Подигнута је између 1801. и 1810, прилозима народних добротвора међу којима је био и Карађорђе Петровић. за главне зидарске и дрводељске радове ангажовани су Гасал и Фридрих Кверфелд и Антон Бахман. Конципирана је у духу барока, са наглашеним елементима класицизма. То је једнобродна грађевина са споља и изнутра полукружном апсидом. западним прочељем доминира раскошан портал уоквирен са два висока издужена, звоника. Виртуозно изведену пластичну декорацију фасада потенцира хоризонтална и вертикална подела архитектонских маса. Смењивање снажних стубова са угаоним стубићима и прислоњеним пиластрима доприноси утиску стремљења увисину, на чему су градитељи Успењске цркве највише инсистирали. Посебна пажња је посвећена обради вишеструко профилисаног кровног венца и отмених коринтских капитела. Сликана декорација иконостасне преграде из 1832. прва је велика наруџбина Константина Данила. Барокни светитељи, занесени силином снаге своје вере, уступили су место наглашено идеализованим ликовима који одишу посебном сентименталном љупкошћу. Већ на Успењском храму Константин Данил је показао сав класицистичко бидермајерски дух свог сликарства. Аутори једног од најрепрезентативнијих дрворезбарских дела српског класицизма су браћа Јанић из Арада. Радове у гипсу је извео Андреј Шнајдингер из Титела. Темељити конзерваторско рестаураторски радови на архитектури, зидном сликарству, иконостасу и мобилијару спроводе се од 1996, када је црква настрадала у пожару.

Ово је фотографија непокретног културног добра у Србији, број СК 1430