Lacinka

Lacinka (łacinka, лацінка) ili beloruska latinica je često ime za više istorijskih latiničkih pisama za pisanje beloruskog jezika.

Upotreba

Lacinka je ponekad bila korišćena na teritoriji današnje Belorusije, uglavnom u XIX stoleću i prvim godinama XX stoleća. Beloruski se zvanično pisao latiničkim pismom samo tokom okupacije Belorusije od strane nacističke Nemačke (1941–44). Ponekad je korišćena u nedeljniku Naša Njiva i u nekim medijima beloruske dijaspore na Internetu. Slična je lužičkoj abecedi i sadrži delove poljske i češke abecede.

Beloruska latinica
(prema izdanjima , 1990-te - 2000-te)

Lacinka	Ćirilica	MFA
A a	А а	/a/
B b	Б б	/b/
C c	Ц ц	/ts/
Ć ć	Ць ць*	/tsʲ/
Č č	Ч ч	/tʂ/
D d	Д д	/d/
DZ dz	Дз дз	/dz/
DŹ dź	Дзь дзь*	/dzʲ/
DŽ dž	Дж дж	/dʐ/
E e	Э э	/ɛ/
F f	Ф ф	/f/
G g	(Ґ ґ)	/ɡ ~ ɟ/

Lacinka	Ćirilica	MFA
H h	Г г	/ɣ ~ ʝ/
CH ch	Х х	/x ~ ç/
I i	І і*	/i/, /ʲ/
J j	Й й, ь*	/j/
K k	К к	/k ~ c/
L l	Ль ль*	/lʲ/
Ł ł	Л л	/l/
M m	М м	/m/
N n	Н н	/n/
Ń ń	Нь нь*	/nʲ/
O o	О о	/ɔ/
P p	П п	/p/

Lacinka	Ćirilica	MFA
R r	Р р	/r/
S s	С с	/s/
Ś ś	Сь сь*	/sʲ/
Š š	Ш ш	/ʂ/
T t	Т т	/t/
U u	У у	/u/
Ǔ ǔ	Ў ў	/u̯/
V v	В в	/v/
Y y	Ы ы	/ɨ/
Z z	З з	/z/
Ź ź	Зь зь*	/zʲ/
Ž ž	Ж ж	/ʐ/

* ćirilički е, ё, і, ю, я su jednaki:
je, jo, ji, ju, ja na početku reči ili iza samoglasnika,
e, o, i, u, a nakon suglasnika ć, dź, l, ń, ś, ź,
ie, io, i, iu, ia nakon ostalih suglasnika.

Спољашње везе