Тачка топљења — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Мења: tr:Erime noktası
Ред 67: Ред 67:
[[zh:熔点]]
[[zh:熔点]]
[[zh-yue:冰點]]
[[zh-yue:冰點]]

Температура топљења најчешће се обиљежава са t и различита је за поједине супстанце.Тако,на примјер она је за лед 0°C,за гвођже 1540°C,за злато 1064°C,итд.
На температурама нижим од температуре топљења,супстанције се налазе у чврстом,а на вишим температурама-у течном агрегатном стању.
Међу супстанцијама има и таквих које се при загријаванју не могу истопити зато што се хемијски разлажу или претварају у гас.Нпр.хартија,дрво,тканина...Све остале супстанце у којима загријаванје не изазива никакав хемијски процес,могу се топити.

Верзија на датум 27. јануар 2009. у 17:03

Тачка топљења је температура при којој супстанција из чврстог агрегатног стања прелази у течно. То је карактеристична константа за сваку супстанцу. При тој истој температури долази и до очвршћавања дате супстанце. Тачке топљења и очвршћавања добро су дефинисане само за кристалне материјале. Аморфни материјали, на пример стакло, не топе се на одређеној температури већ са порастом темепратуре омекшавају.

Види још

Температура топљења најчешће се обиљежава са t и различита је за поједине супстанце.Тако,на примјер она је за лед 0°C,за гвођже 1540°C,за злато 1064°C,итд. На температурама нижим од температуре топљења,супстанције се налазе у чврстом,а на вишим температурама-у течном агрегатном стању. Међу супстанцијама има и таквих које се при загријаванју не могу истопити зато што се хемијски разлажу или претварају у гас.Нпр.хартија,дрво,тканина...Све остале супстанце у којима загријаванје не изазива никакав хемијски процес,могу се топити.