Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Сјајан чланак

Горња Река

Горња Река (мкд. Горна Река; алб. Reka e Epërme) географски је и етнографски подрегион ширег региона Реке, на западу Републике Македоније, укључујући и насеља у северозападном делу општине Маврово и Ростуша и општине Гостивар. Овај регион је дом како муслиманског, тако и православног становништва албанског говорног подручја који себе сматрају Македонцима, са неколико значајних изузетака у прошлости, а и у скорије време.

Горња Река је алпски планински и робустан регион са планинским пашњацима и говедима. У савремено доба, највеће насељено место је село Врбјани. Овај регион представља изоловану и неразвијену област са ограниченим комуникационим везама, при чему приступ и путовања постају тешки током снежних зимских месеци.

Током историје, становници овог региона бавили су се углавном пољопривредом, а један део становништва се и данас бави пољопривредом. Горња Река је у прошлости пролазила кроз процесе депопулације због сезонских и/или сталних миграција у оближњим подручјима, али и у иностранству у потрази за послом и бољим животним стандардом. Током 14. века Горња Река је била у саставу Душановог царства, а његовим распадом 1365. године припала је Прилепском краљевству, којим је владала породица Мрњавчевић, до 1395. године, када је ову територију освојио Бајазит I, султан Османског царства, под чијом влашћу је остала до Балканских ратова 1912—3. године. После тога је постала део Краљевине Србије, Краљевине Југославије, Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, и на крају део Републике Македоније.

Добар чланак

Спорт у Грчкој

Грчка је била седиште древних Олимпијских игара, које су први пут забележене 776. године пре нове ере и два пута је била домаћин модерне Олимпијаде — Летњих олимпијских игара 1896. и 2004. године. Током Параде нација на Олимпијским играма, Грчка је увек на првом месту као земља која је основала древне Олимпијске игре. Једна је од четири земље које су се такмичиле на свим Летњим олимпијским играма од свог оснивања. Укупно су освојили 110 олимпијских медаља (30 златних, 42 сребрне и 38 бронзаних). Године 1896. Грчка је заузела друго место на табели медаља међу свим националним тимовима, освојивши 10 златних медаља. Грчки олимпијски комитет основан је 1894. године, а Међународни олимпијски комитет признат је 1895. године, а први председник био је грчки бизнисмен.

Последњих деценија Грчка је постала значајна у многим спортовима, поготово у фудбалу. Фудбалска репрезентација Грчке победила је на Европском првенству 2004. године. Многи грчки спортисти, такође, су постигли значајан успех и током година су освојили светске и олимпијске титуле у бројним спортовима, попут кошарке, рвања, ватерпола, атлетике, дизања тегова, при чему су многи од њих постали успешни у својим спортовима. Кошарка је стекла популарност у Грчкој након што је клуб АЕК освојио Куп победника купова 1968. године. Репрезентација је победила на Европском првенству 1987. и 2005, а 2006. Грчка је стигла до финала Светског купа.

Успешна организација на Летњим олимпијским игрaмa 2004. допринела је развоју многих спортова и светских терена широм Грчке, а посебно у Атини. Грчки спортисти освојили су укупно 146 медаља у 15 различитих олимпијских спортова на Летњим олимпијским играма, укључујући Олимпијске међуигре 1906, достигнуће које Грчку чини једном од најбољих народа на свету, на светској ранг листи медаља по престоници.

Изабрана слика

Купола атомске бомбе налази се у Меморијалном центру Хирошима у Хирошими. Остаци овог здања били су веома близу експлозије нуклеарне бомбе Малиша која је 6. августа 1945. године бачена на Хирошиму. Први пут у историји нуклеарно оружје је употребљено у рату. Процењује се да је од експлозије и ударног таласа погинуло најмање 78.000 људи. Према проценама Јапана из 1968, 250.000 становника Хирошиме умрло је одмах након експлозије или у року од пет година од болести узрокованих радијацијом. Купола атомске бомбе налази на Унесковој листи места Светске баштине.
(пуна величина: 5.040 × 3.360)

Недавни догађаји

Вести

Пандемија вируса корона 2019/20.

4. август — У снажним експлозијама лучких складишта у Бејруту погинуло је најмање 135 особа, а више од 5000 је повређено.
31. јул — Један маринац је погинуо, двојица су рањена, док се осморица воде као нестали, након несреће у којој је учествовало амфибијско возило америчке ратне морнарице у близини обале јужне Калифорније.
31. јул — У судару брзог воза и машине за одржавање пруга у Португалији, погинула је једна особа а повређено најмање 35.
31. јул — У пљачки банке у Берлину повређено је 11 особа.
15. јул — Хакерски напади на Твитеру, чије су мете били истакнути налози с великим бројем пратилаца, довели су до масовне биткојн преваре.
14. јул — Најмање 16 особа је погинуло у сукобима на граници између Арцаха и Азербејџана.
12. јул — Актуелни председник Пољске Анджеј Дуда победио је у другом кругу председничких избора у тој земљи.
10. јул — Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган потписао је декрет којим је поништена одлука да некадашња православна базилика Аја Софија буде музеј.

Остале вести

На данашњи дан

6. август

1796 — На Цетињу је Скупштина црногорских старешина изгласала „Стегу“, као први писани законски акт у Црној Гори.
1806 — Цар Франц I Хабзбуршки одрекао се титуле светог римског цара и прогласио се царем Аустрије, чиме престало да постоји Свето римско царство.
1941 — Усташе су убиле око 600 становника села Пребиловци, углавном жена, деце и стараца.
1945 — Бачена је атомска бомба на Хирошиму, што је прво кориштење нуклеарног оружја у рату (на слици).
1962 — Јамајка је стекла пуну независност од Уједињеног Краљевства, више од 300 година пошто су је Енглези преотели од шпанских колониста 1655.
1965 — Амерички председник Линдон Џонсон је потписао Закон о праву гласа, чиме је он ступио на снагу.
2011 — Протестни марш због смрти Марка Дагана у лондонској четврти Тотенхем се окончао немирима, који су следеће четири ноћи изазвали талас насиља широм Енглеске.

Остали догађаји:

Прочитајте

Занимљивости

Да ли сте знали

... да је електричну столицу изумео зубар?
... да се популарна лутка Барбика презива Милисент Робертс?
... да се пиће Пепси првобитно звало Бредово пиће?
... да се Александер Грејам Бел (на слици) никада није чуо телефоном са својом женом и ћерком из разлога што су биле глувонеме?
... да је писац Марк Твен рођен и умро у години појављивања Халејеве комете?
... да је отварач за лименке изумљен тек после 48 година постојања лименки?

Остале занимљивости

Остали изабрани спискови

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на њој може мењати свако с приступом интернету.

Првобитна верзија пројекта започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Тренутно Википедија има више од 54,4 милиона чланака на 309 језика, од којих је преко 637.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 269.586 корисника отворило налог, а од тога је 795 активно. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.