Главна страна
Војничев рукопис

Војничев рукопис (енгл. Voynich manuscript; рус. Рукопись Войнича) илустровани је ручно написани кодекс у непознатом систему писања. Старост велума (врста пергамента од нештављене коже сисара на коме је манускрипт написан) методом радиоактивног угљеника процењена је на рани 15. век (1404—1438). Манускрипт је вероватно написан у Северној Италији током италијанске ренесансе. Име је добио по Вилфриду Војничу, пољском трговцу књигама који је исти купио 1912. године.
Неке странице недостају, а око 240 је пронађено и сачувано. Текст је написан слева надесно, а већина страница садржи илустрације или дијаграме. Неке странице су на расклапање. Војничев рукопис су проучавали многи како професионални тако и аматерски криптографи, укључујући америчке и британске криптоаналитичаре из Првог и Другог светског рата. Нико до сада није успео да дешифрује текст, који је постао веома познат случај у историји криптографије. Мистерија значења и порекла рукописа побудила је машту у популарној култури, што је покренуло писање романа, разних спекулација с освртом на садржај рукописа и сл. Ниједна од бројних хипотеза предлаганих током последњих сто година није још увек званично потврђена.
Октавијан Август

Октавијан Август (лат. Gaius Julius Caesar Octavianus Augustus; Рим, 23. септембар 63. п. н. е. — Нола, 19. август 14) оснивач је Римског царства и био је први римски цар, који је владао од 27. године. п. н. е. до своје смрти 14. године н. е.
Рођен у старој, богатој коњичкој породици плебејаца из рода Октавија, Август је 44. п. н. е. постхумно усвојен од стране својег ујака Гаја Јулија Цезара после Цезарове смрти. Заједно са Марком Антонијем и Марком Лепидом формирао је Други тријумвират који је победио цезарове убице. Након њихове победе код Филипа, тријумвири су међу собом поделили Римску републику и владали као војни диктатори. Тријумвират се на крају распао због конкурентних амбиција његових чланова: Лепид је прогнан и одузет му је положај, а Антоније је извршио самоубиство након пораза од Октавијана у бици код Акција 31. п. н. е.
Иако је био први цар, у његово време углавном су сачуване све институције Републике, па се механизам Августове владавине ослањао на његов лични престиж (како сам каже у Делима божанског Августа), а не на аутократски или диктаторски лични режим. Август је почасна титула коју је он добио у часу ступања на власт, 27. године п. н. е. Augustus на латинском значи узвишени (мисли се у религиозном смислу). Касније је то постала титула свих римских царева који су владали након њега. Октавијан Август је вероватно најважнија личност у римској историји.
Дискографија Алије

Америчка певачица, глумица и манекенка Алија издала је три студијска албума, два компилацијска албума и двадесет и шест синглова. Рођена је у Бруклину у Њујорку, а одрасла у Детроиту. Са десет година појавила се у америчком телевизијском шоуу Star Search, заједно са Гледис Најт. Када је имала дванаест година потписала је уговор са издавачким кућама Jive Records и Blackground Records.
Преко ујака Берија Хакерсона, музичког продуцента, ступила је у контакт са Р. Келијем, који је касније био њен ментор, главни композитор и продуцент њеног првог албума. Албум Age Ain't Nothing but a Number објављен је 24. маја 1994. године, а изашао је на ЦД и винил издању, као и за виртуелно преузимање. Албум је продат у три милиона примерака у Сједињеним Државама, а Америчко удружење дискографских кућа доделило је албуму двоструки платинумски сертификат. Након тога, Алија је потписала уговор са Атлантис рекордсом. Током кратке каријере, њени синглови нашли су се на музичким листама у Сједињеним Државама и у Уједињеном Краљевству.
Вести
- 20. септембар — Потписано је примирје по окончању азербејџанске војне операције у Нагорно-Карабаху.
- 16. септембар — Одбојкашка репрезентација Пољске освојила је Европско првенство победивши у финалу Италију.
- 15. септембар — У Србији, Српској и дијелу Црне Горе обиљежен је Дан српског јединства, слободе и националне заставе.
- 13. септембар — 2.900 људи је преминуло у поплавама а преко 10.000 се води као нестало, након урушавања бране у граду Дерни, Либија.
- 10. септембар — Новак Ђоковић је освојио 24. титулу на гренд слем турнирима победивши у финалу Отвореног првенства САД Данила Медведева.
- 10. септембар — Кошаркашка репрезентација Србије (на фотографији) освојила је сребро на Светском првенству 2023. У финалу је изгубила од Немачке са 77 : 83.
- 8. септембар — Више од 2.000 људи је страдало а преко 2.000 је повређено у земљотресу у Мароку.
24. септембар
- 622 — Мухамед и његови следбеници су окончали своју хиџру од Меке до Медине како би избегли верски прогон.
- 1841 — Султан од Брунеја је предао Саравак британском авантуристи Џејмсу Бруку.
- 1863 — У Београду је основана Велика школа са филозофским, правним и техничким факултетима.
- 1877 — Јапанска царска војска је поразила Саига Такаморија и самураје клана Сацума у бици код Широјаме (на слици), пресудној бици побуне Сацума.
- 1986 — Београдски лист „Вечерње новости“ објавио је Нацрт Меморандума Српске академије наука и уметности, који је изазвао контроверзе.
- 1993 — Нородом Сиханук је поново преузео камбоџански престо и потписао нов Устав према коме је Камбоџа постала уставна монархија.
- 2015 — Најмање 1100 особа је погинуло и још 934 особе су повређене током стампеда током хаџилука у Саудијској Арабији.
Да ли сте знали

- … да је битка код Солферина подстакла Анрија Динана (на слици) да оснује Црвени крст?
- … да је баба руског цара Ивана IV Грозног била Српкиња из породице Јакшића?
- … да Шпанија у буквалном преводу значи „земља зечева”?
- … да је најстарија скупштина на свету исландски Алтинг који је основан 930. године?
- … да je тренутак стварна јединица времена и износи 1/100 секунде?
- … да Јапан има преко 200 укуса Кит кет чоколадице?
- … да је прва конференција Покрета несврстаних одржана од 1. до 6. септембра 1961. године у Београду?
Изабрана слика

Википедија
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете слободно мењати.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 61,7 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 674.000 на српском језику.
Доприноси
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.
Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ или да се обратите свом ментору.
Заједница
До сада је на Википедији на српском језику 339.713 корисника отворило налог, а од тога је 687 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите нашу Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.
Дискусије и коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења, аргумената и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали.
Википедијом руководи Задужбина Викимедија, некомерцијална организација која управља и низом других пројеката:
Викиречник слободни речник
Викицитат слободни цитати
Викикњиге слободни уџбеници
Викизворник слободна библиотека
Викиновости слободне вести
Викиверзитет слободни материјали за учење
Викиврсте директоријум врста
Медијавики развој вики софтвера
Википодаци слободна база знања
Викиостава слободно складиште медија
Википутовање слободни водич за путовања
Метавики координација заједнице