Тачка топљења — разлика између измена
м Бот Додаје: pnb:پگلن نمبر |
Нема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
| ⚫ | '''Тачка топљења''' је [[температура]] при којој супстанција из чврстог [[агрегатно стање|агрегатног стања]] прелази у течно. То је карактеристична константа за сваку супстанцу. Она је обично једнака [[Тачка очвршћавања|тачки очвршћавања]]. Тачке топљења и очвршћавања добро су дефинисане само за кристалне материјале. Аморфни материјали, на пример [[стакло]], не топе се на одређеној температури већ са порастом темепратуре омекшавају. |
||
{{клица-физика}} |
|||
Под посебним околностима, могуће је чврсто тело загревати изнад тачке топљења без фазног прелаза у течно стање ([[суперзагревање]]), односно хладити течност испод тачке мржњења ([[суперхлађење]]). То је рецимо случај са водом на веома чистој површини од стакла. Фине [[емулзија|емулзије]] чисте воде су експериментално хлађене на -38°-{C}-, а да се нису заледиле. Згрушавање течности се иницира путем мале промене у особини материјала (рецимо вибрација). Ако се материја остави у потпуно мирном стању, могуће је постићи појаву суперхлађења или суперзагревања. Материје у оваквом стању су термодинамчки нестабилне и могу нагло променити агрегатно стање. Ове појаве су сличне [[хистерезис]]у код сталних [[магнет]]а. |
|||
| ⚫ | '''Тачка топљења''' је [[температура]] при којој супстанција из чврстог [[агрегатно стање|агрегатног стања]] прелази у течно. То је карактеристична константа за сваку супстанцу. |
||
== Види још == |
== Види још == |
||
*[[тачка кључања]] |
*[[тачка кључања]] |
||
[[Категорија:Термодинамика]] |
[[Категорија:Термодинамика]] |
||
Верзија на датум 21. август 2009. у 17:29
Тачка топљења је температура при којој супстанција из чврстог агрегатног стања прелази у течно. То је карактеристична константа за сваку супстанцу. Она је обично једнака тачки очвршћавања. Тачке топљења и очвршћавања добро су дефинисане само за кристалне материјале. Аморфни материјали, на пример стакло, не топе се на одређеној температури већ са порастом темепратуре омекшавају.
Под посебним околностима, могуће је чврсто тело загревати изнад тачке топљења без фазног прелаза у течно стање (суперзагревање), односно хладити течност испод тачке мржњења (суперхлађење). То је рецимо случај са водом на веома чистој површини од стакла. Фине емулзије чисте воде су експериментално хлађене на -38°C, а да се нису заледиле. Згрушавање течности се иницира путем мале промене у особини материјала (рецимо вибрација). Ако се материја остави у потпуно мирном стању, могуће је постићи појаву суперхлађења или суперзагревања. Материје у оваквом стању су термодинамчки нестабилне и могу нагло променити агрегатно стање. Ове појаве су сличне хистерезису код сталних магнета.