Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Сјајан чланак

Петар Лековић

Петар Лековић (Сврачково, код Пожеге, 23. новембар 1893 — Чемерно, код Гацка, 13. јун 1942) био је каменорезачки радник, учесник Првог светског рата и Народноослободилачке борбе и први народни херој Југославије.

Као војник Српске војске учествовао је у Првом светском рату, током 1914. и 1915. године. Истицао се као храбар и способан борац, али је након рањавања био заробљен и остатак рата је провео у заробљеништву. Након завршетка рата, вратио се у родно место и изучио каменорезачки занат. У потрази за послом обилазио је многа места, углавном по западној Србији. Још у годинама, након рата постао је симпатизер Комунистичке партије Југославије.

Након 1938. године обновио је своје контакте са тада илегалном КПЈ и учествовао у неким њеним акцијама. Након окупације, 1941. године са тројицом својих синова ступио је у Ужички партизански одред и учествовао у устаничким акцијама. Након Прве непријатељске офанзиве и повлачења партизансих снага из Србије, марта 1942. године ступио је у Другу пролетерску ударну бригаду, у којој је био постављен за заменика команданта Првог ужичког батаљона.

У борбама се истицао херојским подвизима, па је одлуком Врховног штаба НОП И ДВЈ, крајем марта 1942. године био проглашен за првог народног хероја Југославије.

Добар чланак

Округла црква

Округла црква (буг. Кръгла църква, Kragla tsarkva), такође позната и као Црква Светог Јована (буг. църква Свети Йоан, tsarkva Sveti Yoan), велика је и делимично очувана православна црква. Налази се у Великом Преславу, бившем главном граду Првог бугарског царства, данас граду у североистичном делу Бугарске. Црква датира из 10. века, а изграђена је за време владавине бугарског кнеза Симеона I. Откопана је и први пут испитана у периоду 1927–1928. године.

Сматра се да је ова црква један од најупечатљивијих примера средњовековне бугарске архитектуре. Округла црква добила је име због препознатљивог кружног облика целе, која служи као место одржавања литургије. Црква има широки атријум, правоугаони улаз односно нартекс, окружен са две мале куле.

Дизајн цркве подудара се са религијском архитектуром из касног римског периода, односно припада раној хришћанској уметности. Због свог карактеристичног плана и архитектуре, који се значајно разликује од бугарских и византијских црквених објеката, сматра се да је током градње ове цркве велики утицај имала кавкаска архитектура и архитектура династије Каролинга. Други назив за овај објекат је Златна црква и он произилази из његове могуће и популарне идентификације са „новом златном црквом” у Великом Преславу која се спомиње у средњовековним књижевним изворима.

Ова црква има богату унутрашњу декорацију, украшена је мозаицима, керамиком и детаљима од мермера, па се тако значајно разликује од других цркава у Великом Преславу. На зидовима цркве налази се стотине цртежа који приказују бродове, природу и хришћанске симболе. Средњовековни натписи на зидовима крећу се од имена светаца на средњовековном грчком језику, све до кратких текстова написаних на глагољици и ћирилици.

Изабрана слика

Део ретроспективне изложбе Марине Абрамовић у Београду у Музеју савремене уметности 2019. године.
(пуна величина: 1.915 × 1.505)

Недавни догађаји

Вести

Пандемија ковида 19: Болест; Вирус; Тестирање; Вакцина; Физичко дистанцирање; Изравнавање кривуље; Пандемија по државама

20. јул — Милвоки бакси су победили у финалу НБА лиге екипу Финикс санса резултатом 4 : 2. Јанис Адетокумбо (на слици) је проглашен за најкориснијег играча НБА финала.
19. јул — Педро Кастиљо је изабран за 63. председника Перуа.
17. јул — Словеначки бициклиста Тадеј Погачар победник је трке Тур де Франс.
15. јул — Најмање 200 људи је настрадало, а десетине особа се воде као нестале након катастрофалних поплава у Немачкој. Непогоде су погодиле још и Холандију, Белгију и Луксембург.
11. јул — Фудбалска репрезентација Италије постала је првак Европе победом над Енглеском у финалу.
11. јул — Новак Ђоковић је шести пут освојио тениски турнир у Вимблдону победивши у финалу Матеа Беретинија резултатом 3 : 1.
11. јул — На Куби покренути антивладини протести због лоше економске ситуације, несташице хране и лекова, поскупљења и начина на који се Влада бори против пандемије корона вируса.
10. јул — Фудбалска репрезентација Аргентине освојила је првенство Јужне Америке, победом у финалу против Бразила резултатом 1 : 0.
7. јул — Председник Хаитија, Жовенел Моиз, убијен је у нападу на његову приватну резиденцију у Порт о Пренсу.

Остале вести

На данашњи дан

29. јул

1014 — Византијски цар Василије II је у бици на Беласици нанео тежак пораз војсци цара Самуила.
1148 — Опсада Дамаска је окончана тешким поразом крсташа и водила је до прекида Другог крсташког рата.
1900 — Анархиста Гаетано Бреши у Монци убио италијанског краља Умберта I.
1967 — Током Вијетнамског рата, у пожару оштећен амерички носач авиона Форестал (на слици), при чему је погинуло 130 људи.
1973 — Грци се на референдуму, који је расписала војна хунта, изјаснили за укидање монархије.
1985 — Алан Гарсија инаугурисан за новог председника Перуа и са 36 година постао најмлађи шеф државе на свету.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

... да је термин нихилизам први употребио Иван Тургењев у књизи Очеви и деца описујући лик Базарова?
... да је у чувеној сцени под тушем у Хичкоковом филму Психо као крв коришћен сируп од чоколаде?
... да је право име Коко Шанел Габриела, а да је надимак Коко добила по француској речи за петла, јер је волела да устаје рано?
... да је острвска република Науру једина држава на свету која нема главни град?
... да је композитор и текстописац Оскар Хамерштајн једина особа која се зове Оскар, а која је добила статуу оскара?
... да у Ослу постоји споменик подигнут Јохану Волеру који је измислио спајалицу за папир?

Остале занимљивости

Остали изабрани спискови

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на њој може мењати свако с приступом интернету.

Првобитна верзија пројекта започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Тренутно Википедија има више од 56,9 милиона чланака на 309 језика, од којих је преко 648.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 289.019 корисника отворило налог, а од тога је 758 активно. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.