Накит

Накит чине украсни предмети. То су обично предмети које људи стављају као украсе на телу, обући и одећи. Раније су их производиле занатлије или уметници, данас се тиме бави, ређе, примењена уметност, а све се више производе масовно, у серијској производњи.

Човек је почео са украшавањем, односно обележавањем свога тела још у праисторији, у почетку су то били обликовани предмети од костију, камена или шкољки а касније се користио метал и стакло.

Посебну важност иамао је накит код блискоисточних народа, Сумераца, Вавилоњана, Хетита, Египћана. Био је у употреби, наравно и код античких народа Грка, Римљана, и других, а наставио је да се употребљава и у Византији и западноевропским феудалним државама. Неки од тих предмета су и до данас сачувани.

У новијој историји за накит је више коришћено драго камење и племенити метали односно уметнички предмети израђени од њих.

Накит је често био и национално обележје, део фолклора и традиције па је то и до данас остао. У двадесетом веку је развој науке и технологије довео да стварања нових облика и нове врсте накита уз задржавање старих и њихову модификацију.

Наводимо неке од предмета који служе као накит (или модни детаљ) а на посебним страницама је сваки од предмета (накита) детаљније описан са називима који су се одомаћили у српском језику:

• Беџ
• Брош
• Бурма
• Значка
• Знојница
• Игла за кравату
• Кравата
• Ланац
• Минђуша
• Наруквица
• Нушница
• Огрлица
• Перика
• Пирсинг
• Привезак за кључеве
• Прстен
• Трака за косу
• Шнала за косу

Литература

Баљ, Лидија; Станковић-Пештерац, Тијана (2014). Накит - скривено значење. Нови Сад: Музеј Војводине. ISBN 978-86-87723-51-1. 

Сродне теме

• Стари занати,