Главна страна

Из Википедије, слободне енциклопедије
HS Cscr-featured.svg

Сјајан чланак

Национални центар за спортове у води (у првом плану) и Национални стадион у Пекингу (у другом плану)

Олимпијске игре (ОИ) (грч. Ολυμπιακοί Αγώνες; енгл. Olympic Games; франц. Jeux Olympiques) су скуп међународних спортских такмичења у различитим дисциплинама које су подељене на летње и зимске. И летње и зимске олимпијске игре одржавају се сваке четири године (квадренијално). До 1992. одржаване су у истој години, а од тада се одржавају наизменично, сваке две године. Некада се погрешно називају и Олимпијадом, како је у античкој Грчкој називан период између двеју олимпијских игара. Службени назив олимпијских игара, нпр. конкретно Игара 2004. године у Атини, гласи: „XXVIII Олимпијске игре (модерног доба)” (енгл. Games of the XXVIII Olympiad; грч. Αγώνες της 28ης Ολυμπιάδας).

Сматра се да су античке олимпијске игре први пут одржане 776. године п. н. е. у Олимпији (Грчка), а одржавале су се све до 393. године н. е. На почетку су се одржавале само у античкој Грчкој, а оживљене су крајем 19. века деловањем француског барона Пјера де Кубертена. На његов предлог у Паризу је 23. јуна 1894. године основан Међународни олимпијски комитет (МОК), а први председник тог тела био је Грк Деметриос Викелас. Те игре, односно „I олимпијске игре (модерног доба)” (енгл. Games of the I Olympiad; грч. Αγώνες της 1ης Ολυμπιάδας) одржане су 1896. године у Атини, те се од тада одржавају сваке четири године. Изузетак је био у време Првог и Другог светског рата. Прве Зимске олимпијске игре одржане су у Шамонију у Француској, 1924. године.

Зимске олимпијске игре су се раније одржавале исте године када и летње, закључно са 1992. годином и Играма у Албервилу у Француској. Тада је због гломазности олимпијског програма — али и због захтева моћних ТВ кућа — одлучено да се раздвоје термини летњих и зимских игара. Прве следеће Зимске олимпијске игре одржане су 1994. године у Лилехамеру у Норвешкој.

...даље...

HSutvald2-Grey.svg

Добар чланак

Констанције I Хлор на кованом новцу

Констанције I Хлор (лат. Marcus Flavius Valerius Constantius Herculius Augustus, енгл. Constantius I Chlorus; 31. март cca25025. јул 306) је био један од тетрарха и цар-савладар на западу Римског царства од 293. до 306. Потекао је из Илирика по свему судећи, од незнатних родитеља.

Посветивши се каријери, Констанције је постао намесник Далмације, а затим и преторијски префект Галије. Могуће је да се вођен амбицијом развео од прве супруге Јелене, ћерке гостионичара, и оженио Максимијановом пасторком Теодором. Цезаром је проглашен 293. године, а на управу су му поверене Галија и Британија. У ствари, морао је прво да се обрачуна са узурпаторима Караузијем и Алектом, који су господарили његовим доменом; за то му је требало три године.

Када су 305. године абдицирали Диоклецијан и Максимијан, у складу са процедуром Галерију и Констанцију су додељена овлашћења августа. Међутим, убрзо по повлачењу старије двојице показало се да је нарушен склад. Иако млађи, Галерије је изгледа био у предности чим је могао да одреди цезаре. Штавише, Констанцијев син Константин налазио се на његовом двору као талац. Тек је навала варвара у Британији омогућила Констанцију повратак његовог сина, те су тако њих двојица 306. године одбили Пикте и Скоте.

...даље...

HSBild.svg

Изабрана слика

Крупајско врело (пуна величина: 1.728 × 1.152 *)

Крупајско врело
(пуна величина: 1.728 × 1.152)

HSAktuell.svg

Вести

Авион Solar Impulse 2 пред пробни лет
HSDagensdatum.svg

На данашњи дан

Термидорска реакција

Остали догађаји: 26. јул27. јул28. јул

PL Wiki CzyWiesz ikona.svg

Да ли сте знали...

HSSubpages.svg

Портали

W-circle.svg

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ викисофтвера.

Пројекат је започет 15. јануара 2001. године и њиме руководи невладина и непрофитна организацијаЗадужбина Викимедија”. У овом тренутку Википедија има више од 40,7 милиона чланака на 293 језика, од чега је преко 5,1 милиона написано на енглеском, а преко 337.000 на српском језику.
Text-x-generic with pencil-2.svg

Доприноси

Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.
HSSamarbetecolor.svg

Заједница

До сада је на српској Википедији 184.116 корисника отворило налог, а од тога је 687 активно. Сви уредници Википедијиних чланака су волонтери, који удружују своје напоре и доприносе у оквиру различитих тематских целина.

Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.
HS Wiki letter w.svg

Пројекти