Википедија:Уживо/Vikimanija 2014.

Vikimanija 2014 baner

Vikimanija 2014 ove godine održana je u Londonu, glavnom gradu Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske od 6. do 10. avgusta. Pretkonferencijski deo počeo je 06. avgusta. Predstavnici Vikimedije Srbije bili su Ivana, Sanja, Filip, Miroslav i Miloš.

Četvrtak, 7. avgust

Panel o Edu Viki projektu

Education Pre-Conference

Govornici:

• Jami Mathewson – Wiki Education Foundation, SAD
• User:Hubertl – School and University Programme, Austrija
• Filip Maljković - Vikimedija Srbije
• Oona Castro - Ação Educativa, Brazil

Najpre su se predstavili, a nakon toga su svi prisutni rekli nešto o sebi i zašto su došli na panel. Učesnici na panelu su govorili o svojim iskustvima na edukativnim projektima.

Oona Castro je govorila o njihovim iskustvima na edu projektima. Istakla je da profesori ili ne uređuju ili uređuju retko, jer najviše brinu o edukaciji, a o samoj Vikipediji i projektima Vikimedije brine ceo pokret Vikimedije. Nabrojala je i prednosti i mane tokom razvoja njihovog edu projekta.

Ceremonija otvaranja Vikimanije 2014

Jami Mathewson se nadovezala na temu i slične probleme koji su se javljali na njihovom projektu u SAD i Kanadi. Taj projekat je obuhvatao 300 univerziteta (od 4000 koliko postoji). Zabeleženo je veliko interesovanje profesora. Zadužbina Vikimedije je više puta istakla na Vikimaniji da im je primarni cilj dobijanje kvalitetnog sadržaja, a ne zadržavanje uređivača.

Filip Maljković je predstavio razvoj edukativnog programa Vikimedije Srbije od 2006. godine do danas i pomenuo „Scrum“ tehniku, koja je bila inovacija u oblasti edukacije i realizovana je u saradnji sa studentima i profesorima sa Filološkog fakulteta.

Hajnc Igor je naglasio da studenti i pored edukativnih programa i dalje ne mogu da napišu kvalitetan članak. Iz ovih razloga potrebna je efektivna obuka novih uređivača, koja podrazumeva princip “jedan mentor-jedan urednik/ca”.

Zvanično otvaranje Vikimanije 2014 je usledilo od 19 časova, kada su se Edward Saperia (Organizator Vikimanije 2014), Jon Davies (izvršni direktor WMUK), Jimmy Wales (osnivač Vikipedije), Lila Tretikov (izvršni direktor Vikimedijine Zadužbine) i Salil Shetty (Generalni sekretar organizacije Amnesty International).

Petak, 8. avgust

Evaluation I (metrics)

The state of metrics for GLAM projects

John Cummings

Govornik:

John Cummings - WMUK

Sesiju je vodio Džon Kamings, koji je najpre napravio kratak pregled alata za merenje, koji funkcionišu, koji ne i kako možemo koristiti primere saradnje za dalje privlačenje GLAM institucija. Jedan od njih je BaGLAM koji je zapravo alat za praćenje broja pregleda stranica svih članaka koji sadrže slike iz određene kategorije. Na ovaj način se prilikom uspostavljanja saradnje sa GLAM institucijama pokazuje koliko je povećana vidljivost članka o konkretnoj instituciji. Nakon predstavljanja alata, imali smo zadatak da međusobno pričamo o tome šta zapravo želimo da merimo i kakav uticaj ima oslobađanje sadržaja na GLAM institucije. Odgovori su zabeleženi na etherpadu.

A framework to evaluate entities impact: wm metrics and friends

Sesija wm alati za prikupljanje metrika

Govornici:

• Jean-Frédéric Berthelot - WMFR
• Pierre-Selim Huard - WMFR
• Caroline Becker - WMFR

Ovde su naglasili da je cilj sakupljanje sadržaja, a ne sakupljanje korisnika. Vrednosti koje propagiraju su mogućnosti umnožavanja, postavljanja na skalu, oblikovanja u ono što zapravo želimo kao i nastojanja da se ne opterete korisnici, već oni koji ocenjuju. Jedan od alata koji koriste jeste Easy FDC report generation koji možemo koristiti kada želimo po kategorijama da merimo podatke i dobijenu tabelu možemo odmah postaviti na metu.

Social machines - Norms

How I wrote an article for another encyclopedia, and how it compares to Wikipedia

Govornik:

• Amir Aharoni - WMIL

U svojoj prezentaciji, Amir poredi pisanje članka za Enciklopediju hebrejskog jezika i lingvistike sa pisanjem članka na Vikipediji. Pominje mnoge probleme sa kojima se suočava, uključujući:

• razumevanje materije i teme
• komunikacija sa ostalim urednicima i glavnim urednikom (koja se ne preporučuje)
• lektura i provera pouzdanosti
• originalno istraživanje
• problem copyright politike (potpuni prenos na izdavača i nemogućnost citiranja, navođenja i upotrebe članka ili njegovog odlomka od strane urednika)
• poređenje sa drugim enciklopedijama

Krajnji zaključak prezentacije je da svaki kontakt između Vikipedije i tradicionalne nauke treba da bude prilika za unapređivanjem obe sfere.

Common Knowledge? An Ethnography of Wikipedia (On Trust, Distrust, Betrayal and Loyalty)

Dariusz Jemielniak

Govornik:

• Dariusz Jemielniak - WMPL

Dariuš je autor knjige o razvoju Vikipedije, na kojoj je radio 6 godina, u izdanju Stanford University Press-a. Pored analiza o zajednici, saradnji i komunikaciji, dobar deo posvećuje velikoj krizi poverenja u Vikimediji - kontroverzi o korisniku Essjay. Naglasio je potrebu da se poverenje u ljude zameni poverenjem u procedure.

Zanimljiva je činjenica da je ¼ korisnika na Vikipediji bila zlostavljana u nekom trenutku i nekom vidu. Otud i potreba da korisnici prave pseudo-predstave o sebi, koje nekolicina koristi da bi potkrepila validnost svojih doprinosa.

Education II - Reform

C. Scott Ananian

Learning Literacy with Wikipedia

Govornik:

• C. Scott Ananian

Skot je držao sesiju koja se ticala rezultata projekta „One Laptop per Child“ (OLPC). Koncept ovog projekta je edukacija dece u Urugvaju (400.000 laptopova), Peruu (870.000 laptopova), kao i u Etiopiji (30 dece u dva sela, bez ijednog pismenog stanovnika). Imagine a world in which every single person is given access to the sum of human knowledge - but the people can't read what they've been given.

Education III - Foundation

7 biggest mistakes that WikiEdu has made - what we’ve learned from it

Govornik:

• LiAnna Davis - Wiki Education Foundation

Na ovoj sesiji prošli smo kroz probleme koji se najčešće javljaju tokom radionica na edukativnim projektima i njihova rešenja.

Greške	Naravoučenije
Ne uzimaju se u obzir sposobnosti studenata	Proceniti veštine pisanja studenata pre nego što započnu rad na Vikipediji. Da li je to istraživački rad, da li je u pitanju esej, treba li dozvoliti studentima da sami pišu rad
Instruktori komuniciraju sa studentima samo preko imejla ili google docs-a	Postarati se da svaki instruktor ima stranicu kursa, omogućiti beleženje rada
Rad sa 300+ učenika	Smanjiti broj ljudi po radionici do 30 učenika
Instruktorima se dozvoljava prevelika sloboda u dizajniranju zadataka	Obratiti pažnju da zadatak koji instruktor daje bude relevantan za Vikipediju
Od studenata se očekuje da doprinose na jeziku koji nisu u potpunosti savladali	Potruditi se da studenti prevode tekstove sa jezika koji uče na maternji jezik
Studenti plagiraju tekstove u velikoj meri	Naglasiti važnost originalnog sadržaja na Vikipediji i proveravati njihov rad
Neplaniranje problema	Razviti plan o potencijalnim rizicima

Wikimedia I - Inspiration

Panel o najzanimljivijim projektima Vikimedije

The coolest projects of Wikimedia chapters

Na ovoj sesiji smo diskutovali o tome šta su zapravo najbolji projekti pokreta Vikimedije, da li oni mogu biti primenjeni u drugim ograncima i da li se mogu realizovati na globalnom nivou, kao i kako animirati volontere za njih.

Neki od njih su:

• Wiki Med (WMIL) - čija su iskustva pokazala da broj učesnika na radionicama ne bi trebalo da pređe 40, da se projekat realizuje najranije u drugom semestru kako bi studenti prve godine imali više iskustva i znanja o određenoj oblasti, kao i da bi trebalo održati bar 3 radionice na kojima bi se proveravalo šta su studenti naučili do tada.
• Women, Art and Wikipedia (WMHK) - koji su organizovali uređivački maraton povodom Međunarodnog dana žena i tom prilikom su učesnici pisali o umetnicama u Hong Kongu.
• Numismatica Pliego (WMES) - Numismatica Pliego je oslobodila 237 fotografija pod slobodnom licencom koje su postavljene na Vikimedijinu Ostavu i iskorišćene u člancima na Vikipediji na 16 jezika.
• Kolessa recordings digitalisation (WMUA) - Snimci sa voštanih cilindara koji datiraju od 1904. do 1910. su po prvi put objavljeni javno pod CC-BY-SA-3.0

Subota, 9. avgust

Discussion V - Newbies

Welcoming and retaining new users

Ova sesija podrazumevala je diskusiju između ljudi iz različitih ogranaka o tome kako zadržati nove korisnike i animirati ih da ostanu na projektima i doprinose svojim znanjem. Najviše se fokusiralo na probleme koji su zastupljeni među novim korisnicima i to:

• održavanje neutralnosti
• stav iskusnih uređivača koji demotiviše nove korisnike
• visoka očekivanja od novih korisnika u poogledu kvaliteta članaka
• preveliki entuzijazam početnika
• trebalo bi da se priđe novim korisnicima umesto što se očekuje da oni priđu uređivačima

Zaključak je bio da bi trebalo da se kao uređivači fokusiramo na sebe, da budemo konstruktivni i ljubazni, kratki i jasni.

What do new users need to be successful?

Ova sesija je bila nastavak prethodne i podrazumevala je iznošenje ideja šta novim korisnicima treba da bi bili uspešni. Neki od iznetih modela su:

• dodeljivanje mentora/edukatora novim korisnicima
• prigrliti nove korisnike
• motivacione poruke
• manje šablona, više lične pažnje
• „kazna“ za uređivače koji napadaju pridošlice
• sastanci uživo
• konstruktivni saveti sa ljubaznim obraćanjem

GLAM II - Organisations

Community empowerment through professional Community involvement

Govornik:

• Dirk Franke

Na ovoj sesiji, Dirk je govorio o nekim globalnim problemima pokreta Vikimedije, poput zadržavanja „motivisanosti“ kod volontera. Primarni fokus je animiranje novih volontera, dok se malo radi na unutrašnjoj potpori postojeće zajednice, što bi trebalo činiti putem podrške, komunikacije, diskusija i motivisanja.

Da bi se ostvarila bolja komunikacija unutar zajednice, poželjno je upućivati članove u tok rada, slušati primedbe i savete, blagovremeno obaveštavati o događajima, kao i obraćati se jedni drugima sa ljubaznošću, ali u isto vreme davati jasne smernice.

Zaključak: budite pouzdani, fleksibilni, strpljivi, odlučni, izdržljivi, radite na izgrađivanju poverenja.

Open Authority: A New Way to Talk to GLAMs

Lori Byrd Phillips, sesija Nov način za saradnju sa GLAM institucijama

Od svog nastanka 2010. godine, GLAM-Viki inicijativa je uložila veliki napor pri razvoju saradnje između Vikimedijanaca i kulturnog sektora. Uprkos ovome, termin „slobodno“ u značenju pristupa i saradnje je daleko od zadovoljavajućeg u većini GLAM institucija.

„Open authority“ je termin koji objedinjuje stručni kadar GLAM institucija sa posetiocima institucija i posetiocima njihovih sajtova. Elementi „Open authority“ ideje su:

• dostupnost stručnog kadra
• učešće zajednice
• platforma
• sadržaj
• dijalog
• fokus na proces, ne na proizvod
• dokaz o saradnji

Bitno je praviti forume a ne hramove, autoritet je dozvoljen, autokratija nije.

Four Years of Contributing and Connecting to Wikipedia from Inside the Audio-visual Archive

Jesse de Vos, Holandski institut za audio i video

Sesija je predstavljala način obogaćivanja Vikimedijine Ostave multimedijalnim sadržajem kroz projekat „Open Images“ Vikimedije Holandije. Spisak svih aktivnosti:

• radionice
• uređivački maratoni
• doprinos sadržaja na Vikipediji
• unapređivanje vidljivosti na Viki platformi
• unapređivanje merljivosti doprinosa i uticaja

Mere uspeha:

• novi članci
• broj pregleda
• učestalost ponovnog korišćenja
• unapređenost vidljivosti
• veći promet
• uređivanje meta podataka
• učešće na događajima

Zapažanja:

• Javlja se problem nezastupljenosti video snimaka na Vikipediji.
• Obeshrabrivanje od strane zajednice se smatra needukativnim.

GLAM III - Sources

Promoting OpenGLAM - Exchange of Experiences and Best Practices

U okviru ovih prezentacija govorilo se o internacionalnoj OpenGLAM radnoj grupi koja se sastoji od aktivnih volontera iz raznih oblasti koji promovišu prihvatanje GLAM principa u svojim zemljama. Ova grupa se sastaje virtuelno na mesečnom nivou i raspravlja o relevantnim temama, deli novosti i preduzima razne akcije koje imaju za rezultat prihvatanje slobodnog znanja u oblasti kulture. U prethodne dve godine, formirano je nekoliko nacionalnih timova, što je rezultiralo spajanjem ogranaka sa drugim nevladinim organizacijama i GLAM institucijama.

Cilj sesije je bio da se promoviše OpenGLAM kao i da se dođe do konstruktivnih rešenja u ovoj oblasti spajanjem ljudi sa sličnim razmišljanjem.

• Wikimedia Germany je prezentovala hakaton koji su organizovali (Coding Da Vinci) i koji je imao za cilj okupljanje ljudi iz institucija kulture i zajednice hakera i dizajnera koji će razviti ideje i prototipe projekata za kulturne institucije i javnost. Kao rezultat imali su 150 učesnika, 16 institucija kulture, 26 ideja za projekte i 17 razvijenih projekata.
• Wikimedia Switzerland: Ciljevi za OpenGLAM su merenje napretka OpenGLAM-a u ograncima koji učestvuju, informisanje zainteresovane zajednice o najnovijim dostignućima, indentifikovanje potencijalnih partnera, korišćenje istraživačkog izveštaja u cilju promovisanja OpenGLAM-a i lobiranja GLAM partnera i širenja slobodnog znanja.

The Old New Thing: Crowdsourcing the Digitization of Ben-Yehuda's Dictionary

Na ovoj sesiji govorilo se o procesu digitalizacije Ben-Jehudinog rečnika iz 20. veka. On je sada u javnom domenu. Kako je rečnik najsveobuhvatniji i kompleksan, došlo je do komplikacija prilikom digitalizacije. Da bi se ovaj problem rešio kreiran je slobodan softver koji omogućava lakše lektorisanje i rezultati su bili sledeći:

• 12000 strana na rečniku
• 300 beta unosa od strane 8 aktivnih volontera
• nakon objavljivanja očekuje se da se projekat uspešno završi nakon dve godine

Planirane aktivnosti:

• Mogućnost daljeg razvoja je povezivanje sa Vikiizvornikom
• Pretvaranje unosa u članke na Hebrejskom Vikirečniku
• Digitalizacija drugih rečnika sa istim smerom pisanja (arapski, persijski…)

The Future of Libraries and Wikipedia

Jake Orlowitz, prezentacija Budućnost biblioteka i Vikipedije

Govornik:

• Jake Orlowitz

U svojoj prezentaciji, Džejk je predstavio saradnju biblioteka i Vikipedije, koja je izrodila projekat Viki biblioteka, kao efikasan način za obezbeđivanje najkvalitetnijih izvora, koje uređivači mogu da koriste u svojim člancima.

Partneri na projektu su Credo, Questia, HighBeam, JSTOR i Cochrane, koji su omogućili 4000 besplatnih naloga za oko 2000 najboljih uređivača. U poslednjih 6 meseci, ovaj projekat se razvijao i van Vikipedije na engleskom i van dostupnih izvora na istom jeziku. Tako je aktivirana i zajednica govornika arapskog jezika, ali je plan da to bude i šire (španski, nemački, kineski…).

Viki biblioteka je projekat koji ima visoke ciljeve i određene modele saradnje između institucije i organizacije. U budućnosti planirani su još mnogi vidovi saradnje između biblioteka i Vikimedijine zajednice:

• Svaki od izdavača bi donirao 1000 naloga najboljim uređivačima,
• Svaka biblioteka bi imala Vikipedijanca među svojim zaposlenima
• Povećanje broja članaka na Vikipediji koji bi pored sebe imali link ka potpunom tekstu
• Spajanje drugih Viki projekata sa bibliotečkim sadržajem i sl.

Wikimedia III - Cooperation

Itzik Edri, WMIL

The role of the media in the development of Wikipedia

U okviru ove teme, razmatrano je zašto i u kojoj meri su nam potrebni mediji. Pošlo se od toga da je Vikipedija poznata na globalnom nivou i da Vikimedija neće zaraditi više novca ako se poveća broj korisnika. Međutim, istraživanja su pokazala da se motivacija korisnika smanjuje ako javnost prestane da objavljuje vesti o Vikipediji i Vikimediji. Treba napomenuti i činjenicu da novinari u velikoj meri koriste Vikipediju. Na ovoj sesiji su, dakle, razmatrane razlike između medijskih aktivnosti drugih organizacija u poređenju sa Vikimedijom.

Jedan od primera dobre prakse je proslava 10 godina Vikipedije u Izraelu i tom prilikom se sarađivalo sa kanalom 2 u okviru kampanje “Vikipedija za svetsko nasleđe”.

Free Culture IV - Advocacy

Liquid Lobbying diskusija

Liquid Lobbying - How should Wikimedia advocate for free knowledge?

Javno zastupanje slobodnog znanja bilo je glavna tema ovih godina. Vikimedijini ogranci bi trebalo da šalju ujednačenu sliku načina funkcionisanja organizacije (komunikacija među ograncima treba da bude zastupljenija). Bitno je jasno postaviti ciljeve i načine njihovog ostvarivanja.

Najvažniji izazov kada je reč o promovisanju ideje slobodnog znanja je kako uključiti zajednicu volontera što je više moguće, kao i dopustiti im da preuzmu inicijativu dok im se od zaposlenih pruža samo administrativna podrška. Glavni konflikt ovde je balans između potrebe za dugoročnošću projekata naspram naših osnovnih vrednosti učešća zajednice u najširem mogućem obliku.

Bilo je i reči o problemima Vikimedije Italije po pitanju takmičenja Viki soli spomenike, jer fizičkim licima nije dozvoljeno da objavljuju fotografije spomenika kulture bez izričite dozvole vlasnika svakog kulturnog dobra ponaosob.

Saveti:

• Jače promovisanje
• Bolja priprema
• „Sagledavati potencijalne partnere pre nego što se javi potreba za istim“

Nedelja, 10. avgust

Featured Speakers IX - Freedom

Bill Thompson

BBC Archive

• Bill Thompson je engleski pisac kolumna o tehnološkim dostignućima, najpoznatiji po svojoj nedeljnoj kolumni u tehnološkom delu BBC News Online i njegovim nastupima na Click-u, radio emisiji na BBC World Service. U svom govoru izlagao je o ciljevima i sredstvima za njihovo ostvarivanje. Tako je naglasio da Vikipedija nije sajt već kanal za širenje slobodnog znanja.

Trust and Sharing

• Luis Villa je američki advokat i zamenik generalnog savetnika Zadužbine Vikimedije. Ranije je bio advokat za Mozilu, a sada je direktor Inicijative za otvoreni pristup. Govorio je o „Šeringu“ i o večitom problemu gde se pojam Free doživljava kao „no cost“ umesto u značenju „freedom“.

Luis Villa

Jedan advokat bi celo ovo značenje gledao kao ugovor, sredstvo komunikacije, dok bi ekonomista gledao kao novac, tj. njegovo odsustvo. Širenje slobodnog znanja ne bi trebalo da funkcioniše, ali ono se uprkos tome odvija uspešno, usled “jakog reciprociteta”, gde se zaključuje da ljudi vole da šire znanje.

• Sticajem okolnosti, javljaju se nelegalni načini izgradnje poverenja i komunikacije.
• Od 60% do 70% korisnika širi znanje u meri koja je veća od “ekonomski racionalne”.
• Oko 90% ukupnog širenja slobodnog znanja čini pozitivan uticaj na zajednicu, koja je predodređena da ukazuje poverenje i pretpostavi dobru nameru onog ko širi znanje sa njima.
• Kulturne institucije imaju misiju širenja slobodnog znanja, za “sve znatiželjne i radoznale osobe”

Education IV - Collaboration

Distributing WikiReaders to Schools in India, Mexico and South Africa

Aislinn Dewey

Govornik:

• Aislinn Dewey

U ovoj sesiji, Aislinn je govorila o Viki čitaču koji predstavlja džepni uređaj koji radi na baterije i na kome je smeštena kompletna verzija Vikipedije na SD kartici. Po otkrivanju ovog uređaja, Aislinn je kontaktirala proizvođača i saznala da su pred zatvaranjem zbog pogrešne ciljne grupe za koje je uređaj bio namenjen. Pošto je postojalo 20000 ovih uređaja u skladištu na Tajvanu, započeta je inicijativa da se 500 Viki čitača distribuira školama bez interneta i sa ograničenim pristupom knjigama i tehnologiji, u Indiji, Južnoj Africi i Meksiku.

Važna otkrića dobijena ovim projektom su:

• I učitelji i đaci su smatrali da su Viki čitači korisni u školi i van nje, za pronalaženje reči i učenje novih stvari
• Učenici su koristili Viki čitač za pronalaženje informacija vezanih za školske teme, ali i druge poput sporta, raznih mesta, poznatih ličnosti i sl.
• Učiteljima je Viki čitač pomogao da bolje razumeju teme o koijima nisu do tada mogli više da nauče zbog nedovoljnih izvora
• Većina korisnika su brinuli o tome da se njihov uređaj ne izgubi ili bude ukraden
• Učesnici su delili svoje uređaje sa porodicom

Wikipedia in Education: by the numbers

Govornici:

• Prakash Neupane
• Shani Evenstein
• Toni Sant
• Jami Mathewson
• Tighe Flanagan

Da bi razvijali Obrazovni program Vikipedije, program menadžeri su počeli da koriste brojne mere uspeha i na osnovu njih uvide uspešnost programa. Koristeći alat kao što je Viki metrike, sakupljani su statistički podaci poput:

• broj studenata; nastavnika; odeljenja; škola/univerziteta
• količina sadržaja; broj novih članaka
• aktivnost novih korisnika i zadržavanje istih
• teme o kojima studenti pišu
• kvalitet članka u brojevima

Osnovni podaci poput ovih, postaju sve dostupniji za SAD, Kanadu i projekte u arapskom svetu. S obzirom na to da je sklopljena obrazovna saradnja sa drugim vođama projekata, u prezentaciji je prikazana procena projekata u metrikama, koje uključuju Nepal , Izrael, Veliku Britaniju, SAD, Kanadu, Meksiko, Egipat i Jordan.

Oblast delovanja	Rezultat
Velika Britanija - Dodatna nastava	4 radionice 16 učesnika 92.000 bajtova dodato minimalna angažovanost nakon radionica
Velika Britanija - Sistematski rast	117 studenata 4 univerziteta 3 Viki ambasadora 4 edukatora/instruktora
Nepal (Vikipedijina “uređivačka dozvola”)	14 studenata 55 novih članaka
Meksiko (Wiki Borregios)	139 studenata 3000 datoteka na Vikimedijinoj Ostavi 104 zvučna zapisa 6 MB doprinesenog sadržaja
Izrael (Wiki Medicine)	63 studenta 150 uređenih članaka 217 novih članaka 290.000 pregleda na Vikipediji
SAD i Kanada (letnji semestar 2014)	1852 studenta ekvivalent 7300 štampanih stranica dodato na Vikipediju 253 nova članka i 2639 proširenih članaka 1381 datoteka dodata na Vikimedijinu Ostavu 96 miliona pregleda za 5 meseci

GLAM VII

Small is beautiful - GLAM in small museums

Govornik:

• Andy Mabbett

Andy Mabbett

Andy je u svojoj sesiji govorio o GLAM projektu u manjim muzejima. Iz svog iskustva kao Vikipedijanac stažista, govorio je o tome da je pristup manjim muzejima jednostavniji nego što je to slučaj sa velikim institucijama. Neke od institucija u kojima je Andy bio Vikipedijanac stažista su The New Art Gallery Walsall, Staffordshire Archives i Heritage Services. U ovim i drugim institucijama, susretao se sa donošenjem odluka o oslobađanju sadržaja i organizovanju događaja koji su vezani za Vikipediju i druge sestrinske projekte. Tako je savetovao da u uređivačkim maratonima učestvuju Vikipedijanci ili bar oni koji su upoznati sa konceptom, pošto je mnogo vremena utrošeno na edukaciju ljudi koji nikad nisu uređivali Vikipediju. Institucijama se nudi povećanje vidljivosti kroz povećanje sadržaja na Vikipediji ali i prilagođavanje izložbi/programa svojim posetiocima kroz postavljanje QRpedijinih QR kodova na eksponatima, pri čemu će posetioci moći da čitaju ovaj sadržaj na maternjem jeziku.

Kada se ostvare ovakve saradnje, mnoge druge institucije će prepoznati značaj GLAM projekta i biti otvorenije za saradnju.

Close Encounters of the Third Kind - The secrets of local GLAM outreach

Govornici:

• Lilli Iliev (WMDE)
• Axel Pettersson (WMSE)
• Raymond
• Lars Jynge Alvik (NB/WMNO)

Upoznavanje zaposlenih u GLAM institucijama sa osnovnim pricipima GLAM projekta imaju za cilj da podignu svest o slobodnoj kulturi i aktivnostima Vikimedije. Iskustva na globalnom nivou pokazala su da se ovim upoznavanjem mogu postići dugoročne saradnje između predstavnika institucija i volontera i zaposlenih u Vikimedijinim ograncima. Institucije moraju da dostignu određen nivo spremnosti da bi bile otvorene za saradnju, a to se dostiže kroz približavanje koncepta projekta i upoznavanje sa pristupom širenja slobodnog znanja.

Postoje dve osnovne strategije kojima se mogu ostvariti navedeni ciljevi:

• javne radionice u saradnji sa institucijama
• ohrabrivanje institucija da dalje šire znanje o GLAM projektu

Šta funkcioniše u ovakvim modelima saradnje?

• na organizacionom nivou:

• nema dešavanja tokom letnjeg odmora
• napraviti agendu što je pre moguće
• dobro definisane teme za događaj
• isplanirati dovoljno vremena za uređivanje/fotografisanje/debatu

• kvalitet saradnje:

• integrisanje zajedničkih ciljeva sa institucijama
• definisati uloge - Vikimedija / GLAM

• Naučene lekcije:

• održivost
• naći ključne ljude, lične kontakte
• napraviti ravnotežu između interesa Vikimedije i institucije, naglasiti prednosti GLAM-a
• ažurirati stranice projekata
• potruditi se da zaposleni u institucijama postanu Vikipedijanci