Главна страна

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Сјајан чланак

Шафран

Орошени шафран са обешеним прашницима

Шафран (лат. Crocus sativus; ~ vernus) вишегодишња је биљка, луковица из породице Iridaceae. Зачин се добија из цвета Crocus sativus. Живописни гримизни жигови (стигме) и стубићи (стилови), звани кончићи или нити, сакупљају се и суше ради употребе као зачина и средства за бојење хране. Шафран, већ дуго међу најскупљим зачинима по маси на свету, вероватно је први пут узгојен у Грчкој или недалеко од ове земље. C. sativus је, по свему судећи, форма C. cartwrightianus која се јавила тако што су у касном бронзаном добу узгајивачи са Крита селективно гајили биљке ради необично дугих стигми. Лагано се раширио у већем делу Евроазије, а касније је донет у делове Северне Африке, Северне Америке и Океаније.

Биљка може достићи висину до 30 cm. Нема правога стабла. Шест латица цвета, заједно са два уска листића, расту из подземне гомољасте луковице. Спољне љуске имају жилице, углавном мрежасте. Лишће је узано, линеарно и издужено. Латице су при земљи свијене у ваљкасту цев, а на неколико центиметара од тла шире се у левак. Цветови иначе израстају између листова, с дугом цеви и звонасто раствореном круном од шест једнаких листића; љубичасти су, жућкасти или ружичасти. Тучак је код свих шафрана златнонаранџасте боје и, најчешће, надвисује истобојне прашнике. На врху тучка налази се стигма, жиг или њушка крокуса (лат. croci stigmata) — ’органела’ чији је задатак да прихвата поленова зрнца. Осушени жигови се, поред употребе као зачин и за справљање боја за бојадисање намирница (посебно колача), користе и у медицини. У већој мери, шафран је отрован.

Добар чланак

Подземна кукумавка

Пет подземних кукумавки

Подземна кукумавка (лат. Athene cunicularia) мала је, дугонога сова која живи на подручју Северне и Јужне Америке. Живи на травњацима, пашњацима, пољопривредним површинама или било ком другом отвореном сувом месту са ниским растињем. Гнезди се у рупама у земљи, попут оних које прави преријски пас. За разлику од осталих сова, подземна кукумавка је активна и дању, иако се труди да избегава поподневну врућину. Међутим, као и остале сове, и она најчешће лови од сумрака до свитања, када може лако да улови плен захваљујући свом виду и слуху. С обзиром на то да живи на травнатом подручју а не у шумама, подземна кукумавка је развила дуге ноге, што јој омогућава да трчи док лови свој плен.

Подземна кукумавка има светле очи, док кљун може бити тамно жуте или зелене боје, у зависности од подврсте. Нема ушно перје, а фацијални диск је раван. Има изражене беле обрве и бело перје на бради, које проширује и показује у одређеним ситуацијама — на пример, док љуља главу када је узнемирена.

Изабрана слика

Манастир Студеница је један од највећих и најбогатијих манастира Српске православне цркве. Налази се 57 km од Краљева, а основао га је Стефан Немања 1190. године.Утврђени зидови манастира окружују четири цркве: Богородичну цркву и Краљеву цркву (цркву светих Јоакима и Ане), обе изграђене од мермера, цркву Никољачу (цркву светог Николе) и још једну цркву, очувану у темељима. Манастир је познат по својој колекцији фресака из 13. и 14. века. Припада Епархији жичкој Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја. УНЕСКО је 1986. године уврстио Студеницу у листу Светске баштине. (пуна величина: 3.672 × 4.896 *)

Манастир Студеница је један од највећих и најбогатијих манастира Српске православне цркве. Налази се 57 km од Краљева, а основао га је Стефан Немања 1190. године.Утврђени зидови манастира окружују четири цркве: Богородичну цркву и Краљеву цркву (цркву светих Јоакима и Ане), обе изграђене од мермера, цркву Никољачу (цркву светог Николе) и још једну цркву, очувану у темељима. Манастир је познат по својој колекцији фресака из 13. и 14. века. Припада Епархији жичкој Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја. УНЕСКО је 1986. године уврстио Студеницу у листу Светске баштине.
(пуна величина: 3.672 × 4.896)

Недавни догађаји

Вести

Ивон Фарел
На данашњи дан

5. април

битка на Чудском језеру
Занимљивости

Да ли сте знали

Џон Вејн
  • ... да је право име глумца Џона Вејна било Мерион Морисон?
  • ... да је сиријски град Дамаск најстарији непрекидно насељени град на свету?
  • ... да je Наполеон I Бонапарта освојио Италију пре него што је напунио 26 година?
  • ... да осушене банане имају четири пута већу енергетску вредност од свежих?
  • ... да у морској води има 6 милиона тона злата, чак 100 пута више него што га данас поседује човечанство? Ипак, добијање злата на овај начин је скуп и неисплатив поступак.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на њој може мењати свако с приступом интернету.

Првобитна верзија пројекта започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Тренутно Википедија има више од 51,5 милиона чланака на 309 језика, од којих је преко 632.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 262.255 корисника отворило налог, а од тога је 1.079 активно. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.

КонтактОдноси са јавношћу • Контакт