Илија (кефалија) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 24. фебруар 2018. у 06:01

Илија (умро после 1324.) је био кнез и кефалија Стефана Милутина (1282-1321) и Стефана Дечанског (1321-1331).

Биографија

Илија је био син Ђураша Вранчића, ставиоца Стефана Милутина. Стефан Дечански је 1314. године подигао неуспешну побуну против свога оца. Милутин га је у ланцима послао у Скопље где је ослепљен. Одатле је послат у Цариград код Милутиновог таста Андроника. Земље Стефана Дечанског (Зету) Милутин је предао на управу Илији. Илија је најпре носио титулу кнеза, а од 1318. године носи титулу кефалије. Илија је први који се појављује са овом титулом. Милутин је по освајању византијских територија задржао грчки систем локалне управе. У питању је општи кефалија која управља већом облашћу. Касније се појављују и локалне кефалије које управљају једним градом или жупом. Илија се помиње у дубровачком документу од 4. новембра 1318. године као сакупљач светодмитровског дохотка у име краља, заједно са епископом Стефаном из Скадра. Такође се помиње у дубровачком документу од 23. септембра 1321. године када је доходак прикупљао заједно са владиком Петром из Скадра. Илија се као посланик Стефана Дечанског помиње у дубровачком документу од 24. августа 1322. године. Илија је имао сина Ђураша Илијића. Ђураш се са титулом челника помиње током владавине Стефана Дечанског, Душана Силног и Уроша Нејаког. Владао је Горњом Зетом. Умро је 1362. године. Њихови потомци су Црнојевићи.

Литература

Bešić, Z. (1970). Istorija Črne Gore: Od kraja XII do kraja XV vijeka. 2. Red. za istoriju Crne Gore.
Благојевић, Милош (1997). Државна управа у српским средњовековним земљама. Београд: Службени лист СРЈ.
Благојевић, Милош (1989). Србија у доба Немањића: Oд кнежевине до царства 1168-1371. Београд: Вајат.
Novak, Viktor (2007). „Revue historique” (54). Istorijski institut u Beogradu.
Veselinović, Andrija; Ljušić, Radoš (2008). Srpske dinastije. Službeni glasnik. ISBN 978-86-7549-921-3.

@@ Ред 5: / Ред 5: @@
 == Литература ==
-* {{Cite book|ref= harv|last=Bešić|first=Z.|title=Istorija Črne Gore: Od kraja XII do kraja XV vijeka|volume=2|issue=1|url=https://books.google.com/books?id=t2QNAQAAIAAJ|year=1970|publisher=Red. za istoriju Crne Gore|ref=harv}}
+* {{Cite book| ref = harv | last=Bešić|first=Z.|title=Istorija Črne Gore: Od kraja XII do kraja XV vijeka|volume=2|issue=1|url=https://books.google.com/books?id=t2QNAQAAIAAJ|year=1970|publisher=Red. za istoriju Crne Gore}}
 * {{Cite book|ref=harv|last=Благојевић|first=Милош|authorlink=Милош Благојевић|title=Државна управа у српским средњовековним земљама|year=1997|location=Београд|publisher=Службени лист СРЈ|url=https://books.google.com/books?id=jSmOAAAAMAAJ}}
 * {{Cite book|ref=harv|last=Благојевић|first=Милош|authorlink=Милош Благојевић|title=Србија у доба Немањића: Oд кнежевине до царства 1168-1371|year=1989|location=Београд|publisher=Вајат|url=https://books.google.com/books?id=2XBpAAAAMAAJ}}
 * {{cite journal|last=Novak|first=Viktor|title=Revue historique|issue=54|publisher=Istorijski institut u Beogradu|url=https://books.google.com/books?id=XidpAAAAMAAJ|year=2007|quote=<!--Илија кефалија ... зетски кнез Илија ... кефалија Илија ...-->|ref=harv}}
-* {{cite book|ref= harv|last1=Veselinović|first1=Andrija|last2=Ljušić|first2=Radoš |title=Srpske dinastije|url=https://books.google.com/books?id=gWctAQAAIAAJ|year=2008|publisher=Službeni glasnik|isbn=978-86-7549-921-3|ref=harv}}
+* {{cite book| ref = harv | last1=Veselinović|first1=Andrija|last2=Ljušić|first2=Radoš |title=Srpske dinastije|url=https://books.google.com/books?id=gWctAQAAIAAJ|year=2008|publisher=Službeni glasnik|isbn=978-86-7549-921-3}}
 {{Authority control}}