Узајамни фонд — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 5: | Ред 5: | ||
Узајамни фондови на тај начин смањују [[трансакциони трошкови|трансакционе трошкове]] са којима се мали инвеститори суочавају када самостално, а преко брокера учествују на [[берза|берзи]]. |
Узајамни фондови на тај начин смањују [[трансакциони трошкови|трансакционе трошкове]] са којима се мали инвеститори суочавају када самостално, а преко брокера учествују на [[берза|берзи]]. |
||
Постоје две врсте узајамних |
Постоје две врсте узајамних фондова. Једни су '''отворени''' и код њих акција може бити у сваком тренутку продата самом фонду, а по цени која зависи од вредности имовине фонда. Други су '''затворени''' и код њих постоји фиксан број акција са којима се ванберзански тргује као са акцијама свих осталих форми. Вредност и једних и других акција одређђена је вредношћу хартија од вредности у поседу фонда. |
||
Током последњих деценија веома је порасла вредност имовине узајамних фондова, чему је битан допринос дало укључење обичних грађана у послове инвестирања у хартије од вредности, што је раније била активност којом су се искључиво бавили богатији слојеви. Од две врсте узајамних фондова, знатно су популарнији отворени фондови, захваљујући већој ликвидности њихових акција. |
Током последњих деценија веома је порасла вредност имовине узајамних фондова, чему је битан допринос дало укључење обичних грађана у послове инвестирања у хартије од вредности, што је раније била активност којом су се искључиво бавили богатији слојеви. Од две врсте узајамних фондова, знатно су популарнији отворени фондови, захваљујући већој ликвидности њихових акција. |
Верзија на датум 7. јун 2006. у 10:33
Узајамни фонд је финанијска институција и актер на финансијским тржиштима.
Узајамни фонд је финансијски поседник који прикупља ресурсе великог броја малих инвеститора (обичних грађана) тако што им продаје своје акције и користи тако прикупљен приход да купи хартије од вредности других издавалаца (акције, обвезнице, деривате и слично).
Узајамни фондови на тај начин смањују трансакционе трошкове са којима се мали инвеститори суочавају када самостално, а преко брокера учествују на берзи.
Постоје две врсте узајамних фондова. Једни су отворени и код њих акција може бити у сваком тренутку продата самом фонду, а по цени која зависи од вредности имовине фонда. Други су затворени и код њих постоји фиксан број акција са којима се ванберзански тргује као са акцијама свих осталих форми. Вредност и једних и других акција одређђена је вредношћу хартија од вредности у поседу фонда.
Током последњих деценија веома је порасла вредност имовине узајамних фондова, чему је битан допринос дало укључење обичних грађана у послове инвестирања у хартије од вредности, што је раније била активност којом су се искључиво бавили богатији слојеви. Од две врсте узајамних фондова, знатно су популарнији отворени фондови, захваљујући већој ликвидности њихових акција.