Књига мртвих Срба Херцеговине 1992—1995.
| Књига мртвих Срба Херцеговине 1992-1995. | |
|---|---|
| Аутор | Институт за истраживање српских страдања у XX веку, Савез логораша Републике Српске |
| Земља | Република Србија |
| Језик | српски |
| Садржај | |
| Жанр / врста дела | историја |
| Локализација | Херцеговина; 1992-1995. |
| Издавање | |
| Издавач | Институт за истраживање српских страдања у XX веку, Савез логораша Републике Српске |
| Датум | 2008. година |
| Тип медија | Тврде корице |
Књига мртвих Срба Херцеговине 1992-1995. (или општина Билећа, Гацко, Груде, Јабланица, Лиштица, Коњиц, Љубиње, Љубушки, Мостар, Невесиње, Неум, Посушје, Столац, Требиње, Чапљина, Читлук), је дјело које садржи имена српских жртава распада Југославије са подручја Херцеговине.
Књига мртвих Срба Херцеговине садржи списак убијених Срба по општинама Билећа, Гацко, Груде, Јабланица, Лиштица, Коњиц, Љубиње, Љубушки, Мостар, Невесиње, Неум, Посушје, Столац, Требиње, Чапљина, Читлук које се налазе у Херцеговини. Књигу је саставио и издао Институт за истраживање српских страдања у XX веку и Савез логораша Републике Српске, а прикипљање података је помогло Министарство културе и информисања Републике Србије.
| „ | Мртви Срби су најубједљивији свједоци истине. Њихове мошти је могуће сакрити, али трагове није могуће уништити. Задовољење правде не може потиснути успомене, ни избрисати сузе, али може ублажити бол и помоћи да се овакви злочини над суграђанима у будућности никада не понове, да нам се никада не догоде стратишта и масовни логори у Брадини, Челебичима, Коњицу, Јабланици, Мостару, Дретељу, Чапљини...
Сви поименично наведени у овој књизи смртишта, страдали од исте руке као и њихови преци и нека на истим гробљима и заједно са прецима снивају свој вјечни сан у царству у коме већ вјековима почивају мртви Срба који су пали да бисмо ми слободно живјели на својој земљи и у својој држави.[1] |
” |
| — Страхиња Живак | ||
Српске жртве по општинама[уреди | уреди извор]
На списку српских жртава се налази напомена у којој се каже да је списак подложан допунама и проширењима броја жртва.
Источна Херцеговина[уреди | уреди извор]
- Општина Билећа - живот је изгубило 149 евидентираних лица српске националности
- Општина Гацко - живот је изгубило 109 евидентираних лица српске националности
- Општина Љубиње - живот је изгубило 38 евидентираних лица српске националности
- Општина Невесиње - живот је изгубило 270 евидентираних лица српске националности
- Оппштина Требиње - живот је изгубило 334 евидентираних лица српске националности
Западна Херцеговина[уреди | уреди извор]
- Општина Груде, није било евидентираних жртава српске националности
- Општина Јабланица - живот је изгубило 12 евидентираних лица српска националности
- Општина Коњиц, живот је изгубило 296 евидентираних лица српске националности
- Општина Лиштица, живот су изгубила 2 евидентирана лица српске националности
- Општина Љубушки, није било евидентираних жртава српске националности
- Општина Мостар, живот су изгубила 493 евидентирана лица српске националности
- Општина Неум, живот је изгубило 10 евидентираних лица српске националности
- Општина Посушје, живот је изгубило једно евидентирано лице српске националности
- Општина Столац, живот су изгубила 64 евидентирана лица српске националности
- Општина Чапљина, живот су изгубила 127 евидентирана лица српске националности
- Општина Читлук, живот је изгубило једно евидентирано лице српске националности
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Страхиња Живак (2008). „Књига мртвих Срба Херцеговине 1992-1995.”. Институт за истраживање српских страдања у XX веку. Приступљено 16. 12. 2010. „Мртви Срби су најубједљивији свједоци истине. Њихове мошти је могуће сакрити, али трагове није могуће уништити. Задовољење правде не може потиснути успомене, ни избрисати сузе, али може ублажити бол и помоћи да се овакви злочини над суграђанима у будућности никада не понове, да нам се никада не догоде стратишта и масовни логори у Брадини, Челебичима, Коњицу, Јабланици, Мостару, Дретељу, Чапљини... Сви поименично наведени у овој књизи смртишта, страдали од исте руке као и њихови преци и нека на истим гробљима и заједно са прецима снивају свој вјечни сан у царству у коме већ вјековима почивају мртви Срба који су пали да бисмо ми слободно живјели на својој земљи и у својој држави. И питајмо се, поново, као 1918. или 1945. године а и сада, послије овог отаџбинског рата, када ће рука правде стићи њихове душмане? Господе, прими душе ових новомученика у рајско насеље и помози земаљској правди да побиједи зло и злочинце, да упути грешнике да се покају.”