Хемијска равнотежа — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Бот Додаје: ar, bs, fa, ko, qu, zh Мења: tl
Ред 16: Ред 16:
[[Категорија:Физичка хемија]]
[[Категорија:Физичка хемија]]


[[ar:توازن كيميائي]]
[[bg:Химично равновесие]]
[[bg:Химично равновесие]]
[[bs:Hemijska ravnoteža]]
[[ca:Equilibri químic]]
[[ca:Equilibri químic]]
[[cs:Chemická rovnováha]]
[[cs:Chemická rovnováha]]
Ред 24: Ред 26:
[[eo:Kemia ekvilibro]]
[[eo:Kemia ekvilibro]]
[[es:Equilibrio químico]]
[[es:Equilibrio químico]]
[[fa:تعادل شیمیایی]]
[[fi:Kemiallinen tasapaino]]
[[fi:Kemiallinen tasapaino]]
[[fr:Équilibre chimique]]
[[fr:Équilibre chimique]]
Ред 31: Ред 34:
[[it:Equilibrio chimico]]
[[it:Equilibrio chimico]]
[[ja:平衡]]
[[ja:平衡]]
[[ko:화학 평형]]
[[nl:Evenwichtsreactie]]
[[nl:Evenwichtsreactie]]
[[no:Kjemisk likevekt]]
[[no:Kjemisk likevekt]]
[[pl:Równowaga reakcji chemicznych]]
[[pl:Równowaga reakcji chemicznych]]
[[pt:Equilíbrio químico]]
[[pt:Equilíbrio químico]]
[[qu:Chaqllisinchi nankay]]
[[ru:Химическое равновесие]]
[[ru:Химическое равновесие]]
[[sv:Kemisk jämvikt]]
[[sv:Kemisk jämvikt]]
[[tl:Ekilibriong kimikal]]
[[tl:Ekilibriyong kemikal]]
[[tr:Kimyasal denge]]
[[tr:Kimyasal denge]]
[[zh:化学平衡]]

Верзија на датум 14. септембар 2009. у 12:55

Хемијска равжнотежа је стање у реакционом ситему при којем се концентрације реактаната и продуката не мењају током времена. До равнотеже обично долази када се код повратних хемијских реакција брзине ракција у оба смера изједначе. То не значи да су брзине једнаке нули него да су, ма колике биле, брзине хемијских реакција у оба смера изједначене.

Општи пример би изгледао овако:

На основу закона о дејству маса и чињенице да су, по постизању равнотеже, брзине реакције у лево и у десно једнаке може се написати следеће:

Знајући константу равнотеже (Keq) на основу равнотежних концентрација осталих учесника могуће је израчунати непознату равнотежну концентрацију преосталог учесника у реакцији.

Далеко занимљивији и важнији су утицаји промене фактора под којима се реакција одвија (температура, притисак, концентрације...) на равнотежу реакције. Претпоставке у вези са овим даје Ле Шатељеов принцип. Он има велике практичне импликације.