Анастас Поповић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Додавање категорије Срби у Хрватској (уз помоћ HotCat)
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
'''Анастас Поповић''', српски трговац и банкар из [[Загреб]]а.
'''Анастас Поповић''', српски трговац и банкар из [[Загреб]]а.


Био је на челу групе привредника која је марта [[1846]]. године, уз учешће [[Илирски покрет|Илираца]] ([[Људевит Гај|Гај]], [[Димитрије Деметер|Деметер]]) основала [[Прва хрватска штедионица|Прву хрватску штедионицу]], до Другог светског рата највећу хрватску банку. Њен је дугогодишњи председник управног одбора – од 1846. го 1865. године. Први је, на састанку скупштине штедионице 1848. године, говорио домаћим језиком, а не немачким који је био званични пословни језик, и тиме га увео у пословне кругове.
Био је на челу групе привредника која је марта [[1846]]. године, уз учешће [[Илирски покрет|Илираца]] ([[Људевит Гај|Гај]], [[Димитрије Деметер|Деметер]]) основала [[Прва хрватска штедионица|Прву хрватску штедионицу]], до [[Други светски рат|Другог светског рата]] највећу хрватску банку. Њен је дугогодишњи председник управног одбора – од [[1846]]. до [[1865]]. године. Први је, на састанку скупштине штедионице [[14. фебруар]]а [[1848]]. године, говорио народним језиком, а не немачким који је био званични пословни језик, и тиме га увео у пословне кругове.


Поповић је био дугогодишњи председник [[српска црквена општина|српске црквене општине]] у Загребу и највише је допринео подизању тамошње православне цркве.
Поповић је био дугогодишњи председник [[српска црквена општина|српске црквене општине]] у Загребу и највише је допринео подизању тамошње православне цркве.

Верзија на датум 11. март 2011. у 16:58

Анастас Поповић, српски трговац и банкар из Загреба.

Био је на челу групе привредника која је марта 1846. године, уз учешће Илираца (Гај, Деметер) основала Прву хрватску штедионицу, до Другог светског рата највећу хрватску банку. Њен је дугогодишњи председник управног одбора – од 1846. до 1865. године. Први је, на састанку скупштине штедионице 14. фебруара 1848. године, говорио народним језиком, а не немачким који је био званични пословни језик, и тиме га увео у пословне кругове.

Поповић је био дугогодишњи председник српске црквене општине у Загребу и највише је допринео подизању тамошње православне цркве.

Био је члан Матице илирске.