Пређи на садржај

Главна страна

С Википедије, слободне енциклопедије
Сјајан чланак

Ниш

Споменик ослободиоцима Ниша
Споменик ослободиоцима Ниша

Ниш је највећи град у југоисточној Србији и седиште Нишавског управног округа. На подручју Града Ниша је, према попису из 2011, живело 260.237 становника, док је у самом насељеном месту живело 183.164 становника, па је тако по броју становника Ниш трећи град по величини у Србији. Налази се 237 километара југоисточно од Београда на реци Нишави, недалеко од њеног ушћа у Јужну Мораву. Град Ниш заузима површину од око 596,73 km2, укључујући Нишку Бању и 68 приградских насеља. Град Ниш је од 2004. административно подељен на пет градских општина: Медијана, Палилула, Пантелеј, Црвени Крст и Нишка Бања. Саобраћајна инфраструктура на територији Ниша га чини раскрсницом копненог и ваздушног саобраћаја Балкана.

Ниш је био административни, војни и трговински центар различитих држава и царстава. На простору данашњег Ниша, у античком граду Наису рођени су римски цареви Константин Велики и Констанције III. Географски положај Ниша учинио га је стратешки важним и тиме примамљивим градом за многе освајаче. Током историје, територијом на којој се данашњи град налази прошли су Дарданци, Трачани, Илири, Келти, Римљани, Хуни, Авари, а затим и Византинци, Срби, Бугари и Османлије. У више наврата град су заузимали Мађари и Аустријанци. Од Турака је ослобођен 1878. године и од тада се поново налази у саставу Србије, с кратким прекидима у току окупације током Првог и Другог светског рата. Утицај различитих култура примећује се у наслеђу града, пре свега у његовој архитектонској разноврсности.

Добар чланак

Игор Ракочевић

Игор Ракочевић
Игор Ракочевић

Игор Ракочевић (Београд, 29. март 1978) бивши је српски кошаркаш. Играо је на позицији бека.

У почетку каријере је био познат са надпросечним одразом и закуцавањима, да би се кроз каријеру прославио као изузетни кошгетер. У каријери је играо за Црвену звезду (у три наврата), Будућност, Минесота тимбервулвсе, Памесу, Реал Мадрид, Таукерамику, Ефес Пилсен и Монтепаски Сијену. Прошао је све млађе категорије Црвене звезде и као велики таленат клуба заиграо је за први тим у сезони 1994/95. У својој првој сезони био је у саставу на 33 утакмице у којима је постигао 66 поена у свим такмичењима и то са свега 16 година. Једини је кошаркаш који је три пута био најбољи стрелац Евролиге, и тако заслужио награду Алфонса Форда. Са кошаркашком репрезентацијом СР Југославије освојио је златне медаље на Европском првенству 2001. у Турској и на Светском првенству 2002. у Индијанаполису.

Изабрани списак

Списак песама групе Led Zeppelin

Чланови групе Led Zeppelin
Чланови групе Led Zeppelin

Led Zeppelin је био енглески рок бенд који је снимио 108 песама између 1968. и 1980. године. Бенд је био пионир албумски конципираног рока и често је одбијао да објављује своје популарне песме као синглове. Посматрали су своје албуме као недељива, потпуна искуства слушања и нису желели да издавачке куће преуређују њихове песме за појединачна издања.

Од распада бенда, објављено је 26 песама. На Led Zeppelin Boxed Set-у (1990) објављена је обрада песме Роберта ЏонсонаTravelling Riverside Blues”, „White Summer/Black Mountain Side” и први албум песме Hey, Hey, What Can I Do?; У другом бокс сету (1993) објављена је песма „Baby Come On Home”. Нове песме су такође објављене на BBC Sessions (1997) потоњем ремастеру, The Complete BBC Sessions (2015), Led Zeppelin DVD из 2003. и уживо албуму How the West Was Won (2003).

Недавни догађаји

Вести

Петар Матић Дуле
На данашњи дан

13. октобар

Џорџ Вашингтон
Занимљивости

Да ли сте знали

ХИВ вирус (зелено)
ХИВ вирус (зелено)

Изабрана слика

Сава Шумановић — Жена у комбинезону, дио колекције Галерије Матице српске, 1929.
Сава Шумановић — Жена у комбинезону, дио колекције Галерије Матице српске, 1929.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 63,7 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 695.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада су на Википедији на српском језику 386.024 корисника отворила налог, а од тога је 738 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти