Бертрада од Монфорта — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот: промењено Категорија:Капети у Категорија:Династија Капета
Обратити пажњу на НЕМЕШАЊЕ екавице и ијекавице у истом тексту. Такође најзан научити да се мушкарац жени женОМ (дакле 6. падеж, инструментал-социјатив, а жена се удаје за мушкарца (генит
Ред 29: Ред 29:


== Биографија ==
== Биографија ==
Родила се као ћерка француског феудалца [[Симон де Монфорт|Симона I де Монтфорта]] и грофице Агнесе од Евруxа. Средњовековни хроничари наводе да је била изузетно лепа, али да јој је то била једина позитивна особина, очигледно алудирајући на њену склоност [[промискуитет]]у или заводничкој манипулацији. Као њена прва жртва се наводи похотни гроф [[Фулк ΙV од Анжуја]] који ју је [[1089]]. оженио као своју четврту по реду супругу. Њему је родила сина по имену [[Фулк I Јерусалимски|Фулк]] који ће касније постати краљ Јерусалима.
Родила се као ћерка француског феудалца [[Симон де Монфорт|Симона I де Монтфорта]] и грофице Агнесе од Евруxа. Средњовековни хроничари наводе да је била изузетно лепа, али да јој је то била једина позитивна особина, очигледно алудирајући на њену склоност [[промискуитет]]у или заводничкој манипулацији. Као њена прва жртва се наводи похотни гроф [[Фулк ΙV од Анжуја]] који се [[1089]]. оженио њом као својом четвртом по реду супругом. Она му је родила сина [[Фулк I Јерусалимски|Фулка]] који ће касније постати краљ Јерусалима.


Врло брзо након тога је завела краља Филипа, који је у то вријеме био ожењен за [[Берта од Холандије|Берту Холандску]], мајку његово петоро деце. Године [[1092]]. је побјегла с мужевог двора и преселила се код Филипа који је сместа „отпустио“ Берту и венчао се за Бертраду. Двострука бигамија на француском престолу је изазвала саблазан код представника [[Католичка црква|Католичке цркве]]; када је бискуп Иво од Чартреса, угледни канонски правник, одбио дати сагласност за брак, накратко је притворен. Године [[1095]]. су и Филип и Бертрада [[изопштење|екскомуницирани]] од стране папе [[Папа Урбан II|Урбана II]]. Без обзира на све то, с бившим мужем је остала у добрим односима и захваљујући њеном посредовању су Филип и Фулк постали добри пријатељи.
Врло брзо након тога је завела краља Филипа, који је у то време био ожењен [[Берта од Холандије|Бертом од Холандије]], мајком његово петоро деце. Године [[1092]]. је побегла с мужевог двора и преселила се код Филипа који је сместа „отпустио“ Берту и венчао се за Бертраду. Двострука бигамија на француском престолу је изазвала саблазан код представника [[Католичка црква|Католичке цркве]]; када је бискуп Иво од Чартреса, угледни канонски правник, одбио дати сагласност за брак, накратко је притворен. Године [[1095]]. су и Филип и Бертрада [[изопштење|екскомуницирани]] од стране папе [[Папа Урбан II|Урбана II]]. Без обзира на све то, с бившим мужем је остала у добрим односима и захваљујући њеном посредовању су Филип и Фулк постали добри пријатељи.


Бертраде је Филипу родила троје деце. Хроничар Олдерик наводи како је ради њих покушала уклонити свог посинка и француског престонаследника [[Луј VI Дебели|Луја]], па чак предлагала енглеском краљу [[Хенри I|Хенрију I]] да га у прикладном тренутку ухапси. Након Филипове смрти [[1108]]. повукла се у опатију Фонтенвруд.
Бертраде је Филипу родила троје деце. Хроничар Олдерик наводи како је ради њих покушала уклонити свог посинка и француског престонаследника [[Луј VI Дебели|Луја]], па чак предлагала енглеском краљу [[Хенри I|Хенрију I]] да га у прикладном тренутку ухапси. Након Филипове смрти [[1108]]. повукла се у опатију Фонтенвруд.

Верзија на датум 31. јул 2018. у 02:26

Бертрада од Монфорта
Бертрада од Монфорта
Лични подаци
Датум рођењаоко 1070.
Датум смрти14. фебруар 1117.(1117-02-14) (46/47 год.)
Место смртиAbtei Hautes-Bruyères, Saint-Rémy-l’Honoré,
Породица
СупружникФулк IV од Анжуја, Филип I Француски
ПотомствоФулк I Јерусалимски, Цецилија Француска
РодитељиСимон I од Монтфорта
Агнеса од Евруха
ДинастијаМонфорт
краљица Француске
Период1092-1108
ПретходникБерта од Холандије
НаследникАделаида од Савоје

Бертрада од Монфорта (око 1070 - 14. фебруар 1117) била је француска племкиња, познатија као краљица Француске, односно друга супруга краља Филипа I те предмет једног од највећих скандала на дворовима средњовековне Европе.

Биографија

Родила се као ћерка француског феудалца Симона I де Монтфорта и грофице Агнесе од Евруxа. Средњовековни хроничари наводе да је била изузетно лепа, али да јој је то била једина позитивна особина, очигледно алудирајући на њену склоност промискуитету или заводничкој манипулацији. Као њена прва жртва се наводи похотни гроф Фулк ΙV од Анжуја који се 1089. оженио њом као својом четвртом по реду супругом. Она му је родила сина Фулка који ће касније постати краљ Јерусалима.

Врло брзо након тога је завела краља Филипа, који је у то време био ожењен Бертом од Холандије, мајком његово петоро деце. Године 1092. је побегла с мужевог двора и преселила се код Филипа који је сместа „отпустио“ Берту и венчао се за Бертраду. Двострука бигамија на француском престолу је изазвала саблазан код представника Католичке цркве; када је бискуп Иво од Чартреса, угледни канонски правник, одбио дати сагласност за брак, накратко је притворен. Године 1095. су и Филип и Бертрада екскомуницирани од стране папе Урбана II. Без обзира на све то, с бившим мужем је остала у добрим односима и захваљујући њеном посредовању су Филип и Фулк постали добри пријатељи.

Бертраде је Филипу родила троје деце. Хроничар Олдерик наводи како је ради њих покушала уклонити свог посинка и француског престонаследника Луја, па чак предлагала енглеском краљу Хенрију I да га у прикладном тренутку ухапси. Након Филипове смрти 1108. повукла се у опатију Фонтенвруд.

Породично стабло

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Amaury I de Montfort
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Симон I Монфорт
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Bertrade de Gometz
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Бертрада од Монфорта
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Агнеса од Евруха
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Извори

  • Историја Француске, том 1, Едуар Пероа, Роже Дусе, Андре Латеј