Главна страна
Снежна сова
Снежна сова, позната и као арктичка сова или бела сова (лат. Bubo scandiacus), крупна је врста сове из породице такозваних правих сова (лат. Strigidae). Настањује тундре северних делова Евроазије и Северне Америке. Живи на висинама од нивоа мора па до 1.100—1.500 метара надморске висине. Ова врста настањује различите крајеве Америке, Европе, централне Русије, северне Кине и Сахалина.
Мужјак снежне сове је готово потпуно бео, док женке имају бројне црне флеке по перју. Младунци имају потпуно црно перје, које се, како расту, постепено мења у белу боју. Висока је у просеку 52—71 центиметара, са распоном крила 125—150 центиметара, а просечна тежина снежне сове се креће од 1,6 до 3 килограма. Снежна сова се углавном гнезди при тлу, а главни део њене исхране су ситни глодари међу којима су најчешћи зечеви, бизамски пацови, мрмоти, веверице, кунићи, ракуни, преријски пси, пацови и кртице, али се неретко хране и птицама. Донедавно је била једини члан посебног рода Nyctea, али су студије из 2002. године, изучавајући митохондријску ДНК, показале да је снежна сова веома блиска роду Bubo, где је сада и сврстана.
Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа
Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа, познат и само као Карађорђе, српски је неми играни филм из 1911. године. Режирао га је Чича Илија Станојевић, који је писао и сценарио, заједно са Ћиром Маноком, док главну улогу у филму тумачи Милорад Петровић, као Карађорђе Петровић, вођа Првог српског устанка. Овај филм је први објављени играни филм у Краљевини Србији. Карађорђе је филмска биографија истоименог српског вође устанка. Обрађен је цео његов живот од детињства па до смрти и историјски догађаји у којима је учествовао, од устанка против Турака, до боја на Мишару као и збора у Орашцу. Филм је сниман у Београду и његовој околини.
Филм је продуцирао Светозар Боторић, филмски продуцент и власник првих биоскопа у Краљевини Србији. Након неуспешног покушаја да обезбеди државна средства за пројекат, Боторић је одлучио да лично финансира филм. Глумци Народног позоришта у Београду добили су главне улоге. Боторић је раније радио са сниматељем Лујом де Беријем и поново га је ангажовао. Главница снимања одржана је током јула и августа 1911. године у Београду и околини. Филм је био добро прихваћен након премијере у Београду у октобру 1911. године. Иако је био финансијски успешан у Краљевини Србији, Пате је одлучио да га не дистрибуира у иностранству. Одлука је довела Боторића у неизвесну финансијску ситуацију, пошто су приходи на домаћим благајнама филма били једва довољни да покрију трошкове продукције. Након неколико даљих неуспешних покушаја да за своје филмове добије међународну дистрибуцију, Боторић је потпуно напустио филмску индустрију.
Статистике каријере Ендија Марија
Енди Мари је британски тенисер. Провео је 41 узастопну недељу као први тенисер света. До прве позиције је стигао 7. новембра 2016. Са 29 година, постао је други најстарији тенисер који први пут долази на чело АТП листе. На другом месту се нашао још 17. августа 2009. па тако држи и рекорд за најдуже чекање једног играча да после другог стигне на прво место (7 година, 82 дана).
Поседује 46 титула у каријери што га ставља на четврто место међу активним тенисерима. У периоду 2006—2017 освајао је макар једну титулу и имао минимум 25 победа по сезони. На турнирима мастерс серије тријумфовао је четрнаест пута, на седам од девет такмичења (једино му недостају Индијан Велс и Монте Карло). На турниру у Лондону (Квинс клуб) има освојених рекордних пет титула. Гренд слем турнире је освајао три пута, Отворено првенство САД 2012. и Вимблдон 2013. и 2016. Први је Британац победник Вимблдона у појединачној конкуренцији још од Фреда Перија 1936. Један је од десет тенисера у опен ери који су играли у сва четири гренд слем финала. Први је тенисер са освојене две златне олимпијске медаље у појединачној конкуренцији, у Лондону 2012. и Рио де Жанеиру 2016. Такође, на ОИ у Лондону је освојио и сребро у конкуренцији мешовитих парова са Лором Робсон.
Вести
- 30. август — За време државне посете француског председника Макрона Србији, потписан уговор о испоруци 12 борбених авиона Рафал (на слици) српском ратном ваздухопловству.
- 30. август — Представници паралелних структура власти у Приштини су у пратњи полицајаца наоружаних дугим цевима упали у зграде општина Републике Србије на северу АП Косова и Метохије.
- 11. август — Ватерполо репрезентација Србије победом над Хрватском с резултатом 13 : 11 освојила је златну медаљу на ватерполо турниру на ЛОИ ’24.
- 10. август — Кошаркашка репрезентација Србије победом над Немачком с резултатом 93 : 83 освојила је бронзану медаљу на кошаркашком турниру на ЛОИ ’24.
- 4. август — У финалу тениског турнира на ЛОИ ’24, победом од 7 : 6, 7 : 6 над Карлосом Алкаразом, Новак Ђоковић, освојио је златну медаљу и комплетирао златни слем каријере.
- 31. јул — У нападу Израела на зграду у Техерану, Иран, убијен је Исмаил Ханије, један од вођа Хамаса.
- 26. јул — Дефилеом бродова на Сени, са спортским делегацијама земаља учесница, у Паризу су отворене Летње олимпијске игре 2024. године.
8. септембар
- 1331 — На државном сабору у Сврчину архиепископ Данило II крунисао је 23-годишњег Душана Стефана Немањића (на слици) за краља српских и поморских земаља.
- 1380 — Велики московски кнез Дмитриј Донски је у бици код Куликова потукао татарску војску.
- 1760 — Британци су под командом Џефрија Амхерста заузели Монтреал у Седмогодишњем рату.
- 1831 — Русија је угушила Новембарски устанак када је њена војска поразила устанике под командом Хенрика Дембињског у заузела Варшаву.
- 1943 — Објављена је безусловна капитулација Италије у Другом светском рату.
- 1951 — У Сан Франциску је потписан мировни уговор између Јапана и 49 земаља којим су Јапану одузете све територије освојене за последњих 80 година.
- 1954 — У Манили су САД, Филипини, Аустралија, Нови Зеланд, Тајланд, Пакистан, Уједињено Краљевство и Француска, основали СЕАТО пакт, замишљен као карика у америчкој глобалној стратегији окруживања СССР-а.
Да ли сте знали
- … да бели лук води порекло из југозападних предела Азије? За њега су још 5000 година п. н. е. знали Сумерци и народи који су живели око река Тигар и Еуфрат.
- … да балерина, кад игра на врховима прстију, потроши исту количину енергије као дрвосеча?
- … да филозоф Имануел Кант никада за свог живота није напустио родни град Кенигсберг?
- … да је право име пса који је на филму играо Лесија било Пал?
- … да је амерички часопис Time 1938. године за личност године прогласио Адолфа Хитлера?
- … да израз лосион потиче од латинске речи lotium која у преводу значи мокраћа?
- … да су сви часовници у филму Петпарачке приче подешени на 04:20?
Википедија
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 63,6 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 693.000 на српском.
Доприноси
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.
Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.
Заједница
До сада је на Википедији на српском језику 382.566 корисника отворило налог, а од тога је 725 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.
Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.
Сродни пројекти
- Викиречник слободни речник
- Викицитат слободни цитати
- Викикњиге слободне књиге
- Викизворник слободна библиотека
- Викиновости слободне вести
- Викиверзитет слободни материјали за учење
- Викиврсте директоријум врста
- Медијавики развој вики софтвера
- Википодаци слободна база знања
- Викиостава слободно складиште медија
- Википутовање слободни водич за путовања
- Метавики координација заједнице