941. године, усташе су га са породицом протерале из родне Славоније, па је прешао у западну Србију, у Јадарску Лешницу. Ту је октобра 1941. године ступио у Мачвански партизански одред. Потом је кратко време био на лечењу у ослобођеном Ужицу, а одатле се са борцима Ужичког партизанског одреда, повукао у Санџак. Марта 1942. године ступио је у тада формирану Другу пролетерску ударну бригаду, у њен Четврти ужички батаљон.

Иако је био млад и мален растом, исказивао је изузетну храброст. Посебно се истакао као вешт бомбаш у борбама код Чајнича, на Козари, код Купреса, Јајца, Ливна и др, па је био вођа једног бомбашког одељења. Као један од омиљених бораца Четвртог ужичког батаљона Друге пролетерске бригаде био је изабран за члана делегације ове бригаде на Првом конгресу Антифашистичке омладине Југославије. На овом Конгресу, одржаном децембра 1942. године у Бихаћу, говорио је о својим и подвизима својих ратних другова. Његов говор изазвао је одушевљење међу делегатима, а честитао му је и Врховни командант НОВ и ПОЈ Јосип Броз Тито.

Истицао се и у каснијим борбама Друге пролетерске бригаде, а посебно у борбама током битке на Неретви и битке на Сутјесци. Погинуо је септембра 1943. године када је камион у коме се налазио у близини села Јабука, код Пријепоља, наишао на четничку заседу. Сахрањен је у Пљевљима.

Добар чланак

Симона Халеп

Симона Халеп (Констанца, 27. септембар 1991) румунска је тенисерка и бивша прва играчица света, која је током досадашње каријере освојила два гренд слем трофеја.

Пажњу на себе скренула је у сезони 2013. у којој је освојила шест турнира. У истој години добила је награду за најперспективнију играчицу света.

Халеп је дошла до финала Отвореног првенства Француске 2014. године и изгубила од Марије Шарапове у три сета, а 2017. године играла је у свом другом финалу и поново изгубила у три сета овог пута од Јелене Остапенко. У каријери је освојила двадесетдве титуле у појединачној конкуренцији и једну у дублу.

Након неколико сезона у самом врху женског тениса, сезону 2017. је завршила као најбоља тенисерка света, а такође је завршила као најбоља 2018. годину. Прва Румунка која је постала број 1 на WTA листи у појединачној конкуренцији.

Симона је освојила први гренд слем турнир на Отвореном првенству Француске 2018. победом против Слоун Стивенс из САД. Други гренд слем турнир Симона је освојила на Вимблдону 2019. године победом у финалу против Серене Вилијамс из САД.

Изабрана слика

Икона Богородица Тренуса, део колекције Народног музеја.
(пуна величина: 2.876 × 3.772)

Недавни догађаји

Вести

Пандемија ковида 19: Болест; Вирус; Тестирање; Вакцина; Физичко дистанцирање; Изравнавање кривуље; Пандемија по државама

24. септембар — Суд у Италији пустио је на слободу Карлеса Пуџдемона, некадашњег лидера региона Каталонија.
19. септембар — Преминула је Марина Туцаковић, најпознатији српски и југословенски текстописац.
19. септембар — Одбојкашка репрезентација Италије постала је шампион Европског првенства 2021. године пошто је у финалу победила репрезентацију Словеније с резултатом 3 : 2.
17. септембар — Преминуо је Миња Субота (на слици), српски композитор, музичар, забављач и фотограф.
16. септембар — Преминуо је Душан Ивковић, српски кошаркашки тренер.
15. септембар — Свечано је обележен Дан српског јединства, слободе и националне заставе, празник установљен да се прославља на дан Пробоја солунског фронта.
13. септембар — Данил Медведев и Ема Радукану су победници у појединачној конкуренцији на Отвореном првенству САД у тенису.
8. септембар — Најмање 14 људи је погинуло у пожару који је избио у ковид-болници у македонском граду Тетову.
8. септембар — Министар за ванредне ситуације Русије Јевгениј Зиничев погинуо је спасавајући човека током међуресорне вежбе у Краснојарској области.
7. септембар — Снажан земљотрес магнитуде 7 степени погодио је југозапад Мексика, док је у централном делу земље од последица поплава страдало 16 особа.
6. септембар — Примож Роглич из Словеније, победник је тронедељне бициклистичке етапне трке Вуелта а Еспања око Шпаније.
5. септембар — На Цетињу је свечано устоличен нови митрополит Митрополије црногорско-приморске Јоаникије.
4. септембар — Женска одбојкашка репрезентација Италије постала је шампион Европског првенства 2021. године пошто је у финалу победила репрезентацију Србије с резултатом 3 : 1.

Остале вести

На данашњи дан

27. септембар

1540 — Папа Павле III одобрио је булом Regimini militantis eccleciae оснивање језуитског католичког реда.
1825 — Првом у свету јавном железничком пругом Дарлингтон—Стоктон, у североисточној Енглеској, кренуо је воз с првом парном локомотивом.
1905 — Физички журнал Анали физике је објавио четврти научни рад Алберта Ајнштајна Да ли инерција тела зависи од његовог енергетског садржаја?, у ком је први пут представљена једначина E=mc².
1922 — Грчки краљ Константин I абдицирао је због војног пораза у рату са Турском, две године пошто се вратио на престо.
1940 — Представници Немачке, Италије и Јапана су у Берлину потписали Тројни пакт, званично образујући војни савез познат као силе Осовине.
1962 — У Јемену је у војном удару пуковник Абдула ал Салал оборио монархију и прогласио Јеменску Арапску Републику.
1996 — Талибанске снаге су заузеле Кабул и успоставиле Исламски Емират Авганистан.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

... да је грб ФНРЈ имао пет буктиња?
... да мачке могу произвести преко 100 гласовних звукова, док пси могу само око 10?
... да је Александар Карађорђевић први Србин који је летео авионом?
... да је Антарктик једини континент на којем нема гмизаваца?
... да лоптица за голф има 336 јамица?
... да је реч јуриш персијског порекла, на персијском јуреш и значи брзи напад?

Остале занимљивости

Остали изабрани спискови

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на њој може мењати свако с приступом интернету.

Првобитна верзија пројекта започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Тренутно Википедија има више од 57,2 милиона чланака на 309 језика, од којих је преко 649.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 291.879 корисника отворило налог, а од тога су 744 активна. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.