Ubi solitudinem faciunt, pacem appellant

С Википедије, слободне енциклопедије
Тацит

Ubi solitudinem faciunt, pacem appellant лат. (изговор: уби солитудинем фацијунт, пацем апелант). Гдје пустош направе, називају миром. (Галгака)[1]

Поријекло изреке[уреди | уреди извор]

Ова изрека је завршна реченица из говора каледонског јунака Галгака о освајачкој политици Римљана, коју наводи Тацит у дјелу Агриколин живот:

[1]

Тумачење[уреди | уреди извор]

Владавина подразумијева право на правду, којом се правда свака неправда. Ослободиоци увијек некога поробе. Зато је сила увијек неправедна, и онда када уводи правду и ред.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Клајн И. и Шипка М, Велики речник страних речи и израза, Прометеј, Нови Сад, 2008.г.