Главна страна

Из Википедије, слободне енциклопедије

Сјајан чланак

{{{ 4}}}

Случај Рачак је назив за оружани сукоб између српске полиције и побуњених Албанаца током акције полиције 15. јануара 1999. у селу Рачак (општина Штимље, Косово и Метохија, Србија). Контроверзност дешавањима у Рачку дају још увек супротстављени ставови као и различити закључци обдукција, контрадикторне и пристрасне информације у медијима и значајне политичке последице које су изазвала.

О акцији српске полиције постоје ставови, с једне стране превасходно засновани на изјавама Вилијама Вокера, у то време шефа Косовске верификационе мисије ОЕБС, да је српска полиција, уз подршку војске, извршила масакр над недужним цивилима албанске националности. Другу групу чине ставови о томе да је то била легитимна анти-терористичка акција полиције против наоружаних припадника ОВК која је политички искоришћена као повод да се исконструишу наводи о масакру цивила у циљу стварања легитимитета за НАТО бомбардовање СРЈ.

...даље...

Добар чланак

Constantinople 1453.jpg

Дука (грч. Δούκας /Дукас/; око 1400 — после 1462), уз Халкокондила, Сфранцеса и Критовула, представник оне групе историчара који су писали после пропасти Византијског царства. Унук је извесног Михаила Дуке, који је живео за време владавине Јована V Палеолога. Потиче од царске породице Дука, а живео је пре и после пада Цариграда под турском влашћу (1453).

Аутор је Византијске историје, писане простим народним грчким језиком, која обухвата период од 1341. до 1462. г., односно од ступања Јована V на престо до турског покоравања Лезбоса. Провео је готово читав свој живот у служби ђеновљанског господара Лезбоса, али није раскрстио са грчким народом. Са искреном жалошћу посматрао је његову фаталну судбину која га је задесила, а његов опис пада Цариграда завршава се „ламентом“. Дукина историја сачувана је и на староиталијанском језику, а оно што је занимљиво у вези са њом јесте да она садржи неке одељке којих нема у грчкој верзији.

У политичком погледу Дука је био латинофил, тј. представник оног дела византијске владајуће класе која је у борби против заговорника потчињења Турцима осећала за потребним да се црквено и политички потчини Западу. У свом поменутом делу пружа обиље података о унутрашњој и спољној ситуацији Византије у периоду током њеног пада.

...даље...

Изабрана слика

Вести

Лионел Меси

Скорашње смрти: Алан Рикман · Дејвид Боуи · Захарије Трнавчевић

На данашњи дан

Хенри VIII
Остали догађаји: 14. јануар15. јануар16. јануар

Да ли сте знали...

Шах


Портали

Википедија

Википедија је пројекат енциклопедије отвореног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ викисофтвера.

Пројекат је започет 15. јануара 2001. године и њиме руководи Задужбина Викимедије. У овом тренутку Википедија има више од 38 милиона чланака на око 290 језика, од чега је преко 5 милиона написано на енглеском, а преко 330.000 на српском језику.

Популарност Википедије је расла од самог почетка, а тренутно се налази међу 10 најпосећенијих локација на интернету.

Доприноси

Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада су 174.144 корисника отворила налог, а од тога је 1.075 било активно у протеклих месец дана. Сви уредници Википедијиних чланака су волонтери, који удружују своје напоре и доприносе у оквиру различитих тематских целина.

Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.