Болница — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 27. март 2015. у 15:02

Болница је установа здравствене неге, која често обезбеђује дужи боравак пацијената на лечењу. Болнице данас финансирају држава, здравствене организације, здравствена осигурања и задужбине. У прошлости су болнице често осниване и финансиране од верских редова или задужбинара (појединаца или владара). Особље болница данас чине професионално школовани лекари, хирурзи и сестре, док су током историје овај посао обављали верски редови или добровољци.

Историја

Још од најстаријих дана у људском друштву јавила се потреба за збрињавањем нејаких и болесних. Међутим, људи су знатно касније дошли на помисао да оснију болнице. Грци, на пример, нису имали никакве јавне институције за збрињавање болесних. Неки њихови лекари имали су операционе собе где су могли да обављају свој посао, али оне су биле тако мале да су могле да приме само по једног пацијента. Римљани су у доба ратова основали болнице у којима су лечени рањени и болесни војници. Касније су и већи римски градови добили болнице које су се издржавале из народних фондова. Са развојем хришћанства, црква је преузела бругу о болеснима. Највећи број болница у средњем веку био је под окриљем манастира, тако да су се калуђери и калуђерице бринули о болеснима. Пошто животни услови у срењем веку нису били повољни, а на хигијену се није пазило, тако су и болнице тога времена биле нечисте и неуређене. Многе болнице су биле претрпане, те се дешавало да два или више болесника леже у истом кревету. У XVII веку поправили су се општи услови живота. Људи су осећали да је држава дужна да се брине о својим оболелим грађанима, али тек у XVIII веку почињу да се отварају опште државне болнице по већим европским градовима. У Северној Америци, прву болницу подигао је Кортез у граду Мексику 1524. године.

Спољашње везе

Овај чланак везан за медицину је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

@@ Ред 2: / Ред 2: @@
 '''Болница''' је установа [[здравствена нега|здравствене неге]], која често обезбеђује дужи боравак пацијената на лечењу. Болнице данас финансирају држава, здравствене организације, [[здравствено осигурање|здравствена осигурања]] и [[задужбине]]. У прошлости су болнице често осниване и финансиране од верских редова или задужбинара (појединаца или владара). Особље болница данас чине професионално школовани лекари, хирурзи и сестре, док су током историје овај посао обављали верски редови или добровољци.
+== Историја==
+Још од најстаријих дана у људском друштву јавила се потреба за збрињавањем нејаких и болесних. Међутим, људи су знатно касније дошли на помисао да оснију болнице. Грци, на пример, нису имали никакве јавне институције за збрињавање болесних. Неки њихови лекари имали су операционе собе где су могли да обављају свој посао, али оне су биле тако мале да су могле да приме само по једног пацијента. Римљани су у доба ратова основали болнице у којима су лечени рањени и болесни војници. Касније су и већи римски градови добили болнице које су се издржавале из народних фондова. Са развојем хришћанства, црква је преузела бругу о болеснима. Највећи број болница у средњем веку био је под окриљем манастира, тако да су се калуђери и калуђерице бринули о болеснима. Пошто животни услови у срењем веку нису били повољни, а на хигијену се није пазило, тако су и болнице тога времена биле нечисте и неуређене. Многе болнице су биле претрпане, те се дешавало да два или више болесника леже у истом кревету. У XVII веку поправили су се општи услови живота. Људи су осећали да је држава дужна да се брине о својим оболелим грађанима, али тек у XVIII веку почињу да се отварају опште државне болнице по већим европским градовима. У Северној Америци, прву болницу подигао је Кортез у граду Мексику 1524. године.
 == Спољашње везе ==