Хемијска равнотежа — разлика између измена
Нема описа измене |
м Бот Додаје: ar, bs, fa, ko, qu, zh Мења: tl |
||
Ред 16: | Ред 16: | ||
[[Категорија:Физичка хемија]] |
[[Категорија:Физичка хемија]] |
||
[[ar:توازن كيميائي]] |
|||
[[bg:Химично равновесие]] |
[[bg:Химично равновесие]] |
||
[[bs:Hemijska ravnoteža]] |
|||
[[ca:Equilibri químic]] |
[[ca:Equilibri químic]] |
||
[[cs:Chemická rovnováha]] |
[[cs:Chemická rovnováha]] |
||
Ред 24: | Ред 26: | ||
[[eo:Kemia ekvilibro]] |
[[eo:Kemia ekvilibro]] |
||
[[es:Equilibrio químico]] |
[[es:Equilibrio químico]] |
||
[[fa:تعادل شیمیایی]] |
|||
[[fi:Kemiallinen tasapaino]] |
[[fi:Kemiallinen tasapaino]] |
||
[[fr:Équilibre chimique]] |
[[fr:Équilibre chimique]] |
||
Ред 31: | Ред 34: | ||
[[it:Equilibrio chimico]] |
[[it:Equilibrio chimico]] |
||
[[ja:平衡]] |
[[ja:平衡]] |
||
[[ko:화학 평형]] |
|||
[[nl:Evenwichtsreactie]] |
[[nl:Evenwichtsreactie]] |
||
[[no:Kjemisk likevekt]] |
[[no:Kjemisk likevekt]] |
||
[[pl:Równowaga reakcji chemicznych]] |
[[pl:Równowaga reakcji chemicznych]] |
||
[[pt:Equilíbrio químico]] |
[[pt:Equilíbrio químico]] |
||
[[qu:Chaqllisinchi nankay]] |
|||
[[ru:Химическое равновесие]] |
[[ru:Химическое равновесие]] |
||
[[sv:Kemisk jämvikt]] |
[[sv:Kemisk jämvikt]] |
||
[[tl: |
[[tl:Ekilibriyong kemikal]] |
||
[[tr:Kimyasal denge]] |
[[tr:Kimyasal denge]] |
||
[[zh:化学平衡]] |
Верзија на датум 14. септембар 2009. у 12:55
Хемијска равжнотежа је стање у реакционом ситему при којем се концентрације реактаната и продуката не мењају током времена. До равнотеже обично долази када се код повратних хемијских реакција брзине ракција у оба смера изједначе. То не значи да су брзине једнаке нули него да су, ма колике биле, брзине хемијских реакција у оба смера изједначене.
Општи пример би изгледао овако:
На основу закона о дејству маса и чињенице да су, по постизању равнотеже, брзине реакције у лево и у десно једнаке може се написати следеће:
Знајући константу равнотеже (Keq) на основу равнотежних концентрација осталих учесника могуће је израчунати непознату равнотежну концентрацију преосталог учесника у реакцији.
Далеко занимљивији и важнији су утицаји промене фактора под којима се реакција одвија (температура, притисак, концентрације...) на равнотежу реакције. Претпоставке у вези са овим даје Ле Шатељеов принцип. Он има велике практичне импликације.