Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Сјајан чланак

Петар Бојовић

Петар Бојовић (Мишевићи код Нове Вароши, 4/16. јул 1858 — Београд, 19. јануар 1945) био је српски и југословенски војвода (фелдмаршал).

Учесник је српско-турских ратова током којих је био у штабу Врховне команде, а по завршетку ратова постао је водник батерије у Београду. После српско-бугарског рата постао је водник коњице, а затим је 1891. положио испит и добио чин капетана. Истовремено је постављен за вршиоца дужности начелника Штаба Моравске дивизије у Нишу, где је остао пет година. Мењао је неколико дужности све до избијања Балканских ратова 1912. године, када је био командант Коњичке дивизије.

У Првом балканском рату Бојовић је био начелник Штаба Прве армије од октобра 1912. године. Истакао се током Кумановске и Битољске битке, после којих је добио чин генерала. По окончању Првог балканског рата, на његов предлог, а уз подршку војводе Путника, склопљен је савез са Грчком, као противтежа опасности која је тада долазила од Бугарске. У Другом балканском рату био је начелник Штаба Прве армије која је однела победу у бици на Брегалници, а после рата био је командант трупа Нових области на Косову и Македонији.

У Првом светском рату је био командант Прве армије. Учествовао је у завршним операцијама Церске битке, а по ослобађању Шапца, са овом јединицом форсирао је, почетком септембра, Саву и продро у Срем. Бива рањен у глежањ, па је смењен са места команданта. Од новембра 1914. до новембра 1915. године генерал Бојовић је био на располагању, када је због Тројне офанзиве, опет реактивиран. Опет је постао командант трупа Нових области и успео је да пружи отпор непријатељу, док се српска војска повлачила ка Косову. Када је донета одлука да се трупе повлаче ка Албанији, Бојовић је тада (децембар 1915.) постављен за начелника Врховне команде. Поднео је оставку начелника Врховне команде 19. јуна 1918. године, због неслагања око проширења Солунског фронта. Затим је опет постављен за команданта Прве армије, којом је командовао и у бици код Доброг поља. Због ратних заслуга 13. септембра 1918. добио је чин војводе (фелдмаршала).

После рата постао је командант Прве армијске области и на тој функцији је остао до децембра 1920. године. Именован је начелником Главног генералштаба војске Краљевине СХС у јануару 1921. године. Децембра исте године стављен на располагање, а убрзо и пензионисан. Враћен је у службу 1941. и постављен за Врховног инспектора целокупне војне силе Југославије. Током Априлског рата именован је по уставу, услед малолетности краља Петра II, за помоћника врховног команданта краљевске југословенске војске да би после капитулације војске сам себи одредио кућни притвор у коме је био све до краја рата. Преминуо је у дубокој старости.

Одликован је Орденом Југословенске круне првог реда (1930. године), Орденом Карађорђеве звезде првог реда (1933. године) и француским Орденом Легије части (1936. године). Носилац је многобројних највиших српских и савезничких одликовања. Уврштен је у ред највећих војсковођа Првог светског рата и српске ратне историје.

Добар чланак

Војводина у Народноослободилачкој борби

Априла 1941. године Војводина је окупирана и подељена у три окупационе зоне: Срем су Немци предали Независној Држави Хрватској, Бачку и Барању је анектирала Краљевина Мађарска, док је Банат потпао под власт домаћих Немаца, мада је формално припадао Недићевој Србији. Терор и физичко уништење недужног народа, привредна пљачка, општа обесправљеност, беда и очај карактерисали су четворогодишњу окупацију. У току окупације у Војводини је око 50.000 људи убијено, а преко 280.000 је било интернирано, хапшено, злостављано и мучено.

Покрет отпора, који је покренула Комунистичка партија Југославије, крајем 1941, претрпео је у Банату и Бачкој тежак пораз, док је у Срему, после солиднијих припрема, постепено прерастао у општенародни устанак. На ослобођеној територији у Срему организована је и партизанска власт, са масовним антифашистичким организацијама, штампом и школством. Искуства из Срема у организовању ослободилачке борбе пренесена су у лето 1944. године у Банат, Бачку и Барању, тако да је пре доласка Црвене армије, октобра 1944, овде већ била организована народна власт са ослободилачким институцијама.

Изабрана слика

Матера је град у јужној Италији, седиште истоименог округа. Стари део Матере уврштен је на списак светске баштине УНЕСКОа.
(пуна величина: 5.106 × 3.404)

Недавни догађаји

Вести

Пандемија ковида 19: Болест; Вирус; Тестирање; Вакцина; Физичко дистанцирање; Изравнавање кривуље; Пандемија по државама

13. април — Одбојкашице Уба први пут су освојиле титулу првака Србије.
11. април — Одбојкаши Војводине пети пут у низу су освојили титулу првака Србије.
10. април — Седам особа погинуло је у земљотресу магнитуде 5,9 степени који је погодио индонежанску провинцију Источна Јава.
9. април — Бугарска Централна изборна комисија објавила коначне резултате парламентарних избора у Бугарској, а највише гласова је освојила странка ГЕРБ.
2. април — Нападач и један полицајац погинули су у инциденту код Капитол хила у Вашингтону.
30. март — У Танзанији је погинуло 45 људи у стампеду током јавног опроштаја од преминулог председника Џона Магуфулија.
26. март — Најмање 32 особе су погинуле, а 66 је повређено у судару два воза јужно од египатског главног града Каира.
24. март — Теретни брод Евер Гивен тајванске компаније, дијагонално се заглавио у Суецком каналу и потпуно блокирао саобраћај.
23. март — Десеторо људи, међу којима један полицајац, убијено је у пуцњави у једном супермаркету у америчкој држави Колорадо.

Остале вести

На данашњи дан

18. април

1906 — У земљотресу у Сан Франциску погинуло више од хиљаду људи, а око 200.000 остало је без кућа.
1909 — У Ватикану, беатификована француска хероина из 15. века - Јованка Орлеанка.
1942 — Амерички авиони у Другом светском рату први пут су бомбардовали Токио, Јокохаму и Нагоју.
1946 — Званично је распуштено Друштво народа, а његова имовина пренета је на новоосноване Уједињене нације.
1946 — САД признале Федеративну Народну Републику Југославију.
1951 — У Паризу су Белгија, Западна Немачка, Италија, Луксембург, Француска и Холандија потписале уговор о оснивању Европске заједнице за угаљ и челик.
1980 — Јужна Родезија је под називом Зимбабве постала 50. независна земља Африке.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

... да камиле имају трослојне очне капке, који их штите од песка?
... да су Рамзес II и хетитски владар Хатушилиш III 1270. године п. н. е. закључили први сачувани мировни споразум у историји, после битке код Кадеша?
... да је игру „Човече не љути се“ измислио Џозеф Шмит 1905. године?
... да су Срби град Братислава до 1919. године звали Пожун?
... да је право име глумице Виноне Рајдер Винона Лора Хоровиц, а да је име Винона добила по граду у америчкој држави Минесота?

Остале занимљивости

Остали изабрани спискови

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на њој може мењати свако с приступом интернету.

Првобитна верзија пројекта започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Тренутно Википедија има више од 56,2 милиона чланака на 309 језика, од којих је преко 645.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 283.479 корисника отворило налог, а од тога су 972 активна. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.