Дубина поља

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Depth of field)

Макро фотографија илуструје ефекат дубине поља на нагнутом објекту.

За многе камере, дубина поља (енгл. depth of field, DOF) растојање је између најближег и најдаљег објекта који су прихватљиво оштром фокусу у слици. Дубинска оштрина се може израчунати на основу жижне даљине, удаљености од објекта, прихватљивог круга забуне и отвора бленде. Одређена дубина поља може се одабрати у техничке или уметничке сврхе. Ограничења дубинске оштрине понекад се могу превазићи различитим техникама/опремом.

Фактори који утичу на дубину поља[уреди | уреди извор]

Ефекат апертуре на замућење и ДОФ. Тачке у фокусу (2) пројектују тачке на равни слике (5), док тачке на различитим растојањима (1 и 3) пројектују замућене слике или кругове расејавања. Смањивање величине отвора бленде (4) смањује величину тачака замућења за тачке које нису у фокусној равни, тако да је замућење неприметно, и све тачке су унутар ДОФ-а.

За камере које могу да се фокусирају на само једну удаљеност објекта, дубина поља је удаљеност између најближих и најудаљенијих објеката који су у прихватљиво оштром фокусу.[1] „Прихватљиво оштар фокус” дефинише се помоћу својства које се назива круг расејавања.

Дубинска оштрина се може одредити жижном даљином, растојањем од објекта, прихватљивим кругом расејавања и отвором бленде.[2] Приближна дубинска оштрина се може дефинисати као:

за дати круг расејавања (ц), жижну даљину (ф), ф-број (Н) и удаљеност до субјекта (у).[3][4]

Како се растојање или величина прихватљивог круга расејавања повећава, дубина поља се повећава; међутим, повећање величине отвора или повећање жижне даљине смањује дубину поља. Дубина поља се линеарно мења са Ф-бројем и кругом забуне, али се мења пропорционално квадрату жижне даљине и растојања до објекта. Као резултат, фотографије снимљене из крајње близине имају сразмерно много мању дубину поља.[5][6]

Величина сензора утиче на ДОФ на контраинтуитивне начине. Будући да је круг расејавања директно везан за величину сензора, смањење величине сензора уз задржавање жижне даљине и отвора бленде смањиће дубину поља. Добијена слика ће, међутим, имати другачије видно поље. Ако се жижна даљина промени да би се задржало видно поље, промена жижне даљине ће се супротставити смањењу ДОФ-а са мањег сензора и повећати дубину поља.[7][8][9][10]

Ефекат апертуре сочива[уреди | уреди извор]

За дато кадрирање објекта и положај камере, ДОФ се контролише помоћу пречника отвора сочива, који се обично наводи као ф-број (однос жижне даљине сочива и пречника отвора). Смањивањем пречника отвора (повећањем ф-броја) повећава се ДОФ јер кроз отвор пролази само светлост која путује под мањим угловима. Будући да су углови плитки, светлосни зраци су у прихватљивом кругу расејавања за веће растојање.[11]

Филмови користе ову контролу само ограничено; да би постигли конзистентан квалитет слике од снимка до снимка, сниматељи обично бирају једно подешавање отвора за унутрашњост, а друго за спољашњост и прилагођавају експозицију употребом филтера камере или нивоа осветљења. Подешавања отвора бленде чешће се подешавају на фотографијама, где се варијације дубинске оштрине користе за стварање различитих специјалних ефеката.

Апертура = ф/1.4. ДОФ=0.8 цм
Апертура = ф/4.0. ДОФ=2.2 цм
Апертура = ф/22. ДОФ=12.4 цм
Дубина поља за различите вредности отвора бленде помоћу објектива од 50 мм и ДСЛР фотоапарата пуног кадра. Тачка фокуса је на првој колони блокова.[12]

Ефекат круга забуне[уреди | уреди извор]

Прецизно фокусирање је могуће само на тачној удаљености од сочива;[а] на тој удаљености тачкасти објекат ће створити тачкасту слику. У супротном, тачкасти објект ће створити мрљу у облику дијафрагме објектива, типично и приближно кружну. Када је ово кружно место довољно мало, визуелно се не разликује од тачке и чини се да је у фокусу. Пречник највећег круга који се не може разликовати од тачке познат је као прихватљиви круг расејавања, или неформално, једноставно као круг расејавања. Тачке које производе тачку замућења мању од овог прихватљивог круга расејавања сматрају се прихватљиво оштрим.

Прихватљиви круг расејавања зависи од тога како ће се користити коначна слика. Опште је прихваћено да је то 0,25 мм за слику гледану са удаљености од 25 цм.[13]

За филмове од 35 мм, површина слике на филму је приближно 22 мм са 16 мм. Граница толерантне грешке традиционално је била постављена на 0,05 мм (0,0020 ин) пречника, док је за филм од 16 мм, где је величина приближно упола мања, толеранција строжа, 0,025 мм (0,00098 ин).[14] Савременија пракса за производњу од 35 мм поставља круг расејавања на 0,025 мм (0,00098 ин).[15]

Покрети камере[уреди | уреди извор]

Термин „покрети камере“ односи се на окретање (замах и нагиб, у савременој терминологији) и подешавања померања држача сочива и држача филма. Ове карактеристике су биле у употреби од 1800-их и још увек се користе данас на камерама за прегледање, техничким камерама, камерама са сочивима са нагибом/померањем или сочивима за контролу перспективе, итд. Окретање сочива или сензора изазива окретање равни фокуса (ПОФ), и такође узрокује да се поље прихватљивог фокуса окреће са ПОФ; а у зависности од ДОФ критеријума и да се промени облик поља прихватљивог фокуса. Док су прорачуни за ДОФ камера са окретним положајем постављеним на нулу разматрани, формулисани и документовани још пре 1940-их, документовање прорачуна за камере са окретним положајем који није нула сматра се да је почело 1990. године.

Више него у случају камере са нултом окретањем, постоје различите методе за формирање критеријума и подешавање прорачуна за ДОФ када је окретање различито од нуле. Постоји постепено смањење јасноће објеката како се удаљавају од ПОФ-а, а на некој виртуелној равној или закривљеној површини смањена јасноћа постаје неприхватљива. Неки фотографи раде прорачуне или користе табеле, неки користе ознаке на опреми, неки просуђују прегледом слике.

Када се ПОФ ротира, ближа и даља граница ДОФ се може сматрати клинастом, са врхом клина најближим камери; или се могу сматрати паралелним са ПОФ.[16][17]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ строго, на тачној удаљености од авиона

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Салваггио & Строебел 2009, стр. 110-.
  2. ^ Барбара Лондон; Јим Стоне; Јохн Уптон (2005). Пхотограпхy (8тх изд.). Пеарсон. стр. 58. ИСБН 978-0-13-448202-6. 
  3. ^ Елизабетх Аллен; Сопхие Триантапхиллидоу (2011). Тхе Мануал оф Пхотограпхy. Таyлор & Францис. стр. 111—. ИСБН 978-0-240-52037-7. 
  4. ^ „Дептх оф фиелд”. грапхицс.станфорд.еду. 
  5. ^ Раy, Сиднеy Ф. 2000. Тхе геометрy оф имаге форматион. Ин Тхе Мануал оф Пхотограпхy: Пхотограпхиц анд Дигитал Имагинг, 9тх ед. Ед. Ралпх Е. Јацобсон, Сиднеy Ф. Раy, Геоффреy Г. Аттеридге, анд Норман Р. Аxфорд. Оxфорд: Фоцал Пресс. ISBN 0-240-51574-9
  6. ^ Раy, Сиднеy Ф. 2002. Апплиед Пхотограпхиц Оптицс, 3рд ед. Оxфорд: Фоцал Пресс. ISBN 0-240-51540-4
  7. ^ Nasse, H.H. (mart 2010). „Depth of Field and Bokeh (Zeiss Whitepaper)” (PDF). lenspire.zeiss.com. 
  8. ^ „Digital Camera Sensor Sizes: How it Influences Your Photography”. www.cambridgeincolour.com. 
  9. ^ „Sensor Size, Perspective and Depth of Field”. Photography Life. 
  10. ^ Vinson, Jason (22. 1. 2016). „The Smaller the Sensor Size, the Shallower Your Depth of Field”. Fstoppers (на језику: енглески). 
  11. ^ Why Does a Small Aperture Increase Depth of Field?
  12. ^ „photoskop: Interactive Photography Lessons”. 25. 4. 2015. 
  13. ^ Savazzi 2011, стр. 109.
  14. ^ Film and Its Techniques. University of California Press. 1966. стр. 56. Приступљено 24. 2. 2016. 
  15. ^ Thomas Ohanian and Natalie Phillips (2013). Digital Filmmaking: The Changing Art and Craft of Making Motion Pictures. CRC Press. стр. 96. ISBN 9781136053542. Приступљено 24. 2. 2016. 
  16. ^ Merklinger 1993, стр. 49–56.
  17. ^ Tillmanns 1997, стр. 71.

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Salvaggio, Nanette; Stroebel, Leslie (2009). Basic Photographic Materials and Processes. Taylor & Francis. стр. 110—. ISBN 978-0-240-80984-7. 
  • Adams, Ansel (1980). The CameraНеопходна слободна регистрација (на језику: енглески). New York Graphic Society. ISBN 9780821210925. „Adams, Ansel. 1980. The Camera.” 
  • Couzin, Dennis. 1982. Depths of Field. SMPTE Journal, November 1982, 1096–1098. Available in PDF at https://sites.google.com/site/cinetechinfo/atts/dof_82.pdf.
  • Гибсон, Х. Лоу. 1975. Цлосе-Уп Пхотограпхy анд Пхотомацрограпхy. 2нд цомбинед ед. Кодак Публицатион Но. Н-16. Роцхестер, НY: Еастман Кодак Цомпанy, Вол II: Пхотомацрограпхy. ISBN 0-87985-160-0
  • Хансма, Паул К. 1996. Виеw Цамера Фоцусинг ин Працтице. Пхото Тецхниqуес, Марцх/Април 1996, 54–57. Аваилабле ас ГИФ имагес он тхе Ларге Формат паге.
  • Хопкинс, Х.Х. 1955. Тхе фреqуенцy респонсе оф а дефоцусед оптицал сyстем. Процеедингс оф тхе Роyал Социетy А, 231:91–103.
  • Лефкоwитз, Лестер. 1979 Тхе Мануал оф Цлосе-Уп Пхотограпхy. Гарден Цитy, НY: Ампхото. ISBN 0-8174-2456-3
  • Мерклингер, Харолд M. 1992. Тхе ИНс анд ОУТс оф ФОЦУС: Ан Алтернативе Wаy то Естимате Дептх-оф-Фиелд анд Схарпнесс ин тхе Пхотограпхиц Имаге. в. 1.0.3. Бедфорд, Нова Сцотиа: Сеабоард Принтинг Лимитед. ISBN 0-9695025-0-8. Version 1.03e available in PDF at http://www.trenholm.org/hmmerk/.
  • Мерклингер, Харолд M. 1993. Фоцусинг тхе Виеw Цамера: А Сциентифиц Wаy то Фоцус тхе Виеw Цамера анд Естимате Дептх оф Фиелд. в. 1.0. Бедфорд, Нова Сцотиа: Сеабоард Принтинг Лимитед. ISBN 0-9695025-2-4. Version 1.6.1 available in PDF at http://www.trenholm.org/hmmerk/.
  • Петерсон, Степхен. 1996. Имаге Схарпнесс анд Фоцусинг тхе Виеw Цамера. Пхото Тецхниqуес, Марцх/Април 1996, 51–53. Аваилабле ас ГИФ имагес он тхе Ларге Формат паге.
  • Раy, Сиднеy Ф. 1994. Пхотограпхиц Ленсес анд Оптицс. Оxфорд: Фоцал Пресс. ISBN 0-240-51387-8
  • Раy, Сиднеy Ф. 2000. Тхе геометрy оф имаге форматион. Ин Тхе Мануал оф Пхотограпхy: Пхотограпхиц анд Дигитал Имагинг, 9тх ед. Ед. Ралпх Е. Јацобсон, Сиднеy Ф. Раy, Геоффреy Г. Аттеридге, анд Норман Р. Аxфорд. Оxфорд: Фоцал Пресс. ISBN 0-240-51574-9
  • Раy, Сиднеy Ф. 2002. Апплиед Пхотограпхиц Оптицс. 3рд ед. Оxфорд: Фоцал Пресс. ISBN 0-240-51540-4
  • Схипман, Царл. 1977. СЛР Пхотограпхерс Хандбоок. Туцсон: Х.П. Боокс. ISBN 0-912656-59-X
  • Стоксетх, Пер А. 1969. Пропертиес оф а Дефоцусед Оптицал Сyстем. Јоурнал оф тхе Оптицал Социетy оф Америца 59:10, Оцт. 1969, 1314–1321.
  • Строебел, Леслие. 1976. Виеw Цамера Тецхниqуе. 3рд ед. Лондон: Фоцал Пресс. ISBN 0-240-50901-3
  • Тиллманнс, Урс. 1997. Цреативе Ларге Формат: Басицс анд Апплицатионс. 2нд ед. Феуертхален, Сwитзерланд: Синар АГ. ISBN 3-7231-0030-9
  • вон Рохр, Моритз. 1906. Дие оптисцхен Инструменте. Леипзиг: Б. Г. Теубнер
  • Wиллиамс, Цхарлес С., анд Бецклунд, Орвилле. 1989. Интродуцтион то тхе Оптицал Трансфер Фунцтион. Неw Yорк: Wилеy. Репринтед 2002, Беллингхам, WА: СПИЕ Пресс, 293–300. ISBN 0-8194-4336-0
  • Wиллиамс, Јохн Б. 1990. Имаге Цларитy: Хигх-Ресолутион Пхотограпхy. Бостон: Фоцал Пресс. ISBN 0-240-80033-8
  • Андреw Каy, Јонатхан Матхер, анд Харрy Wалтон, "Еxтендед дептх оф фиелд бy цолоред аподизатион", Оптицс Леттерс, Вол. 36, Иссуе 23, пп. 4614–4616 (2011).
  • Саваззи, Енрицо (2011). Дигитал Пхотограпхy фор Сциенце (Хардцовер). Лулу.цом. ИСБН 978-0-557-91133-2. 
  • Хуммел, Роб (едитор). 2001. Америцан Цинематограпхер Мануал. 8тх ед. Холлywоод: АСЦ Пресс. ISBN 0-935578-15-3
  • Кингслаке, Рудолф (1951). Ленсес ин Пхотограпхy: Тхе Працтицал Гуиде то Оптицс фор Пхотограпхерс. Гарден Цитy, НY: Гарден Цитy Пресс. 
  • Суттон, Тхомас; Даwсон, Георге (1867). А Дицтионарy оф Пхотограпхy. Лондон: Сампсон Лоw, Сон & Марстон. 
  • Оптицс ин Пхотограпхy - Гоогле Боокс. Приступљено 24. 9. 2014. 
  • Абнеy, W. де W. (1881). А Треатисе он Пхотограпхy (Фирст изд.). Лондон: Лонгманс, Греен, анд Цо. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Дептх оф фиелд на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dubina_polja&oldid=27677226”