Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Сјајан чланак

ХК Партизан

ХК Партизан је српски хокејашки клуб из Београда. Клуб је део спортског друштва Партизан. Своје домаће утакмице игра у Леденој дворани Пионир, капацитета 2.000 места.

Партизан је освојио 20 титула шампиона државе, 3 купа, два пута је био првак Слохокеј лиге и једном је освојио Балканску лигу што га чини најтрофејнијим клубом у Србији. Тренутно се такмиче у Хокејашкој лиги Србије.

Хокејашки клуб као део JСД Партизан основан је 1948. године, а на њиховом првом наступу на државном првенству су освојили своју прву титулу. Првенство је одиграно као тродневни турнир који је одржан од 26. до 29. фебруара 1948. године у Љубљани. Партизан је титулу првака освојио победом над Енотностом из Љубљане и Текстилцем из Вараждина.

У периоду између 1951. и 1955, Партизан је био далеко најјачи хокејашки тим у земљи и освојио је 5 узастопних титула првака. Црно-бели су у том периоду победилу у 19 узастопних утакмице са гол разликом 142:23. Партизан је првенство 1953. године завршио без примљеног гола. Састав Партизана је у том периоду била репрезентација у малом. Играли су др Златко Ковачевић, Милан Јовановић, Никола Станимировић, Луце Житник, Гентар Ладоцки, Јосип Брелић, Алфред Давид, Борис Ренауд, Мићо Душановић и Блажо Пиперски.

Добар чланак

Спомен-гробље на Крушику

Спомен-гробље на Крушику у Ваљеву, у Србији је спомен-гробље у северозападном делу града, на брду Крушик, на ком је сахрањено 313 бораца и учесника Народноослободилачког покрета који су рођени или војно деловали и пали на подручју ваљевског краја за време Другог светског рата.

Највећи део упокојених, њих 261, били су учесници НОБ које су овде, након заробљавања и предаје од стране равногорских четника, стрељали Немци 27. новембра 1941. године. Њима су касније придодани и други пали на подручју ваљевске општине у каснијем току рата, до ослобођења града 1944. године.

Иако је још за време и одмах после рата ово велико стратиште почело да прераста у уређено гробље, прво организовано претварање у спомен-парк је остварено на петнаесту годишњицу стрељања 1956. године. Данашњи облик гробље је добило великом реконструкцијом 1964. године. Претходно посети председника СФРЈ Јосипа Броза Тита Ваљеву 1967. године у средишњи део гробља је уграђено ватриште са вечним пламеном које је Тито свечано упалио током своје посете гробљу.

За време социјалистичке Југославије ово гробље је заузимало веома важно симболичко место на политичкој мапи града. Овде су се за све велике државне и локалне празнике скупљали политички функционери држећи говоре, пионири полагали заклетве, припадници ЈНА полагали свечану обавезу.

На гробљу на Крушику се сваког 27. новембра свечано комеморира стрељаним родољубима. Спомен-гробље на Крушику је споменик културе.

Изабрана слика

Поглед на западну страну англиканске катедрале у Велсу, Самерсет. Катедрала је изграђена у периоду 1175—1490, како би заменила ранију цркву која је на том месту постојала од 705. године. Посвећена је Светом Андрији и прилично је већа од просечне енглеске катедрале. Изграђена је у готичком архитектонском стилу и данас је под заштитом државе
(пуна величина: 5.867 × 5.050)

Недавни догађаји

Вести

18. август — У великом пожару у Даки престоници Бангладеша, изгорело је око 15.000 домова, а 50.000 људи остало је без крова над главом.
18. август — Најмање 63 особе су погинуле у бомбашком нападу на једној свадби у Кабулу.
13. август — На археолошком локалитету код Виткова пронађена је Жупска Венера.
10. август — Пет стручњака руске нуклеарне корпорације „Росатом” је погинуло, а три друге особе су повређене у експлозијама током испитивања техничких способности за ракетни мотор у региону Архангељска.
4. август — У пуцњави која се догодила у Дејтону, држава Охајо, страдало је 10 особа а најмање 16 рањено.
3. август — Најмање 20 особа је убијено, а више од 40 рањено у пуцњави која се догодила у тржном центру Волмарт у граду Ел Пасо, Тексас.
31. јул — У експлозији аутобуса у Авганистану погинуле су 34 особе.
30. јул — У Етиопији је оборен светски рекорд у садњи дрвећа — за само један дан засађено је чак 350 милиона стабала.
23. јул — Борис Џонсон је изабран за новог британског премијера.
20. јул — Осветници: Крај игре (режисери браћа Русо на слици) постао је филм који је остварио највећу зараду икада након што је престигао Аватара.

Друге вести

На данашњи дан

20. август

1741 — Руски морепловац данског порекла Витус Јонас Беринг открио је Аљаску.
1896 — У Земуну свечано отворена Миленијумска кула на Гардошу, у склопу прославе хиљадугодишњице досељавања Мађара у Панонску низију.(на слици).
1914 — Немци су у Првом светском рату окупирали Брисел.
1940 — У граду Мексику је убијен руски револуционар Лав Троцки
1944 — Црвена армија је покренула Јаши-Кишињевску операцију против немачко-румунских снага, после које је Румунија објавила рат Немачкој.
1968 — Трупе СССР и других чланица Варшавског пакта ушле су у Чехословачку да би онемогућиле спровођење реформи Александра Дубчека („Прашко пролеће”).
1991 — Више од 100.000 људи се окупило испред зграде Врховног совјета СССР у знак протеста против државног удара чији је циљ био да се збаци председник Михаил Горбачов.
1998 — САД су бомбардовале једну фабрику у Судану и неколико полигона за војну обуку у Авганистану, тврдећи да су мете повезане са терористичким нападима на амбасаде САД у Кенији и Танзанији 13 дана раније.

Остали догађаји: 19. август ← 20. август → 21. август

Прочитајте

Занимљивости

Да ли сте знали?

... да слепи мишеви увек скрећу налево када излазе из пећине?
... да у просеку 100 људи годишње умре од гушења хемијским оловкама?
... да је двобој у Парагвају легалан ако су обе стране добровољни даваоци крви?
... да бубашваба може живети до 9 дана без главе пре него што умре од глади?
... да је брод ХМХС Британик, из исте класе као и РМС Титаник, такође потонуо након што је налетео на мину?

Друге занимљивости

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ вики софтвера. Чланке на Википедији може мењати свако са приступом интернету.

Пројекат је започет 15. јануара 2001. године. Тренутно Википедија има више од 50,8 милиона чланака на 303 језика, од чега преко 5,9 милиона на енглеском и преко 623.000 на српском језику.

Доприноси

Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 248.555 корисника отворило налог, а од тога су 764 активна. Сви уредници су волонтери, који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина.

Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.